Tranio sum, servus, vafer et astūtus. Plautus me invēnit. Per totum hunc librum vos comitābor.
д
за
уџ бе н
Постарији атински трговац (овде senex), који је оставивши својевремено сина код куће отишао у Египат, где је тргујући провео три године, враћа се у Атину. Кућни роб Транион види како се старац искрцава с брода. Трговчев син је у међувремену потрошио највећи део очевог новца, приређујући забаве за друштво и нову девојку. Транион одлучује да онемогући оцу улазак у кућу, где управо траје једна од пијанки, и најпре закључава улазна врата. Отац се чуди што су врата закључана и узалуд куца... (Отац – прорачунати „бизнисмен” и обично тврдица, расипни и неодговорни син и лукави и сналажљиви роб, који решава проблеме у корист сина, чести су ликови у Плаутовим комедијама.)
ик е
LINGUAM LATĪNAM MECUM DISCĒTIS
За
во
Senex (secum loquitur): Habeo gratiam magnam, Neptūne, tibi quod triennio post salvus advenio domum! (conātur aperīre ianuam). Sed quid, occlūsa ianua est! Pultābo. (ianuam pultat) Tranio (senem aggreditur): Ere, salve! Gaudeo quod salvus advenisti domum. Senex: Cur ianua occlūsa est? Cur nemo respondet? Quando ego domum ingrediar? Quando meum complectar filium? Tranio: Eho, an tu tetigisti has aedes? Senex: Tetigi... pultāvi!? Tranio: Indignum facinus fecisti!!! Fuge, obsecro, ab aedibus! Senex: Quid loqueris, perfide? Tranio: Septem menses nemo natus hanc domum ingressus est. Omnes emigravimus. Senex: Mentīris, scio. Tranio: Hic capitāle scelus factum est. Hospes necāvit hospitem; iste, ut opīnor, qui tibi has aedes vendidit, aurōque hospitis est potītus. Senex: Cur talia suspicamini? Tranio: Dicam, nam oculis meis omnia vidi. Post cenam illo die omnes condormivimus; lucernam forte oblītus eram exstinguere... Tum subito exclāmat ille... 8 VIII
