Časopis Bukmarker – broj 3 by Laguna

ISSN 2738-0564

Jelena Bačić Alimpić Aleksandar Mekol Smit Pisma iz tuđine Borislava Pekića, nekad i sad

O romanu Hermana Melvila Čovek od poverenja

Hakovanje Darvina Nataša Miljković

Zbogom, aveti

ČITANJE JE ULAZNICA ZA CEO SVET PUTUJEMO SA PAULOM KOELJOM, BILOM BRAJSONOM, LUSINDOM RAJLI, KEVINOM KVANOM...

SADRŽAJ

| POKLON PRIMERAK | JANUAR 2021. | IZDANJE 1 | BR.3

Izlazi mesečno

■ U FOKUSU: Lagunina 2020. godina

■ HIT KNIJGE: 10 veličanstvenih

■ TEMA BROJA: Čitanje je karta za ceo svet

■ DOMAĆI PISCI: Za kućnu biblioteku

■ TEMA BROJA: Čitanje je karta za ceo svet

■ INTERVJU: Jelena Bačić Alimpić

■ IZ PERA LJUBICE ARSIĆ: Sakupljač

■ DOMAĆI PISCI: Pisma iz tuđine, nekad i sad

■ INTERVJU: Aleksandar Mekol Smit

■ KOLUMNA: Tri Rajke

■ TAJNE PISACA: Živojin Petrović

■ NOVO U LAGUNI

■ ODLOMAK: Austrijanka, Zoran Milekić

■ BIBLIOTEKA POZNATIH: Nataša Miljković

■ MALA LAGUNA: Klasici za decu

■ KNJIŽEVNA KRITIKA: Čovek od poverenja

■ IZ PRVE RUKE: Hakovanje Darvina

■ LAGUNIN KNJIŽEVNI KLUB: Zbogom, aveti

Tanja Vučković, Iva Burazor, Janja Stjepanović, Dunja Lozuk, Ivana Veselinović, Nevena Milojević, Srđan Krstić, Matija Krstić, Vuk Lazarević

■ VESTI

Lektura i korektura / Saša Bošković

■ DELFI KUTAK: Krug

Naslovna strana / Izvor: iStock

■ ZAVRŠNA REČ: Vaš knjižar i Novi ulov

Štampa / Rotografika, Subotica

Dragi čitaoci, U prethodnoj godini zdravlje, mir i sigurnost bili su nam najbitniji. Presložili smo prioritete i shvatili šta nam je zaista važno. Na tom putu punom izazova i promena, knjiga nam je bila jedan od najboljih saveznika. Pokazala se kao preko potrebna hrana za dušu i na njenim krilima leteli smo, bar na trenutke, daleko od loših misli i problema. Početak godine obično je rezervisan za beg iz grada, ali kako nove životne okolnosti ne dopuštaju da lagodno planiramo zimski odmor, odlučili smo da podelimo sa vama priče koje će vam pomoći da se makar u mislima izmestite iz svakodnevice.

Strana 6 Za izdavača / Dejan Papić Direktor marketinga / Ana Spasojević REDAKCIJA Glavni i odgovorni urednik / Maja Šarić Grafički dizajner / Dejana Vranješ Saradnici:

KNJIGE O KOJIMA SE PRIČA

Da su knjige naša ulaznica za ceo svet, velika je istina, jer sa dobrom knjigom možemo bilo kuda. Odabrali smo za vas naslove pomoću kojih možete obići celu zemaljsku kuglu, a da ne napustite toplinu svoga doma. Donosimo vam i interesantne priče sa piscima. Ekskluzivni intervju sa autorom Prve damske detektivske agencije Aleksandrom Mekolom Smitom oraspoložiće vas i vratiti vam veru u dobro. Razgovarali smo i sa našom bestseler autorkom Jelenom Bačić Alimpić, čiji je roman Neki drugi život najprodavanije Lagunino izdanje u prethodnoj godini, koja je za autorku bila i godina jubileja, jer je obeležila deceniju od izlaska prvog romana Ringišpil. CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd ISSN 2738-0564 = Bukmarker COBISS.SR-ID 24908553

Šta nam je u zaveštanje ostavio Borislav Pekić, kako je nastao prvi srpski dokumentarni triler Do viđenja! Živojina Petrovića, odlične prikaze Laguninih izdanja i mnoge druge zanimljive priče – pronaći ćete u novom Bukmarkeru. Baš kao i prethodna dva broja, i ovaj treći smo pripremili sa ljubavlju i pažnjom. Uživajte u čitanju!

TI ZNAŠ VIŠE!

Nagrade

U FOKUSU

U FOKUSU GODINA ZA NAMA BILA JE POSEBNA. MNOGO ČEMU NAS JE NAUČILA, ALI JE NEKE ISTINE I POTVRDILA, IZMEĐU OSTALOG KOLIKO SU KNJIGE VAŽNE, JER SMO NA NJIHOVIM KRILIMA PUTOVALI TAMO GDE NISMO MOGLI NIJEDNIM DRUGIM PREVOZNIM SREDSTVOM – DALEKO OD NEGATIVNIH MISLI. ŽELIMO DA NAM SVIMA OVA GODINA BUDE ZDRAVA I USPEŠNA, A DA IZ PROŠLE ZADRŽIMO U SEĆANJU SAMO DIVNE DOGAĐAJE. STOGA, JOŠ JEDNOM U FOKUS STAVLJAMO SVE ONO NEZABORAVNO ŠTO SE DESILO U LAGUNINOJ 2020. GODINI.

Trijumfalna završnica! Lagunina produkcija u 2020. bila je jednako bogata koliko i prethodnih godina, pa je godina protekla u znaku mnogobrojnih kvalitetnih domaćih i stranih hitova. Zajedno smo proveli Noć knjige. Zimska Noć knjige bila je posebna – trajala je čak pet dana, tokom kojih su ljubitelji dobre književnosti uživali u hit knjigama, odličnim popustima i, naravno, poklonima. Izdvajamo pet najtraženijih naslova Noći knjige koji su obeležili ne samo kraj prošle već i početak ove godine:

1. Medvedgrad, Fredrik Bakman 2. Đubre, Marko Vidojković 3. Profesori smrti 3:

Francuski lavirint, Dejan Lučić

4. Srce moje,

Mirjana Bobić Mojsilović

5. Voli svoj život, Sofi Kinsela

Trejsi Ševalije

Dok se još slobodno kretalo i putovalo... Početkom godine organizovali smo promociju Osinjeg gnezda Vlade Arsića, Vremena od voska Ivana Josimova, Savinog osvetnika Vanje Bulića, a neposredno pre početka vanrednog stanja ugostili smo slavnu britansku spisateljicu Trejsi Ševalije, koja je predstavila svoj poslednji roman Jedna nit. 4

Mnogi Lagunini pisci ovenčani su prestižnim priznanjima. Peter Handke je za Drugi mač dobio Veliku nagradu Ivo Andrić za najbolju knjigu u 2020. godini. Velika nagrada Ivo Andrić za životno delo početkom godine uručena je Dragoslavu Mihailoviću. Piscu Goranu Petroviću dodeljena je književna nagrada „Grigorije Božović“ za 2019. godinu za Izabrana dela u izdanju Lagune. Sonja Ćirić je za knjigu Neću da mislim na Prag dobila Nagradu Politikinog zabavnika, kao i Nagradu Grada Niša za najbolju knjigu za decu i mlade. Dragan Velikić dobio je Evropsku nagradu za književnost „Vilenica“, roman Ništa lakše od umiranja Elvedina Nezirovića ovenčan je nagradom „Stevan Sremac“, a važna priznanja dobili su i Vladan Matijević, Nebojša Jovanović, Jovica Aćin i mnogi drugi...

Peter Handke

Noviteti i akcije na radost čitalaca Laguna je tokom 2020. godine želela da obraduje svoje čitaoce mnogobrojnim akcijama i upečatljivim događajima, pa su tako početkom godine osvanuli cegeri sa logoom Lagune i Delfi knjižara, a krajem godine i sa citatima iz Alhemičara Paula Koelja. Pokrenuta je eDen books aplikacija za čitanje e-knjiga, pa su Laguna i Delfi tim povodom poklanjale e-knjigu po izboru. Organizovali smo nagradne foto-konkurse na različite teme kako bismo barem malo uveselili često sumornu karantinsku svakodnevicu. Dečji dani kulture, Sajam knjiga u Delfi knjižarama i Laguninim klubovima čitalaca, kao i mnogobrojne akcije sa odličnim popustima i poklonima, takođe su bili važan deo 2020. godine. Krajem godine počeo je da izlazi i časopis Bukmarker – savršeno štivo za istinske knjigoljupce! ■

HIT KNJIGE

VELIČANSTVENIH

PREDSTAVLJAMO VAM LAGUNINU GODIŠNJU TOP-LISTU NAJČITANIJIH NASLOVA U 2020. GODINI

Neki drugi život, Jelena Bačić Alimpić

Bliznakinje Irene i Marta van der Linden glavne su junakinje uzbudljive, napete i psihološki iznijansirane priče o izdaji, odanosti i neuništivoj volji da se opstane i voli.

Uznemireni ljudi, Fredrik Bakman

Antikvarnicu u srcu Kaira vode glasoviti egiptolog Kosta i njegova poćerka Arna sve dok kismet, zbog nekih Kostinih misterioznih greha, nije odlučio drugačije.

Srpske zemlje pre Nemanjića, Marko Aleksić

Najluđi Bakmanov roman, nerazumno nepristojna komedija o pljački banke koja je pošla skroz naopako. Priča o taocima i donošenju loših odluka.

Godine 2018. epidemija superkuge započinje u Srbiji i preti da se proširi na ceo svet. Brutalan i neuračunljiv operativac tajne službe pozvan je da reši stvar.

Čovek po imenu Uve, Fredrik Bakman

Topla priča o ogorčenom starom komšiji, a ujedno i promišljeno istraživanje o tome kako nečiji život može imati snažan uticaj na bezbroj drugih.

I grob i rob, Vuk Drašković

Zašto je Hitler govorio da je knez Pavle kao jegulja, ko je pukovnik Vladimir Vauhnik, glavni obaveštajac kneza Pavla u Berlinu – samo su neke od nepoznanica koje nam se otkrivaju u romanu.

Neobična autobiografska povest vezana je za naše krajeve, i to ne samo naslovom. Pisac koji je navodno napustio spisateljski posao ispoveda se na brodu sedmorici prijatelja.

Sveobuhvatna i živopisna priča o počecima srpske istorije (od 7. do 10. veka), koja predstavlja jedinstven izvor znanja o vremenu koje prethodi slavi Nemanjića.

Đubre, Marko Vidojković

Moravska noć, Peter Handke

Zamalek, Dejan Tiago-Stanković

HIT KNJIGE

Služba, Goran Živaljević

Glas profesionalca protiv satanizacije i politizacije Službe državne bezbednosti Srbije, priznanje njenih slabosti i propusta i svedočanstvo o zloupotrebama koje su je često pretvarale u žrtvu.

10.

Sapijens: Kratka istorija čovečanstva, Juval Noa Harari

U Sapijensu Harari obuhvata čitavu istoriju čovečanstva, od prvih ljudskih bića pa do radikalnih preokreta na našem razvojnom putu: kognitivne, poljoprivredne i naučne revolucije. 5

TEMA BROJA

Čitanje je karta za ceo svet

Izbor mesta na koja možemo da otputujemo trenutno je znatno sužen, a ograničenja su brojna. Ipak, za one koji vole da čitaju knjige, ništa od navedenog ne važi, jer na stranicama omiljenog štiva mogu da otputuju gde god požele. Verovatno ne postoji nijedna tačka na globusu kojoj neki pisac nije dodelio ulogu u svom delu, zato slobodno i ove zime birajte svoje destinacije – za dobru knjigu ne postoje granice

Piše: Iva Burazor

emlje i gradovi, varošice i sela, mora, reke i planine oduvek su u literaturi imali posebno mesto – bili su i junaci i kulise. Ipak, postoje knjige koje su njihovu ulogu podigle na viši nivo, spajajući duh i karakter mesta sa svojom pričom sve dok ih nije bilo moguće razlikovati.

Dobra knjiga stvarno vas može preneti u drugi svet i sa njom možete putovati i kroz prostor i kroz vreme. Iako nam situacija u kojoj se trenutno nalazi cela planeta mnoge destinacije čini predalekim, uz knjigu imate mogućnost da ugasite žeđ za putovanjima bez izlaska iz kuće. Pa hajde da zajedno krenemo na put oko sveta (možemo i na onaj od 80 dana sa Žilom Vernom) i da čitajući lakše dočekamo trenutak kada ćemo konačno obrisati prašinu sa pasoša. U EVROPI Nebrojeno mnogo književnih junaka svoje priče živelo je na ulicama francuske prestonice, pa se Pariz sa pravom smatra jednim od omiljenih gradova u književnosti. Predstavljan je na najrazličitije načine, u najrazličitijim periodima, ali iz kog god ugla da je bio prikazan, bio je i ostao jednako veličanstven. 6

Iako je većim delom priča o ljudima i njihovim komplikovanim životima, ona takođe uključuje i okolnosti u kojima se ti životi odvijaju, a svaka od njih je zanimljivija od prethodne.

Krenućemo putevima Viktora Igoa. Mnogi možda ne znaju da je napisao Bogorodičinu crkvu u Parizu kako bi ubedio javnost da ceni i zaštiti srednjovekovnu arhitekturu Pariza, koju su početkom XIX veka ugrožavali pariski građevinski magnati i javni zvaničnici koji su želeli da obnove grad u modernijem stilu. Pored statusa klasika evropske književnosti, ova knjiga sadrži predivne opise katedrale i okolne arhitekture. Šetnja Parizom danas bi bila daleko drugačije iskustvo bez ove knjige i vredi je čak i samo zbog toga pročitati. A ko ne želi da otputuje u Italiju nakon što pročita Predivne ruševine Džesa Voltera? Predivne ruševine počinju na obalama Italije 1962. i nose nas kroz pedeset godina, više zemalja i desetine različitih života.

Kada je Žoze Saramago odlučio da napiše knjigu Putovanje kroz Portugaliju, želeo je da bude različita od svih ostalih na tu temu, i u tome je nedvosmisleno uspeo. Beležeći događaje i zapažanja, opise portugalskih krajolika, ljudi, umetničke baštine i istorije ove zemlje, Saramago oživljava domovinu svojih predaka i savremenika onako kako to samo jedan briljantan pisac može. Putovanje kroz Portugaliju je oda jednoj zemlji i njenoj bogatoj tradiciji. Ponekad knjige koje se najviše pamte potiču iz naših najranijih čitalačkih

Knjige bude radoznalost, inspirišu i pružaju mogućnost bega bilo kad i bilo gde od, ponekad, ne tako savršenog sveta

Briljantna satira sovjetskog života Majstor i Margarita Mihaila Bulgakova napisana je tokom najmračnijih dana staljinističke Rusije, ali nije objavljena skoro tri decenije. Radnja se odvija u svetu koji meša fantaziju i surovi realizam, a veći deo priče događa se u centru Moskve. Bulgakov je smestio mnoge scene u predele sa kojima je bio jako povezan i grad je koristio kao simboličke kulise za ključne narativne trenutke. OD KONTINENTA DO KONTINENTA Knjiga Jedi, moli, voli Elizabet Gilbert uvela je u modu samostalna putovanja. Priča Gilbertove o napuštanju monotonog života da bi, kako sama kaže, „istražila umetnost užitka u Italiji, umetnost posvećenosti u Indiji i, u Indoneziji, umetnost balansiranja to dvoje“, motiviše i nas da krenemo njenim putevima i pronađemo ono najbolje u sebi. Putopisni memoari Gilbertove prijaju svima koji imaju potrebu da promene nešto u svom životu i krenu iz početka. Od opisa bogatog tradicionalnog nasleđa veličanstvenih hramova i zgrada iz kolonijalne ere Singapura do blistavih nebodera okruženih raskošnim zelenilom, dok čitate Suludo bogate Azijce Kevina Kvana zaboravićete da ste na svom kauču i da ne istražujete zapravo ovaj tropski grad-državu već da samo čitate o njemu. Kada pristane da provede leto sa dečkom u Singapuru, Njujorčanka Rejčel ni ne sanja da je on bogati naslednik i jedan od najpoželjnijih mladoženja u zemlji, a kada to otkrije, nastaje zaplet koji je podjednako interesantan kao i obilazak Singapura na krilima ove knjige.

