Dijaspora
ИНФО
Прослављена слава
DALEKO OD RODNOG KRAJA MAJEVI^ANI SLAVU SLAVE
У
седмој години постојања, 11. новембра, по четврити пут су чланови Удружења Мајевичана у Швајцарској прославили Крсну Славу свог удружења Св. Великомученика Димитрија – Митровдан. Како и приличи једном српском удружењу, уз присуство свештеника Драгана Стојановића и уз његово одобрење и благослов да се Крсна Слава прослави у суботу 11. новембра, а не 8. када је по календару, чланови овог завичајног удружења су дочекали бројне госте из цијеле Швајцарске. Поред Срба, било је то и гостију из других народа, па чак и двоје Кинеза, али прави домаћини какви су Мајевичани дочекали су све госте са поштовањем. Домаћин славе, бивши предсједник удружења Саво Митровић је заједно са супругом Борком и сином Славеном уложио много труда да све буде савршено организовано, а све наравно не би било тако лако изводиво без мајевичког хотелијера Стојана Стевановића у чијем хотелу Кристал у Зевену (кантон Швиц) је прослављена Слава. За ову прилику
је он лично кувао за све госте, њих око сто и двадесет и нико није био назадвољан. Домаћин Славе за наредну годину је Миле Стевановић са супругом Маријом. Често се чују примједбе да на Крсној Слави није мјесто музици нарочито не бучном трубо-фолку, па су за ову прилику, музичари премда су наступали, били сасвим пристојно тихи да је био могућ и разговор међу гостима, што је ријеткост на српским забавама у Швајцарској. Мајевичани су Срби са планина Мајевице. Премда на Мајевици живе Хрвати и муслимани, само Срби се називају и осјећају Мајевичанима истичући то као неку своју посебност. Један од гостију проф.др. Радовановић је истакао да је поносан што његови Мајевичани далеко од куће чувају своју традицију и посебност. Дошао је у посјету сину Младену, љекару специјалисти који је управо ових дана отворио приватну праксу у Цириху, па је искористио прилику да сретне своје Мајевичане, као и да направи договор са књижевником Миодрагом Лукићем, око објављивања монографије о маје-
вичком говору, што је била и тема његове докторске дисертације. Постојање Удружења Мајевичана у Швајцарској се најбоље примјети у њиховом родном крају. Општина Лопаре која је прије неколико година изгледала као да је осуђена на нестанак полако се буди из летаргије што је примјетно на сваком кораку. Поред свјеже асфалтираних улица, кућа и зграда са обновљеним фасадама, никла је и нова зграда са тридесет и три стана, власништво већ поменутог Стевановића. На другом крају Лопара је мала фабрика за обраду метала „Ђокић метал“, власништво тренутног предсједника Удружења Мајевичана у Швајцарској, Радислава Ђокића. Привреда у Лопарама малим али сигурним корацима креће наприједа, а ни култура није запостављена, јер књижевник Лукић је прије пет година утемељио позориште у Лопарама, а од ове године постоји и позоришни фестивал српске дијаспоре у Лопарама. Наравно ту је и манифестација „Дани дијаспоре“ која се већ пет година за редом одржава у задњој седмици јула када је највећи број Мајевичана на одмору у родном крају. Као и увијек ова манифестација не би била тако успјешна без учешћа „Просвјете“ из Лопара, а задњи дан манифестације увијек прености уживо РТВ БН. Један од чланова управе овог удружења је управо купио земљу на којој ће већ идуће године изградити базен за купање, што значи да ће дио Мајевичана љетни одмор, умјесто у иностранству проводити у родном мјесту јер њихова дјеца ће имати гдје да се освјеже у врелим љетним данима.
Srpski Krajevi br.12
31
