MUZIKA & FILM
61
Nikola Marković
Dragon’s Fuel – „Fruška džungla“
Ivan Radivojević Quartet – „In Plain View“
Zoh Amba – “O, Sun”
K
P
S
(Horz)
vartet Dragon’s Fuel tokom prethodnih godina bio je poput novosadskog odgovora na beogradski Fish in Oil, premda je reč o dva autonomna i donekle stilski različita sastava. Za razliku of Fish in Oila, Lav Kovač i ekipa su za nijansu više baštinili odmereniju britansku, spram divlje njujorške verzije neo džez-roka, ali ništa manje eklektično, vickasto i razigrano. Na novom albumu postavi se pridružio Ivan Burka (marimba, vibrafon i perkusije), što je donelo i veći fokus benda na same pesme, odnosno pažljivo obigravanje oko lepe melodije kao centralni aranžerski koncept. Usled ovog instrumentalnog dodatka nezaobilazne su i asocijacije na egzotiku kao muzički podžanr kasnih pedesetih godina. Dragon’s Fuel je možda izgubio oštricu, ali je dobio na zrelosti, volumenu zvuk i nadasve na sposobnosti da evoluira i raste i razvija se kao bend.
(Tzadik)
(A.MA Records)
re 10-15 godina na nastupima polaznika džez odseka MŠ „Stanković“ mogli ste često da vidite i čujete tada mladog trubača Ivana Radivojevića kao jednog od vodećih sviračkih talenata svoje generacije. Sada u svojim ranim tridesetim, dugo je brusio talenat i tražio pravi autorski izraz. Pronašao ga je na trasi ne toliko starijih uzora, poput Mathiasa Eicka ili Ambrosea Akinmusirea, premda više naginje pitkoj melodičnosti skandinavskog kolege po instrumentu. Valja spomenuti da Radivojevićeva muzika nije copy/ paste bilo kog inostranog izvođača, kao i da ova okrenutost modernom ne znači i potpuni raskid s baperskom tradicijom. „In Plain View“ je delo mladog, ali već zrelog muzičara, koji ekonomično i promišljeno razvija svoj stil, uzimajući najbolje iz oba sveta.
aksofonistkinja Zoh Amba relativno je novo ime na njujorškoj džez sceni, ali grabi krupnim koracima napred. Za ovu godinu planirala je čak tri albuma, od kojih je prvi “O, Sun” objavljen za legendarni “Tzadik” još legendarnijeg Johna Zorna, koji se pojavljuje i kao gost na albumu. Među pratećim muzičarima su i prekaljeni asovi poput bubnjara Joeya Barona i basiste Thomasa Morgana, uz pijanistu Micaha Tomasa. Baš kao što je pre sedam-osam godina James Brandon Lewis napravio pravi bum svojim old school pristupom spiritualnim, postkoltrejnovskim frakcijama postbapa i fri džeza, tako i Zoh Amba pleni svojim zrelim sviranjem koje evocira neka duhovnija džez vremena. Ozbiljna svirka za ljubitelje slobodnijih džez formata.
Joel Lyssarides – Stay Now (ACT Music)
M
ladi švedski pijanista Joel Lyssarides (1992) jedan je od onih generacijskih talenata koji plene lakoćom sviranja i komponovanja, čije melodije klize i teku kao da je napraviti dobru džez pesmu nešto najlakše na svetu. Tragom referenci, sličnu nepodnošljivu lakoću džeziranja mogli bismo uočiti kod kontrabasiste Avishaia Cohena (koji je uvek imao sjajne muzičare na klaviru) ili pijaniste Tigrana Hamasyana, čiji albumi i koncerti su pokazne vežbe stavljanja virtuoznosti u funkciju muzike. Lyssaridesu treba skinuti kapu i zbog činjenice da je mlad, popularan, ovenčan brojnim nagradama za svoj talenat, ali dovoljno muzički inteligentan da shvati kako vunderkind karijere lako mogu da skliznu u kompozitorski prosek. Njegov aktuelni album “Stay Now” nije debitanski, ali jeste prvi za velikog izdavača kao što je ACT Music. Na njemu Lyssarides ne zvuči kao tipičan skandinavski muzičar, već kao neko ko je u džez ušao iz klasične muzike i odatle preneo specifičnu vrstu kitnjaste sviračke lepršavosti. Iako je ime bendlidera na omotu istaknuto velikim slovima, ovo je ipak album trija u kome podjednako sudeluju basista Niklas Fernqvist i bubnjar Rasmus Blixt. Utoliko će slušalac moći da uživa u konciznim aranžmanima po pravoj meri za Lyssaridesov bujni talenat.
Jul 2022 Hi-Files No108
