54 Milena Jančurić
Novi zvuci novosadske džez scene „Imala sam sreću da kao mala slušam zvuke trube Duška Gojkovića, kao i čuvenog vibrafonistu Boška Petrovića. Te koncerte i danas pamtim.“ Nikola Marković, foto: Danilo Mijatović
P
remda je flauta već decenijama etabliran, ali ne i previše frekventan instrument u džezu, na domaćoj sceni dosad nismo imali priliku da je čujemo baš često. Pojava novosadske flautistkinje Milene Jančurić pravo je osveženje ne samo zbog puke činjenice da svira ovaj instrument već i zbog toga što je reč o talentovanoj autorki vlastite muzike i bendliderki koja je nedavno objavila vrlo kompetentan debi album „Shapes and stories“. Time se ujedno pridružila Sanji Marković i Uglješi Novakoviću u katalogu italijanske izdavačke kuće "A.MA Records", čiju „srpsku koloniju“ sada kompletira i odavno odomaćeni Ukrajinac Maks Kočetov. Milena Jančurić (36) značajna je i kao predstavnica nove generacije no-
vosadske džez scene, na kojoj su se prethodnih godina autorski isticali Majamisty Trio, bubnjar Lav Kovač sa svojim brojnim projektima, te pijanistkinja Marina Džukljev s nekoliko zanimljivih saradnji na inostranoj fri-džez i avangardnoj sceni. Ona je i svojevrsna spona s tamošnjom starijom generacijom, predvođenom Aleksandrom Dujinom, na raskršću tradicionalnijih formi džeza i onoga što strana štampa klasifikuje kao modern creative, tj. savremeni džez u najširem smislu.
Rađanje ljubavi prema džezu
„Moj svet je od početka bio džezi. Roditelji su meni i bratu puštali Geršvina umesto uspavanke. Prvi CD koji smo dobili bila je kompilacija poznatih numera klasične
muzike u džez aranžmanima“, kaže Milena Jančurić o svojim najranijim iskustvima s džezom. „Uz brata Milana, koji svira saksofon, i nekoliko prijatelja iz generacije, pridružila sam se džez sekciji u muzičkoj školi 'Isidor Bajić', kod čuvenog džez basiste Igora Molnara Đanga. Tamo sam imala priliku da i sama zasviram poneki džez standard, kao i da se nađem u svetu improvizacije.“ Novosadski džez festival bio je jedan od retkih koji je uspešno funkcionisao i pre 2005. godine, kad je revitalizovan Beogradski džez festival, što je potom iniciralo i brojne druge džez manifestacije širom Srbije, kao i uvećanje budžeta i ponude kod onih već postojećih. To mu je, s jedne strane, davalo ekskluzivnost u pogledu inostranih gostujućih muzičara, a s druge, predstavljao je poligon za afirmaciju novosadskih muzičara i njihov potonji uticaj na mlađe generacije, što se nastavilo sve do danas. „U programima Novosadskog džez festivala uvek su se, pored velikana svetske džez scene, mogli čuti i domaći (a svetski) džez izvođači. Tu sam, naravno, i prvi put slušala svoje današnje kolege, divne prijatelje i vrhunske novosadske džez umetnike, poput Aleksandra Dujina, Adama Klemma, Fedora Ruškuca, Vanje Jakovljevića, Vlade Samardžića i mnoge druge“, napominje Milena Jančurić.
Fama o Berkliju Čuveni koledž Berkli u Bostonu već decenijama u Srbiji uživa reputaciju najprestižnije ustanove za školovanje budućih džezera. Diploma ove institucije je poput oreola i vrhovne umetničke reference, a zbog (pre)skupih školarina malo je muzičara iz Srbije koji su uspeli da završe školovanje tamo, čak i uz pomoć stipendija. Premda je uobičajena percepcija Berklija kao „džez akademije“, istina je da takav smer na njemu zapravo uopšte ne postoji.
Hi-Files No106 Mart 2022