Šangaj: jedan od najmnogoljudnijih gradova na svetu, dragulj Kine, grad je slavne prošlosti i još svetlije budućnosti. Sa viševekovnom istorijom kao kosmopolitskim čvorištem između Istoka i Zapada, ovom gradu ne manjka istorijskih događaja i sećanja njegovih stanovnika. Pre filma Stivena Spilberga u kojem je glumio mladi Kristijan Bejl, postojao je roman Carstvo sunca Dž. G. Balarda: priča o britanskom dečaku odraslom u emigrantskom luksuzu predratnog Šangaja, kome se sve pred očima srušilo u trenu. Iskrena priča o ratu i nevinosti i spomenik Šangaju kakav je bio pre nego što su ga rat i posledično umiranje kolonijalne ere potpuno transformisali. Na ovom proputovanju sa knjigama teško je odabrati samo jednu knjigu Bila Brajsona, jer je jedan od najpoznatijih i najpriznatijih pisaca ne tako tipičnih putopisa. Tamo dole beleži njegovo putovanje kroz Australiju i vodi nas od istoka ka zapadu, kroz male rudarske gradove, zaboravljene primorske gradiće i šume izvan utabanih staza. Između interakcija sa ljubaznim lokalnim stanovništvom, istraživanja pejzaža sličnih Marsu i, naravno, susreta sa obiljem (nekada zastrašujućeg) divljeg sveta, knjiga nas vodi na detaljnu vožnju kroz Australiju. Pritom, Brajson priča svoje (istinite) priče sa smislom za humor koji će vam sigurno ulepšati sumorne dane. Pre jednog veka Jelena J. Dimitrijević otisnula se na putovanje u Novi svet i tako smo dobili prvi srpski putopis o Americi. Njeno putovanje iz septembra 1919. opisano u knjizi Novi svet ili U Americi godinu dana vodi nas u vreme užurbane gradnje oblakodera, zabrane alkohola, rastućeg bogatstva,

kad su žene dobile pravo glasa, mada ne i dalju političku ravnopravnost i kad su imućne porodice poslugu zamenile prvim kućnim aparatima. Mnogo saznajemo o vremenu često isticanih društvenih sloboda, ali i velikih klasnih razlika i surove rasne diskriminacije. U epskoj priči o ljubavi i gubitku Lusinda Rajli nas u romanu Sedam sestara vodi u prosperitetnu eru 1920-ih u Rio de Žaneiru i Parizu i Ženevsko jezero u sadašnjem vremenu. U prvoj od sedam knjiga najstarija sestra otkriva svoje poreklo nakon smrti čoveka koji ju je usvojio. Tragovi otkrivaju veze sa periodom izgradnje statue Hrista Spasitelja u Rio de Žaneiru, njenim arhitektom i nesrećnom ljubavnom pričom koja ostavlja posledice sve do danas. Rio je tada, baš kao i danas, bio grad predela koji ostavljaju bez daha, bogat arhitektonskim nasleđem, stanovništvom prepoznatljivim po radosti života, ali i mračnom stranom obeleženom nejednakošću i borbom protiv kriminala, iz koje zaslužuje da izađe kao pobednik.

TEMA BROJA

poduhvata. Bili smo deca kada smo krenuli na prvo putovanje snežnim planinama Švajcarske zahvaljujući Hajdi Johane Špiri, čeznući da vidimo sneg, alpske koze i runolist uživo. Popularnost ove knjige i danas se najvećim delom može pripisati živopisnim prikazima planinskih pašnjaka, dekine kolibe i Hajdinog jednostavnog života na planini. Ko je uspeo da zaista otputuje u Švajcarsku, nije se razočarao. Prelepo je baš kao u dečjoj mašti.

PUTOVANJE DO SUŠTINE Većina putnika ima svoj predmet potrage kad se otisne u neku avanturu na putovanju, bilo da se radi o neverovatnim arheološkim nalazištima ili najukusnijem obroku. Ali dok ste zauzeti beležeći u sećanje spoljne utiske, obično na kraju otkrijete i neki novi deo sebe koji niste znali da postoji. Upravo se to dešava u knjizi Alhemičar Paula Koelja. Očaravajuća priča o andaluzijskom pastiru koji putuje u potrazi za blagom od Španije do Egipta, ali tokom avantura, prateći svoje srce, uči o ljubavi i smislu života i na kraju pronalazi sebe. Britanski pisac i esejista Piko Ajer je napisao: „Putovanje je kao ljubav, najviše zato što je stanje povećane svesnosti, u kome smo pažljivi, otvoreni, konkretni i spremni da se menjamo. Zato se prava putovanja, kao i prave ljubavi, nikada ne završavaju.“ Baš kao i ljubav, i knjige su, dakle, jedna vrsta putovanja, jer bude radoznalost, inspirišu i pružaju mogućnost bega bilo kad i bilo gde od, ponekad, ne tako savršenog sveta oko nas. ■ 7

PROMO

Remek-delo svetske istoriografije Predstavljamo vam knjigu Solun, grad duhova: hrišćani, muslimani i Jevreji: 1430–1950. autora Marka Mazovera, koju možete pronaći u knjižarama Delfi

im se zađe u razdoblje pre masovnog nacionalizma, a to je za balkanske države početak XX veka, slika postaje složena, ističe Mark Mazover u svojoj knjizi Solun, grad duhova: hrišćani, muslimani i Jevreji: 1430–1950. Otkrivaju se duhovi onih kultura koje su nestale ili su učinjene nevidljivim. Mark Mazover je jedan od najznačajnijih i najuticajnijih savremenih svetskih istoričara, profesor istorije Balkana i Evrope na Кolumbijskom univerzitetu u Njujorku i dobitnik niza najvažnijih svetskih nagrada za istoriografiju, a predmet njegovog istraživanja je jedan slučaj izuzetan za Balkan, slučaj koji je spojio tri avramovske religije u ranoj moderni na naročit i jedinstven način. On istražuje istoriju Soluna, od 1430. do 1950. godine. U osnovi njegovog nastojanja jeste da prikaže tri uporedna narativa o gradu koji

Knjiga je dostupna u knjižarama Delfi.

su ostavili njegovi stanovnici triju veroispovesti: pravoslavni hrišćani, muslimani i Jevreji. Knjiga Solun, grad duhova: hrišćani, muslimani i Jevreji: 1430–1950. na 500 strana sa brojnim ilustracijama je remek-delo svetske istorijske književnosti. Mark Mazover je posvetio dvadeset godina pisanju ove knjige, od čega pet godina istraživanja na terenu u samom Solunu,

Fantastična knjiga o gradu koji je jedinstven ne samo u Evropi, već i u celoj istoriji čovečanstva

a za svoje delo dobio je i prestižnu nagradu „Daf Kuper“. Izdavačka kuća Dosije studio objavila je knjigu na srpskom jeziku u luksuznom tvrdom povezu, uz predgovor koji je napisao profesor dr Slobodan G. Marković, naš vodeći istoričar iz ove oblasti. Knjiga je pobrala brojne pozitivne kritike širom sveta, a možda najupečatljivija se pojavila u čuvenom Gardijanu: „Fantastična knjiga o gradu koji je jedinstven ne samo u Evropi, već i u celoj istoriji čovečanstva“. Biografija grada „plemenite krvi“ Solun, grad duhova: hrišćani, muslimani i Jevreji: 1430–1950. u kojoj Mark Mazover predočava njegovu dušu predstavlja vrhunsku sintezu kulturne, političke, ekonomske, duhovne i društvene istorije i daje izvanredne opise etničkih i verskih potkultura Soluna. ■

DOMAĆI PISCI

Za kućnu biblioteku Nezaboravni likovi u delima za sva vremena

Neiscrpno vrelo mudrosti

Romani i duže pripovetke Stevana Sremca više od jednog veka zasmejavaju i razgaljuju čitaoce svojim likovima Ivka jorgandžije i njegovih pajtaša, Maneta i Zone Zamfirove, Vukadina, kir Gerasa, pop Ćire i pop Spire, Jule i Melanije, svih onih nezaboravnih karaktera kojima je ovaj pisac u svojim delima oživeo palanački mentalitet i smešne osobine svog naroda. U knjizi Romani nalaze se Ivkova slava, Zona Zamfirova, Pop Ćira i pop Spira, Limunacija na selu, Vukadin i Kir Geras. ■

Znakovi pored puta Ive Andrića riznica su najraznolikijih saveta, zapažanja i životnih uvida koje je ovaj pisac upućivao ne samo čitaocima nego i samome sebi. Posebna vrednost ovog Laguninog izdanja su prevodi pojedinih izreka i citata stranih pisaca koje je Andrić u originalu unosio u svoju fasciklu, a koje u dosadašnjim izdanjima ovog osobenog dela nisu prevedeni. Ovo luksuzno izdanje štampano je u tvrdom povezu, sa koricama od kože. ■

Kandže, Marko Vidojković

Firentinski dublet – Sfumato, Goran Skrobonja i Ivan Nešić

I živ i mrtav, Ivan Zlatković

Romani Kandže i Kandže 2: diler i smrt u jednoj knjizi! Kandže na jedinstven način govore o studentskom protestu devedesetih godina XX veka, a u romanu Kandže 2: diler i smrt, koji se dešava šesnaest godina kasnije, junak Kandži je sitni diler narkotika, u Srbiji koja propada u vrtlogu korupcije, a na tržištu se pojavljuje nova droga, nazvana AV-AV. ■

Godina 1889. Posle nekoliko mirnih meseci London ponovo drhti od straha: Trbosekova ubistva su se nastavila, a Skotland jard ne uspeva da pronađe krvoločnog počinioca.Pomoć može da ponudi samo jedan čovek – isti onaj koji je, deset godina ranije, srpskoj policiji pomogao da pronađe i uhvati serijskog ubicu Savu Savanovića. Čovek po imenu Milovan Glišić. Ali kralj Milan I Obrenović ima za Glišića još jedan zadatak... ■

Junaci romana su surovi odmetnici, razbojnici i hajduci koji između dva svetska rata terorišu Aranđelovac i okolinu Bukulje. U svom dosad najboljem romanu, zasnovanom na istinitim događajima, autor daje uverljivu socijalnu i kulturnu sliku ondašnjeg društva, čije sve slojeve prožimaju nasilje, otimačina i rasulo, lišeni herojske epske dimenzije. ■

DOMAĆI PISCI

Knjige domaćih autora među omiljenima su na policama čitalaca, jer su između korica priče o junacima čije nas se sudbine tiču, a koje se vole i pamte

INTERVJU

Emocija dolazi iz dubine moje duše

Kada je odlučila da se posle skoro tri decenije novinarskog i televizijskog rada povuče sa scene, u dušu joj se uselio dugo priželjkivani spokoj. Napisala je roman Ringišpil, o krhkoj ali hrabroj balerini, i život joj je krenuo novim tokom. Danas ima deset knjiga, piše jedanaestu, a njen književni prvenac je najprodavaniji naslov domaćeg živog autora u Laguni. Sa Jelenom Bačić Alimpić razgovarali smo o prvih deset godina stvaralačkog rada Razgovarala: Tanja Vučković

ve što Jelena Bačić Alimpić napiše čitaoci sa nestrpljenjem iščekuju i sa uživanjem čitaju. Njeni romani iz godine u godinu spadaju u najčitanija Lagunina izdanja, pa je tako i u 2020. knjiga Neki drugi život na prvom mestu godišnje top-liste. Uz njene knjige, a ima ih ukupno deset, strepi se za sudbinu junaka, plače, a sve je počelo od jedne balerine krhkog tela a džinovskog duha – Ane Balint iz Ringišpila, Jeleninog prvog romana, koji joj je pre tačno jednu deceniju promenio život. Kroz mnogo emotivnih uspona i padova Jelena prolazi dok piše, ali sve na kraju nadoknadi priznanje čitalaca.

Život Vam se potpuno promenio od kada ste počeli da pišete. Kako danas gledate na taj period? Kada ste konačno shvatili da je odluka prava? 10

Moj život poslednjih jedanaest godina izgleda potpuno drugačije. Zapravo, sada živim neki drugi život i on mi zaista prija, iako sam često veoma usamljena. Ipak, ne i sama. Tu su junaci mojih knjiga. Kada sam napisala prvi roman Ringišpil, zaista nisam imala nikakva očekivanja. Verovala sam da će one kojima sam bila simpatična kao autorka i voditeljka brojnih televizijskih emisija moje pero zaintrigirati, ali nisam mogla ni da pretpostavim koliko će biti onih koji su me, bez argumenata, unižavali i izgovarali teške, uvredljive reči. Međutim, knjiga je pronašla put do čitalaca i moj književni prvenac je i danas najprodavanija knjiga domaćeg živog autora u izdavačkoj kući Laguna. Da je odluka koju sam donela prava, shvatila sam onog trenutka kada se nakon skoro tri decenije novinarskog i televizijskog rada i povlačenja sa javne scene u moju dušu napokon uselio dugo priželjkivani spokoj.

Vaša nova knjiga Neki drugi život najtraženiji je naslov u protekloj godini. Kada se sagleda period od više od deset godina koliko pišete i deset knjiga koliko ste objavili, kakvu satisfakciju Vam predstavlja prvo mesto na top-listama najčitanijih autora? Ogromnu. Zato što su čitaoci jedini merodavni da ocene moj trud, moje zalaganje i sve ono što njima dajem a sebi oduzimam kada pišem. Njihov sud jedino priznajem. A dajem im mnogo emocija, svaki put otkinem deo svoje duše, preživim sijaset neprospavanih noći, pošteno se isplačem dok pišem, mnogo češće no što se smejem, ali je njihovo poverenje zaista najveća nagrada. Ringišpil je Vaš prvi, najčitaniji i najprevođeniji roman. Kako sa ove

Ana Balint je promenila sve u mom životu. Pomogla mi je da u četrdesetoj godini života, kada sam napisala Ringišpil, konačno spoznam sebe, oslobodim se ogromnog tereta koji sam do tada nosila na duši i isplačem sve svoje godinama potiskivane suze i emocije. Sazrela sam. Ono što svaki čitalac oseti u Vašim romanima je iskrena i duboka emocija i možda je to najvažnija odlika Vaših knjiga. Koliko „živite“ svoje romane i odakle dolazi ta emocija? Živim ih celim svojim bićem, bez zadrške. Ponekad to ume da bude veoma teško, čak bolno, ali od toga ne odustajem. Emocija dolazi iz dubine moje duše. Koji roman Vas je najviše namučio? Da li je to možda trilogija Kazna za greh?

Kao retko koji pisac imate vernu čitalačku publiku koja sa velikim nestrpljenjem iščekuje svaki Vaš roman. Da li volite susrete sa čitaocima? Mnogo volim susrete sa čitaocima. Volim da razgovaram sa njima, da ih upoznajem, da se družimo. Nikada neću zaboraviti književno veče u Kladovu, kada naprosto nisam mogla više da govorim. Naime, tada sam promovisala svoj roman Nigde nema te. Zamolila sam mnogobrojnu publiku da me pita šta god želi. Iz dna sale, jedna žena u crnini je bojažljivo podigla ruku, a budući da je zaista bilo prilično čitalačke publike, prišla sam joj i rekla da mi slobodno kaže šta misli o knjizi ili pita šta je interesuje... Tada mi je ispričala potresnu, vrlo ličnu životnu priču, nakon koje sam naprosto zanemela. Rekla mi je kako, kao majka, nije bila u stanju da potpiše da njenog sina koji je stradao u saobraćajnoj nesreći skinu sa aparata, iako je bio u komi više od godinu dana i kako je, pročitavši moju knjigu, naposletku smogla snage da to učini. Takvi trenuci se ne zaboravljaju.

