www.skoda-auto.rs
Sa inteligentnim 4x4 pogonom, ŠKODA KAROQ je opremljen za vožnju neasfaltiranim putevima.
Sistem pogona na sva četiri točka reaguje vrlo brzo na najmanju promenu na terenu kojim vozite.
Uključite off-road režim i ŠKODA KAROQ je spreman za dinamičnu vožnju.
Za više detalja kontaktirajte najbližeg ŠKODA dilera.
www.skoda-auto.rs
*Slika je uopšteni prikaz vozila
SPREMAN
Osnivač
AMSS, Ruzveltova 18, Beograd tel: 011 333 11 01 info@amss.org.rs www.amss.org.rs
Predsednik Dejan Stojić kabinet@amss.org.rs
Generalni sekretar Milan Nikolić sekretar@amss.org.rs
Izdavač
AMSS Loyalty d.o.o. Ruzveltova 16, Beograd revija@amss.org.rs
Direktor Radmila Damljanović radmila.damljanovic@amssloyalty.rs
Glavni i odgovorni urednik Uroš Dedić uros.dedic@amss.org.rs
Direktor marketinga Jovana Lukić jovana.lukic@amss.org.rs
Tehnički urednik Nebojša Ivezić
Saradnici Dejan Potkonjak Vladimir Dedić Ljubomir Ivanović
Lektor-korektor Dijana Macura
Urednik fotografije Luka Kulundžić
Fotografi Miodrag Jevtić Dražen Komarica
Stručni konsultanti Stefan Nikačević (AMSS) Mirko Gordić (AMSS CMV) Dragomir Božič (AMS Osiguranje)
Nebojša Jeftić (AMSS, ADAC kancelarija) Branislav Pijević (AMSS)
Grafički dizajn
Redakcija ne odgovara za reklamnu poruku i sadržaj oglasa
Glavni i odgovorni urednik
tatistički podaci o broju saobraćajnih ne zgoda posle uvođenja sistema merenja prosečne brzine na auto-putevima u Srbiji, govore više od reči. Oni pokazuju da je od uvođenja novog načina merenja srednje brzine na auto-putevima na 56 deonica, pre čije primene je bilo dosta kontroverze i sumnje dela javnosti, odnosno vozača u svrsishodnost mera, znatno je smanjen broj saobraćajnih nezgoda. Znamo da je prekomerna brzina najčešći uzrok nastanka saobraćajnih nezgoda, što dokumentuju podaci da ona učestvuje sa čak 41,7 odsto u svim nezgodama. Za samo nekoliko godina, od uvo đenja prve kontrole na naplatnim stanicama, po sistemu od ulazne do izlazne, broj udesa na au to-putevima Srbije znatno je smanjen.
Ali na tome se nije stalo. S obzirom na to da su mnogi srpski vozači „stručnjaci” da izigraju pro pise, mnogi nisu poštovali ograničenje brzine, ali su smanjivali prosek zadržavajući se na benzin skim stanicama i odmorištima deset – petnaest
minuta. Predahnuli bi, popili kafu, natočili gorivo i nastavljali jurnjavu – bez kazne. Sada to više nije moguće, jer kamere snimaju brzinu na gotovo svim deonicama auto-puteva Srbije.
A koliko je ovo bilo neophodno i koliko će biti delotvorno, pokazaće vreme i brojke. U ovom tre nutku imamo statistiku nezgoda od 2019. godine do ove, dakle bez najnovijih merenja po deoni cama, koja su startovala krajem jula ove godine. Podaci su ohrabrujući. Primera radi navodimo samo podatke za auto-put A1, deonice Beograd –Preševo i Novi Sad – Horgoš. Na tim deonicama, koje su inače i najprometnije, jer su međunarod nog ranga, 2019. godine u saobraćajnim nezgoda ma smrtno je stradalo 48 lica, 2020. god. – 19 lica, 2021 – 23 lica i 2022. godine – 22 lica. Trend broja nastradalih pokazuje smanjenje, pa se stoga može očekivati da novi način kontrole bude još efika sniji i još znatnije utiče na broj stradalih, što je bio i najvažniji cilj nadležnih. A to je čuvanje ljud skih života.
JP „Putevi Srbije” održalo je prezentaciju Plana zimske službe povodom početka zimskog održava nja državnih puteva, organizacije ljudstva, sredsta va i mehanizacije i sistema obaveštavanja medija, javnosti i svih zainteresovanih o stanju na putevi ma tokom zimskog perioda.
„Ove godine u prvom prioritetu čišćenja je 5.940 kilometara državnih puteva, koji će biti čišćeni i
Mercedes je predstavio i četvrti novitet na modernoj električnoj platformi. U borbi za primat među poklonicima električnih vozi la, „EQE SUV” pridružuje se modelima „EQS”, „EQE” i „EQS SUV-a”. Prinova je duga 4.863 mm, široka 1.940 mm i visoka 1.686 milime tara, te ima međuosovinski razmak 3.030 mm. Koncept modularnog pogona omogućava širok spektar izlaznih snaga – od 215 do 300 kW. U za visnosti od opreme i konfiguracije vozila, evrop ske varijante vozila mogu postići domet do 590 kilometara. Proizvodnja EQE SUV-a počeće u decembru u fabrici Mercedes-Benz u Tuskalusi, Alabama (SAD)
posipani solju i koji moraju biti očišćeni četiri sata nakon prestanka padavina”, navela je Ljerka Ibro vić, rukovodilac Odeljenja za odnose sa javnošću.
Rukovodilac Zimske službe Zoran Stojisavlje vić izjavio je da JP „Putevi Srbije”, sa 24 putarska preduzeća s kojima sarađuje, spremno počinje sezonu zimskog održavanja puteva I i II reda, čija je ukupna dužina 14.909 kilometara. Stojisavlje vić je, odgovarajući na pitanja novinara, rekao da su prilazni putevi zimskim turističkim centrima svrstani u prvi prioritet i da neće biti problema, naglasivši da su pojačane ekipe, posebno za Kopao nik i Staru planinu.
Prisutnima su se takođe obratili Živko Babović, Načelnik uprave za upravljanje rizikom i civilnu zaštitu, MUP – Sektor za vanredne situacije, Goran Mihajlović, pomoćnik direktora Republičkog hi drometeorološkog zavoda Srbije, kao i Marko Ma slaković, ispred Informativnog centra JP „Putevi Srbije”.
Konferenci ja pod nazivom „Smer koji život čuva”, na temu bezbednog pre voza dece, održa na je 2. novembra u rezidenciji am basade Švedske u Beogradu. Aleksander Pejre Dutrej, zamenik am basadora Švedske, na otvaranju konferencije izneo je podatak kako je Švedska prva država sa ostvare nom vizijom „0 poginule dece u saobraćaju”. Tom prilikom istaknut je značaj korišćenja sigurnosnih sedišta, a naročito pravilnog postavljanja sedišta za decu uzrasta do godinu dana, koja moraju biti okrenuta suprotno od smera kretanja vozila. Bilo je reči i o drugim temama koje mogu da utiču na po većanje bezbednosti dece u saobraćaju, kao što su prevencija i edukacija roditelja, o čemu su, pored ostalih, govorili Slaviša Lakićević, načelnik Uprave saobraćajne Policije, kao i Branko Stamatović, di rektor Agencije za bezbednost saobraćaja.
Alfa Romeo iza šla je u javnost sa prvim fotografija ma podmlađenih modela. U pitanju su kompaktna limuzina „đuli ja” i SUV srednje veličine „stelvio”, koji su dobili osvežen izgled. Pažnju privlači mo derna interpretacija upečatljive „Trilobo” rešetke i prednji farovi po sistemu „3+3”, sa LED Adaptive Matrix svetlima po ugledu na „alfu tonale”. No vost predstavljaju i Competizione edicije sa dodat no naglašenim sportskim stilom. Unutrašnjost je dobila najsavremenije tehnologije povezivanja, a najvažniju promenu donosi digitalna instrument tabla od 12,3 inča sa istorijskim „teleskopskim” dizajnom i prikazom „klastera” u tri različite va rijante. Italijani ističu da su oba modela u smislu dinamike vožnje najbolja u svojim segmentima. Gama je obogaćena dizelom od 160 KS, a tu su i poznati benzinski 2.0 turbomotor od 280 KS sa pogonom na četiri točka i dizel motor 2,2 litra sa 210 KS. Osnovni pogon je na zadnje točkove, opciono je dostupan Q2 „šper” diferencijala, s tim da je u okviru paketa Veloce, moguće integrisati Q4 pogon na sva četiri točka sa Q2 mehaničkim samozaključavanjem.
Nakon elektrifikacije „renoa 5” u okviru strategije Renaulution, došao je red i na kultnu „četvorku”. Francuski proizvođač je na Salonu automobila u Parizu prikazao koncept 4EVER Trophy, koji stvara nove emocije prizivajući stare uspomene na legendarni „reno 4”. Ova studija duga 4.160 mm, široka 1.960 i visoka čak 1.900 mm, utire put potpuno novom SUV-u koji će se zasnivati na modernoj platformi CMF-BEV, posebno konstruisanoj za električna vozila B
Čuveni Hondin kompaktni model „sivik” pre mijerno je predstavljen u Srbiji u svojoj 11. gene raciji. Uprkos novom estetskom pristupu, Honda ostaje dosledna praktičnosti i usredsređena na potrebe vozača, pa je tako unutrašnjost prostra nija, dok je nova proizvodna tehnologija smanjila težinu „sivika” za 20 procenata.
