Kaštel Marijeta, Šušara -
Vesna Valok
Š
ušara, selo na obodu SRP „Deliblatska peščara“, sa oko 250 stanovnika, jedno je od retkih u kojima je sačuvan prirodni sklad. Pre skoro deceniju, čist vazduh, i čista bunarska voda sa 200 metara dubine, mir i spokoj zatalasanih peščanih pašnjaka i livada mirisnog, lekovitog bilja, privukao je zaljubljenike u prirodu i svetske putnike, Vesnu Valok i Dragana Janekovića iz Zemuna. Upravo ovde, u Šušari, uspeli su da pomire svoje potrebe i ljubavi, a da to nisu planirali. Bar ne na ovakav način. Kada su 2011. godine posle višegodišnjeg boravka u Aziji, došli u ovo selo, nisu im promakle uredne okućnice, pokošena trava, bez trunke đubreta na ulicama. - Privukla nas je ravnica, ogromno nebo koje „pritiska“ zemlju. Bio je vedar dan i videli su se Karpati, a opojan miris divljeg duvana, majčine dušice, sugerisao nam da je ovo savršeno mesto za nas. Bila je to ljubav na prvi pogled. Ovde sve diše, svaka krošnja, svaki žbun. Ovo je jedno od onih malih mesta skrivene lepote, koje čuva svoje tajne i to nas je odlučilo da ovde spustimo sidro - kaže gospođa Valok. Nakon odluke da prekomponuju svoj životni prostor, od male ruševne kuće na kraju sela, u maniru banatske gazdačke kuće podižu Kaštel „Merijeta“, nazvanog imenom tetke gospođe Valok, osobe vredne pomena u svakom pogledu. U ulozi projektanta, dizajnera našao se gospodin Janeković, po vokaciji pravnik, ekonomista, sinolog, ukratko erudita i esteta, „sa nepogrešivim osećajem za lepo“. Autenti-
58
čan eksterijer samo je maska za unutrašnjost kuće, u kojoj su nanizani biblioteka, centralni i mali salon, trpezarija sa brojnim antikvitetima donetim iz Burme, Laosa, Kambodže i Kine. - Kuću smo gradili za grdan nameštaj koji smo doneli. Dugo smo živeli na dalekom istoku i zavoleli njihovu kulturu, umetnost, pismo. Želeći da sačuvamo što više uspomena, nismo odoleli da neke komade od skupocene tikovine, duboreza,
rukotvorine, donesemo u Srbiju. Živeći u rezidencijama i ambasadama nismo ni bili svesni koliko smo toga sakupili i tek ovde shvatili da moramo da zidamo kuću za ono što smo već imali. Otvarajući ovo poglavlje svog života ni slutili nisu da će, bez namere da to rade, početi da se bave ugostiteljstvom, doduše na potpuno atipičan način. Mada, malo šta je vezano za njih očekivano i uobičajeno. Ideja za otvaranjem ka turizmu izazvana