Da, to jeste trilogija Kazna za greh, ali samo zbog toga što sam pod pritiskom nestrpljivih čitalaca morala da pišem brzo, što nikako nije umanjilo kvalitet sve tri knjige, ali bila sam pod velikim pritiskom. Napisati tri knjige za samo devet meseci bilo je ravno samoubistvu. No, ne žalim. Naprotiv. Takođe, mnogo me je namučilo Poslednje proleće u Parizu, jer sam obrađivala vrlo tešku temu koja me je iscrpela i kao ženu i kao majku.

Dajem čitaocima mnogo emocija, svaki put otkinem deo svoje duše, preživim sijaset neprospavanih noći, pošteno se isplačem dok pišem, mnogo češće no što se smejem

U romanu Neki drugi život ima dosta ličnog – ćerka odlazi na studije u inostranstvo, a radnja se dešava u Holandiji. Kako uspostaviti granicu između mašte i stvarnosti tokom pisanja?

Školovali ste se u Karlovačkoj gimnaziji i na Filozofskom fakultetu u rodnom gradu, na Katedri za jugoslovenske književnosti i srpskohrvatski jezik. Pisci kog perioda književnosti su Vas najviše privlačili?

Neki drugi život mi jeste vrlo blizak jer sam ga zaista napisala zbog svoje ćerke, iako je, naravno, čitava priča izmišljena. Ipak, Dunja mi je dala podstrek i inspiraciju da napravim određen žanrovski iskorak ovim romanom, ali i da, u jednom njegovom vrlo značajnom delu, prenesem osećanja između majke i ćerke. Uz Ringišpil, to jeste moja „najličnija“ knjiga. Uspostaviti granicu između mašte i stvarnosti dok pišem skoro je nemoguće. Puštam mašti da me vodi kada je stvaralački proces u pitanju, ali svakako da su i moja borba i osećanja utkana u svaku knjigu, pa i u Neki drugi život.

Uvek sam najviše volela ruske klasike, ali budući da sam studirala u prošlom veku i imala predmete „podeljene“ po književnim velikanima iz bivše Jugoslavije, volela sam jednako dela Ive Andrića, Meše Selimovića, Miroslava Krleže, Bore Stankovića, Marina Držića.... Volela sam sve. Ipak, nekako je, u okviru svetske književnosti, ruska na mene ostavila najdublji utisak. Koliko Vam se književni ukus menjao tokom godina sazrevanja? Šta čitate ovih dana i da li je u najmanju ruku neobična 2020. donela i više vremena za čitanje?

Roman koji je u Jeleninom životu promenio sve Strastveni sam čitalac, i to nema veze sa vremenom u kojem trenutno živimo. Bila sam takva pre, tokom, a biću, sigurna sam, i posle ove pandemije koja nam je zaposela živote. Znam da mnoge moje kolege pisci, kada stvaraju, ne čitaju ništa. Ja i tada čitam, ali se trudim da to budu štiva žanrovski drugačija od onog o čemu pišem. Trenutno čitam Bakmanov Medvedgrad. Moj čitalački ukus se nije značajno promenio tokom ličnog sazrevanja, ali su mi se svakako vidici proširili i zahvalna sam na tome. Znate, i knjigu koja mi se ne dopada, koja mi je spora, ponekad dosadna, iščitam do kraja, zbog poštovanja prema piscu.

IINTERVJU

vremenske distance gledate na ovu knjigu i šta je Ana Balint promenila u Vašem životu?

Šta radite da biste napunili baterije? Putujem. Ah, putovanja! U dobroj meri sam tokom 2020. ostala uskraćena za putovanja, uostalom kao i većina ljudi. Ona su za mene veoma važna, tako stičem nova iskustva i životna i spoznajna, tako upoznajem ljude i pronalazim inspiraciju. Proputovala sam pola sveta i želim, mnogo želim da za života obiđem što više zemalja, gradova, mesta, drugačijih kultura i običaja. Svima nam, pored zdravlja, u 2021. godini želim putovanja! Ona isceljuju. Šta novo spremate čitaocima?

Pišem jedanaestu knjigu u svojoj kućici na obroncima Fruške gore i zaista uživam u stvaralačkom zanosu kojem sam se predala. Ono što mogu da kažem a da se sasvim ne razotkrijem jeste da će ova knjiga, nakon romana Neki drugi život, kojim sam „iskoračila“ iz meni poznatog i bliskog žanra ljubavno-istorijske-porodične drame, verovatno biti iznenađenje za čitaoce, baš kao i za mene samu. ■ 11

IZ PERA KNJIŽEVNICE LJUBICE ARSIĆ

Ludilo na fin i ljubazan način

IZ PERA KNJIŽEVNICE LJUBICE ARSIĆ

O prvom modernom psihološkom trileru, Sakupljaču Džona Faulsa, vrhunskoj priči o opsesivnoj ljubavi usamljenog činovnika i devojke koja će mu postati plen piše književnica Ljubica Arsić

Ljubica Arsić Foto: Nikola Ilić, @bukmarkic

zmeđu prve rečenice romana Džona Faulsa Sakupljač koja glasi: „Kad dođe kući iz internata, viđao sam je ponekad gotovo i svakodnevno, zato što im je kuća bila tačno preko puta Pomoćne zgrade Opštine“ i dve poslednje: „Ali to je još uvek ideja. Peć sam danas sneo zato što sobu ionako treba isušiti“, koje na prvi pogled kao da slede jedna za drugom, nalazi se hičkokovski spiralno stepenište kojim se kreću junaci ovog uzbudljivog i majstorski napisanog psihološkog trilera. Neuglednom činovniku i sakupljaču leptira Frederiku, jednom od onih koji predmetima oduzimaju lepotu i svode ih na puki broj u kolekciji, posrećilo se da dobije na lutriji i tako ostvari suludi san, da podrum nedavno kupljene osamljene kuće opremi svim udobnostima, od knjiga do luksuzne ženske odeće, u kojem će, pothranjujući sopstveni mit o idealnoj ljubavi prema nedostižnoj ženi, zatočiti otetu studentkinju umetnosti Mirandu. Poput kolekcionara leptira, koji izuzetne primerke probada čiodom i zarobljava ih iza stakla, Frederik u mračnom i zagušljivom podrumu čeka da se iz zatočeništva i ropstva, pod veštačkim svetlom podrumske lampe, pojavi zanosan leptir, nešto što Frederik naziva ljubavlju.

Faustovski motiv pogodbe između mučitelja i žrtve, u kojoj nasilnik nameće pravila, ali i žrtva dresira nasilnika, poslužio je piscu da u napetom i inteligentnom ključu analizira ovaj odnos Ljubazan i uvek na usluzi kad su u pitanju želje zatočenice, fizički nasilan kad treba da spreči pokušaj bekstva, on je aseksualni manijak sa nimalo romantičnom dijagnozom u kojoj postoji samo jedan zahtev – da mu zatočenica bezuslovno pripada, do kraja života. Mirandi su u podrumu uskraćene novine. Veza sa spoljnim svetom, kao vrhunac mučenja, ukinuta je. Prizor neba koji joj ponekad mučitelj dozvoljava da vidi proširuje se u izmaštane prizore prirode, a zgusnuto i nemerljivo vreme istovremeno joj daje i oduzima snagu, navodeći je da preduzima neuspešne strategije izbavljenja. Od Šekspira preko Agate Kristi, pa do Džona Faulsa, engleski triler se razvija do psiholoških upita: Da li se silom i moći, uz koju ide novac, kroz posedovanje i oduzimanje slobode može podstaknuti (izazvati) ljubav? Faustovski motiv pogodbe između mučitelja i žrtve, u kojoj nasilnik nameće pravila, ali i žrtva dresira nasilnika, poslužio je piscu da u napetom i inteligentnom ključu analizira ovaj odnos, nalažući čitaocu da odstupi od dnevnih novinskih vesti u crnoj hronici sa otmicama i mučenjima i zamisli se nad prizorima iz istorije. Mučitelj je

glumac, jedan od onih finih – novih – ljudi koji poseduju novac, ali nemaju sve ostalo. „Naravno, osetio sam se skroz nespretno i spleteno“, kaže Frederik. „Isti taj osećaj imao sam kad posmatram imaga kako se pomalja, a onda moram da ga ubijem. Hoću da kažem, lepota te okuje, ne znaš više šta želiš da radiš, šta treba da radiš.“ Njegova ljubomora na ljude povezane lepotom i stvaralaštvom beskrajna je i strašna, a nekadašnje siromaštvo inferiorne klase zamenjeno je novim siromaštvom, šupljinom umesto srca. Frederikov pripovedni ton neukog činovnika nalik je dečjem govoru u kojem su najsurovije ideje nevoljenog dečaka izložene kroz infantilnu naivnost, što na trenutke izaziva sažaljenje. O Mirandinom doživljaju otmice i vremenu provedenom u sobi-kripti saznajemo iz njenog dnevnika, koji kroz ličnu ispovest opisuje preobražaj uplašene devojke u preko noći sazrelu ženu. Tek udaljena od svega, ona je u stanju da na pravi način sagleda mnoge stvari, jer oduzeta sloboda i gađenje prema mučitelju, poput bolesti, izoštravaju ne samo um već i osećanja. Sve ono što se nekad na slobodi podrazumevalo, dobija u ropstvu naknadnu lepotu i veliku cenu. ■

DOMAĆI PISCI

Pisma iz tuđine, nekad i sad

U godini za nama često se govorilo i pisalo o Borislavu Pekiću povodom devedeset godina od njegovog rođenja i pola veka od dobijanja Ninove nagrade

godini za nama često se govorilo i pisalo o Borislavu Pekiću povodom devedeset godina od njegovog rođenja i pola veka od dobijanja Ninovog priznanja za roman Hodočašće Arsenija Njegovana dodeljenog u januaru 1971. godine. Petnaestak godina kasnije otišao je da živi u Londonu delimično svojom voljom, a više prinuđen situacijom u kojoj se zemlja nalazila, prezasićen političkim progonima, omalovažavanjima i cenzurom svog književnog dela. Godine u emigraciji nisu se po gorčini koju je morao da apsorbuje razlikovale od sudbine drugih Rjepnina i nevoljnika, ali je odabrao da svemu pristupi sa samo njemu svojstvenim ironičnim humorom koji je vrhunski treperio, povremeno na samoj ivici cinizma. Zapisi koje je 1985. započeo u londonskom egzilu prerasli su u trotomna Pisma iz tuđine, osmišljavana prvobitno kao vinjete za radio-program, da bi doradom i uredničkim intervencijama priređivača i njegove supruge Ljiljane postale svojevrsni znakovi pored staza i bogaza u jednoj nesvakidašnjoj emigrantskoj sudbini.

Londona kao potencijalni azilant sa već ozloglašenog i ratovima devastiranog Zapadnog Balkana. Ako je osamdesetih godina prošlog veka ovaj prostor za prosečnog Engleza predstavljao nekаkvu uspavanu, daleku Ruritaniju koja ga nije previše interesovala, danas je ta predstava umnogome zatamnjena idejom o narodu koji je u potpunosti sam kriv za svoju sudbinu. Da baš nije tako, naglašavao je Pekić u briljantnim zapisima, neprekidno podvlačeći englesku sklonost da se meša u tuđa politička posla, prekraja granice i gospodari udaljenim zemljama o kojima malo zna. Živorad tu ne bi imao šta da doda jer bi njegova jednostavna, narodska filozofija hronično uvređenog, tvrdoglavog Balkanca ostala sasvim neprimećena. Ni intelektualac koji je nekim čudom u emigraciji u Londonu nema danas neke veće šanse, oscilujući između pritisaka da se asimiluje i potrebe da koliko-toliko sačuva identitet, po mogućstvu ne otkrivajući ga, čak ni akcentom.

Nastojeći da poredi u gotovo svim domenima srpski i britanski mentalitet i odnos prema životu, za svog fiktivnog junaka odabrao je Živorada, tog tužnog sabrata Gvozdena ovekovečenog na slikama Miće Popovića, večitog putnika koji je status gurbetlije doživljavao kao usud, ne skrasivši se nigde i večito tragajući za nekom višom, nedostižnom pravdom. Skoro četiri decenije udaljeni od prvih Pekićevih zapisa iz Londona, teško je ne zapitati se gde bi danas bio Živorad i imamo li među piscima naslednika koji bi mogao parirati izuzetnom poznavanju politike, filozofije, književnosti, umetnosti, svakodnevice u političkoj praksi koje je posedovao Pekić. U nekim današnjim zamišljenim zapisima Živorad ne bi ni postojao jer bi u međuvremenu administrativne prepreke dobijanja vize sasvim osujetile njegove pokušaje da stigne do

Englesku (prikrivenu) ksenofobiju Pekić je podvukao brojnim epizodama iz svoje londonske svakodnevice, ne određujući je kao rasizam, ali osećajući pritisak britanskog identiteta kao nadmoćan, kao sunce koje i dalje nikada ne zalazi iako su teritorije odavno izgubljene.

Vešto čitajući novinske vesti i članke između redova, u svakom zapisu polemiše, poredi dva mentaliteta ne presuđujući u korist jednog ili drugog. Političke prilike u domovini komentariše uzdržano, više aluzijom, dok događanja na britanskoj političkoj sceni analizira do detalja. I pronalazi zapanjujuće mnogo sličnosti u svim sferama. Danas su se te dve scene odmakle, čini nam se, više nego ikada ranije. Pekićev zavičaj tavori u večitom predvorju Evrope, bez namere da joj se istinski približi. Britanija je iz zajednice evropskih naroda izašla, bez kajanja i bez potrebe da bilo šta izmeni u svojim stavovima, a u međuvremenu sve češće sluša instrukcije koje dolaze preko Atlantika, od potomaka Mejflauerove posade.

DOMAĆI PISCI

Piše: Aleksandra Đuričić

Balkan više ne sluša nikoga, pa ni svoj unutrašnji glas. Živorad bi odustao od života u Londonu i vratio se, kako mu je Pekić i savetovao, da ostari kod kuće, okružen ljudima koji govore njegov jezik umesto paklene usamljenosti nedeljnog popodneva u nekom londonskom predgrađu. Znao je Pekić i da će Gvozden jednog dana odustati od svog kofera koji podiže u kupeu voza za Minhen, da gurbetlije neće postati Evropljani, kao što nije postao ni on sam prostim odlaskom u Britaniju. Evropljanin je postao svojim talentom i hrabrošću, političkom pronicljivošću i poštenjem koje mu jeste skratilo život, ali njegovom delu obezbedilo trajanje. U današnjem Londonu možda bi mu zamerili na akcentu ili nekom drugom nesvesnom otporu koji bi svakako pružao asimilaciji. A u njegovim zapisima iz tuđine ostale su besmrtno tačne konstatacije o sudbini lutalica i apatrida, o političkoj nezrelosti njegovog naroda i prepotenciji onih koji sebe smatraju starosedeocima sveta. Podsmevajući se i post mortem svom tom vašaru taštine, ostao je zagledan negde na sredini Lamanša, u potrazi za Atlantidom iz koje niko ne bi bežao, ali bi mogao da isplovi kada mu se prohte. U pravcu koji sam odabere. ■ 13

INTERVJU

Na lepšoj strani stvarnosti I u životu i u književnosti potrebni su nam pozitivni junaci – zato je slavni pisac Aleksandar Mekol Smit kreirao Dragocenu Ramocve i njenu Prvu damsku detektivsku agenciju, koja je postala čuveni svetski serijal. U ekskluzivnom razgovoru za Bukmarker otkriva nam tajne svog stvaralaštva, kako izgleda njegova lična biblioteka i zbog čega jedva čeka druženje sa čitaocima u Srbiji

Piše: Maja Šarić Foto: Kirsty Anderson

ad je u pitanju čuveni serijal Prva damska detektivska agencija slavnog pisca Aleksandra Mekola Smita, i čitaoci i kritika su saglasni – čitanje romana o Dragocenoj Mmi Ramocve, detektivki iz Bocvane, čisto je zadovoljstvo, neverovatna zabava i pravi raj, jer izoštrava čula i razgaljuje.