Hondina proverena e:HEV tehnologija pogo na dolazi standardno sa novom litijum-jonskom baterijom i dva kompaktna električna motora uparena sa novorazvijenim 2,0-litarskim benzin skim motorom. Kombinovana snaga iznosi 135kW i 315Nm obrtnog momenta, uz prosečnu potrošnju od 5 litara prema WLTP-u. Na polju bezbednosti implementiran je napredni SENSING paket be zbednosnih funkcija sa novom prednjom kame rom i usavršenom tehnologijom prepoznavanja linija na putu, pešaka i drugih učesnika u saobra ćaju. „Sivik” 11. generacije u Srbiji je dostupan po početnoj ceni od 35.490 evra.
segmenta. U Renou navode da će tržišno pozici oniranje budućih modela „reno 5” i „reno 4” biti slično kao u slučaju „klija” i „kaptura”.
Džip je iskoristio Pariski salon automobila da javnosti predstavi prvi potpuno elek trični model u svojoj istoriji. Sa dužinom od 4,08 m, „avendžer” se predstavlja kao kompaktni terenac, koji će se proizvoditi u Stellantis fabrici u Poljskoj. Standardno je opremljen siste mima Selec-Terrain® i HDC koji, zajedno sa odličnim prilaznim i silaznim uglovima i visokim odstojanjem od tla, donose
poseban nivo terenskih spo sobnosti u segmentu. Elektri fikaciju obezbeđuje 400-voltni pogonski sistem nove generacije koji kombinuje novi električni motor od 115 kW (156 KS) i 260 Nm obrtnog momenta. Nova baterija, koju takođe proizvodi Stellantis, sastoji se od 17 mo dula i ima kapacitet 54 kWh, te obezbeđuje autonomiju od 400 km prema WLTP ciklusu. Priključivanjem na brzi javni punjač, dovoljno je tri minuta punjenja za 30 km vožnje, od nosno 24 minuta da se baterija napuni od 20 do 80 procenata.
Euro NCAP je objavio be zbednosne ocene za 10 novih automobila. Osam je zaradi lo maksimalnih pet zvezdi ca, a neki od njih ostvarili su
impresivne rezultate. „Merce des EQE” je pored maksimal nog broja zvezdica nagrađen i ocenom „Vrlo dobar” za svoj sistem pomo ći na auto-putu. Prijatno iznenađenje pred stavlja kineski BYD k sa pet zvezdica za krosover model „ato 3”. Odlične rezultate postigli su još Mazdin SUV srednje veliči ne „CX-60”, „BMW X1” i „serija 2 aktiv turer”, SEAT-ovi aduti „ibica” i „arona”, kao i ažurirani „VW golf VIII”, dok su „sitroen C5 X” i „mobilajz limo” upisali po četiri zvezdice.
Pre nešto manje od godinu dana, GCK Motorsport je uzburkao duhove u motor sport krugovima najavom da radi na novom električnom automobilu za reli kros, bazi ranom na legendarnoj „lanči delti HF integrale”, koja je dominirala u Svetskom reli šampionatu krajem osamde setih i početkom devedesetih godina prošlog veka, prigra bivši pet konstruktorskih i tri vozačke titule. Rečeno –učinjeno! Kultni italijanski „hot heč” pridružuje se FIA Svetskom prvenstvu u reli krosu za finale sezone 2022, na stazi Nirburgring 12–13. novembra, a u glavnoj ulozi naći će se „GCK lancia delta Evo-e RX” sa pogonom na sve točkove, koji obezbeđuju dva najsavremenija elektromo tora sa 500 kW, odnosno 680 KS. Na trkačkom debiju za upravljačem ove „zverke pod naponom” biće četvorostruki svetski šampion u slobod noj vožnji i iskusni reli kros trkač Čičerit, a ovaj „kasni izlet” poslužiće kao priprema za učešće u celoj narednoj sezoni.
Od petka, 29. jula ove godine, na auto-putevi ma u Srbiji počeo je sa radom proširen i una pređen sistem merenja prosečne brzine. Nave deni projekat realizuje Uprava saobraćajne policije, u saradnji sa JP „Putevi Srbije”. To je po vod da ovu, kao i mnoge druge teme, prođemo kroz razgovor sa
načelnikom Uprave saobraćajne policije MUP-a Srbije Slavišom Lakićevićem.
– Cilj merenja prosečne brzi ne je smanjenje broja prekršaja prekoračenja brzine, jer je ona u 41,7 odsto slučajeva uzroč nik saobraćajnih nezgoda, kaže Lakićević i pojašnjava da će na vedeni sistem stvoriti uslove za dodatno unapređenje bezbed nosti saobraćaja u našoj državi. Dakle, pored ručnih rada ra i uređaja za merenje brzi ne u „presretačima”, odnosno vozilima bez spoljnih obeležja
kontrole prosečne brzine na autoputevima, snimanje kamerama nevezivanje pojaseva i korišćenje mobilnih telefona u toku vožnje, pojačana kontrola alkoholisanosti i konzumiranja opijata od strane vozača, znatno su smanjili broj saobraćajnih nezgoda, kaže Slaviša Lakićević, načelnik Uprave saobraćajne policije MUP-a Republike Srbije
Uvođenje sistemapolicije, saobraćajna policija sada za kontrolu brzine koristi još jedan značajan resurs.
da detektuju i druge prekršaje, pre svega nevezivanje sigurno snog pojasa i korišćenje mobil nog telefona.
– Kvalitet kamera omoguću je nam da na osnovu snimaka utvrdimo da li vozač i putnici u vozilu koriste sigurnosni pojas, kao i to da li vozač nepropisno koristi telefon za vreme vožnje. To je još jedna prednost koju
Auto-put Beograd – Niš (oba smera):
Vrčin Mali Požarevac
Mali Požarevac Umčari
Umčari Vodanj
Vodanj Smederevo
Smederevo Velika Plana Velika Plana Markovac
– Podsećam da je u posled njih pet godina na auto-pu tevima godišnje u proseku stradalo oko 40 učesnika u saobraćaju, a dominantan uti cajni faktor nastanka fatalnih saobraćajnih nezgoda bila je neprilagođena brzina, kaže načelnik Lakićević, i dodaje da se u prvoj fazi realizacije celog projekta prosečna brzina meri na 56 deonica.
Naš sagovornik upozorava vo zače da osim prekoračenja pro sečne brzine, ove kamere mogu
„I kamere koje nisu u osnovi namenjene za detekciju prekršaja, već prvenstveno služe za monitoring saobraćaja, sve više se koriste za otkrivanje prekršaja kao što su nevezivanje pojaseva i korišćenje mobilnog telefona.
Markovac Batočina Batočina Jagodina Jagodina Paraćin Paraćin Pojate
Pojate Aleksinac Aleksinac Niš jug
Aleksinac Niš sever Državni put IA reda A1, Beograd – Subotica (oba smera)
Inđija Beška Beška Kovilj Kovilj Novi Sad (jug i sever)
Novi Sad (jug i sever) Zmajevo
Zmajevo Vrbas Vrbas Bačka Topola Bačka Topola Žednik Auto-put Beograd – Preljina (oba smera)
ovaj sistem donosi i još jedan od načina na koji ćemo pokuša ti da ubedimo ljude da koriste sigurnosni pojas, ističe načelnik Lakićević, ukazujući na podatak
– U Beogradu bi trebalo da dobijemo 50 lokacija gde će biti postavljeno 120 kamera, od kojih će 15 detektovati pro lazak na crveno svetlo, a ostale će meriti brzinu kretanja. Time će značajno biti unapre đena bezbednost što se tiče glavnog grada. Ali to nije do voljno. Moramo da pokrijemo
i prigradske opštine, kao i druge lokacije širom Srbije. To ćemo realizovati u saradnji sa lokalnim samoupravama, naročito na onim mestima gde su se događale teške sao braćajne nezgode, tamo gde je uočen veći broj prekršaja, u zonama škola i slično, otkriva Lakićević.
Ub Lajkovac
Lajkovac Ljig
Ljig Takovo Takovo Preljina Auto-put Beograd Šid (oba smera)
Pećinci Ruma
Ruma Sremska Mitrovica Sremska Mitrovica Kuzmin Kuzmin Adaševci Morović
da je od početka ove godine u saobraćajnim nezgodama živote izgubilo 75 vozača i 40 putni ka koji nisu koristili sigurno sni pojas. To znači da polovina poginulih vozača i čak 70 odsto
Svaki dan na taj način se procesuira između 50 i 100 prekršaja u raznim delovima Beograda”
Tridesetosmogodišnji srpski državljanin, upravljajući vo zilom marke Mercedes, 2. novembra ove godine na auto-putu Subotica – Beograd prekoračio je srednju dozvoljenu brzinu na više deonica, vozeći po deonicama:
Žednik
Bačka Topola 228 km/h
Bačka Topola Vrbas 233 km/h Vrbas Zmajevo 233,4 km/h Zmajevo Novi Sad sever 226,9 km/h Novi Sad sever Kovilj 217,2 km/h Kovilj Beška 219,3 km/h Beška Inđija 223,7 km/h
Vozač je osuđen na novčanu kaznu od 140.000 dinara, 300 časova društveno-korisnog rada i zabranu upravljanja motor nim vozilom u trajanju od 9 meseci.
stradalih putnika nisu bili ve zani pojasom, navodi on i ističe kako je u ovoj godini za 12 odsto povećan broj otkrivenih prekrša ja nevezivanja pojaseva, što je ve liki procenat, ako se zna da smo poslednjih deset godina svake godine imali povećanje od 10, 20 pa i 30 procenata. To su enormne cifre, to je preko 167.000 prekr šajnih naloga za nevezivanje pojaseva, kako na prednjim sedi štima tako i na zadnjoj klupi.
U delu javnosti pojavila se nedoumica oko toga da li kame re mogu precizno da očitavaju prekršaje u vozilima koja se kre ću ekstremnim brzinama. Naš
Vožnja u alkoholisanom stanju izuzetno je opasna i predstavlja treći najveći uzročnik izazivanja svih saobraćajnih nezgoda.
sagovornik pojašnjava da se radi o uređajima najnovije genera cije i da njihovi proizvođači ga rantuju očitavanje registarskih oznaka pri brzinama do 250 km/h, što ne znači da kamere ne očitavaju tablice i pri većim brzinama.
