GLUVA SOBA
51
Pohvala praktičnosti Što se više penjete na skali high-enda, vaš sistem je sve skuplji, ali i sve neudobniji. I to je činjenica. Ne, pod udobnošću ne smatram dnevne boravke u domovima, pretvorene u demo salone uređaja na masivnim policama koji traže posebne faze za sebe i zvučnika koji se odmiču od zidova toliko da sve više ulaze u životni prostor namenjen celoj porodici, neretko ograđeni preprekama ili roditeljskim packama. Mislim na zaboravljenu udobnost korišćenja sistema, jednaku foteljama i sofama u sweet spotu, a koje nema u minimalizmu funkcija i komfora. Jeste li primetili kakav nesklad tu vlada? Audio-komponente iz klasične epohe bile su opremljene raznim funkcijama, ne samo tonskim: gramofoni su bili poluautomatski ili automatski, a neki su pomoću foto-ćelije detektovali pauzu između numera; kasetofoni su imali memoriju i traženje numera; CD plejeri su omogućavali da se programiraju nizovi numera i pauza po želji. Postojala je čak i komponenta zvana tajmer, koja je
mogla da vas ujutru probudi muzikom ili snimi radio-emisiju u vreme kad niste kod kuće. Vrhunac komfora pri korišćenju bili su dvosmerna daljinska kontrola B&O Beosystema 5000 iz 1984. i, deceniju kasnije, sličan, ali manje sofisticiran sistem Technics E10. I onda je sve to postepeno počelo da nestaje pod raznim izgovorima: automatika, mehanička ili elektronska, smeta zvuku; želimo da sav vaš novac bude investiran u zvuk, a ne u "bells and whistles", kako su nazvali sve te ranije korišćene i dobrodošle funkcije. Kako niko o tome nije razmišljao sedamdesetih i osamdesetih godina? Da li je neko (ili više njih) tu pokušao da uštedi na nama? Jedan prijatelj ima ceo imetak u gramofonu istog imena kao glavni doktor iz "Klinike Švarcvald". Potpuno manuelni, naravno: stelt crn, na tri stope, s crnim tanjirom i crnom ručicom. Jedino što ima od komfora jeste lift na ručici. Spektakularan zvuk.
Willi Studer
Međutim, kad na njega stavi crnu ploču, redak kolekcionarski primerak, treba da u tom mraku nišani gde će spustiti iglu i zatim da bude spreman da u dvadesetom minutu skoči iz fotelje i podigne iglu pre nego što počne da grebe po završnoj brazdi. Svako slušanje ploče na tom gramofonu je takoreći na ivici udesa ploče ili igle. Srećom po visokoosetljive horne, pretpojačivač ima daljinsku kontrolu - tu je, valjda, komfor prihvatljiv kompromis i ne utiče toliko na zvuk. Digitalni audio je vratio deo komfora o kome govorimo, ali izvesno ne zarad starih dobrih vremena, već izlazeći u susret mlađim generacijama, kojima je ceo svet dostupan na dodir ekrana. I tako, više nema pokretnih delova ni mehanike, pa je celu automatiku moguće staviti u mobilnu aplikaciju i firmver. Nije, dakle, toliko daleko od istine pretpostavka da se ovde ipak radi o štednji proizvođača. Poznati austrijski konstruktor gramofona i jedan od apostola renesanse vinila uveravao me je da kupci, zapravo, ne žele automatiku i zatim me opomenuo da proverim da li su mi prsti masni pre nego što rukom prebacim remen na drugu brzinu. S digitalijom još i imate šanse da uživate u komforu. Međutim, ako ste ortodoksni ljubitelj analogije, osuđeni ste na izgubljeni raj hi-fija kakav je nekada bio. Ako duša hi-fija leži u zvuku koji pruža, a ne u izgledu, onda su sve lampice, prekidači i dugmad njegovo lice. Nije mala šteta što hi-fi to lice nije zadržao. Malo bi nam olakšao život.
Jul 2022 Hi-Files No108
