Z
ZZ Sloga, Krajišnik: Zadruga sa vizijom i misijom
Z „Sloga“ Krajišnik je mala zadruga po zadružnoj imovini i zemljištnim resursima, ali velika po viziji i ideji kako i kojim putem bi mogli dalje - kaže gospodin Zoran Jerković, jedan od osnivača ZZ „Sloga“ (1991). Ova zadruga na čelu sa direktorom Draganom Grahovcem, sa 36 zadrugara i integrisanim zadružnim fondom od preko 700 ha, ima plan da formira tim od pet profesionalaca koji će umeti da sprovede orijentaciju zadruge i zaštiti njene, i interese zadrugara. Osnovna delatnost zadruge je otkup poljoprivrednih proizvoda i njihovo skladištenje, uz poštovanje rokova plasmana. Iz viška sredstava tog i takvog otkupnog biznisa zadruga vraća kredit za izgradnju podnog skladišta, kapaciteta 800 tona, gde se vrši otkup i lageruje roba. Verna principima poštenog, domaćinskog poslovanja, uz pomoć prijatelja, ZSV, poljoprivrednih institucija na pokrajinskom nivou i Ministarstva za regionalni razvoj, zadruga je zauzela poziciju perspektivnog činioca i stvaranja uslova ostanka mladih na selu. ZZ „Sloga“ je od Ministarstva za regionalni razvoj dobila podsticaj i za nepune tri godina od zapuštenog podigla jedan dobar skladišno-otkupni prostor, i ove i prošle godine, uspešno organizovala otkup u kojem su interesi zadruge i zadrugari zaštićeni. - Samu zadruge je nemoguće odvojiti od sela, jer zadruga i selo su jedno. Uloga naše zadruge je uloga integratora svih dobrih ideja, ljudi koji bi nešto dobro mogli da urade za svoje mesto. Krajišnik je od sela sa bezmalo 3.000 stanovnika spao na 1.000. Ove godine je pet đaka upisalo prvi razred. Ali, ovde žive vredni ljudi koji su rešili da ostanu, procenjujući u vremenu koje dolazi neku šansu - kaže gospodin Jerković. Strateškim dokumentom „Selo izvor života, istine ili zablude“ 2017. godine Zadruga je napravila zaokret u funkcionisanju sagledavanjem realnog stanja sela i njegove održivosti, i dobila podšku kako ZSV, tako i vrhunskih auteriteta iz oblasti poljoprivrede. Ceo koncept zasnovan je na
Dragan Grahovac ispred novog podnog skladišta ZZ principu da je revitalizacija sela sociološZoran Jerković ko, a ne ekonomsko pitanje, koje podrazumeva relevantne informacije o kapacitetu sela, njegovim resursima, poljoprivrednom zemljištu, na osnovu kojih se projektuju investicije, čime bi se postigla puna racionalizacija i uštedela sredstva, što sada uglavnom nije slučaj. Naš sagovornik smatra da je revitalizaciju sela nemoguće izvršiti iz Beograda i Novog Sada, već isključivo prisustvom na terenu živeći potrebe i probleme žitelja sela. Jedan od predloga za spas sela je da država svakom bračnom paru, ili poljoprivredniku, besplatno omogući dugoročni zemljišni fond od 30 - 50 ha čime bi pokazala ozbiljne namere da reši problem sela.
ZZ „Sloga“ kao i većina zadruga suočena je sa problemom povraćaja imovine. Podnešen je zahtev za vraćanje 740 ha zadružne imovine od IPP „Grmeč“ Krajišnik, koji i pored uredne dokumentacije i dokaza o vlasništvu nije rešen. - Sada je to zemljište vlasništvo neke nove firme, čime smo oštećeni i mi i selo. Očekujemo da nas država obešteti ili da sud ustanovi gde se nalazi 740 ha zadružne imovine. Nas to mnogo košta, ali smo smatrali ljudskom i moralnom obavezom
prema precima i budućim generacijama da to što je pripadalo selu, selu i vratimo. Zadružna zemlja mora ostati vlasništvo zadruge i zadrugara koji tu žive i rade, i tu je zakon nedvosmislen. Ubeđeni smo da će ta zemlja biti vraćena i da će zadruga biti obeštećena što će dati novi input njenom razvoju, a samim tim i selu. Da pomaka i vraćanja ljudi, doduše sporadično, ima, govori podatak o podizanju 70 ha oblačarske višnje pre tri godine u Krajišniku, te kupovina kuća od strane mladih ljudi koji nameravaju da se posvete poljoprivrednoj proizvodnji. A tu je i lični primer gospodina Jerkovića, koji u selu provodi 8 - 10 meseci godišnje. Njegov najmlađi sin je stanovnik Krajišnika. Kao korisnik sredstava podsticaja podigao je voćnjak. Srednji sin takođe posvećen životu na selu, dok je supruga vlasnica gazdinstva, sa planovima ostvarenja porodičnih i ekonomskih benefita, poput primera iz Italije, Austrije i drugih uređenih zemalja. - Ukoliko bude podrške kako je najavljeno, pameti i dobre volje, mislim da možemo da budemo selo za primer. Takođe podržavamo stvaranje složenih zadruga, i upravo smo krenuli tim pravcem. Potpisali smo dva Protokola o saradnji: sa ZZ „Agrosoj“ iz Neuzina, za korišćenje njihovih resursa i sa preduzećem „Green Life Agrar“ iz Crepaje za otkup pod vrlo povoljnim uslovima. Ima onih koji koriste ovo nevreme umanjujući naše napore, ali smo od velike većine podržani i to nam daje pravo da budemo pozitivni - zaključio je Zoran Jerković.
45