Ukoliko, pak, vozilo nema registarske tablice ili one nisu či tljive zbog toga što je neki njihov deo prekriven, to nipošto ne zna či da će vozač eskivirati sankciiju za prebrzu vožnju.
– Kamere detektuju prolazak vozila bez obzira da li je regi starska oznaka očitana ili ne. U slučaju da vozilo nema tablice,
operater će dobiti informaciju da je kroz portal prošlo takvo vozilo, a najbliža patrola će biti upućena da ga zaustavi i isključi iz saobra ćaja, upozorava načelnik Uprave saobraćajne policije.
Mnogi vozači su u nedoumici šta se dešava ukoliko voze kroz nekoliko deonica brzinom ve ćom od dozvoljene, da li će dobiti jednu kumulativnu kaznu ili za svaku deonicu posebnu kaznu.
– Sistem je takav da detek tuje svako prekoračenje pro sečne brzine kretanja vozila. To znači da se u slučajevima prekoračenja brzine za više od
„I pored svih napora relevantnih institucija, mi definitivno imamo jedan trend pogoršanja bezbednosti saobraćaja, koji je prisutan i na teritoriji cele Evropske unije, o čemu svedoče podaci Roadpol mreže saobraćajnih policija 30 država, gde se beleži povećanje broja poginulih za više od 6 odsto”
40 km/h podnosi jedan zahtev za pokretanje prekršajnog po stupka u kome se navode i sva ostala prekoračenja prosečne brzine, tako da nadležni sudija
– Podigli smo procenat ot krivanja alkoholisanih vozača za skoro 26 odsto u ovoj go dini. Samo proteklog vikenda smo detektovali 33 nasilničke vožnje, a to su prekršaji po put vožnje sa preko 2 promila
alkohola u krvi, prekoračenje brzine za više od 90 km/h u naselju, odnosno 100 km/h van naselja, kao i preticanje kolone vozila preko pune linije. To je zapanjujuće i zabrinjava juće.
U MUP-u intenzivno rade na pripremi izmena i do puna Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koji bi od sledeće godine trebalo da uvede još oštriju kaznenu politiku prema vinovnicima najtežih prekršaja. – Naš stav je da bi treba lo pooštriti kazne za najteže prekršaje i razmatramo opci ju uvođenja privremenog od uzimanja vozila, barem dok traje postupak. Pre svega mo ramo da pooštrimo kazne za vožnju pod dejstvom psiho aktivnih supstanci, za vožnju sa više od 2 promila alkohola u krvi, ali pooštriti i kazne prema vozačima koji voze pre sticanja prava upravljanja motornim vozilom.
prekršajnog suda ima u vidu i tu činjenicu prilikom odme ravanja prekršajne sankcije vozaču, objašnjava postupak Slaviša Lakićević i otkriva da se u slučajevima višestrukog prekoračenja prosečne brzine do 40 km/h, dobija prekršajni nalog gde je navedeno jedno, tj. najveće prekoračenje.
– Moram da istaknem do bru interakciju između Sa obraćajne policije i AMSS, a poslednja u nizu akcija „Ka ciga glavu čuva” je po mom mišljenju jedna od najboljih
Kada je novi sistem merenja prosečne brzine zaživeo, neki su izrazili sumnju da li je primena snimanja i dostavljanje podata ka MUP-u od strane JP „Puteva Srbije” u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima.
– Osnov za dostavljanje po dataka nalazi se u članu 286 Za kona o bezbednosti saobraćaja na putevima, kaže Lakićević. Njime je propisano da Mini starstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo građevine, sao braćaja i infrastrukture imaju ovlašćenja za snimanje saobra ćaja u svrhu dokumentovnja saobraćajnih prekršaja. S tom svrhom potpisan je i sporazum između MUP-a i JP „Putevi Srbije”. Isto je i sa merenjem brzine na ovaj način, jer je u članu 7, stav 1, tačka 70 Zako na o bezbednosti saobraćaja na putevima definisan pojam
srednje i prosečne brzine, obja šnjava Lakićević.
Prema proceni prvog čoveka saobraćajne policije Republike Srbije, bilo bi između 50 i 100 više poginulih lica da nivo kon trole brzine, ali i ostalih aktiv nosti usmerenih na otkrivanje prekršaja nije podignut na sa dašnji nivo. Nekada je na našim auto-putevima živote gubilo i 100 lica godišnje (2017, 2018, 2019), sada je to znatno manje. Koliko je primena merenja pro sečne brzine od 2016. doprinela smanjenju saobraćajnih nezgo da na auto-putevima pokazuje i jedno poređenje. Naime, na deonici od Vrčina ka Nišu 2016. godine dogodilo se 516 saobra ćajnih nezgoda u kojima su poginula 23 lica. Na istoj deonici 2021. godine, uz primenu kon trole srednje brzine od ulazne do izlazne naplatne stanice,
preventivnih akcija iz dome na poboljšanja bezbednosti saobraćaja. Nadam se da ćemo u skorije vreme ponovo pokre nuti i neke druge preventivne aktivnosti u saradnji sa AMSS,
jer saobraćajna policija u bu dućnosti bi trebalo u što većoj meri da bude angažovana na preventivi u saradnji sa stru kom i relevantnim institucija ma, kao što je AMSS.
dogodilo se 413 saobraćajnih nezgoda u kojima je poginulo sedam lica, što je smanjenje od čak 70 odsto.
sve relevantne institucije i ostali subjekti koji rade na bezbedno sti saobraćaja moraju više da se uključe, kako bismo svi zajedno unapredili ovu oblast. Nama nije cilj kažnjavanje što većeg broja vozača i „fabrikovanje” statistike, već želimo da nesave sne vozače isključimo iz sistema upravljanja vozila i stoga je pod hitno potrebno izmeniti Zakon o bezbednosti saobraćaja, za ključuje Lakićević.
Evidentno da je sistem me renja prosečne brzine delotvo ran i da je postao još efikasniji sprovođenjem kontrole na više deonica, jer nedisciplinovani vozači sada ne mogu da izbegnu kaznu tako što će se zaustaviti na benzinskoj stanici ili nekom odmorištu 10–15 minuta, čime su ranije anulirali prekoračenje brzine kada se prosek merio na samo jednoj deonici od ulazne do izlazne naplatne rampe.
Zahvaljujući savremenoj opremi, pripadnici Saobra ćajne policije otkrivaju sve više drogiranih vozača širom Srbije.
– Na današnji dan imamo manji broj saobraćajnih nezgo da na auto-putevima u poređe nju sa istim periodom lane, što je jako dobro, jer godinama ni smo uspevali da smanjimo broj saobraćajnih nezgoda. Imamo i za skoro 1.500 manje povređe nih lica, ali nažalost 58 lica više je izgubilo život. Smatram da
– Smatram da bi bezednost saobraćaja bila daleko bolja da mnoge auto-škole ne obu čavaju kandidate uz pogrešan
Stoga u Saobraćajnoj policiji uveliko razmatraju uvođenje merenja prosečne brzine i na drugim državnim putevima, posebno na frekventnim ma gistralnim pravcima, kao što su, primera radi, Čačak – Uži ce ili Užice – Prijepolje, gde bi se na više deonica u dužini od nekoliko kilometara postavile
– Imamo 71 procenat više otkrivenih slučajeva vožnje pod uticajem psihoaktivnih supstanci, i to zahvaljujući tome što smo nabavili znat no veći broj uređaja za otkri vanje. Sada posedujemo 50 takvih uređaja, a pre godinu dana imali smo ih 20, ističe Lakićević.
kamere. Time bi se značajno usporila brzina, a samim tim i poboljšao nivo bezbednosti u saobraćaju.
pristup poslu. Umesto da nastoje da kandidate učine dobrim i savesnim vozačima, pojedini instruktori neret ko drže časove tek reda radi, kako bi auto-škola ispunila svoju zakonsku obavezu. I za to ćemo pronaći lek. U planu
je razvijanje sistema gde ćemo na transparentan način izno siti u javnost podatke iz kojih auto-škola dolazi najveći broj vozača koji su učestvovali u sa obraćajnim nezgodama, otkri va načelnik Uprave saobraćajne policije.
Kompanija Star Import, generalni distributer za Mercedes-Benz, Smart, Setra i Fuso vozila za Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Albaniju, organizovala je za kupce i odabrane predstavnike medija off-road vožnje na planini Kopaonik, gde je takoreći celokupna gama Mercedes-Benz SUV vozila pokazala šta ume i može u terenskoj vožnji. Zna se da je najefektniji način za testiranje SUV-ova sa pogonom na sve točkove vožnja u prirodi, odnosno van asfalta, stoga su
učesnici događaja pod nazivom Mercedes-Benz Off-Road Adven ture dobili priliku da se baš u takvom okruženju, po ski-staza ma Kopaonika, ali i na manjim planinskim putevima, bliže upoznaju sa performansama Mercedesove porodice SUV vozila sa 4MATIC pogonom.
Da sve protekne u najboljem redu, pored naših domaćina iz Star Importa pobrinuli su se i specijalizovani nemački in struktori iz Mercedes-Benz vo začke akademije, ovom prilikom angažovani da predvode konvoj terenaca i da gostima pomog nu pri savladavanju prepreka u vožnji po skijaškim stazama, ali i nekim manje istraženim delo vima Kopaonika.
Scenario je bio takav da su „glumci”, tj. automobili, baš kao i učesnici, bili podeljeni u dve
grupe. Jednu su sačinjavali ma nji SUV modeli – „GLA”, „GLB”, „GLC” i „GLC kupe”, a drugu „GLE”, „GLS”, „G-klasa”. Mi smo bili svrstani u grupu koja je naj pre vozila nešto mekše terence, one manjih gabarita, da bi se u drugom delu dana prebacili na veće, sposobnije terence.