Čitaoci u Srbiji imaju divnu priliku da u izdanju Lagune ponovo čitaju knjige iz ovog serijala, odnosno nove generacije čitalaca imaju mogućnost da se, za početak, upoznaju sa knjigama Prva damska detektivska agencija i Žirafine suze. A kako serijal do sada ima 21 nastavak, nesumnjivo je danas sve čeka dugo i zabavno proputovanje kroz Bocvanu i rešavanje zanimljivih ali i neverovatnih slučajeva vedre, prijatne, hrabre i intuitivne detektivke koju ceo svet poznaje i voli. 14

Aleksandar Mekol Smit, koji je oživeo lik Dragocene Ramocve, britanski je pisac rođen u Zimbabveu 1948. godine. Sa sedamnaest godina preselio se u Veliku Britaniju, gde je na Univerzitetu u Edinburgu završio studije prava, a kasnije i doktorirao. Ubrzo je počeo da predaje na Univerzitetu Kvins u Belfastu i u to vreme se prvi put odvažio da pošalje svoje literarne tekstove (jedan roman za odrasle i jedan za decu) na književni konkurs. Pobedio je u kategoriji dečje književnosti. Otada je objavio brojne knjige, od stručne literature do knjiga za decu, priča i romana za odrasle. Svetsku slavu stekao je upravo romanom o Mmi Ramocve, iz koga je nastao čitav serijal, a poznat je i po serijalu Nedeljni filozofski klub.

Vratimo se za početak dvadesetak godina unazad da nam otkrijete kako je ideja za priču o Dragocenoj Ramocve i Prvoj damskoj detektivskoj agenciji uopšte nastala?

U ekskluzivnom razgovoru za časopis Bukmarker od škotskog pisca saznali smo mnogo toga zanimljivog ne samo o serijalu koji imate priliku da čitate, već i o njegovim pogledima na književnost, ali i na stvarnost u kojoj živimo.

Heroina Prve damske detektivske agencije je poštena, dobra, ume da prašta. Zašto Vam je bilo važno da je prikažete samo u lepom svetlu, da li zato što nam u svim sferama života, a ne samo u književnosti nedostaju čisti i pozitivni junaci?

Pre mnogo godina radio sam na Univerzitetu u Bocvani, pa sam u tom kontekstu upoznao tu zemlju i njene ljude. Imao sam ideju da jednog dana pišem o snalažljivoj dami iz Bocvane koja će započeti sopstveni mali biznis. Inicijalno, nisam mislio da to bude detektivska agencija, a onda mi je pala na pamet ta ideja. Jednom kad sam počeo da pišem ove knjige, bilo je teško zaustaviti se!

Inspiracija mi često dolazi dok sam na putovanjima. Turneje sa knjigama dovode me u kontakt sa različitim tipovima ljudi i rezultat toga su vrlo raznoliki razgovori. To neizbežno utiče na moje pisanje. Uživam slušajući šta ljudi pričaju i nekako se uvek nađem uvučen u njihove živote. Kad knjiga bude proglašena „knjigom milenijuma“, kao što je slučaj sa Vašom Prvom damskom detektivskom agencijom, šta to za njenog autora znači, kakav je osećaj?

Smatram da uvek postoji potreba za pozitivnim herojima i heroinama, i u životu i u književnosti. Mnogo vremena provodimo baveći se nasiljem i disfunkcionalnošću, ali osećam da svi imamo realnu potrebu za čistim i afirmativnim karakterima. Nema razloga da ljubazni ljudi kao što je Mma Ramocve ne budu popularni. Vaše knjige svi opisuju kao nežne. One jesu pronicljive, ali ni u jednom smislu nisu kontroverzne. Kako ste uspeli da nijednom ne odstupite od tog manira? Čini mi se da prirodno preferiram da pišem o pozitivnijoj strani života. Volim da opisujem ljude koji se lepo ophode jedni prema drugima – iz mog iskustva, većina ljudi teži da pripada društvu, to im je urođeno, i više voli saradnju nego konflikt. To je područje u okviru koga pišem i retko kad osetim potrebu da od toga odstupim. Kroz lik Mme Ramocve predstavljate hrabru i jaku ženu, kod koje je ženski princip izrazit. Takav pristup oslikavanju ženskih likova je vrlo redak kad su u pitanju muški pisci. Otkud ta feministička crta u Vašim delima? Pretpostavljam da je tačno da se većina muških pisaca više koncentriše na muške likove, ali ja uživam u prikazivanju ženskih karaktera. Pitate odakle to potiče – odrastao sam u domaćinstvu sa tri sestre i to možda ima veze sa tim! Generalno, uživam u ženskim razgovorima, mada to ne znači da ne smatram da su i muški razgovori takođe zanimljivi. Zemlje u kojima žive vaši junaci uvek su divno predstavljene. Može li se reći da su one među glavnim junacima vaših knjiga? Mesto je, po mom mišljenju, veoma važno. Često o postavci priče razmišljam pre nego o likovima. Mislim da na taj način zemlje u kojima se odvijaju radnje mojih knjiga zaista postaju likovi same po sebi.

Bio sam dirnut tako ljubaznim priznanjem za serijal Prva damska detektivska agencija. Kad sam pisao prvu knjigu, nisam mogao ni da zamislim da će ih biti toliko u serijalu. Vrlo je lepa stvar za autora kad zna da čitaoci uživaju u njegovim knjigama. Među Vašim čitaocima bilo je i onih koje je upravo priča o damskoj detektivskoj agenciji izlečila i donela im olakšanje u određenim lošim i teškim životnim fazama. Da li je to jedan od glavnih zadataka književnosti? Šta su još njeni zadaci, po Vašem mišljenju? Mislim da je sasvim legitiman zadatak literature da ljudima pruža utehu u stresnim vremenima. Ako ljudi mogu da nađu utehu u razmišljanju o mirnom i obzirnom životu, onda to sve ima dobru svrhu. Kako pisanje utiče na Vas? Šta pisanje predstavlja za jednog stručnjaka iz oblasti medicinskog prava? Pravim razliku između pisanja publicističkih tekstova, koji se tiču moje akademske karijere, i pisanja fikcije. Ta dva stila se prilično razlikuju. Kako izgleda Vaša kućna biblioteka, koliko u njoj ima knjiga?

možda uticale na njenu priču u nekom od delova? Zaista vrlo ozbiljno shvatam mišljenje svojih čitalaca. Dobijam od njih mnogo pisama i poruka i svakako uzimam u obzir stavove koji mogu da izraze karaktere ili zaplet u mojim knjigama, ali, istovremeno, shvatam da način na koji mora da se razvija život mojih likova treba da odredim sam. Tako da ne prilagođavam živote mojih likova onome što ljudi žele ili očekuju. Poznati ste po tome da pišete konstantno, da ne čekate da vam muze donesu inspiraciju. Radite li nekad i na nekoliko rukopisa istovremeno? Koja priča ili koje priče Vam trenutno okupiraju pažnju, na čemu radite? Često zatičem sebe kako istovremeno radim na nekoliko knjiga. Upravo sam završio treću knjigu iz serijala o detektivu Ufu Vargu, Čovek sa srebrnim sabom. Ovaj serijal se dešava u Švedskoj. Uskoro ću početi novu knjigu o Mmi Ramocve, a takođe i jednu odvojenu priču. Pišem i za nekoliko kompozitora – često pišem libreta za kompozitore i u tome uživam. Šta radite kad ne pišete? Sudeći po Vašoj biografiji, imate još mnogo interesovanja pored književnosti.

INTERVJU

Zahvaljujući knjigama, obišli ste svet. Kako su sva ta putovanja, svi ti susreti sa čitaocima uticali na vas i na Vaše stvaranje?

Ja sam pasionirani mornar. Imam čamac na zapadnoj obali Škotske i leti me često možete videti kako plovim. Takođe, uživam u muzici. Kad se smiri situacija sa pandemijom koronavirusa, postoji li mogućnost da se Srbija nađe na Vašoj listi putovanja? Veoma bih voleo da ponovo posetim Srbiju i nadam se da ću to i učiniti, čim uslovi opet budu normalni. Tokom poslednje posete upoznao sam mnogo čitalaca i to je bilo veoma prijatno iskustvo. ■

Imam ogromnu biblioteku u kući u Edinburgu. Zauzima dve prostorije u kući, a cela dva zida su kompletno u policama za knjige. Mislim da ih imam oko 2.500. Kojim se piscima vraćate, koja književna imena su u Vašem leksikonu pod odrednicom „omiljeni“? Ima raznih pisaca kojima se izuzetno divim. U poeziji veoma cenim V. H. Odena, i imam značajnu kolekciju njegovih dela. Njegov izraz smatram divnim, humanim, jedinstvenim. Volim indijskog pisca R.K. Narajana, Grejema Grina i humoristu E. F. Bensona. Susreti sa čitaocima su za Vas dragoceni. Koliko njihovo mišljenje utiče na Vaše stvaralaštvo? Serijal o Dragocenoj Ramocve ima 21 nastavak, da li su sugestije čitalaca 15

KOLUMNA

Ljubičasta izmaglica u mojoj glavi

Piše: Ivana Veselinović

elećete da sipate sebi piće pre nego što krenete da čitate Dva su jahača prilazila, verujte mi. U maniru lika koji vam za šankom opskurnog bara priča o poslednjem u nizu suludih ispada zajedničkog poznanika, Mik Vol neposrednim i sirovim jezikom ispisuje biografiju Džimija Hendriksa, tako naelektrisano i iskričavo da svaka stranica treperi od ludačke energije šezdesetih.

Džimijeva majka Lusil je bila „lutkica boje kafe za kojom su se okretale glave dok je ćarlijala ulicom“, a otac Al „zgodni radnik livnice gvožđa pun maštarija daleko iznad sopstvenog položaja.“ Oboje su poticali iz mnogočlanih, mešovitih porodica. Iz te „duge proizvodne linije silovanja, ubistava, rasne mržnje, verske izopačenosti, uništenih očekivanja” rađa se Džoni Alen Hendriks. Džimijevo detinjstvo puno je nestabilnosti, zlostavljanja i zapostavljanja. Lusil i Al su pili, svađali se, mirili. Džimi i njegov mlađi brat Leon dodeljeni su ocu kada su se roditelji razveli. „Al se prilično mučio sam sa dečacima. Džimi i Leon bili su prepušteni sami sebi. Čekovi socijalne pomoći obezbeđivali su Alu cirku i cigare, ali su klinci ostajali gladni. Najtužniji čudaci u svojoj školi.“ Kada im je majka umrla, Al ne dozvoljava da odu na sahranu. „Naterao ih je da sednu sa njim i piju viski. Rekao im je da pravi muškarci tako primaju smrt. Džimi i Leon su tužno lili suze u svoje čaše. Džimi nikada nije pre16

Džimi raste, baš kao i njegov osećaj nepripadanja. „Džimi sa kratkom kosom, mršav, ali sve viši. Začudno velike šake, koščato lice, krupne oči, kao njegova mama. Džimi je sam. Sklapa prijateljstva s kim god može, gde god može.

Hendriksa i fascinirana je njegovim talentom i energijom. Linda je imala odličan ukus i dobre veze, što Džimiju donosi prvi ugovor sa menadžerima i vodi ka formiranju trija Jimi Hendrix Experience. „Polako se pronosila priča o blesavom mladom crncu iz Vilidža koji levoruk svira gitaru naopačke. Neki važni ljudi su počeli da obraćaju pažnju na njega.“ Bitlsi su bili oduševljeni Džimijem.

Pojavi se kod drugara i ostane do mraka nadajući se da će ga pozvati da prespava na kauču. Sve kako bi izbegao Ala, kako bi izbegao sve ono…“

Majls Dejvis je bio prijatno iznenađen kada je otkrio da Hendriks, bez klasičnog obrazovanja i čitanja nota, može da ga prati na gitari.

Imao je devetnaest godina kada ga vlasti stavljaju pred ultimatum – zatvor ili vojska. Tako se Džimi 1961. obreo u avijaciji. Vojna služba mu nije ležala, nijedan aspekt takvog načina

Džimija je zapravo najviše mučilo to što je postao najčuveniji crni muzičar na svetu za gotovo isključivo belu publiku. Što je bio popularniji, to je publika bivala sve više bela. Njegov menadžer je naručio tajno istraživanje crnačkih radio-stanica da se utvrdi koje od njih puštaju Džimija Hendriksa. Nijedna. Njihovi slušaoci nisu smatrali Hendriksove pesme crnom muzikom.

“

Psihodelična priča o životu i smrti Džimija Hendriksa govori u prilog legendi o najvećem rok gitaristi koji je hodao zemljom

“

KOLUMNA

boleo. Zakleo se da će otići dođavola daleko od matorog, što pre može. I još pre. A jebeš i Sijetl.“

života nije bio u skladu sa njegovom prirodom. Kada je uspeo da se izvuče, seli se u Tenesi gde svira po klubovima skidajući fore tamošnjih gitarista – između ostalog i sviranje zubima. Sledeća stanica: Njujork. Tamo će tezgariti sa bendovima, večito bez prebijene pare, živeći po rupama sa devojkama koje su ga izdržavale baveći se prostitucijom, sitnim prevarama i krađama. Linda, tadašnja devojka Kita Ričardsa, manekenka i uticajna pripadnica londonske elite, u Njujorku je čula

Furiozna biografija Dva su jahača prilazila, psihodelična priča o životu i smrti Džimija Hendriksa, govori u prilog legendi o najvećem rok gitaristi koji je hodao zemljom. Istovremeno je i humaniji prikaz Džimija, nevoljenog dečaka kom se žurilo da uspe jer je možda i sam predosećao koliko je kratak put koji je pred njim. ■

Dunja, Ivana i Nevena su profesionalni čitači. Više i ne broje knjige koje su im prošle kroz ruke. Imaju privilegiju da za Lagunu biraju najbolje naslove svetske izdavačke scene. Čine Foreign rights sector, pa su ih kolege „po srpski“ prozvale Tri Rajke

TAJNE PISACA

Putevima misterije i intrige

raćajući se sa jednog pomena koji je bio održan na Novom groblju, leta 2017. godine, negde na samom izlazu sa parcele broj tri, ugledah jedan veliki nadgrobni spomenik koji je, kako sam kasnije saznao, napravljen od skupocenog švedskog crnog mermera. Ne samo da je svojom veličinom i neobičnim konturama odskakao od ostalih spomenika, već me je, praveći hlad nad dve grobne parcele koje su mu pripadale, i sa klupicom od kovanog gvožđa koja je kao salivena ležala sa strane, kroz dve jednostavne reči „Do viđenja!“, uklesane u donjem delu, hipnotisao da zastanem. Te reči rastanka bile su, u stvari, reči sastanka. Ono što mi je odmah privuklo pažnju je različit grafički stil slova korišćen u toj neobičnoj poruci u odnosu na slova u ostalom tekstu na spomeniku. Pored toga, primetio sam da su reči „Do viđenja!“ nekako dosta starije, istrošenije od uklesanih imena pokojnika koji leže u toj grobnici. Ko je i kome, na takvom mestu i na takvom raskošnom monumentu, poručio tako nešto… – bilo je to sasvim dovoljno da krenem u neplaniranu pustolovinu.

