S
j
e
}
a
w
a
Тома Максимовић
VELIKAN BOROVA
У
плејаду многобројних заборављених српских великана који су имали изузетно запажену улогу у јавном животу између два светска рата, свакако улази Тома Максимовић. Дефинитивно, за њега се може рећи да је дао душу Батиној фабрици обуће у Борову. Поред тога што је имао запажену улогу као први човек фабрике, Максимовић је био способан и на пољу политике, а истакнуту улогу имао је у вихору Другог светског рата, када је на препоруку ђенерала Милана Недића преузео челно место Комесаријата за избеглице. Ипак, како то бива, по неком неписаном правилу, такви људи бивају бачени на маргину. И његов живот након доласка комунистичких власти више није имао цену, а по томе, рад и труд на хуманитарном плану, за нове властодршце био је небитан. Тома Максимовић рођен је 19. марта 1895. године у Брчком, у једној трговачкој породици. Након атентата на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда, на Видовдан
20
1914. године у Сарајеву, међу осумњиченим присталицама тајне организације „Млада Босна“ био је и Тома Максимовић. Након рата постаје службеник у фабрици шпиритуса у свом родном граду, а директор те фабрике био је Томин старији брат Стеван. Управо, захваљујући свом брату, који је на једном путовању у Чехословачку, упознао службеника из фабрике гуме и обуће „Бата“, у Брчком је отворена трговина ове фабрике на чијем се челу нашао Тома Максимовић. Увидевши његове способности, Урош Грбић, повереник Батине фабрике за Краљевину СХС, убрзо га је поставио за свог сарадника. Године 1925. послан је на школовање у Чехословачку, у школу индустријалца Томаша Бате, на његов лични позив. Захваљујући својим изузетним организационим способностима, убрзо је током школовања, задобио поверење челних људи фабрике који га 1932. године постављају за руководиоца изградње фабрике обуће у Борову, а потом и за директора исте. Максимовићева жеља била је да отвори фабрику у Брчком, али
Srpski Krajevi br.12
су власници земљишта крај Саве на којем је планирана изградња фабрике, преценили своје њиве. Тада на сцену ступа властелинство Српске православне цркве Даљско добро и нуди бесплатно своје земљиште које се налазило између Борова и Вуковара, на дунавској кривини. Понуда је прихваћена, а у марту 1931. године почела је градња фабрике која је три године касније и отворена. У то време, Југословенски комбинат „Бата“, настао у атару Борова, на земљи Даљског добра Српске Православне Цркве, постаје главни покретач привредног развоја овога краја. Тих година Борово поново добија статус општине, створено је и радничко насеље (данашње Борово насеље) које је било у склопу Борова. Какав је углед имао Тома Максимовић потврђује и податак да је његова листа на општинским изборима, 17. новембра 1936. године, освојила свих 18 мандата, а он постао председник општине Борово. За председника Српског привредног друштва „Привредник“, највеће српске хуманитарне