Naš konvoj tzv. urbanih SUV modela se otisnuo prema ski-stazi Gobelja, gde nas je do čekao jesenji, magloviti ambi jent, tipičan za ovo doba godine i nadmorsku visinu od preko 1700 metara. Da je reč o gami
Učesnici su bili podeljeni u dve grupe vozila: gamu manjih SUV vozila sačinjavali su GLA, GLB i GLC kupe, a većih GLE, GLS i G-klasa
modela koji se svrstavaju u meke terence, govori podatak da 4MATIC dolazi opciono kod mo dela „GLA” i „GLB”, dok je kod „GLC-a” pogon na sve točkove standard. Uz to, jedino je „GLC kupe” bio opremljen off-road pa ketom koji nudi poseban režim terenske vožnje.
Povišen klirens kompaktnih terenaca, kvalitetni pneuma tici i, pre svega, sofisticirani 4MATIC pogon, ispostavili su se dovoljnim da Mercedesi
ekipa opravdala je očekivanja i pokazala zbog čega su kom paktna vozila „trokrake zvezde”, a naročito kompaktni SUV-ovi, stekli toliki broj poklonika ši rom sveta. Jedan od razloga je i taj što su zaljubljenici u surove off-road vožnje ipak u manjini u odnosu na one koji povreme no silaze sa asfalta. Ispostavilo se da se u ovakvim okolnostima sasvim dobro snalaze i manji SUV modeli, čak i kada nisu obogaćeni off-road paketom.
Prelazak iz jedne u drugu grupu vozila, bacio je svetlo na činjenicu da je razlika između manjih i većih Mercedesovih SUV-ova veća nego što bi mno gi mogli pretpostaviti. Osećaj prostora, viša pozicija sedenja,
Osim u vožnji po bespuću, učesnici su u kratkim pauzama upoznali i neke manje istražene lepote Kopaonika
bez grcanja i napora pregaze zemljanu stazu koja vodi do vrha Gobelje. Tako su svoje spo sobnosti dokazali „GLA 200d 4MATIC” i „GLB 200d 4MATIC” pogonjeni dvolitarskim dizel agregatima (163 KS / 320 Nm) i osmostepenim automatskim menjačima, kao i „GLC 220d 4MATIC” i „GLC 220d 4MATIC kupe” sa snažnijim dizelima (197 KS / 440 Nm) i devetoste penim menjačima. Pomenuta
– Prvi put sam u Srbiji i zaista sam pun utisaka o prelepim pej zažima sa kojima sam se susreo i prijatnim ljudima koje sam ovde upoznao. Sve je bilo u redu,
grupe su se pokazale umešnim u terenskoj vožnji, nismo imali nikakva veća oštećenja na vozi lima i zaista smo zadovoljni. Za mene, ovo je bio jedan savršen
dan i nadam se da ste i vi uživali u programu, iznosi utiske za našu reviju Udo Gvin višestru ki učesnik Dakar relija, sada instruktor specijalizovan za off-road vožnje i kamione, član tima zadužen za Mercedes-Benz Driving Events.
veća količina snage, neki su od atributa koji odmah izlaze na videlo. Za upravljačem modela „GLE 450 4MATIC” i „GLS 400d 4MATIC” osetili smo i daleko viši nivo udobnosti u vožnji po neravnom terenu, što i ne čudi, jer su oba bila opremljena aktiv nim vazdušnim vešanjem.
Ipak, prva zvezda događaja ne sumljivo je bila „G-klasa”, legen darni Mercedesov terenac zaista prkosi vremenu i brižno čuva tradiciju dugu više od 40 godina, a poseban kuriozitet predstavlja činjenica da je danas aktuelna tek druga generacija, koja se po javila pre četiri godine. Jedno od najsposobnijih terenskih vozila,
po ko zna koji put je pokaza lo da ne zna za prepreke i da je kompetentno da sve izazove van asfalta savlada bez problema. Na raspolaganju su nam bile dve „G-klase” – „G 400 d” sa snažnim
njih može se zasebno zaključati pritiskom na taster, što omo gućava optimalnu distribuciju vučne sile između prednje i zad nje osovine, ali i na svaki točak ponaosob. Drugim rečima, čim
Neravna konfiguracija na ski-stazi Marine vode predstavljala je najozbiljniji ispit za manja SUV vozila, koja su, zahvaljujući 4MATIC pogonu i visokom klirensu, bez problema savladala ovaj izazov
šestocilindarskim dizelom od 330 konjskih snaga i čak 700 Nm maksimalnog obrtnog momen tra, a isprobali smo i prestižniju verziju „G 500” sa V8 benzinskim agregatom od 422 konjske snage.
Zajednička karakteristika za oba modela, po kojoj se „G-klasa” ističe jeste sistem 4x4 pogona sa tri mehanička diferencijala – na pred, središnji i zadnji. Svaki od
jedan točak proklizava, diferen cijal se zaključava i perusmerava vučnu silu tamo gde je najbolje prijanjanje. Naravno, u off-road režimu vožnje može se uključiti i redukcija prenosa, koja dodat no pojačava vunu silu. Inače, kada se aktivira terenski režim vožnje menjač odmah prelazi iz automatskog u manuelni mod, a elektronska kontrola stabilnosti
ESP se isključuje.
Sve to, uz visok klirens i nezavi snu šasiju učinilo je „G-klasu” nepokolebljivom kada smo bii u situacijama da se ispred nas nalazi neravan, strm, klizav i blatnjav teren. Inače, program je bio organizovan tako da su tokom najvećih izazova, koji do duše nisu bili preterano teški za „G-klasu”, vozila bila u rukama
prekaljenih nemačkih instruk tora, specijalizovanih za teren sku vožnju.
– Vrlo nam je drago da smo posle tri godine ponovo organizovali jedan ovakav događaj, mislim da smo dobro odgovorili zadatku uz ogromnu pomoć instruktora iz Mercedesove vozačke akademije. Moram da kažem da sama gama SUV vozila toliko uzima primat da sve više ugrožava neke limuzine. Jednostavno trend je takav, ali srećom S-klasa ima sjajan imidž i njen status je nedodirljiv, što pokazuje činjenica da potražnja raste i u četvrtoj tržišnoj godini aktuelne generacije, izjavio je Milorad Ostojić, direktor prodaje u kompaniji Star Import.
G-klasa je po ko zna koji put za više od četiri decenije svog postojanja dokazala da su bespuća njeno prirodno stanište
Možemo da zaključimo kako je Mercedes-Benz Off-Road Adventure 2022 na jedan ne posredan i efektan način bacio svetlo na gamu SUV modela „trokrake zvezde” koji su se u manjoj ili većoj meri pokazali prikladnim za planisnki ambi jent i sve što on sa sobom nosi. Dakle, raznovrsnost SUV game marke iz Štutgarta je takva da svako može pronaći model u skladu sa ličnim afinitetima i potrebama.
Fotografije: Luka Kulundžić, Avantura Park Kopaonik
Svesni činjenice da fak tor privlačnosti, odnosno izgled, među poklonici ma SUV vozila neretko odnosi prevagu prilikom izbora novog automobila, u Opelu su dali sve od sebe kako bi „grandlendu” podarili novo ruho u što je moguće većoj meri. Nemačka marka pod okriljem Stelantis grupacije je ovoga puta toliko pažnje usmerila na dizajn, pritom ne zaposta vljajući i druge bitne aspekte savremenih trendova, da pojava ovog automobila mnoge može dovesti u nedoumicu da li je u pitanju sasvim nova generacija
ili „samo” redizajn. Odmah da razjasnimo, posredi je ovo dru go, ali naravno, nije reč samo o pukom ulepšavanju. Današnji standardi u automobilskoj in dustriji su takvi da koliko god restilizovan model postao lepši, to samo po sebi nije dovoljno da ostane konkurentan u nastavku tržišnog života. Gotovo uvek je neophodno posegnuti za opse žnijom modernizacijom, a ona je ovde sprovedena s namerom da trenutno najveći urbani te renac sa znakom munje ostane što duže na radaru potencijalnih kupaca u kompaktnom SUV seg mentu, po mogućstvu sve dok ne bude spremna nova generacija.
tržišnog ciklusa modela „grandlend X”, nemačka marka je podmladila svoj adut u C SUV segmentu, koji je odbacio slovo X iz imena. Modernizovani „grandlend” odlikuje oštriji izgled spolja, moderniji ambijent unutra, šira paleta sigurnosnih asistencija, ali i sužen izbor pogonskih agregata
Ovoga puta seansa podmlađi vanja učinila je da „grandlend” postane prijatniji za oko, efika sniji u smislu potrošnje goriva, ali i sigurniji za vožnju.
Opelova parola je da je „gran dlend” dizajniran i razvijen u Nemačkoj, gde se i proizvodi. Ipak, postavljen je na fleksibil nu platformu PSA grupacije, tako da bi na papiru trebalo da oslikava kombinaciju nemač kih i francuskih gena. Inače, pomenuta EMP2 platforma je konstruisana tako da bude upotrebljiva za veći broj mode la različitih marki i klasa, ali i pogonskih agregata koji koriste
Elegantan taman trim u enterijeru i vrhunska AGR sertifikovana sedišta deo su najvišeg Ultimate paketa opreme
benzin, dizel i plug-in hibrid tehnologiju. Spolja se ističe pot puno novi prednji deo, Opelovo tzv. Vizor lice, sa zatvorenom maskom, karakterističnim LED svetlima i novim amblemom munje. Tu se nije stalo, pa su i odbojnici dobili izmenjeni oblik, dok je pozadi nova grafi ka svetala, ali i naziv modela u
Digitalna instrument tabla omogućuje grafičke prikaze prema trenutnim afinitetima vozača
reljefnom obliku. Kada smo već kod naziva, vredi napomenuti da je u nastavku priče o „gran dlendu” izbačeno slovo X.
