уџ бе н
Quaerētis fortasse, discipuli: Quis urbem Romam condidit? Respondēbo, si vultis audīre. Tu, qui audīre non vis, tace tamen, quia plurimi volunt. Sed quis vestrum est qui non vult audīre? Omnes volumus omnia scire et audīre. (Aut fortasse nolunt quidam stultiōres?!) Sed nemo fatebitur se stultum esse. Ego certe malo multa scire et narrāre quam nescīre et tacēre. Ergo, quia omnes vultis me narrāre, narrābo. Vos autem, qui mavultis nescīre quam scire, nolīte ceteros impedīre; sin aliter dicēmus vos molestos esse. Sed nemo putat se molestum esse... Ergo...
ик е
QUIS URBEM ROMAM CONDIDIT?
Scio me nihil scire. Revertar, cum haec omnia didiceritis…
За
во
д
за
c, c, c, tantae molis erat Romānam condere gentem.
Према античкој традицији, Рим су основали потомци тројанског принца Енеје, тачније његовог сина Асканија – Јула. Пошто су Троју, моћан и богат град на западној обали Мале Азије, заузели и уништили Грци, једна група тројанских избеглица допловила је под вођством Енеје у Италију после много лутања и невоља које су их на путу сналазиле. Римски песник Вергилије написао је Енеиду, еп у коме се описују доживљаји тројанског јунака Енеје, његова лутања Средоземљем, његов долазак у Италију, као и савези и борбе с тамошњим владарима. 16 XVI
