ODLOMAK
AUSTRIJANKA ODLOMAK
Zoran Milekić Budite prvi koji će pročitati odlomak Razočaranja iz romana o heroini Drugog svetskog rata Diani Budisavljević, koja je hrabro i odlučno kršila sve naredbe zapovednika logora jer je znala da je akcija spasavanja srpske dece iz ustaških logora smrti zapravo akcija spasavanja čovečnosti iz životinjskih kandži zla Priredila: redakcija
S
rbi u Zagrebu i drugde su i te kako zaplašeni. Ali odjednom se proču kako neka gospođa radi na tome da se zatvorenim Srpkinjama i njihovoj deci pruži pomoć. Možda je to, ipak, moguće. Beše već kraj oktobra 1941. kad neke nepoznate žene počeše dolaziti u Dianin stan i donositi odeću, obično u zavežljajima. Glasovi se šire, ali tajno jer sve se to i sme raditi samo u tajnosti. Ove dolaske, poznatih i nepoznatih, Diana je koristila kao prilike za proširenje akcije. – Obavijestite svoje poznanike, ako se u njih može imati potpuno povjerenje – poče im govoriti. – A oni neka dalje obavijeste svoje znance. Bio je to jednostavan i u tom trenutku jedini moguć način okupljanja saradnika, ali dao je neočekivano dobre rezultate. Čudo je šta su sve u stanju da učine obične reči među ljudima. Za svega nekoliko dana prikupi
20
se znatna količina odeće. A to je od presudne važnosti jer zima već kuca na vrata. Mraz je sve oštriji, može se naslutiti da će ovo biti strašna zima.
– Uzmite ovo. Nije mnogo, ali značit će.
Dianin stan se ubrzo pretvori u svojevrsnu krojačku radionicu. Uz pomoć svoje dve već odrasle kćerke, Jelke i Ilse, i nekoliko njihovih prijateljica, poče od vunenih i baršunastih draperija i zavesa šiti dečje kapute, haljine i pokrivače. Potom sve to u velikoj garaži Budisavljevića razvrstavaju i pakuju. Diana uz to poče i da prikuplja novac kako bi imali za neku neophodnu kupovinu.
– A ne… ne! – odmahnu darodavka glavom. – Bolje nemojte.
– Gospođa Budisavljević? – upita je žena srednjih godina koja se pojavi na vratima. – Da – potvrdi Diana. – Uđite, molim vas. – Ne, hvala – uzvrati ova pa izvadi iz tašne kovertu.
– Hvala vam – nasmeši se Diana. – Kak je vaše ime?
I ode, bez ijedne više reči. Diani je sve jasno. Darodavci i donatori se strahovito plaše ustaških vlasti, pa insistiraju na tome da ona njihova imena nigde ne beleži. U toj državi humanost može biti plaćena progonom, pa i gubljenjem glave. Zato se Diana tih zahteva pridržava. A kupuju uglavnom vreće za slamu i ćebad kako logorašice i njihova deca ne bi spavali na golom i hladnom podu. – Barem dio ovih stvari treba poslati što prije u Loborgrad – reče Diana ćerkama dok u garaži pakuju stvari. – Noći su već sad užasno hladne. A