– Sitroen modele prethodnih godina. Inače, ekran ispred vo zača je veličine 12 inča i omo gućuje konfigurisanje različitih grafičkih prikaza, dok je sre dišnji ekran u svom najvećem izdanju sa sedam inča pora stao na 10. Mnogi će pozdraviti odluku da u određenom obimu ostanu u upotrebi klasični pre kidači, tu pre svega mislimo na one za upravljanje klima-ure đajem. Sa druge strane ko to voli, uvek može da se pozabavi i preko interfejsa centralnog ekrana.
Na polju pogonskih agregata Opel takođe prati trendove, a to nažalost znači manji motor u ponudi „grandlenda”. Najsna žniji dizel u ponudi je sa 177 KS spao na 130 KS, i mi smo testirali upravo tu verziju. Pod haubom se nalazi 1,5-litarski PSA dizel agregat uz koji dolazi osmoste pena automatska transmisija, dok ručni menjač nije predviđen ni kao opcija. Sasvim razumlji vo, jer kupci koji su spremni da plate više od 30, pa i više od 40 hiljada evra za ovakvo vozilo, a poželeli bi ručni menjač, mere se u promilima.
Kombinacija četvorocilin darskog dizela od 1,5 litara i osmostepenog menjača nam je dobro poznata, jer smo nedav no testirali „sitroen C5 erkros”,
Unutrašnjost je osmišljena po najnovijim Opelovim smer nicama, sa dva spojena ekra na koja formiraju gornji deo kokpita ispred vozača. Nešto slično smo nedavno sreli u no voj „astri sports turer”, kao i u „moki” tokom prošlogodišnjeg testa, ali su pomenuti mode li imali i minijaturni taster u funkciji automatskog menjača i baš zbog toga ostaje nejasno zbog čega je „grandlendu” za pala stara ručica automatskog menjača kakva je krasila Pežo
Jedna od dve stvari koje osta vljaju snažan utisak u kabini jesu opciona prednja sedišta sa AGR sertifikatom. Daju vrlo dobru poziciju zahvaljujući pro duživom sedalnom delu sa po dešavanjem nagiba, a zbog dobre iskorišćenosti prostora u kabini, sasvim pristojan boravak očeku je i putnike na zadnjoj klupi. U prilog funkcionalnosti svedoče pretinci i „skrovišta” za sitnice, ali ništa toliko kao prtljažnik koji je kadar da u svoju utrobu proguta šest povećih kofera.
Sofisticirana prednja svetla Intellilux Led Pixell odlikuje modul za kratka i duga svetla sa po 84 segmenta. Preciznija su u odnosu na standardne LED farove dinamičnije osvetljavaju put i poboljšavaju vidljivost u svim uslovima vožnje
a može se naći i u Pežoima „3008”, odnosno „5008”. I ovo ga puta se pokazalo da pome nuti tandem, motora i menjača, odlično sarađuje i bez teskoba pokreće vozilo teško 1.490 ki lograma. Performanse možda nisu za pamćenje, ali odziv na gas je sasvim korektan, posebno u sportskom modu. Glavne odli ke ovog dizela su tih i kultivisan rad, odsustvo vibracija i niska potrošnja. Nama je u gradskom ciklusu putni kompjuter poka zivao prosek između 7 i 8 litara, na auto-putu pri brzini od 130 km/h je to „niskih” 7, dok smo u vožnji magistralom zabeleži li prosek od oko 5 litara na 100 kilometara.
Moramo spomenuti da noćnu vožnju čine prijatnom sofi sticirana LED svetla, koja noć pretvaraju u dan, a sigurnosti doprinosi i paket asistencija. Standardno dolaze sistemi za prepoznavanje znakova, upozo renje na umor vozača, prepozna vanje prepreke sa automatskim kočenjem u slučaju opasnosti, asistencija za držanje vozne
trake... Na sve to, testirano vozilo ima i pomoć za vožnju auto-pu tem, sa adaptivnim tempoma tom i asistencijom za održavanje vozila u sredini kolovozne trake. A u noćnoj vožnji, osim sofisti ciranih adaptivnih LED svetala sa dinamičkim osvetljenjem, poseban adut predstavlja sistem Night Vision sa infracrvenom kamerom koja „vidi” 100 metara ispred vozila. Inače, kamera iz sistema Night Vision radi i noć i dan, tako da pri svakoj situaciji u gradu koja bi mogla da dovede do naletanja na pešaka reaguje
zvučnim upozorenjem, ali i vi zuelnim, gde se na instrument tabli pojavljuje snimak pešaka i biciklista u realnom vremenu. Sjajno, nema šta.
Ono što nam se nije toliko dopalo jeste dinamika vožnje. Ne samo zbog bledih perfor mansi, već i zbog odsustva osećaja na upravljaču. Sistem upravljanja je kalibrisan tako da nećete lako moći da pro cenite način na koji vozilo ostvaruje kontakt s podlogom.
Primetno je i nešto izraženije naginjanje u zavojima, što bi malo ko očekivao s obzirom na oštar, takoreći sportski dizajn Opelovog SUV-a.
A za razliku od nekih drugih SUV-ova iz C segmenta, ovde pogon na sve točkove nije pred viđen ni kao opcija. I tako će ostati sve dok ponudu u Srbiji ne obogati plug-in hibridna ver zija, i to snažnija (300 KS) sa dva elektromotora, od kojih jedan pokreće zadnju osovinu. No, i
ovakav kakav je, „grandlend” sa povišenim klirensom dozvoljava vožnju po makadamu i zemlja nim putevima, sve dok podloga nije previše strma niti klizava. Sasvim dovoljno za povremene odlaske u prirodu, ali ne i neke ozbiljnije brdsko-planinske avanture, naročito ne u zim skom periodu.
Sve u svemu, Opel je uradio ozbiljan posao sa novim „grandlendom”, jer su najveći napredak postigli tamo gde je najpotrebnije. Sasvim oče kivano, modernizacija nije mogla da prođe bez ozbiljnog povećanja cene, pa tako testirani pri merak, sa izuzetno bogatom opremom, premašuje 40.000 evra. OPEL GRANDLAND ULTIMATE 1.5 D 130 A8
Karoserija SUV, 5 vrata, 5 sedišta; duž./šir./vis. 4.477/1.906/1.609 mm; međ.rast. 2675 mm; masa 1.448 kg; prtljažnik 514 l
Motor dizel, 4 cilindra, turbo; 1.499 ccm; 130 KS pri 3.750 o/min.; 300 Nm pri 1.750 o/min.;
Prenos automatski, osmostepeni; pogon na prednje točkove Oslanjanje napred Mekferson, nazad torziona osovina Kočnice napred ventilisani diskovi, nazad diskovi Pneumatici 225/55 R18
Performanse: 0-100 km/h 15,5 s; maks. brzina 195 km/h
Potrošnja: 4,4 l /100 km, 115 g C02/km
Dopadljiva pojava, AGR sedišta, prtljažnik
Mlake performanse, upravljivost u zavojima
Cena: 42.790 evra
Benzin/ Automatski Uroš Dedićšli smo u period kada je upotreba zimskih pne umatika obavezujuća u većem delu Evrope, a ni naša zemlja ne predstavlja izuzetak po tom pitanju. Podsećamo da Zakon o bezbednosti sa obraćaja na putevima nalaže da od 1. novembra do 1. aprila vozila moraju imati sva četiri zimska pneuma tika, čija dubina gazećeg sloja ne sme biti manja od 4 mm, ukoliko su na kolovozu sneg, led ili poledica. Kao i obično, u predvečerje zimske sezone nemački auto mobilski klub ADAC sprovodi testove zimskih pneu matika, a mi ovoga puta prenosimo rezultate koji se odnose na gume dimenzije 185/65 R15 88 T (do 190 km/h), koja je rasprostranjena u popularnim malim automobilima kao što su Renault Clio, Fiat Punto, Opel Corsa itd. Za test zimskih guma 2022, 16 modela ove veličine ispitano je na test vozilu VW Polo.
Continental VinterContact TS 870, Goodyear Ultragrip 9+, Semperit Speed-Grip 5 i Michelin Alpin 6 mogu se preporučiti bez rezerve. Sva četiri proizvoda daju dobre rezultate po svim glavnim kriterijumima, tako da su sveu kupno posmatrano veoma dobro „izbalansirani”. Pa ipak, vredi pogledati detaljne ocene, jer one otkrivaju razlike u finesama koje kod određenih kupaca mogu odrediti krajnji izbor.
Ovoga puta, Continental TS 870 ne impresionira vrhunskim ocenama, već balansom na viso kom nivou, pošto je hanoverski proizvođač ispravio slabosti svog prethodnika (TS 860) na suvom. Goodyear, s druge strane, posta vlja standarde na mokrim pute vima, Semperit postiže najbolju ocenu za vožnju po snegu, dok Michelin dominira u pogledu habanja, odnosno dugotrajno sti gume. U svakom slučaju, ova četiri premijum modela predsta vljaju dobar izbor.
Poredak u sredini tabele pri kazuje sedam pneumatika koji se mogu preporučiti uz mala ograničenja. Kod njih se mora ju uzeti u obzir sve prednosti i određene male slabosti, a zatim proceniti koji od njih najviše od govara ličnom vozačkom profilu i uslovima korišćenja. Ako ste, na primer, spremni da pređe te preko malih nedostataka na suvim i mokrim putevima, ali u isto vreme cenite dobre perfor manse na snegu, BF Goodrich
G-Force Winter 2 je za vas dobar izbor. Vredestein Wintrac će biti zanimljiv za one kojima ponaša nje na snegu nije najvažnija od lika. Ako, pak, vozite manji broj „zimskih” kilometara, možete da razmislite o Bridgestone Blizzaku LM005 i Maxxis Premitri Snow VP6Select.
