60 Muzičke recenzije Ana Eraković
Bonobo - “Fragments” (Ninja Tune)
Rosalía - “MOTOMAMI” (Columbia)
Beach House “Once Twice Melody” (Sub Pop)
B
ritanski muzičar Simon Green, koji nastupa pod imenom Bonobo, obradovao nas je svojim sedmim studijskim izdanjem, jednostavno nazvanim “Fragments”. Album odiše pozitivnom energijom i udaljava se od mračnih nota koje su karakterisale mnoga njegova prethodna izdanja. Muzika nas vraća u trendove u elektronici s početka prošle decenije, kad je bio prisutan izuzetno jak uticaj R&B-ja. Gosti su ovaj put uglavnom kolege s margine mejnstrima, poput Jojia i Kadhje Bonet. Prema njegovim rečima, album je nastao tokom pandemije i ovo je prvi put da je morao da stvara u statičnoj atmosferi. Nastupe i žurke zamenio je odlascima u prirodu i reklo bi se da su ovi izleti imali pozitivan uticaj na njegovo stvaralaštvo. “Fragments” lako može biti naš saundtrek povratka normalnom životu i slobodi, koji su nam bili uskraćeni prethodne dve godine.
M
uzička industrija je prigrlila špansku pevačicu Rosaliju brzinom svetlosti, jer je na scenu donela nešto novo i originalno, a potom je istom tom brzinom sažvakala i pretvorila u još jedan dopadljivi latino pop proizvod s ciljem da hrani publiku uvek gladnu hitova. Od alternativne flamenko pevačice postala je još jedan u nizu urbano i regeton klonova koji ima zadatak da se popne na vrh top-liste što banalnijim i zaraznijim pesmama. Tako je njen drugi album “MOTOMAMI” krcat producentima, od kojih su najoriginalniji The Neptunes (pesme “Hentai” i naslovna). Ni njen stari saradnik El Guincho nije uspeo da savlada regeton cunami koji industrija forsira, osim u pesmama “BULERIAS” i “SAKURA”. Čak je i nezaobilazni The Weeknd tu, koji peva na španskom ne bi li pogurao prodaju albuma. “MOTOMAMI” je tužna sudbina svakog muzičara koji se drzne da poželi malo više novca na svom računu.
Č
etiri godine nakon osrednjeg albuma “7”, dream pop dvojac Beach House se vraća s duplim izdanjem od čak osamnaest pesama, podeljenih u četiri poglavlja, koja su objavljena u razmaku od mesec dana. Victoria Legrand i Alex Scally su prvi put potpuno sami napisali i producirali album, i to je bio najbolji mogući izbor. Sačuvali su svoj prepoznatljivi zvuk, s vremena na vreme ga začinivši i nekim drugim komplementarnim žanrovima (npr. sintpopom osamdesetih i šugejzom), nikad ne dozvoljavajući da trend prevlada nad njihovim originalnim izrazom. Upravo to ih čini velikim bendom već skoro dvadeset godina, iako oni imaju potrebu da nam to iznova dokazuju sa svakim novim izdanjem. Kao i do sada, novi album Beach House biće odličan saundtrek za dugačke šetnje ili opušteno nedeljno popodne kod kuće.
Big Thief – „Dragon New Warm Mountain I Believe in You“ (4AD)
S
amo tri godine nakon njihovih hvaljenih izdanja “U.F.O.F” i “Two Hands” i dve godine nakon solo albuma “Songs” pevačice Adrianne Lenker, pred nama je peto studijsko izdanje indi-folk benda Big Thief. Ovaj dupli album se sastoji od čak dvadeset pesama, koje je mahom napisala frontmenka Adrianne, dok je produkciju radio bubnjar benda James Krivchenia. Međutim, uprkos broju pesama, album ni u jednom momentu ne deluje pretrpano, dosadno ili usiljeno, već svaka pesma zvuči kao da joj je baš tu mesto. Bend je iskoristio pandemiju da se odmori od neprestanih turneja i već u leto 2020. počeo da snima. Za razliku od njihovih prethodnih izdanja, koja su često bila melanholična i turobna, „Dragon New Warm Mountain I Believe in You“ zrači optimizmom i pozitivn(ij)im pogledom na svet. Pored klasičnog indifolka, po kome je Big Thief već postao prepoznatljiv, kao i svaki dobar bend koji teži da unapredi svoj muzički izraz, oni opipavaju sopstvene granice i hrabro flertuju i sa elementima alternativnog R&B-ja, na primer, u “Heavy Bend”, za šta je zaslužna Lenkerova, koja tvrdi da je sada mnogo odvažnija u pisanju pesama. Ovo izdanje samo potvrđuje da prisustvujemo zenitu stvaralaštva jednog benda poput Big Thief, a to je uvek neponovljivo iskustvo za ljubitelje muzike i određenog žanra.
Hi-Files No107 Maj 2022