“

Više od godinu dana uživao sam u detaljnom sagledavanju i „prevođenju“ građe koju sam pronašao, sakupljao i objedinjavao ostale podatke o tom misterioznom zločinu

“

Piše: Živojin Petrović

Višegodišnja istraga – trnovita, ali izazovna, zanimljiva i neobična – vodila me je preko hiljada stranica arhivske digitalne građe dnevnih novina od pre sto godina, pa sve do arhiva na Novom groblju u Beogradu o kome vrlo brižno vodi računa vrsna dr Violeta Obrenović, istoričarka umetnosti. Zatim sam preko raznoraznih spisa i dokumenata u Narodnoj biblioteci Srbije, Arhivu Srbije i Austrije stigao do Arhiva grada Beograda, gde sam nakon šest meseci neumornog traganja došao do podebljeg sudskog dosijea koji je, kako nepisano pravilo nalaže, stajao na dnu poslednje kutije na kraju stalaže. Na omotu tog teškog i prašnjavog svežnja stajalo je rukom upisano – Draga Mitrićević. „Piće za ceo Arhiv!“ – uskliknuo sam usplahireno. Mnoštvo policijskih zapisnika iz istrage koja je tridesetih godina prošlog veka kao nikada do tada uzburkala javnost u prestonici ali i šire, skica, nacrta i pisama, anonimnih i potpisanih, tužilačkih dokumenata, raznih građanskih dojava, prepisa i informacija, pregršt izjava svedoka, komšija i rodbine nestale Drage Mitrićević, najbogatije Beograđanke svih vremena, za kojom je Odeljenje kriminalističke

policije Grada Beograda, na čelu sa načelnikom Radom Popovićem, danonoćno tragalo. Od prvog pogleda u taj „zlatni“ dosije bilo mi je jasno da tek tada nastupa pravi rudarski posao. Bilo je potrebno tumačiti i analizirati sve te rukom ispisane, a vrlo često nečitke rukopise iz tog predmeta, koji je ostao zabeležen kao prvi veliki slučaj naše policije koji nije rešen. Više od godinu dana uživao sam u detaljnom sagledavanju i „prevođenju“ građe koju sam pronašao, sakupljao i objedinjavao ostale podatke o tom misterioznom zločinu koje sam nalazio na raznim stranama, a posebno sam bio razdragan kada sam o Dragi Mitrićević vodio duge razgovore sa mojim prijateljem, verovatno poslednjim svedokom tog nesvakidašnjeg događaja iz 1933. godine, sada nažalost pokojnim – Bobom Bojovićem.

TAJNE PISACA

Šta se dogodilo sa najbogatijom Beograđankom svih vremena – pitanje je koje decenijama intrigira ne samo policiju već i celokupnu domaću javnost. Stoga ne čudi što je dokumentarni triler Do viđenja! Živojina Petrovića o ubistvu ćudljive milionerke Drage Mitrićević mesecima u samom vrhu Lagunine top-liste. Uz detaljno istraživanje i obilje podataka, ova uzbudljiva knjiga donosi spektar naših karaktera i sliku srpskog društva iz perspektive crne hronike, a autor otkriva kako se zainteresovao za ovu „nestvarnu, a stvarnu“ priču i kako je došao do nekih neverovatnih detalja

Tokom sklapanja tog jedinstvenog mozaika nisam se vodio mišlju niti maštanjem o nekom uspehu buduće knjige. Nisam ni znao koji će žanr biti, odnosno kako će to štivo biti klasifikovano, jer po autentičnosti priče, potkrepljene verodostojnim dokumentima, kao i fotografijama, slutilo je da će biti nešto više od romana, a manje od naučnog rada, pa se tako i došlo do toga da knjiga Do viđenja! bude oslovljena kao „prvi srpski dokumentarni triler“. I tako, malo po malo, od dve reči sa nadgrobnog spomenika, knjiga je stigla do najviše stalaže u Delfi knjižarama, police koja je rezervisana za naslove koji su na prvom mestu po čitanosti, i tu je provela četrnaest nedelja. To je samo još jedan pokazatelj da naše arhive obiluju velikim i značajnim bogatstvom – zanimljivom istinom, neiskorišćenim blagom za kojim tržište vapi. ■ 17

NOVO u Laguni Mnogo je noviteta domaće i strane produkcije u kojima ćete u narednom periodu uživati

NOVO U LAGUNI

Evgenije Onjegin, Aleksandar Puškin

Iako za motive svojih romana nije često uzimala natprirodne pojave, Agata Kristi je umela takve elemente vešto da koristi u pričama. U ovoj knjizi sakupljeno je dvadeset najboljih, koje izazivaju jezu i nespokoj, a u nekima od njih pojavljuju se i Herkul Poaro i gospođica Marpl. ■

Autor nezaboravne Katedrale na moru u ovom romanu o ljubavi, umetnosti i osveti predstavlja raskošan portret Barselone uoči modernizma. Radnja je koncentrisana na mladog slikara razapetog između dva sveta. ■

Samo mladić i devojka u malom kanuu, Sara Mlinovski

Savremeni ljubavni roman o problemima mladih na putu ka zrelom dobu. Leto za Sem nije počelo sjajno. Njen dečko Ilaj otišao je na putovanje po Evropi, a ona je sad savetnica u letnjem kampu, gde se sa jedanaest godina zaklela da neće ponovo doći. ■

Urnebesna futuristička satira o obećanjima i zamkama digitalizacije. U budućnosti se sve odvija na najbolji način: algoritmi su optimizovali rad, slobodno vreme, veze i odnose. Ipak, uništavaoca nesavršenih mašina Petera obuzima osećaj da s njegovim životom nešto nije kako treba... ■

Ne čekaj da oluje prođu i nauči da plešeš na kiši, Veronik Masiježak

Ema vodi jutarnji program na radio-stanici i posao joj je sve u životu. Nakon šest godina predanosti poslu oseća da se njena strast gasi i razmišlja o profesionalnoj budućnosti. Tokom intervjua sa piscem bestselera odlučuje da se pridruži njegovom projektu... ■

Sveska sa receptima, Žaki Diran

Kvalitilend, Mark-Uve Kling

Lov na stenice, Dragoslav Mihailović

Zbirka autobiografskih pripovedaka u celini je posvećena sudbinama „ibeovaca“, stradalnika koji su na svojoj koži osetili posleratnu strahovladu Titovog režima u vreme sukoba sa Staljinom, nedužnih žrtava visokih političkih igara i surovog partijskog aparata. ■

Poslednja seansa, Agata Kristi

U ovom remek-delu ruske književnosti zahvaćen je čitav ruski život dvadesetih godina XIX veka. Tragična priča o ljubavi, nevinosti i prijateljstvu, roman u stihovima Evgenije Onjegin u neprevaziđenom prevodu Milorada Pavića nezaobilazna je knjiga svetske literature. ■

Slikar duša, Ildefonso Falkones

Sjajan portret čoveka kome je kuhinja više od posla: svakodnevno uživanje i umetnost prevazilaženja teškoća. Ovo je nežna objava sinovljeve ljubavi i priča o nasleđivanju i tajnama. Uživanje u čitanju je zagarantovano zahvaljujući autorovom senzualnom pisanju. ■

O velikim idejama, umetnosti, nauci i psihologiji Predstavljamo savršene priručnike koji će osvežiti vaša znanja, podstaknuti vas na razmišljanje i obogatiti vaš duh. Knjiga 50 velikih ideja koje bi stvarno trebalo da znate je informativni vodič koji razlaže najvažnije ideje u osnovama filozofije, religije, politike, ekonomije, umetnosti i nauke. Knjige 50 ideja koje bi stvarno trebalo da znate – o umetnosti, nauci i psihologiji – razlažu najvažnije i najuticajnije koncepcije u umetnosti, vode kroz 50 najvećih pitanja i najsloženijih koncepata prirodnih nauka, i u 50 eseja objašnjavaju središnje ideje psihologije. ■

10.

12.

Dobrovoljac, Džek Ferveder

Da bi razotkrio sudbinu ljudi interniranih u misteriozni nacistički logor na granici Rajha, poljski borac pokreta otpora Vitold Pilecki dobrovoljno se javio za odvažnu misiju: preuzeće lažni identitet i smišljeno će dozvoliti da ga uhapse. Misteriozni logor zove se Aušvic. ■

10.

Kako razgovaramo 2: Stilovi, vrednosti i razvoj ličnosti, Fridman Šulc fon Tun

U drugom delu svog klasika autor posvećuje veću pažnju psihosocijalnim aspektima komunikacije. On čitaocu, između ostalog, nudi oruđe koje će mu pomoći da i na poslu uspešnije i sadržajnije razgovara sa kolegama i nadređenima. U knjizi je obrađeno sedam stilova komunikacije. ■

11.

Beležnica neizgovorenog, Kler Puli

Džulijan Džesop je usamljeni ekscentrični umetnik koji veruje da ljudi nisu potpuno iskreni. Šta bi se dogodilo da jesu? Zato ispisuje u svetlozelenu svesku istinu o svom životu i ostavlja je u Monikinom kafeu... ■

12.

11.

13.

M. sin veka, Antonio Skurati

Prvi roman o fašizmu u kojem je glavni lik Benito Musolini. Pišući knjigu o fašizmu, autor otkriva decenijama potiskivanu stvarnost istovremeno obnavljajući danas preko potrebno nasleđe antifašizma. ■

13.

Beži, Krose, Džejms Paterson

Detektiv Aleks Kros je uhapsio čuvenog plastičnog hirurga Elajdžu Krima zbog seksa s tinejdžerkama. Sad je Krim, kome je život uništen, izašao iz zatvora i postarao se da ga niko ne prepozna. ■

14.

Cilkin put, Heder Moris

Potresna istinita priča o ljubavi i opstanku.Cilka je imala svega šesnaest godina kad je 1942. odvedena u koncentracioni logor Aušvic-Birkenau, gde je komandant odmah primetio njenu lepotu. ■

14.

Sva izdanja možete pronaći u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs

3 PITANJA ZA... Bojana Ljubenovića

Povod: Novi roman Da je bolje, ne bi valjalo u kome se glavnom junaku, neostvarenom piscu Ivanu Bogdanu, život okrene za 180 stepeni za samo mesec dana Kako ste došli na ideju da svog junaka stavite u brojne nezgodne situacije – od otkrivanja ženine preljube do uplitanja u svet beogradskog podzemlja? Oduvek me je fasciniralo kako jedan trenutak nepažnje ili obična slučajnost čoveku mogu iz korena da izmene život. Privatno ne podnosim slučajnosti i bojim ih se. Ivan je samo jednog jutra zaboravio USB memoriju kod kuće i kad se vratio po nju, svet mu se srušio.

NOVO U LAGUNI

Urnebesan smisao za humor jedino je oružje kojim Vaš junak ulazi u borbu sa nevoljama koje su ga snašle. Može li humor da spase svet? Humor smatram izuzetno važnim segmentom naših života i da, mislim da može da spase svet. U ovom suludom vremenu humor je to i potvrdio: mnogi ugroženi, bolesni i uplašeni ljudi utočište su našli upravo u smehu ne bi li sačuvali svoje mentalno zdravlje. Naslov romana verovatno potiče od toga što je u srpskom mentalitetu urezan oprez od preterane sreće. Šta mislite, zašto je to tako i koja je poruka Vašeg romana? Otkriću vam tajnu. Najpre sam želeo da se ova knjiga zove Ljubavni roman. Ali odustao sam plašeći se da ne navedem čitaoca na krivi trag, da ne pomisli da je u pitanju klasičan ljubić. Mada se na prvi pogled ne vidi, ovo zapravo jeste roman o ljubavi. I to o ljubavi prema ženi, porodici i, ako hoćete, prema jednoj nesrećnoj zemlji. Potom sam odlučio da ga nazovem Da je bolje, ne bi valjalo, jer je to uzrečica mog oca. Ta kratka mudrost opominje, upozorava i na kraju daje nadu da sreća ipak postoji. ■

ODLOMAK

AUSTRIJANKA ODLOMAK

Zoran Milekić Budite prvi koji će pročitati odlomak Razočaranja iz romana o heroini Drugog svetskog rata Diani Budisavljević, koja je hrabro i odlučno kršila sve naredbe zapovednika logora jer je znala da je akcija spasavanja srpske dece iz ustaških logora smrti zapravo akcija spasavanja čovečnosti iz životinjskih kandži zla Priredila: redakcija

rbi u Zagrebu i drugde su i te kako zaplašeni. Ali odjednom se proču kako neka gospođa radi na tome da se zatvorenim Srpkinjama i njihovoj deci pruži pomoć. Možda je to, ipak, moguće. Beše već kraj oktobra 1941. kad neke nepoznate žene počeše dolaziti u Dianin stan i donositi odeću, obično u zavežljajima. Glasovi se šire, ali tajno jer sve se to i sme raditi samo u tajnosti. Ove dolaske, poznatih i nepoznatih, Diana je koristila kao prilike za proširenje akcije. – Obavijestite svoje poznanike, ako se u njih može imati potpuno povjerenje – poče im govoriti. – A oni neka dalje obavijeste svoje znance. Bio je to jednostavan i u tom trenutku jedini moguć način okupljanja saradnika, ali dao je neočekivano dobre rezultate. Čudo je šta su sve u stanju da učine obične reči među ljudima. Za svega nekoliko dana prikupi

se znatna količina odeće. A to je od presudne važnosti jer zima već kuca na vrata. Mraz je sve oštriji, može se naslutiti da će ovo biti strašna zima.

– Uzmite ovo. Nije mnogo, ali značit će.

Dianin stan se ubrzo pretvori u svojevrsnu krojačku radionicu. Uz pomoć svoje dve već odrasle kćerke, Jelke i Ilse, i nekoliko njihovih prijateljica, poče od vunenih i baršunastih draperija i zavesa šiti dečje kapute, haljine i pokrivače. Potom sve to u velikoj garaži Budisavljevića razvrstavaju i pakuju. Diana uz to poče i da prikuplja novac kako bi imali za neku neophodnu kupovinu.

– A ne… ne! – odmahnu darodavka glavom. – Bolje nemojte.

– Gospođa Budisavljević? – upita je žena srednjih godina koja se pojavi na vratima. – Da – potvrdi Diana. – Uđite, molim vas. – Ne, hvala – uzvrati ova pa izvadi iz tašne kovertu.

– Hvala vam – nasmeši se Diana. – Kak je vaše ime?

I ode, bez ijedne više reči. Diani je sve jasno. Darodavci i donatori se strahovito plaše ustaških vlasti, pa insistiraju na tome da ona njihova imena nigde ne beleži. U toj državi humanost može biti plaćena progonom, pa i gubljenjem glave. Zato se Diana tih zahteva pridržava. A kupuju uglavnom vreće za slamu i ćebad kako logorašice i njihova deca ne bi spavali na golom i hladnom podu. – Barem dio ovih stvari treba poslati što prije u Loborgrad – reče Diana ćerkama dok u garaži pakuju stvari. – Noći su već sad užasno hladne. A

Logor Loborgrad udaljen je oko sedam kilometara od Zlatara, u Hrvatskom Zagorju, a nešto više od pedeset kilometara od Zagreba, kad se ide preko Marije Bistrice. Zvanično je osnovan pre malo manje od mesec dana, početkom oktobra. Smešten je u dvorcu koji je nekad pripadao aristokratskoj porodici Keglević, a potom bio korišćen kao dom za stare. Pod upravom je folksdojčera. Zapovednik logora je tridesetpetogodišnji Karl Heger, rodom iz Osijeka, i sam folksdojčer, po zanimanju urar, časovničar. Zamenik je njegov brat Valdemar. Sada su u njemu Srpkinje i Jevrejke sa svojom decom. Već više od dvadeset dana prebivaju u ovom dvorcu-logoru u vrlo nehigijenskim uslovima, pa im se deca ubrzano razbolevaju. Već zakorači novembar kad Diana saznade da je iz logora puštena jedna zatvorenica, gospođa Kovačević sa svojom decom. Odmah je poseti ne bi li doznala neke pojedinosti o logoru. Žena deluje zaplašeno. Njeno ćutanje govori koliko i njeni kratki odgovori, mnogo. Diana po tome brzo shvati kako se sa njima postupa u tom dvorcu. – Izabrale smo zapovjednicu – reče žena tiho, mereći svaku reč – Radojku Vasiljević. Dobra je. Puno se brinula o nama, onoliko koliko je mogla. To je dovoljno Diani da shvati da robu u Loborgrad treba slati direktno Radojki Vasiljević i da će je ona pravedno raspodeliti. I robu uskoro poslaše. Ima tu kukuruznog hleba, čvaraka, slanine, masti, masla, kuvanih jaja, belog luka, češnjaka. Čak i kondenzovanog mleka, još uvek se može kupiti na crno u Zagrebu. Ali ne prođe ni nekoliko dana a Diana saznade da od svih tih stvari gotovo ništa nije podeljeno. Sve je komandant logora prisvojio sebi lično! Diani ne ostade ništa nego da sama ode u logor i pokuša nekako pomoći zatočenicama. Preko muža uspostavi vezu sa doktorom Jankom Pajasom. On je lekar u logoru, kao što je ranije bio i u staračkom domu. Dvetri nedelje kasnije, doktor dođe po nju unajmljenim ustaškim automobilom. Ona moraše platiti i najam automobila i benzin. U automobil utovariše nekoliko paketa, a onda ih Pajasov sin poveze ka Loborgradu. Imaju propusnicu, ali im, uprkos tome, zabraniše ulaz u logor. Doktor Pajas ode u upravu i tamo se prilično zadrža. Potom se vrati klimajući glavom.