Za one koji ne prelaze veliki broj kilometara auto-putem, interesantan proizvod mogao bi biti Firestone Winterhawk 4. Ako ne cenite performanse na snegu, mogli biste biti zadovolj ni i sa Nexen Winguard Snow G3. Ako izaberete Avon VT7 Snow, ponašanje na suvim i snegom prekrivenim putevima i svojstva habanja ne bi trebalo da igraju važnu ulogu.
Sledeće važi za sve „zadovo ljavajuće” gume: što je mesto u tabeli niže, to je više kompro misa koje treba prihvatiti. Ne mačke kolege navode i da ovde razlike u ceni ne odnose toliku
Brojni modeli vozila mogu, u zavisnosti od motora i opreme, biti opremljeni pneumaticima veličine 185/65 R15. Gume pomenutih dimenzija pri staju automobi lima kao što su VW Polo, Dacia Sandero, Logan i Lodgy, Renault Clio, Fiat Punto, Toyota Yaris itd.
prevagu, jer u dimenziji 185/55 R15 88T dobre gume nisu mno go skuplje od slabijih modela.
Tri pneumatika dobila su ocenu „dovoljno” zbog slabijih svojstava na suvom. To su Dun lop Winter Response 2, koji se prošle godine u veličini 195/65 R15 pokazao znatno bolje na suvom, Fulda Kristall Montero 3 i Barum Polaris. Razlog je taj što pneumatici na test vozilu pri brzinama predviđenim za auto-put ne voze glatko kada je podloga suva. To znači da vozač nema dobar osećaj za upravlja čem, jer se pneumatici ne kreću pravolinijski i teško je proceniti ugao upravljanja potreban za prolazak kroz krivinu. U ova kvim situacijama pneumatik neskladno reaguje na koman de upravljača, pa su neizbežne korekcije vozača. Iako ovakvo
ponašanje nije kritično, svakako je nepri jatno i naporno na dužim putovanjima au to-putem. Istovremeno, mnogo je važnije to što test vozilo pokazuje tendenciju preupra vljanja veoma rano kada gume usled mane vra izbegavanja dostignu svoje granice i da, pre svega, neiskusni vozači ne mogu lako da ih kontrolišu.
ADAC inženjeri poručuju da Imperial SnowDragon HP i Wanli SV611 nisu vredni kupovine. Dva modela kineske proizvod nje izuzetno se loše ponašaju na mokrom. Kočioni put na mokrom asfaltu je primer njihovih slabosti: ako Bridgestone Blizzak sa najboljim kočnicama stane posle 36,2 metra pri brzini od 80 km/h, Imperial ima za devet metara duži put kočenja, a Wanli za čak 11 metara. Drugim rečima, na me stu gde je najbolja guma već zaustavljena, igla brzinomera test automobila sa Wanli gumom pokazuje 39 km/h. Otuda i savet ADAC inženjera: držite se dalje od ovih pneumatika!
Dakle, četiri pneumatika pokazala su se dobrim, dok su u sredini poretka sedam sa zadovoljavajućom ocenom. Svakako bi trebalo prostudirati ocene u svakoj pojedi načnioj kategoriji jer, u zavisnosti od indi vidualnog profila vožnje, zadovoljavajući (i obično jeftiniji) kandidat za testiranje može se pokazati kao preporučljiv. Isto tako bi tre balo detaljnije pogledati naglašene slabosti kod tri gume koje su samo ocenjene kao „dovoljne”. Jedino alarmantan pokazatelj jeste da na listi testiranih pneumatika, gde su Imperial SnowDragon HP i Wanli SV611, postoje i dva modela koja pokazuju tako ozbiljne slabosti na mokrom da su njihove performanse klasifikovane kao loše.
AMR
Fotografije: ADAC
2,1 2,5 1,3 2,1 2,2 2,0 2,4 2,5 2,5 3,0 1,8 2,0 1,7 2,3 1,3 1,6 2,5 2,3 2,8 2,3 2,3 2,7 2,0 2,5 2,3 2,8 1,3 2,8 2,0 2,0 2,0 2,3 2,3 2,6 1,7 2,0 2,3 2,3 2,5 1,9 2,4 2,5 2,3 2,3 2,5 2,5 2,1 1,5 2,7 2,4 2,3 3,1 2,0 2,0 2,0 2,5 2,5 2,7 2,4 2,0 2,1 2,3 2,0 1,9 2,7 2,3 2,9 2,4 2,3 2,8 2,4 2,5 1,7 1,9 1,3 1,9 2,4 2,3 2,6 2,8 2,8 2,9 1,9 3,0 2,2 2,6 1,3 2,5 2,9 2,5 3,2 2,7 2,5 2,6 2,6 3,0 2,0 2,3 1,3 2,3 2,2 2,3 2,1 2,1 2,3 2,8 1,7 2,5 2,5 2,1 2,1 2,2 3,3 3,0 3,7 2,1 2,0 2,5 2,2 2,5 2,5 2,5 2,5 2,4 3,5 3,0 4,0 2,4 2,5 3,0 2,3 3,5 1,8 2,3 1,8 1,5 1,8 2,0 1,6 2,5 2,5 2,7 1,9 2,5 3,7 3,5 2,8 4,4 1,9 2,0 1,8 2,3 2,5 2,9 2,0 1,5 3,2 2,9 2,8 3,7 2,4 2,0 2,9 2,8 3,0 3,0 2,0 2,0 5,3 3,5 4,0 5,1 4,0 3,8 4,5 2,3 2,5 2,9 2,3 1,5 5,5 4,0 3,8 5,5 2,7 2,3 3,3 1,9 2,3 2,9 1,8 2,5
Svojstva na mokrom Kočenje na mokrom Akvaplaning Upravljanje na mokrom Svojstva na snegu Kočenje -ABS na snegu Upravljanje na snegu Svojstva na ledu KočenjeABS na ledu Buka/ Komfor Potrošnja goriva Potrošnja gumeZa razliku od automobila koji duže nećete voziti, „konzervacija”, tj. obezbe đivanje uslova da na proleće vaš motocikl ponovo „zaprede” i nastavi da vam pruža zadovoljstvo, neop hodno je učiniti nekoliko stvari. U nastavku vam dajemo savete šta bi trebalo da učinite da svom „ljubimcu” na dva točka obezbedite miran zimski san.
Najbolji uslovi za čuvanje motocikla su u toploj gara ži. Ali malo je vlasnika koji te uslove mogu da obezbede. Većina njih koji nemaju obez beđenu garažu, najverovatnije će utočište za motocikl potra žiti u šupama, podrumima i sličnim prostorijama koje štite od loših vremenskih uslova, pod uslovom da nisu na udaru
vlage. Takođe, trebalo bi voditi računa da u prostoriji u koju je smešten, motocikl ne sme da bude izložen suncu, ni prebli zu izvoru toplote, poput peći ili radijatora, kako se ne bi ošte tili plastični delovi i oni delovi pokriveni kožom, a isto važi i za pneumatike.
Pretpostavka je da znate da motorno ulje gubi svojstva i kada motor dugo nije u upotre bi. S obzirom na to da pogonski agregati većine dvotočkaša ne zahtevaju veliku količinu ulja, svakako nije na odmet promeni ti ga. Taj izdatak nije veliki, ali je veoma koristan. Dakle, staro ulje
izbacite iz motora i naspite novo, koje će vas sačekati spremno na proleće. Podrazumeva se da ćete promeniti i filter ulja tom prili kom, a prljavo odložiti na za to predviđenim mestima, savakako ne u slivnik kanalizacije.
Pre nego se odlučite da obavite zimsko konzerviranje svog motocikla najbolje bi bilo da ga na kratko provozate. Pre toga napunite rezervoar gorivom kako biste sprečili moguću koroziju usled kondenzacije goriva i dodajte aditiv koji će proći kroz ceo sistem dovoda goriva i brizgaljke u motoru. Više od toga nije pogtrebno. Kakav ste motor ostavili, tj.pripremili, takav će vas i sačekati na proleće.
Podjednako je važno, kao i briga o motoru, da i spoljašnje delove „karoserije” pripremite za proleće. Na mnogim mestima
se tokom vremena zavuče praši na, koja se vlaži u jesen od kiše ili vlažnijeg vazduha. Tokom zime, ta vlaga može da nagri za metalne delove i ukoliko ne preduzmete nešto da je se rešite, može vas na proleće sačekati neprijatno iznenađenje. Po sebno treba obratiti pažnju na hromirane delove kojih ima na skoro svim četvorotočkašima, posebno skupljim. Hrom je po dložan vremenskom habanju, a mnogi ne znaju da je ponovno hromiranje oštećenih delo va jako skup postupak. Dakle, detaljno operite ceo motocikl, osušite ga i dobro prebrišite suvom krpom, posebno delove koji su manje vidljivi, jer se na njima prljavština lako hvata, a teško primećuje. Na kraju, naj bolje je posebnim premazom ili voskiranjem obaviti završnu zaštitu.
Kočioni diskovi, kako na auto mobilima, tako i na motociklima su od čelika. Ali ne nerđajućeg.
Treba znati da će tokom dužeg stajanja, bez obzira na uslove, čelik početi da korodira. Da biste izbegli neprijatno iznenađenje da vas na proleće sačekaju disko vi koje je uhvatila korozija, do duše ona za kratko vreme može da bude samo površinska, treba lo bi isprskati diskove zaštitnim sprejom koji se može naći u spe cijalizovanim prodavnicama.
