PIŠE: NENAD KOSTIĆ
Šta povezuje kozju užinu, Toma Vejtsa, Mohačku bitku i monaške odore? Kafa. Kada je urednik magazina rekao potpisniku ovih redova da, citiram, ’nikako ne počinje tekst legendom o pastiru i kozama koje su brstile bobice kafe’, bio sam zabavljen potpunim izostankom težnje da kafu smestim u istorijski, legendarni kontekst. Kafa je za ovog autora mazivo bez koga bi savremeni svet stao, a ne nostalgični prozor u prošlost. Kafa je noćna svetlost u prozorima velikih gradova, kao na slici Edvarda Hopera Nighthawks: ako se zagledate u ovo kardinalno delo američkog realizma, videćete da noćobdije za šankom pred sobom imaju skromne šolje kafe. Kafa je živ dijalog među ljudima, uzdignut na viši nivo dejstvom kafeina na nervni sistem, i dodatno ojačan zajedničkim obredom ispijanja toplog pića. Kafa, u svom suštinskom izdanju, to su Tom Vejts i Igi Pop koji uz kafu i razgovor o svačemu i ničemu slave to što su prestali da puše, u filmu koji se zove „Kafa i cigarete“. Niko zapravo ne zna kada su ljudi otkrili krepko dejstvo ove biljke (čuvena priča o pastiru Kaldiju i njegovim kozama koje su postale živahnije od izvesnih crnih bobica ipak je samo legenda), ali je makar poznato da je njena domovina Etiopija, a u ovoj zemlji je kultura kafe i danas toliko intenzivna da
78
|
Vino & Fino
predstavlja okosnicu domaćeg života. Svakodnevna ceremonija kuvanja i zajedničkog ispijanja kafe u Etiopiji povezuje porodice, susede i prijatelje. Prava, globalna istorija kafe započela je, ipak, na Bliskom Istoku, i poznato je da su sufi mistici koristili kafu da bi podstakli duh u verskim obredima. Kafi nisu odoleli ni drugi slojevi društva, o čemu svedoče i zapisi iz petnaestog veka. Samo jedan vek kasnije kafa je stigla i u Evropu, o čemu svedoči i jedan tragičan istorijski zapis: nakon velikog poraza Ugara u Mohačkoj bici 1526. godine, predstavnicima pobeđene sile u glavnom turskom šatoru poslužena je crna kafa. Mađari, koji nikada do tada nisu probali ovaj napitak, smatrali su da je poslužena „crna čorba“ bila još jedno poniženje nakon izgubljene bitke. U vekovima koji su usledili kafa je postala jedna od okosnica globalne trgovine – i zadovoljstvo koje, kao malo koje, povezuje ceo svet. Ima istoričara koji tvrde da je najveći podstrek stvaranju kulture kafe u Evropi bio proboj turske opsade Beča 1683. godine, uz posledičnu zaplenu ogromnih količina kafe iz osmanskog tabora. U svakom slučaju, ovaj događaj je stvorio bečku kafansku kulturu, i dao doprinos globalnoj pomami koja je odolela i zabranama i ratovima, i svom najvećem takmacu: kulturi čaja.