Ne treba joj reći dvaput. Mora ugrabiti svaku moguću priliku koja joj pruža bilo kakvu šansu za uspeh – Možemo ući – reče joj – ali pod uvjetom da ni o čemu što ćemo vidjeti nikomu ništa ne govorimo! Vele, ovo je ipak logor, nije izletište. Diana mu klimnu glavom. Ali sam taj zahtev joj govori mnogo. Ipak, mora misliti na logorašice i njihovu decu, oni su sada najbitniji. Pa i po cenu da se pruži bilo kakvo obećanje tom đavolu koji sebe naziva upravnikom logora. U dvorištu se nakratko srete sa Srpkinjama i saznade da im poslate bale slame uopšte nisu podeljene, ali da im se hrana može slati. U povratku Diana je prilično razočarana. – Skoro sve odranije su uzeli, a sad se kao može slati! Tko će garantirati da će te žene ubuduće dobiti išta od onog što im pošaljemo? – požali se Pajasu. – Nitko! – bi jasan ovaj. – Nego, možda bi bilo dobro da se obratite protestantskom biskupu. Možda bi on mogao štogod… Vrijedi pokušati, ne? Ne treba joj reći dvaput. Mora ugrabiti svaku moguću priliku koja joj pruža bilo kakvu šansu za uspeh. Jer zima ne čeka! Novembar, studeni, bliži se kraju, prosinac, decembar, već je na pragu. Zima je sve oštrija, ni mnogi stari Zagrepčani takvu ne pamte. Čini se da će biti jedna od najhladnijih koje je taj grad upamtio. Ugovori prijem pa ode u prostorije Evangelističke crkve, preko puta nove džamije. Nekada su pripadale jednoj jevrejskoj porodici, ali su ih ustaške vlasti oduzele. One stare prostorije u Gundulićevoj ulici rekvirirala je nemačka vojska. Tu se sastade sa četrdesetosmogodišnjim biskupom Filipom Popom, Nemcem.

Možda će pomoći i malo nemačkog jezika gde zapne! Pop je potomak davno doseljenih Nemaca, podunavskih Švaba, odrastao je u Zemunu, tu je završio i gimnaziju. Bar im jezik neće biti problem, valjda će se bolje razumeti. Diana mu se, bez mnogo okolišanja, požali na teške uslove koji vladaju u Loborgradu. – Prekrivače, bale slame i druge stvari komandant koristi u vlastite i ko zna kakve svrhe – reče. – Za očekivati je i da hrana završi na isti način. – A što vam ja tu mogu pomoći? – upita biskup, a onda zaškilji. – Vi ste folksdojčer kao i upravnik logora. – Pa što? – začudi se biskup. – Uostalom, pravo govoreći, ne mogu povjerovati tim pričama da su žene i djeca u logorima. – Zaista? – uzvrati Diana pomalo izazivački jer joj se učini da biskup i ne pokazuje bogzna kakvu predusretljivost. – Osobno sam bila u logoru i vidjela ih. Razumijete? Sopstvenim očima sam ih vidjela!

ODLOMAK

i ustašama može svašta pasti na pamet. Mogu prosto doći i sve nam ovo oduzeti.

– Slušajte, ako će vam oni oduzimati hranu koju pošaljete, ne vidim kako bi se to moglo spriječiti? – Razmišljale smo o tome moje suradnice i ja – odgovori brzo Diana, koja je nešto tako i očekivala. – Zaključile smo da je najbolje rješenje da se jednom tjedno u logor autom prevezu sendviči i tamo podijele. Da bismo to ostvarili, potrebna je dozvola za ulazak u logor i za dijeljenje hrane. A to biste nam mogli ishoditi vi. – Ja? – opet se začudi biskup. Potom ućuta. Pribira u sebi ono što mu Diana zapravo traži. – Neću ja to moći – reče naposletku suzdržano. – Ne da ne želim, nego ne mogu. Vjerujte mi da vodim velike polemike sa vlastima jer se propagira samo prelazak u katoličku vjeru, a ne i u protestantsku! Taj stav vlade me vrijeđa! I ono malo što je prešlo u evangelističku vjeru… Pokazuje se da neki niži ustaški organi maćehinski postupaju sa bivšim pravoslavnima. Zato ne želim ništa tražiti od njih! Mislim… činim što mogu da se ti ljudi spase… Ali i Nijemci i ustaše su… Osjećam njihovo nepovjerenje prema meni. Razumijete? – Ali radi se o ženama koje su tamo sasvim bespomoćne! – podseti ga Diana. – Mnoge od njih su prešle na katoličku vjeru… ■ 21

BIBLIOTEKA POZNATIH

SMISAO ŽIVOTA UTKAN JE U KNJIGE Novinarka i voditeljka televizije N1 Nataša Miljković strastveni je čitalac, a svaka knjiga koju je do sada pročitala oblikovala je njen karakter i odnos prema svetu

Razgovarala: Iva Burazor Foto: N1

ogata, raznovrsna i brižljivo građena karijera i neprocenjivo poslovno ali i životno iskustvo učinili su Natašu Miljković, urednicu i voditeljku emisije Novi dan na televiziji N1, TV licem koje se voli i kome se veruje. Knjige predstavljaju važan deo njene svakodnevice. One su je, kako kaže, oblikovale. Odrasla je na ruskim bajkama, a s vremenom se njena biblioteka širila, pa danas među skoro svim žanrovima ima omiljene naslove.

Koja knjiga Vam je promenila život? Sve knjige koje sam pročitala su me oblikovale, utkale mi se u karakter, znanje i odnos prema svetu. Nema te koja mi je život promenila, ali recimo da sam posle Pobunjenog atlasa Ajn Rend počela drugačije da gledam na ljude, njihov um i međusobne odnose i, naravno, svet u kome živimo. Koja Vam je bila omiljena knjiga kad ste bili dete? Odrasla sam na ruskim bajkama, ali veoma brzo sam počela da čitam Agatu Kristi, zatim brojne ljubavne 22

Divim se književnicima, njihovom daru da nam se daju, da nam daju smisao romane, knjige Perl Bak, Balzaka, Viktora Igoa, Zilahija… Moji stričevi su bili trgovački putnici, prodavali su knjige po velikim firmama bivše Jugoslavije, pa je moje omiljeno mesto bila naša garaža, gde su te knjige čuvane. Ta garaža, bez automobila u njoj, bila je moja biblioteka.

Postoji li knjiga koju ste krili od roditelja? U poverenju, imali smo u kući neku ediciju enciklopedija. U toj ediciji bila je jedna enciklopedija o nauci, zatim jedna o religiji, o istoriji, o polnosti... Pogodite koju sam čitala kad roditelji nisu bili kod kuće. Koliko danas imate vremena za čitanje? U ovom periodu života imam manje vremena za čitanje. Dok sam radila na RTS-u, čitala sam dve do tri knjige mesečno. Sada se trudim da pročitam makar jednu mesečno, ali zato tokom godišnjeg odmora sve nadoknadim. Uostalom, zavisi i šta uzmem da čitam. Neke knjige se gutaju, a neke se ispijaju natenane kao najlepše vino. Koji je Vaš omiljeni citat iz knjige? Obožavam sve metafore Paola Sorentina. Koji je Vaš omiljeni književni žanr? Sve ih volim. Jedino možda naučna fantastika nije moja tema.

KNJIGA ZA SVA VREMENA PO IZBORU NATAŠE MILJKOVIĆ

1. Braća Karamazovi, Fjodor Dostojevski 2. Mogućnost ostrva, Mišel Uelbek 3. Svi su u pravu, Paolo Sorentino 4. Pobunjeni Atlas, Ajn Rend 5. Čudo u Poskokovoj Dragi, Ante Tomić Koje knjige čitate sinu? Kad je bio mali, čitali smo mu bajke i mitove, zatim je prešao na knjige Dejvida Valijamsa, ali sad je i to štivo prerastao. Osim lektire, najviše uživa u biografijama fudbalera.

Šta trenutno čitate? Mihaela Martensa i njegovu biografiju Ive Andrića U požaru svetova. ■

DRAME

Neverovatne ljudske sudbine

Jaki likovi i ključni momenti njihovih života karakteristika su dramskog žanra Hamnet, Megi O’Farel

Svaki dan u godini 1, Uve Jonzon

Dirljivo podsećanje na mogući život jednog dečaka koga je istorija zaboravila, ali čije je ime ovekovečeno u jednoj od najpoznatijih pozorišnih drama svih vremena. ■

Prvi tom ovog grandioznog pripovedačkog projekta donosi priču Gezine Krespal, mlade Nemice u Njujorku, obeležene svojom prošlošću. ■

Kvalitilend, Mark-Uve Kling

Devojke iz pariskih senki, Pem Dženof

Urnebesna futuristička satira o obećanjima i zamkama digitalizacije. Kling ne štedi nikoga i sa divnom brutalnošću otkriva koliko je Kvalitilend blizu našoj stvarnosti. ■

Izvanredna priča puna neočekivanih obrta, zasnovana na istinitim događajima o prijateljstvu i hrabrosti tajnih agentkinja tokom Drugog svetskog rata. ■

Klejov most, Markus Zusak

Veličina sveta, Branko Anđić

Autor bestselera Kradljivica knjiga napisao je toplu i srdačnu, bezobraznu i radosnu, duhovitu i mudru priču o ljubavi, umetnosti i iskupljenju. ■

Mozaički slatko-gorki višeslojni roman koji nam, dok varira temu odnosa oca i sina u tri generacije jedne porodice, poredi dva različita doba. ■

BIBLIOTEKA POZNATIH

Toliko se divim književnicima, njihovom daru da nam se daju, da nam daju smisao, da se ne bih usudila ni da pomislim da sednem makar jednu stranu da napišem.

DRAME

Biografija Ive Andrića U požaru svetova privukla joj je pažnju

Da li ste nekad razmišljali da napišete knjigu? O čemu bi bila?

MALA LAGUNA

AVANTURE UZ KOJE SE RASTE U ediciji Klasici književnosti za decu nalaze se najpopularniji i najznačajniji romani domaće i svetske književnosti. Odrastanje malih čitalaca uz nezaboravne junake i njihove uzbudljive pustolovine biće ispunjeno smehom i zabavom, kroz koje će savladati i važne životne lekcije

MALA LAGUNA

Dozivljaji Toma Sojera Doživljaji Toma Sojera Marka Tvena jedan je od najznačajnijih i najvoljenijih romana za decu. Mark Tven nam donosi priču o odrastanju dečaka Toma na obali reke Misisipi sredinom 19. veka. Slikajući portret jednog dečaka, Tven slika i portret detinjstva kao srećnog i bezbrižnog doba u životu svakog od nas, punog neobičnih i nepromišljenih poduhvata. ■

Hajduci Hajduci Branislava Nušića jedan je od prvih humorističkih romana za decu u srpskoj književnosti. Svakog četvrtka i nedelje grupica dečaka okuplja se pored hrastovog stabla na obali Dunava i uživa u dokolici. Iz odbojnosti prema školi i obavezama rodiće se ideja o bekstvu od kuće. Ova nestašna avantura, puna zgoda i nezgoda, opametiće mlade hajduke i nasmejati čitaoce do suza. ■

Orlovi rano lete Pišući o drugarstvu, hrabrosti, požrtvovanosti i ljubavi prema slobodi u teškim i neizvesnim istorijskim trenucima, Branko Ćopić je stvorio jedno od najvrednijih dela domaće književnosti za decu, Orlovi rano lete, čije poruke odzvanjaju i danas. U bosanskom selu odrasta grupa četvrtaka, koji odlučuju da se odmetnu i pobegnu u šumu kada njihovu učiteljicu zameni džangrizavi učitelj. ■

Hajdi Smešten u divan alpski krajolik, roman Hajdi Johane Špiri pripoveda o lepoti prirode, plemenitosti i dobroti, ljubavi i prijateljstvu čija je snaga toliko velika da pod njegovim uticajem i ono naizgled nemoguće postaje stvarno. Kad ostane bez roditelja, Hajdi tetka odvodi kod dede u planine. Radoznala i neposredna, devojčica unosi radost u život stanovnika male planinske zajednice. ■ 24

20 hiljada milja pod morem 20 hiljada milja pod morem Žila Verna je pionirsko delo naučne fantastike, u kojem je opisano uzbudljivo podvodno putovanje Nautilusa od Atlantide do Južnog pola. Posada broda Abraham Linkoln kreće na opasno putovanje kako bi ulovila misteriozno morsko čudovište, koje je zapravo podmornica Nautilus, kojom komanduje tajanstveni kapetan Nemo. ■

Carobnjak iz Oza Kada strašan ciklon pogodi Kanzas i odnese njihovu kućicu, devojčica Doroti i njen pas Toto obrešće se u čarobnoj Zemlji Oz. Doroti više od svega želi da se vrati kući, a u tome joj može pomoći jedino Veliki i Strašni Oz, čarobnjak koji živi u Smaragdnom gradu. Knjiga Čarobnjak iz Oza L. Frenka Bauma uči nas da ćemo prepreke savladati zahvaljujući upornosti, hrabrosti, prijateljstvu i velikodušnosti. ■

Robinson Kruso Robinson Kruso Danijela Defoa je roman o dovitljivosti, veri, hrabrosti i snazi ljudskog duha. Oglušujući se o želje svojih roditelja, Robinson napušta Englesku i odlazi na plovidbu morem, maštajući o pustolovinama koje ga čekaju. Nakon što prvi brod potopi bura, a drugi otmu gusari, Robinson ostaje na pustom ostrvu narednih dvadeset osam godina, dovijajući se da preživi i dâ smisao svom životu. ■

Ostrvo s blagom Mladi gostioničarev sin Džim Hokins opčinjen je pojavom tajanstvenog gusara i zastrašujućim i uzbudljivim pričama o pomorskim putovanjima. Kada nasledi njegovu mapu koja vodi do Ostrva s blagom i za njega počinje avantura. Duhoviti i uzbudljivi roman Ostrvo s blagom Roberta Luisa Stivensona je priča o plovidbi tropskim morima, traganju za zlatom, pobunama na brodu i strašnim gusarima. ■

na Put oko sveta za 80 da Put oko sveta za 80 dana Žila Verna neponovljiv je klasik ne samo za decu već za sve generacije. Nakon jedne partije karata Fileas Fog će sklopiti opkladu – za samo osamdeset dana proputovaće svet i vratiti se u London. Sa slugom kreće na veličanstveno putovanje koje će ih voditi od Sredozemnog mora do džungli Indije i dalje do Kine, Japana i tada još uvek divljeg američkog kontinenta. ■

U knjižarama je i poslednji deo serijala Okean od papira: Litica i krug Zorana Penevskog u kome pratimo avanture šesnaestogodišnjeg Tarvina koji traži lek za svoju bolesnu sestru u Petogradu, mestu sastavljenom od pet gradića čiji su simboli životinje. Inteligentno i maštovito ispripovedana, puna misterije, jeze, neobičnih junaka i duhovitih i mudrih poređenja, poslednja knjiga Tarvina vodi do granice dva sveta. „Čudo je zaokruženo jer je priča Okean od papira završena, a svih šest knjiga pojavilo se u ovoj godini. Uz nekoliko obrta, u kratkim poglavljima pratićemo poslednje Tarvinovo iskušenje i ono što se istovremeno događa u Petogradu. Na kraju, vraćamo se na takmičenje u poređenjima, a tu su i poslednje stvari razjašnjene“, rekao je autor. Okean od papira dobio je nagradu „Rade Obrenović“ Zmajevih dečjih igara kao najbolji roman za decu i mlade u 2020. godini. ■

Prikaz mladih kritičara:

njiga Škripavci autora Toma Flečera je mnogo zanimljiva i nepredvidiva. Da li ste se ikada zapitali šta je to ispod vašeg kreveta? Knjiga daje odgovor. To je Elod, mesto koje je prepuno smeća i Škripavaca. A ko su Škripavci?

