ZZ Plast, Srpska Crnja: Kakav domaćin, takvo i domaćinstvo
Jelena Bjelica
R
eč je o jednoj zadruzi, koja se za nepunih 20 godina poslovanja može svrstati u grupu uspešnih zadruga, sa perspektivnom daljeg razvoja. ZZ „Plast“ je osnovana 2001. godine od strane pet osnivača - članova porodice Zečević. Primarna delatnost je ratarska proizvodnja, uzgoj pšenice, kukuruza i suncokreta, ali u poslednje vreme prepoznatljivija je po savremenim zasadima dunje i kruške. Na površini od 900 jutara koje zadruga obrađuje, od kojih je 600-650 jutara njihove, sopstvene, I, II i III klase, odvoja se ratarska proizvodnja. - Ove godine je, zahvaljujući vremenskim uslovima, prinos pšenice bio oko 5 tona po hektaru, kukuruza oko 8, i oko 3 tone suncokreta, što je za 30% manje nego prošle godine. Imamo kooperantski odnos u tri naseljena mesta: Srpskoj Crnji, Radojevu i Novoj Crnji, gde vršimo otkup poljoprivrednih proizvoda. Silos nemamo već koristimo uslužno, ali imamo tri prometna velika podna skladišta. Robu čuvamo u Agroglobovim silosima, sarađujemo sa kompanijama Konzul d.o.o, Kikindski mlin AD, Fabrika ulja Banat, Nova Crnja i Dijamant Zrenjanin. Zasnovali smo 14 hektara voćnjaka, dunju na 11 ha i zasad
44
kruške na tri ha - kaže Jelena Bjelica, koja je pre tri godine sa sestrom Draganom procenila da je vreme za nešto novo u čemu ih je otac podržao. Danas je ovaj ugledan voćnjak urađen po svim svetskim standardima, sa sistemom za navodnjavanje, ogradom i planom podizanja protivgradnih mreža. Prva godina dala je rod zavidnog nivoa. Kruške su sve našle kupca. Druga klasa je otišla za rakiju, prva je završila na policama Gomex trgovinskog lanca. Najveći deo industrijske dunje otkupila je Destilerija Šurlan iz Novih Kozaraca, zatim destilerija Hubert 1924, Banatsko Veliko Selo. Za ostatak je zainteresovana jedna destilerija iz Subotice, tako da je za gro proizvodnje dogovorena prodaja. Takođe, na ideju ćerki, i u želji za nečim novim, u sklopu zadruge je i rasadnik dunje, trešnje, višnje, kajsije, šljive i to po više sorti. Za ovu ideju Jelena Bjelica kaže da je vrlo zahtevna, a najveći problem je radna snaga. Posao je interesantan, zarada dobra, ali nema ko da radi, tako da nije izvesno da li će opstati. - Od pre pet godina u sklopu zadruge je i benzinska stanica u Novoj Crnji, sa MOL gorivom. Pokazalo se kao pun pogodak, zato što se naši kooperanti snabdevaju naftnim derivatima i to na odloženo plaćanje ili naplatom u robi - kaže naša sagovornica i dodaje: - U budućnosti razmišljamo o našem konačnom proizvodu. Deo proizvoda će sigurno ići u proizvodnju rakije a možda za koju godinu i proizvodnju soka. Nisu nam strana ni razmišljanja u pravcu agroturizma. U voćnjaku smo za potrebe berbe podigli dva lepa objekta, kojima lako može da se promeni svrha. Jelena Bjelica, dipl. ekonomista, je sa sestrom Draganom Zečević, uz oca Zorana, od osnivanja zadruge. U međuvremenu su zavolele ovaj posao i danas zajedno rade sa njim i pravi su rudnik svežih ideja.
Ono po čemu se ova zadruga izdvaja od ostalih vidljivo je na prvi pogled. To su velike površine zelenih travnjaka i bogati cvetni aranžmani koji stvaraju osećaj boravka u nekoj botaničkoj bašti, a ne zadruzi. Petar Stojanović dipl ing. ratarstva, 12 godina u ovom timu, podržava ideju udruživanja poljoprivrednih proizvođača radi formiranja jednog zajedničkog cilja, odnosno uspeha u poljoprivrednoj proizvodnji: - Poljoprivreda ne ide jednom linijom i sa klimatskim promenama svake godine uslovi su drugačiji. Izazova pred našom poljoprivredom i poljoprivrednim proizvođačima je puno: povoljni krediti, ponude za lizing nabavku nove mehanizacije primamljive, ali sve to treba staviti u kontekst šta je realno ostvarljivo kroz proizvodnju. Mislim da je mnogo onih koji se nisu snašli u ovim vremenima, da su se preinvestirali. Nismo u situaciji da imamo pomoć države u tom smislu prevazilaženja takvih problema. Smatram da mnogi proizvođači greše što nisu našli interes u udruživanju svoje proizvodnje, bez obzira o kojoj proizvodnoj grani je reč.