Najčešći problem za vozače tokom zime je zakazivanje aku mulatora. Pretpostavka je da vodite računa o njemu i da zna te u kakvom je stanju, odnosno da li „pali iz prve”. Ukoliko niste sigurni, odnosno ako je aku
mulator na vašem motociklu napunio petu ili šestu godinu, koliki mu je inače prosečan vek, posetite električara koji će vam za tili čas proveriti njegovo stanje i posavetovati šta da čini te. Ukoliko imate noviju bateri ju, dovoljno je mašću namazati kleme da ne bi oksidisale i bi ćete bez brige.
Fotografije: Adobe Stock
Električni prvenac Audija dobio je modernizovano ruho i „prekršten” je iz „e-tron” u „Q8 e-tron”, najavljujući time novo poglavlje u elektrifikaciji game nemačkog premijum proizvođača. Novitet se čvrsto drži tradicionalnih Audijevih odlika kao što su kvalitet, moderan dizajn i sportski DNK, ali istovremeno promoviše novu korporativnu strategiju identiteta marke sa četiri prstena i donosi niz tehničkih unapređenja, pre svega na polju efikasnosti
dok se u javnosti rasplamsa va debata o najnovijoj, kon troverznoj najavi iz Brisela, da će od 2035. godine biti zabranjena prodaja novih put ničkih vozila sa SUS motorima u državama članicama Evrop ske unije, automobilski proizvo đači nastavljaju da prate smer forsirane elektrifikacije. Neki od njih tim putem idu nevoljno, sitnijim koracima, a pojedini su daleko ambicioznije pristupili ovoj, čini se, više prinudnoj ne goli prirodnoj tranziciji.
Jedna od marki koja zaista mnogo polaže na električnu budućnost jeste Audi, a slič no je i sa ostalim brendovima Folksvagen Grupe. Prvi elek trični automobil sa znakom četiri prstena dobio je otelo tvorenje u SUV modelu pod imenom „e-tron” 2019. godine i čini se da u ovoj fazi ekspanzije električnih vozila u Ingolštatu primat daju nešto reprezenta tivnijim modelima.
„Q8 e-tron SUV” sa svojih 4,95 m dužine, 2,10 m širine i 1,77 m visine, to svakako jeste.
Evidentno da su se u Ingol štatu prilikom modernizacije u najvećoj meri usredsredili na efikasnost o čemu svedoči podatak da je dostignut za 30 do 40 procenata veći domet od pređašnjeg modela. Zasluge za to i te kako imaju i dizajneri koji su iznedrili pet različitih setova aluminijumskih felni (veličine 19–21 inč), oblikova nih tako da strujanje vazduha oko točkova bude što opti malnije. Jednako važan po sao odradili su i na prednjem delu, gde je implementirana nova single frame maska, koja
Enterijer
je osvežen novim bojama i materijalima, a kvalitet je naravno ostao u prvom planu
je, zajedno sa dvodimenzional nim prstenovima, učinila da baš ovaj model postane promoter novog Audijevog korporativnog identiteta.
Sveukupno poboljšana aerodinamika donela je nove vrednosti koeficijenta otpora
vazduha – kod „Q8 e-trona” to je 0,26, a kod 25 mm nižeg „sport beka” 0,24 Cd. No, za duži domet zasluge idu pre svega novoj bateriji. Osnovni „Q8 e-tron 50 kvatro” sa baterijom od 89 kwh neto kapaciteta ima autonomiju od oko 480–500 km, dok verzija
„Q8 e-tron 55 kvatro”, sa bateri jom od 106 kwh neto, dobacuje između 580 i 600 km. Najsnažni ji „SQ8 e-tron kvatro” ima jedan elektromotor više pa sa istom baterijom može da prevali oko 500 kilometara. Fabrika navodi da su pomenute vrednosti pribli žno jednake kod obe karoserijske verzije – SUV-a i „sportbeka”.
Produžen domet nije jedini aspekt koji traže interesenti za električnu mobilnost. Mnogi smatraju da relativno dugačko vreme punjenja otežava korišće njenje ovakvih vozila, pogotovo kada se s njima krene na neko duže putovanje. Zbog toga su u Audiju povećali brzinu punje nja na DC punjačima i tvrde da je sada za dopunu sa 10 na 80
odsto kapaciteta baterije potre ban svega 31 minut. Naravno, pogonske verzije se ne razlikuju samo po kapacitetu baterije, već i u snazi, a samim tim i u pogledu performansi. Osnovna verzija sa oznakom „e-tron 50 kvatro” ima dva
elektromotora, na svakoj osovi ni po jedan, ukupne snage 250 kW (340 KS), što je za 20 kW više nego ranije. Model „Q8 e-tron 55 kvatro” sa 300 kW (408 KS) takođe ima dva elektromotora (napred 184 KS, nazad 224 KS), dok „SQ8 e-tron kvatro” 370 kW, odnosno 503 KS generiše iz pred
Digital Matrix LED svetla i osvetljena Audijeva single frame maska kao simboli novog razdoblja Upravljanje je prekalibrisano tako da omogući bolje ulaske u krivine uz manji stepen naginjanja karoserije
njeg elektromotora od 213 KS i dva zadnja od po 188 KS. Prema očekivanju, SUV i njegova „sport bek” izvedba mogu se pohvaliti odličnim performansama – naj slabiji model ubrzava do „stotke” za 6 s, srednji za 5,6 s, a najsna žniji za svega 4,5 sekundi.
Audi jeste zauzeo jasan kurs elektrifikacije, ali ističe da se neće tako lako odreći svojih sportskih gena. Otuda i odluka da unapređenja ne mimoiđu ključne sisteme za voznu dinamiku. Fina podeša vanja sprovedena su na sistemu upravljanja, kako bi automobil preciznije i rasterećenije ulazio u kri vine. I adaptivno vazdušno oslanjanje je rekalibri sano tako da umanji naginjanje prilikom skretanja i poboljša stabilnost u krivinama.
Zarad poboljšane efikasnosti, broj navoja na statoru asinhoronog elektromotora povećan je sa 12 na 14
Ma koliko sve opšta elektrifika cija bila blizu ili daleko, jedno je sigurno – Audi ra pidno podiže stan darde i nastavlja jak tempo una pređivanja svojih proizvoda, ne bi li ih učinio što poželjnijim kod imućnih kupaca koji hrle u susret novom dobu. Tome u prilog stoji i najava da se bliži trenutak za lansiranje još dva njihova električna noviteta, „Q4 e-tron” i „Q6 e-tron”, koji će biti pozi cionirani za stepenik, odnosno dva ispod modela „Q8 e-tron”, koji će debitovati u Srbiji u drugom kvartalu sledeće godine.
Uroš Dedić Fotografije: Audi
Baterije su ostale iste veličine, ali imaju drugačiji he mijski sastav. Sada su u kombinaciji nikl-kobalta i alu minijuma, tako da ih odlikuje veća gusti na i 20 procenata više prostora za skladištenje energi je u ćelijama
Marko Čučurović, direktor logistike u kompaniji City Express, za Auto Moto reviju govori o izazovima na tržištu paketne dostave, kako je pandemija uticala na poslovanje, gde je ključ uspeha ove kompanije koja proslavlja 20 godina poslovanja, kao i o planovima za budućnost
City Express je prva privatna kompanija koja se bavi ekspresnom dostavom u Srbiji i ove godine proslavljate 20 godina postojanja. Koliko je bilo uzbudljivo ovo putovanje?
– Iza nas je 20 godina isku stva, zalaganja, truda, edukacije, organizacije, inovacije, samo sa jednim ciljem - da svaki paket koji nam je poveren stigne na svoje odredište. Dobro smo upo znali lokalno tržište i uspešno se uklapamo u logističke procese naših korisnika. City Express od
pacije Austrijske pošte, a 2016. dobija novi vizuelni identitet. Novi logo simbolizuje snagu matične kuće, koja je prikazana kroz poštansku trubu i brzinu auto-puta. Iste godine otvaramo i novi sortirni centar u Beogradu (Surčinu). Regionalna prepozna tljivost novog vizuelnog identite ta je bila osnova za jačanje naše pozicije na lokalnom tržištu kao i usklađivanje kvaliteta usluga sa najvišim standardima grupa cije. Podizanje kvaliteta usluge i uvođenjem novih servisa, Au strijska pošta ostvarila je velikim ulaganjem u modernizaciju svih sektora kompanije. Savremenim logističkim softverom, elek tronskim praćenjem pošiljaka, automatizacijom procesa obrade paketa i konstantnim ulaganjem u zaposlene, značajno je podig nut nivo usluge.
Takođe, ključ uspeha u svim prethodnim godinama su struč nost i motivisanost zaposlenih u svim segmentima, sa poseb nim akcentom na borbeni duh
i timski rad. Slobodno možemo City Express sinonim za kvalitet i brzinu, lider u tržištu paketne dostave na teritoriji Re publike Srbije.
Na koji način je pandemija COVID – 19 uticala na vaše poslovanje?
– Na samom početku 2020. godine primetili smo pad broja pošiljki u odnosu na predpan demijski period. Takođe smo se suočili sa problemom u prera spodeli pošiljaka u delu segmen ta koji se odnosi na isporuke fizičkim licima (B2C) i pravnim licima (B2B).
Zbog ograničenja kretanja građana i skraćenog radnog vremena maloprodajnih obje kata, veliki trgovinski lanci i trgovci bazirali su trgovinu na B2C modelu, pri čemu trgovci svoje proizvode prodaju direkt no potrošačima. Ovo je pozitiv no uticalo na e-trgovinu, što je direktno uticalo na rast našeg poslovanja, koji se nastavio i to kom 2021. Prva polovina prošle
godine i dalje je bila pod utica jem pandemije, ali je u celini bila veoma uspešna. U odnosu na pozadinu ogromnih opterećenja u istom periodu prethodne godi ne, obim poslovanja je porastao. Ovim dobrim rezultatom City Express je podigao očekivanja za 2022. godinu u celini.