Jedanaestogodišnji Sergej nam je preporučio zanimljivu, uzbudljivu i maštovitu knjigu Škripavci, i te kako vrednu dečje pažnje:

Verovatno se pitate zašto Škripavci biraju za život baš taj grad o kome je ovde reč. Ne bi vas čudilo kad bih vam rekao da se grad zove Vonjograd. Škripavci doškripuću do Lusine sobe i ćape đubre. Iznenadio me je sam početak – nestanak roditelja. Kada je Lusi, glavna junakinja naše priče, saznala za Elod i Škripavce, otkrila je da ima veze sa tim da će deca napraviti više nereda nego odrasli i neće skupljati đubre za sobom. To je mudar postupak Škripavaca. Ali Lusi ima još jedan trik u rukavu. Norman joj pomaže da naprave zamku za Škripavce. Plan je bio jednostavan, ali je Norman zaspao pod činima pajki-praha. Lusi ostaje sama sa Škripavcima zarobljenim u korpi za veš. Hrabra Lusi odlazi u Elod da pronađe roditelje. Ona shvata da je Elod naopačke i da je živ. Razmišljala je baš suprotno od onoga što je htela.

MALA LAGUNA

Nagrada „Rade Obrenović“ Zmajevih dečjih igara za fantastični serijal Zorana Penevskog Okean od papira

Nije joj bila potrebna mapa i nije želela da pronađe roditelje, ali Elod je to shvatio ozbiljno i baš joj je pomogao da sve to učini. Da li je uspela da nađe roditelje? Ne mogu vam reći. Šapnuću vam samo da ju je oteo kralj Škripavaca, za koga Lusi nije mogla da poveruje ko je. Verovatno imate gomilu pitanja. Kakav je kraj? Gde se nalaze roditelji? Odaću vam samo da je Lusi spasila Škripavce i Vonjograd, ali uz bezbroj zavrzlama. Dopao mi se kraj knjige, nisam očekivao takav kraj. Preporučujem knjigu svima koji se pitaju šta je to dole u tmini ispod kreveta. Ovo je avanturistička priča sa puno smešnih, ali i tužnih delova. Šta biste vi radili da u gradu ostanete sami bez roditelja? ■ (Sergej, 11 godina)

POZIVAMO MLADE KRITIČARE DA NAM ŠALJU PRIKAZE LAGUNINIH IZDANJA ZA DECU NA MEJL: redakcija@bukmarker.rs.

KNJIŽEVNA KRITIKA

PRAVO LICE SAVREMENOG ČOVEKA U IZVRSNOJ „KOMEDIJI MISLI“

KNJIŽEVNA KRITIKA

Kritika haotične bezobličnosti američkog društva koje, lišeno korena i nošeno strujom istorije, plovi... nekuda data je u romanu Čovek od poverenja Hermana Melvila, poslednjem koji je autor za života objavio Piše: Aleksandra Đuričić Foto: @bookisha__

ajširoj čitalačkoj publici Herman Melvil (1819–1891) najpoznatiji je po romanu Mobi Dik iz 1851. godine. Poznato je o čemu se u tom delu radi, većina zna napamet prvu rečenicu, malo ko ga je od početka do kraja i pročitao. Kada su stigle ekranizacije, čitaoci su bili još malobrojniji. U senci tog dela ostalo je sve što je Melvil kasnije napisao, tako da sa velikim zadovoljstvom ljubitelji klasičnih dela sada prvi put mogu u srpskom prevodu da pročitaju Čoveka od poverenja, roman kome u podnaslovu stoji Opsenarova maskarada. Objavljen prvi put 1857, roman je zahtevan, zagonetan, sa mnogobrojnim književnim, filozofskim, kolokvijalnim asocijacijama koje bi bilo veoma teško razumeti bez fusnota izvrsnog prevodioca Dubravke Srećković Divković koja se maestralno dobro nosila sa složenom i zahtevnom Melvilovom rečenicom, kao i sa brojnim autopoetičkim digresijama. Logično je zapitati se zbog čega je piscu bilo potrebno da iz svoje laboratorije potegne sva ova sredstva, a iz ogromnog fonda pročitanog brojne citate i parafraze. Možemo pretpostaviti da je za svoj daleki uzor imao Čoserove Kanterberijske priče, pa je svoj šareni skup smestio na brod koji plovi Misisipijem, kao što će jedan vek kasnije junaci Ketrin En Porter ploviti prema večnosti.

Na Melvilovom brodu svi postaju polako ali sigurno žrtve jednog opsenara koji vešto izvlači novac, jamstva, menice od lakovernih i pritisnutih nevoljom. Sa nepogrešivom sposobnošću da tu nevolju prepozna, on slatkorečivošću i izuzetnom veštinom obmane uspeva da svakome pronađe slabu tačku ostavljajući svoju žrtvu uvek u uverenju da joj je prišao kao dobrotvor. Iako je na samom početku romana rečeno da je za njim izdata poternica, nijedan putnik svog sagovornika ne povezuje sa kriminalcem. Njegov cilj je njihova nada, a njeni resursi su neiscrpni među svim slojevima društva koji čine grupu putnika na brodu. Ali ovo je tek prvi sloj Melvilove parodije na svet u kome živi, državu čiji je građanin, ljude koji ga okružuju i sveprisutnu ljudsku nesreću. Ispisujući svako poglavlje kao minijaturu i dajući im opširne, deskriptivne naslove, on stvara mozaik sudbina, koliko tipskih, toliko i individualnih u završnoj tački neminovnog stradanja. Stradanje malog čoveka koga sistem dovodi do ludila i beznađa Melvil je maestralno opisao u čuvenoj noveli Pisar Bartlbi sa Volstrita koja je u književno bolje obaveštenim krugovima postala i ostala asocijacija na odustajanje od bilo kakvog rada, pa i od života. Zanimljivo je da je španski pisac Enrike Vilja Matas (1948) napisao delo Bartlbi i kompanija, o pisci-

ma jedne knjige koji su, nakon njenog uspeha ili neuspeha, odustali od daljeg književnog rada. Herman Melvil nije odustajao, uprkos negodovanju kritike i počestom nerazumevanju publike. Pisao je do kraja života, a ostao najpoznatiji po romanu o belom kitu i njegovom lovcu, veličanstvenoj alegoriji o čovekovoj borbi sa onim što je veće i moćnije od njega samog. Pisac koji se sam obrazovao, mornar i putnik na mnogim brodovima kojima je krstario okeanima, cinik koji je uvideo sve mane ljudskih zajednica koliko i svoju nemoć da nešto bitno promeni, ostao je dosledan sebi. Bez dlake na jeziku, bez obaziranja na kritičare, bez straha da pokaže prstom na opsenare spremne na sve zarad lične dobiti, pokazao je put piscima koji su došli nakon njega. Ne znamo da li je, takođe samouki, brazilski pisac Mašado de Asis mogao pročitati Čoveka od poverenja, ali roman Posthumni memoari Brasa Kubasa iz 1881. mnogo mu duguje. Kao i Zavera budala za koju će čitav vek kasnije Džon Kenedi Tul posthumno dobiti Pulicerovu nagradu. Onima koji pokažu jasno i glasno koliko ih tište nepravde ovog sveta, posthumna slava ne znači mnogo. A među njima je svakako i Herman Melvil čiji je Čovek od poverenja u vreme nemilosrdnog kapitalizma u kome živimo aktuelniji nego ikad pre. ■

NOVOOTKRIVENI KLASICI I ZABORAVLJENA DELA SLAVNIH PISACA Edicija Feniks nastala je da bi savremenoj publici učinila dostupnim dela novootkrivenih klasika svetske književnosti, kao i zaboravljena dela već priznatih pisaca. Čitaoci će imati priliku da se prvi put upoznaju sa nekim od najvećih dometa svetske književnosti i uživaju u čarima prvoklasne literature. Osim knjige Čovek od poverenja, u ovoj ediciji za sada je objavljen i roman Alfreda Kubina Druga strana, koji spada u prvi red romana u istoriji svetske književnosti koji su uveli distopijsku viziju sveta. ■ 26

IZ PRVE RUKE

POGLED U BUDUĆNOST KOJA JE VEĆ POČELA

ada odete na pijacu ili u supermarket i bacite pogled na mnoštvo boja i oblika svežeg voća i povrća koje vam se nudi, verovatno nikada ne razmišljate o tome kako bi sve to izgledalo da mi ljudi nismo umešali prste i da nismo, umesto evolucije, odabirali ono što se nama dopada i tako generacijama stigli do toga što je sada pred vašim očima. Ako ste ikada videli divlje jagode, znaćete da su veoma male i ukusne, ali u odnosu na prelepe crvene jagode koje vam se nude deluju kao siromašni patuljci. Slično je i sa svim ostalim proizvodima moderne poljoprivrede. Osim toga, nektarine, kao i mnoge druge sorte, u prirodi i ne postoje. Da na tezgama pronalazite samo ono što je usavršila i doterala evolucija, bila bi to prilično sumorna pijaca, a i hleba u pekarama verovatno ne bi bilo jer smo i žito od neuglednih travki pretvorili u bogatu hranu.

Čovečanstvo se hiljadama godina bavilo genetikom a da toga nije bilo svesno. Doskora je teklo veoma polako i zato smo skloni da sve promene živog sveta oko sebe ,,na koje smo uticali a nismo direktno vršili izmene na genima, nazovemo ’prirodnim’“. Poslednjih decenija se sve ubrzalo, pa tako sada u laboratorijama možemo da oblikujemo biljne vrste intervencijama na genima, što je stvorilo genetski modifikovane organizme (GMO). Pokazalo se da postoje dve jake struje koje su u žestokom sukobu. Jedni su pobornici, drugi protivnici GMO, i jedni i drugi s valjanim argumentima. Međutim, još uvek se radi uglavnom o biljkama koje koristimo u ishrani.

Ali šta će se dogoditi kada nam razvoj genetike omogući intervencije na ljudima, što nije baš toliko daleka budućnost kako nam se čini? U pitanju su godine. Osnovi tehnologije potrebni za to već postoje. I nije u pitanju naučna fantastika nego stvarnost. Ako ne vi, onda će se verovatno vaša deca, a unuci sigurno suočiti s onim što donosi razvoj genetike.

IGRA SA OGROMNIM ULOZIMA Šta ćete učiniti kada budete mogli da birate ne samo pol i boju očiju svoga deteta, već kada se budete našli u mogućnosti da svoje buduće dete unapred lišite opasnosti od svih eventualnih oboljenja zapisanih u genetskom kodu koji mu prenosite?

Hoćete li to i uraditi? Više se ne radi o dilemi da li je paradajz iz laboratorije lošiji od „pravog“. Ova igra će imati mnogo veće uloge. Koliki su ulozi i šta se sve može dovesti u pitanje, pronaći ćete u izuzetnoj knjizi Hakovanje Darvina, u kojoj autor vešto izbegava da zauzme stranu za i protiv, već nas upućuje u to šta nas čeka u budućnosti. Šta će značiti za roditelje ako će moći genetskim inženjeringom ne samo da izbegnu bolesti nego i da povećaju intelektualne i fizičke mogućnosti budućeg deteta?

IZ PRVE RUKE

U osvit genetičke revolucije, čitanje, pisanje i hakovanje naše DNK postaje realnost. Ako budemo mogli da programiramo buduću decu, otporniju na bolesti, dugovečniju i inteligentniju, preuzimamo kontrolu nad evolucijom, kako ćemo se izboriti sa moralnim pitanjima i gde postaviti granicu? Geopolitički ekspert i futurolog Džejmi Mecl poziva na razmišljanje u knjizi Hakovanje Darvina koju preporučuje urednik u Laguni Srđan Krstić

Šta će se dogoditi kada nam razvoj genetike omogući intervencije na ljudima, što nije baš toliko daleka budućnost kako nam se čini Kakve nam sve to moralne dileme donosi, jer ako se mi ne odlučimo za to a drugi roditelji reše da imaju decu napredniju od naše, jesmo li svesno doneli odluku nauštrb sopstvenog deteta? Kakav će stav zauzeti države i hoće li biti jedinstvene ili neke neće dopuštati intervencije na genomu, a neke će ih čak i pospešivati da bi imale zdraviju, jaču populaciju i sposobnije vojnike? Kao urednik nemam često priliku da publici predstavim knjigu koja bez imalo ostrašćenosti pokazuje kakva nas budućnost čeka i priprema za odluke koje ćemo morati da donosimo. Hakovanje Darvina je pogled u budućnost koja je već počela, zato dobro otvorite oči. ■ 27

LAGUNIN KNJIŽEVNI KLUB PREDSTAVLJA Vanvremensku priču o odrastanju, ličnom razvoju, iskupljenju i ozdravljenju – roman Zbogom, aveti Nadije Teranove

LAGUNIN KNIJŽEVNI KLUB

Tuga zbog nemogućnosti da se oprosti sa ocem je, po mom mišljenju, lajtmotiv ovog romana. Ni u jednom trenutku ne saznajemo šta se zaista s njim dogodilo. Kao da junakinja time želi da pita zar je moguće da niko nije mogao da joj pruži mogućnost da to sazna i da 23 godine mora da živi s tom aveti prošlosti. Malobrojni likovi kao da su u službi osvetljavanja lika protagonistkinje.

Foto: Aleksandar Jančević

ubilarni sedamdeseti Lagunin književni klub, održan na Instagram profilu laguna_knjige, doneo je priču o romanu Zbogom, aveti Nadije Teranove, biseru italijanske književnosti, koji je bio u najužem krugu za prestižno priznanje Strega. O knjizi smo razgovarali sa docentom na Katedri za italijanistiku Filološko-umetničkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu Bojanom Radenković Šošić. Glavna junakinja se vraća u mesto svog detinjstva i mladosti i suočava se sa potisnutim i nerešenim pitanjima iz prošlosti koja su je obeležila i onemogućila da živi lagodno. Iako je bolna, ovo je i lepa priča o odrastanju i sazrevanju glavne junakinje Ide Likvidari, koja kao odrasla žena dolazi u rodni grad Mesinu, spremna da se suoči sa patnjom koju je prouzrokovao nestanak njenog oca kad je imala samo trinaest godina. U tom smislu, ovo je i priča o suočavanju sa najdubljim strahovima i teskobama. Vraćajući se u prošlost i trenutke u kojima je bila upućena na oca koji je bolovao od depresije, ona kao da preispituje svoju ulogu u tome, pita se da li je doprinela njegovom odlasku i vešto deli sa čitaocima prazninu koju je njegov odlazak ostavio.

Idin ambivalentan odnos sa majkom jedan je od ključnih odnosa u romanu. Na momente sam bila na jednoj strani, pa onda na drugoj, ali to je umeće pisca da ni u jednom trenutku ne da svoj konačan sud, da ne osudi ni ćerkin ni majčin bol. Njihov odnos je izlazio iz okvira ambijenta, a nestanak oca, koji je bio neka vrsta kohezivnog elementa, kao da ih je još više udaljio. Izuzetno mi se dopao i odnos autorke prema protagonistkinji, kojoj ni u jednom trenutku ne dozvoljava da je bol nadvlada. Na samom početku upoznajemo i likove majstora koji popravljaju krov kuće. U tome ima mnogo simbolike. Knjiga nam govori da ima nade. Popravlja se krov, to nam treba da kompletiramo naš dom, naše sopstvo. Zatim, tu su otac i sin majstori kao neka vrsta antipoda ženskim likovima i svako od njih igra ulogu u sazrevanju i razvoju Ide Likvidari. Ovo je, pre svega, priča o ozdravljenju. Svaki lik kog je autorka uvela upravo ima tu funkciju – da nam kroz Idina suočavanja sa bliskim i dalekim ljudima pokaže da kroz empatiju možemo da iscelimo i sopstvenu patnju i bol. Po mom mišljenju, najpozitivniji lik u knjizi je Idin suprug. On je vera u novo sutra i ljubav koja je mnogo više od fizičke. On je dovoljno blizu kad je potrebno, a dovoljno daleko da ona sama spozna sve što je neophodno da bi prevazišla prošlost. Crvena kutija je takođe jedan od važnih motiva knjige.

Likovi ove knjige nas opominju da ne možemo biti sami i da ne treba ceo život da provedemo u samosažaljevanju

Kutija je simbolika Idinog života i detinjstva, doživljaja, sećanja i odnosa prema roditeljima. Čini mi se da ta kutija nije slučajno crvena jer crvena je boja koja obećava. Ovo jeste jedan težak roman, ali je i optimističan. Veliki kvalitet ovog romana predstavlja i jezik Nadije Teranove. Njene konstrukcije su neočekivane, drugačije. Knjiga je zaista inspirativna. Izdvajam nekoliko rečenica na koje čitaoci neće ostati ravnodušni: Ja sam odrasla žena prikovana za mrak lutkama svog detinjstva... Dunuh i podiže se crni oblak majčine bezvoljnosti... Soba je sada prepuna neiskorišćene nade. ■

LAGUNIN KNIJŽEVNI KLUB

DELFI GIFT

ZA DOM IZ SNOVA Widdop & Co.

RAM ZA SLIKU, HESTIA BLACK COPPER RISE SHINE 13X18CM

Sa tradicijom dugom više od jednog veka britanska kompanija Widdop & Co. je vodeći dobavljač i inovator u proizvodnji ukrasa i predmeta za dom.

DELFI GIFT

Bogat asortiman Widdop & Co. proizvoda možete pronaći u Delfi knjižarama, kao i na sajtu delfi.rs. Mada su se ponuda i dizajn njihovih proizvoda sa godinama menjali, njihova glavna misija ostajala je ista – u domove svojih kupaca unosili su uvek radost i toplinu.

Pre više od jednog veka počeli su kao proizvođači finih satova i nakita, a danas njihov portfolio broji 24 brenda svetskog glasa, čiji su proizvodi vrhunskog dizajna i kvaliteta.

GLOBUS HARVEY MAKIN

U njihovoj ponudi nalazi se sve što je potrebno za oplemenjivanje doma – od ramova za slike, preko stonih satova, držača za knjige, foto-albuma, interesantnih šolja, nesesera, do najrazličitijih ukrasnih predmeta. ■

VESTI

ČAŠE ZA ŠAMPANJAC, FLUTES BREWMASTER

VAGA EMPORIUM

VESTI

Ljudi koji čitaju pred spavanje vode kvalitetniji život Istraživanje sprovedeno u Sjedinjenim Državama pokazalo je da su ljudi koji čitaju pred spavanje preko dana odmorniji, koncentrisaniji, manje se nerviraju i imaju kvalitetniji san. Ako vaša rutina pred odlazak na spavanje već podrazumeva čitanje, onda svakako znate o čemu pričamo, ali ako imate problem da zaspite ili se često budite tokom noći, pa ste tokom dana nervozni, preporučujemo da već večeras isprobate terapiju sa knjigom. ■

Nepoznato o…Harper Li ► Iako joj je uspeh romana Ubiti pticu rugalicu doneo enormno bogatstvo i slavu, autorka je

godinama živela sa sestrom u kući bez kompjutera, mašine za veš i klima-uređaja.

► Nakon što je napustila fakultet kako bi se posvetila književničkoj karijeri, Harper Li je radila

kao prodavačica avionskih karata.

► Tokom srednjoškolskih dana u mladoj Harper Li razvija se sklonost prema književnosti.

U tim godinama nisu je interesovali, kao većinu devojaka, izlasci, moda i šminka. ■

Priredila: redakcija

VESTI

ko želite da u miru pijete kafu, čitate knjigu ili predahnete sa prijateljima, Bukmarker kafeterije su najbolje mesto za to. Specifičan i vrlo atraktivan ambijent, prostor okružen knjigama na najboljim lokacijama u gradu i sa originalnom ponudom kafa i osvežavajućih napitaka postaće vaše omiljeno mesto.

Bukmarker kafeterije u Delfi knjižari SKC u Kralja Milana 48, Delfi knjižari „Borislav Pekić“ u Knez Mihailovoj 48 i Delfi knjižari na 2. spratu BW Galerija shopping centra idealan su kutak za hedoniste koji dobro znaju da su kafa i knjiga savršen spoj Rock ‘n’ raw kolači zaista su posebni! Nema pečenja, šećera, glutena, kao ni veštačkih boja. Ovo su organski kolači u čijem se sastavu nalaze organski proizvodi: voće, kakao, kokos, čokolada, a umesto šećera koriste se urme.

Posebnu pogodnost imaju članovi Laguninog kluba čitalaca koji uz karticu mogu iskoristiti popust od 15% na celokupnu ponudu u kafeterijama Bukmarker. U ponudi su zanimljive kafe, šejkovi i kao poseban specijalitet tea macchiato, napitak koji nas izdvaja od drugih.

Popust od 15% uz karticu Laguninog kluba čitalaca možete ostvariti na celokupnu ponudu u Bukmarker kafeterijama koje se nalaze u Delfi knjižari SKC u Kralja Milana 48, Delfi knjižari „Borislav Pekić“ u Knez Mihailovoj 48 i Delfi knjižari na 2. spratu BW Galerija shopping centra.

Ovaj napitak nastao je na Tajvanu pre skoro 10 godina i s vremenom postao popularan pre svega u Vijetnamu, a kasnije i u celoj Aziji.

Markirajte ove tri adrese na mapi i proverite zašto su kafeterije Bukmarker najliterarnije od svih beogradskih kafea. ■

VESTI

Obeležite svoje mesto za uživanje

U Bukmarker kafeterijama pravimo varijantu koja je prilagođena poznatim ukusima ovih prostora, kombinaciju slatkog i slanog, voćne ukuse u kombinaciji sa crnim, zelenim ili voćnim čajem. Zaista nešto nesvakidašnje. Poseban deo u meniju posvećen je najpopularnijim kafama u Nemačkoj, Portugalu, Hongkongu, Vijetnamu, Singapuru, Meksiku, Maroku. Bukmarker kafeterije nude razne vrste čajeva, kao i izvrsno crveno i belo kuvano vino. Crveno vino, koje predstavlja toplu infuziju sa začinima i čajem od crvenog i tropskog voća, kao i belo vino koje je infuzija začina, jabuke i citrusa, savršen su odabir u hladnim zimskim danima. 31

DELFI KUTAK

Kroz izazov #PutujućaKnjiga, koji u okviru Fejsbuk stranice Delfi kutak vodi menadžerka društvenih mreža u Laguni Nataša Đuričić Marković, na specifičan način se širi ljubav prema književnosti među članovima ove grupe. Aktuelni Lagunini naslovi putuju od adrese do adrese, stižu do srca brojnih čitalaca, ulepšavaju im ili čak menjaju živote. Evo kakav je utisak na jednog člana Delfi kutka ostavila knjiga Krug Dejva Egersa O TRANSPARENTNOSTI I USAMLJENOSTI U KNJIZI

Krug, Dejv Egers Piše: Boban Kocev

rug je roman koji čitaoce podstiče na samorefleksiju, a razmišljanje o knjizi i jak utisak ostaju dugo nakon završetka čitanja. Moram priznati da mi je prvi utisak bio da je čitav koncept preuzet iz knjige Džordža Orvela 1984. Međutim, kada na tas stavim uživanje u knjizi kao i maštovitost samog autora, jasno je da je na pozitivnu ocenu knjige uticalo to da nakon čitanja konstantno razmišljam o svojim postupcima i odnosu prema društvenim mrežama. Ovo delo zaslužuje da bude vrsta priručnika za tinejdžere koji istražuju svet interneta. Iako većina nas smatra da raznim komentarisanjem, deljenjem fotografija i video-snimaka ili lepljenjem stikera gradimo svoje ime u internet zajednici, nakon čitanja ove knjige shvatamo da smo na globalnom nivou duboko uvučeni u svet te zajednice, a osećaj samoće ili nepostojanja u društvu, nedovoljno samopoštova-

nje – to je nešto što se može lako dogoditi ukoliko ne budemo aktivni na društvenim mrežama. Da li je i zlatna sredina dobra u ovakvim situacijama i svakodnevnim aktivnostima na internetu – odgovor daje upravo Krug. Želimo li da živimo život glavne junakinje Mej Holand? Ona je, zahvaljujući bliskoj prijateljici, dobila posao u jednoj od najmoćnijih IT kompanija na svetu, gde su uslovi rada idealni – baš onakvi kakvi nam se danas nude na portalima za zapošljavanje. S obzirom na svoje kvalitete, Mej će veoma brzo napredovati u kompaniji. Oduševljena je celokupnim načinom funkcionisanja, tako da prihvata činjenicu da sve informacije uvek i u svakom trenutku moraju biti dostupne svima, da nema skrivanja, ali i da je transparentnost staza kojom se krči put napretka. I tako mi čitaoci u početku stičemo utisak da je rad u kompaniji Krug samo uživanje.

Ali kako odmičemo sa čitanjem, tako bivamo zastrašeni. Osećao sam da nam Krug, na neki način, pruža uvid u blisku budućnost, gde je naša sloboda do te mere transparentna da to izaziva strah. Osećaj koji me je vodio kroz knjigu pomešan je i sa pitanjima „Gde je granica?“, „Ko je nadležan da te granice čuva ili određuje na našoj mapi?“, ali i „Da li smo za sve postupke na internetu samo mi odgovorni?“ Ovo su neka pitanja koja su me sve vreme držala budnim. Iako nam Krug prikazuje novi svet u kome nema zločina – sama činjenica da svi znamo sve jedni o drugima, da nema tajni i da je sve transparentno otvara pitanje – koliko smo spremni da prihvatimo čovečanstvo kao otvorenu knjigu? Knjigu Krug nećete ispuštati iz ruku i vraćaćete joj se, a i sami ćete videti šta je ono što ćete nakon pročitane poslednje stranice objaviti na Instagramu ili Fejsbuku. ■

ZAVRŠNA REČ

VAŠ KNJIŽAR

Marko Lazić (Knjižara Jovan Jovanović Zmaj, Novi Sad)

Oslanjaju li se kupci na preporuke knjižara i šta Novosađani najviše vole da čitaju?

Iako se jedan deo čitalaca informiše preko našeg sajta i u knjižaru dolazi pripremljen, brojni su oni koji žele da čuju preporuku svog omiljenog knjižara. U komunikaciji sa kupcima saznajemo njihove želje i afinitete, a kako poznajemo priličan broj naslova, trudimo se da uvek pronađemo odgovarajuću knjigu baš za taj momenat, raspoloženje ili poklon. Kada kupac stekne naše poverenje, vrlo rado se vraća. Novosađani pored beletristike izuzetno vole knjige sa istorijskom tematikom, kao i popularnu nauku, sociološke knjige, publicistiku. Shodno tome, trudimo se da stalno povećavamo broj naslova iz tih oblasti. Koji je najveći izazov knjižarskog posla? Po broju naslova i posećenosti knjižara Jovan Jovanović Zmaj je jedna od najvećih knjižara u Delfi sistemu, Novom Sadu i Vojvodini. Pored svakodnevnih izazova, u toku godine obično imamo nekoliko velikih dešavanja poput Noći knjige, Dečjih dana kulture i čuvenog Beogradskog sajma knjiga, koji iziskuje dodatno

angažovanje i organizaciju. Ipak, najveći izazov knjižarskog posla je zadovoljan kupac – treba pronaći ono što želi i održati poverenje i nivo koji naša firma već godinama drži u ovom poslu. Koji je Vaš omiljeni književni žanr? Koju ste knjigu nedavno pročitali, a da Vas je oduševila? Najviše volim da čitam knjige sa istorijskom tematikom, posebno one koje se bave nacionalnom istorijom. Knjiga koja me je oduševila i koju rado preporučujem je Semper idem Đorđa Lebovića, potresna ispovest jednog dečaka koji je preživeo Drugi svetski rat. ■

ZAVRŠNA REČ

arko je šef Delfi knjižare Jovan Jovanović Zmaj u Novom Sadu (Zmaj Jovina 12) i u knjižarskom poslu je već petnaest godina. U Delfi sistemu radi od 2013. godine, odnosno od otvaranja knjižare u BIG Shopping centru u Novom Sadu, a od 2015. godine je u knjižari koja se nalazi u samom srcu grada, na glavnom šetalištu. Rad u firmi koja postavlja standarde knjižarskog posla godinama unazad izazovan je, zanimljiv i dinamičan, kaže Marko. Njegova funkcija podrazumeva veliku odgovornost i mnoštvo obaveza, kao što su komunikacija sa direkcijom kompanije, organizacija i podela posla, briga o tehničkim aspektima i samom prostoru ali, naravno, uvek se nađe prostora i za najlepši deo knjižarskog posla – interakciju sa čitaocima i preporučivanje knjiga.

Kada ti život uvali nilske konje, Anet Bjergfeld Duhoviti debitantski roman danske autorke Anet Bjergfeld Kada ti život uvali nilske konje naći će se u izdanju Lagune. Reč je o neobičnoj priči o porodici umetnika koji žele da žive savršenim boemskim životom, ali stvarnost im uporno remeti planove

NOVI ULOV

NOVI ULOV:

Piše: Dunja Lozuk

unakinja Ester nas uvodi u priču o svojoj porodici upoznajući nas sa dedom Hanibalom koji je rusku akrobatkinju Varinku upoznao u Petrogradu u cirkusu njenog oca. Sporazumevali su se više znakovnim jezikom nego rečima jer on nije znao ruski, a ni ona danski. Uspeo je da je šarmira i povede sa sobom, presrećan što je našao ljubav svog života. Kupuje kuću na Palermo roudu na danskom ostrvu Amager 1921. godine kako bi pokušao da izgradi dom ispunjen operom, boemskim stilom života i opojnom ljubavlju. Ali problemi kreću kada neko strada u raljama nilskog konja, nove zvezde cirkusa njenog oca, koji je greškom stigao umesto slona koji je trebalo da bude nova atrakcija. Ester nas potom upoznaje sa svojim roditeljima. Njena majka, glamurozna i vidovita stjuardesa, započinje svoju filmsku ljubavnu priču kada se zaljubi u švedskog krotitelja golubova Jana

Gustava. Sa njim dobija Esterinu stariju sestru Filipu, koja jedina u porodici ne želi da se bavi umetnošću, već istraživanjem svemira. Kasnije je rodila Ester i njenu bliznakinju Olgu. Ester je oduvek bila stidljiva i tiha, i najviše je volela da može da sedi i da slika satima dok mašta da jednog dana ode na akademiju umetnosti. Olga je fascinirana muzikom i odlazi u Pariz kako bi postala virtuoz i pokušala da se konačno zaljubi u poštenog muškarca. Obe bliznakinje su zvezde u očima roditelja i takmiče se za titulu najostvarenije umetnice u poslednje tri generacije njihove porodice. Tri generacije koje žive pod istim krovom pričaju svoju priču formirajući zabavnu porodičnu sagu o tome kako kada vam život uvali limun, ili u njihovom slučaju nilskog konja, treba pronaći najveću snagu u najtežim trenucima. ■

Zaljubićete se u živopisne likove, smejaćete se njihovim anegdotama i osetiti lavinu emocija 33

Časopis Bukmarker – broj 3

Articles inside

DELFI KUTAK: Krug

VESTI

Klasici za decuMALA LAGUNA

ODLOMAK: Austrijanka, Zoran Milekić

IZ PRVE RUKE: Hakovanje Darvina

NOVO U LAGUNI

LAGUNIN KNJIŽEVNI KLUB: Zbogom, aveti

KNJIŽEVNA KRITIKA: Čovek od poverenja

TAJNE PISACA: Živojin Petrović

IZ PERA LJUBICE ARSIĆ Sakupljač

TEMA BROJA: Čitanje je karta za ceo svet

HIT KNIJGE: 10 veličanstvenih

INTERVJU: Jelena Bačić Alimpić

U FOKUSU: Lagunina 2020. godina

Aleksandar Mekol SmitINTERVJU

DOMAĆI PISCI: Pisma iz tuđine, nekad i sad

Tri RajkeKOLUMNA