U ovoj godini kao posledica uticaja pandemije COVID – 19, kod većine stanovnika je do šlo do podizanja svesti u vezi sa kupovinom putem online platformi. Većina klijenata u prethodnih godinu dana je svoje online shop-ove prilagodila lakoj i brzoj kupovini kako bi zadovo ljili zahteve klijenata. Kurirske službe su se, takođe, prilagodile logističkim procesima poslova nja, tako da od trenutka poru čivanja robe do isporuke prođe najmanji mogući vremenski period.
Sa kojim poslovnim problemima i izazovima ste se susretali u prethodnom periodu?
– U prethodnom periodu smo se susretali sa mnogobrojnim izazovima kao što su nedostatak radne snage, inflacija, poveća nje cene rada, povećanje cene naftnih derivata, što se poseb no odražava na naše poslova nje. Tome možemo pridodati i porast cene rezervnih delova, održavanja i registracije vozi la. Nimalo nije zanemarljiv i poremećaj u funkcionisanju automobilske industrije, čime su drastično povećani rokovi isporuke novih vozila, a u nekim slučajevima i realizacija nabavke vozila je dovedena u pitanje.
Posedujete razgranatu mrežu Parcel Shop objekata u Srbiji. Da li ima interesova nja za korišćenje ove usluge, kao i koji su njeni benefiti? – Naš glavni fokus je bio na uspostavljanju raznovrsnosti u domenu Out of home uslu ge, sa akcentom na jakoj mreži u velikim gradovima i jakim stambenim zonama uz podršku naših partnera – lanaca ben zinskih stanica, maloprodaja i lokala raznovrsnog sadržaja, otvaranjem sopstvenih Parcel shop objekata i mrežom paketo mata. Na ovaj način postali smo broj 1 po gustini mreže, dovode ći Out of home opciju kao jaku konkurenciju kućnoj isporuci. Uz servise fleksibilne isporuke i edukacijom klijenata o pred nostima isporuke na Parcel shop objekte, cilj je bio da se usmeri ponašanje tržišta i primeni Out of home koncept kao standardna usluga koju City Express pruža. Out of home mreže ne bi treba lo doživljavati kao dodatak na postojeću mrežu kućne dostave. Iako dopunjuju jedna drugu, Out of home mreže bi trebalo posmatrati kao novu tržišnu nišu, kao novu mrežu koju treba opsluživati, konstantno pri vlačeći nove korisnike. Glavna prednost Out of home koncepta je dostupnost paketa primaocu čak i nakon završetka radnog vremena kurirske službe, uz mogućnost da bude preuzeta u željeno vreme, na izabranoj lokaciji. Ovo rešenje nije potre ba samo primaoca, već postoji i značajna potražnja od strane pošiljaoca. U novije vreme, odre đena grupa primaoca ne može
adekvatno biti opslužena ispo rukom na kućnu adresu i stoga je idealno rešenje za njih mo gućnost korišćenja Out of home opcije. Ispunjenje ove potrebe je korak dalje ka pružanju veće po godnosti kako klijentima, tako i primaocima.
– U 2022. godini smo pokre nuli program održivosti i zapo čeli nabavku prvih električnih dostavnih vozila. Ponosni smo na našu kamionsku flotu koja je opremljena Dual fuel sistemi ma, koji su doprineli smanjenju emisije štetnih gasova. Pored budućeg cilja – smanjenja emi sije CO2, korišćenjem alterna tivnih izvora električne energije, elektrifikacije voznog parka, fokus nam je na ekspanziji Out of home mreže, povećanjem bro ja Parcel shop objekata i paketo mata, kao i daljeg razvoja mreže kurira-pešaka i kurira-biciklista.
Ulaganjem u nove PDA ure đaje visoke klase, proizvođa ča Zebra, uspešno smo izvršili proces fiskalizacije naših usluga i planiramo skoro uvođenje na jave prispeća pošiljke uz očeki vano vreme isporuke i plaćanje otkupnine i usluge prevoza plat nim karticama.
Razvojna strategija kompani je u fokus svih promena stavlja potrebe naših korisnika i tržišta, pored planiranih proširenja ka paciteta, otvaranja novih dostav nih centara i povećanja broja zaposlenih i vozila.
Fotografije: City Express
Te 1968. godine oružane snage Varšavskog pakta ušle su u Čehoslovačku, u Beogradu je bilo više automobila nego telefona, Ričard Nikson je postao predsednik SAD, Jugoslavija je posle dosta vremena pobedila SSSR u košarci, Apolo 8 je deset puta obleteo mesec, a ja sam shvatio da će moj život vrlo malo
zavisiti od mojih želja – kultna je rečenica Baneta Bumbara, glavnog protagoniste legendarne serije Grlom u jagode. Baš te 1968. godine počela je i trkačka karijera Beograđanina Bogdana Damjanovića, danas malo poznatog majstora volana, koji se upisao u anale jugoslovenskog auto-sporta kao jedan od malobrojnih pripadnika iz naše stare garde koji su u to vreme uspeli da se dočepaju šampion ske titule u nekoj od snažnijih klasa, jer su sa jačim automobili ma uglavnom dominirali vozači iz Hrvatske i Slovenije.
Takmičarska karijera Bogdana Damjanovića, kao vozača i suvozača, trajala je nepunih 6 sezona. Od 1968. do kraja 1973. odvezao je nekoliko relija i skoro sve trke na krugu, kao i nekoliko brdskih. Okitio se sa dve titule Šampiona Jugoslavije, prve i poslednje godine svoje karijere. Kao uspešan arhitekta karijeru je, pre i posle trka, gradio u zemlji i inostranstvu, a život je tragično izgubio u svom domu u Beogradu pod nerazjašnjenim okolnostima
Nažalost, životna priča pro tkana mnogobrojnim uspesima završena je tragično, ali ne za upravljačem. U svojoj 58. godini Bogdan Damjanović i njegova supruga stradali su u centru Beograda 1996. godine. Bili su
žrtve oružane pljačke, u tada šnjem Bulevaru revolucije, kada su naoružani pljačkaši upali u njihov stan, a ubice nikad nisu otkrivene.
Od kakvog je materijala sat kan Bogdan je pokazao na pragu četvrte decenije života i to već na svom prvom takmičarskom nastupu. Debitovao je 15. avgu sta 1968. na brdskoj trci na Avali, voženoj u okviru kombinovanog Šampionata Jugoslavije (kružne i brdske trke) i sa automobilom „ford cortina GT Mk1” odmah uspeva da upiše pobedu u klasi. Inače, samo te godine zajedno
su se bodovale trke na Avali (brdo) i Ušću (krug). Pored toga, još dva grada bili su domaćini
Damjanović prolazi kroz cilj na Ušću 1969. ispred „alfe romeo 1300 Super”
kružnih trka – Aranđelovac i Kragujevac. Takav splet okolno sti išao je na ruku Damjanoviću koji je po osvajanju drugog me sta na Ušću proglašen šampio nom Jugoslavije u klasi preko 1.300 ccm zapremine Grupa 1. Željan trka i dokazivanja, Bogdan je odučio da se okuša i na reliju, te je u oktobru nastu pio na IV reliju 1.000 km Beo grada. Sa suvozačem Zoranom
Sa serijskim „ford escortom” nastupao je od 1970. godine, a pored kružnih trka povremeno je vozio i na relijima. Osim na V Sutjeska reliju, sa suvozačem Radetom Mikijeljom učestvovao je na III YU reliju
karijeru, koji je, stekavši mate rijalna sredstva radeći u Fran cuskoj i u Kanadi, uspeo da za početak dođe do jednog civilnog „escorta”.
U proleće 1969. kupio ga je, re gistrovao i kratko vozio po Lon donu. Potom je beli automobil, registarskih tablica TLO 397G sa Bogdanom stigao u Beograd, da bi već krajem maja sa njim
Jaukovićem, vozio je pomenutu „ford cortinu GT”, a ovaj auto mobil poznat kao familijarni model u svetu trka proslavio se 1963, zahvaljujući čuvenom bri tanskom konstruktoru Colinu Chapmanu, koji mu je podario snažan motor sa dve bregaste osovine u glavi, stvorivši rasnog trkača – i za trke i za reli.
Baš u godini kada je Da mjanović, sa „cortinom” koja mu je prirasla srcu, počeo da se bavi auto-trkama, Ford je počeo sa proizvodnjom malog porodičnog modela „escort”. Veoma brzo je dobio motor iz „cortine lotus”, čime je stvoren „ford escort twin cam”, koji je već u prvoj godini doneo Fordu konstruktorsku titulu u Euro pe world rally championship takmičenju, preteči WRC-a. Najuspešniji trkački auto tog vremena je rođen, a ovaj auto mobil obeležio je i Bogdanovu
Jednom prilikom Bogdan Damjanović se oprobao i u ulozi suvozača. Bilo je to sa Rober tom Schurembergom na reliju V 1000 km Beograda. Simpatični
vozio III Yu Rally sa suvozačem Radetom Mikijeljom. Posada Bogdanović / Mikijelj bila je pri nuđena da odustane na najpre stižnijem domaćem takmičenju, a reli odiseju nastavljaju slede ćeg meseca na V Sutjeska reliju, nastupivši u klasi preko 1.600 ccm grupa 1 i 2.
Povratak na kružne staze usledio je krajem jula i počet kom avgusta. Bogdan je u klasi preko 1.200 ccm zapremine
proćelavi Robert bio je pred stavnik jedne zapadnonemačke firme u Beogradu, veliki zalju bljenik u auto-sport i svoj „BMW 2002 ti”, ne vrhunski sređen, ali vrlo solidan, vozio je i na reliju i na trkama tih godina.
Tek što je kupio „escorta TC” u Londonu
učestvovao na sve četiri trke tada izuzetno popularne novoosno vane serije pod nazivom Letnja liga automobilista Jugoslavije. Tih godina trke je posmatralo i po 100.000 gledalaca, bez obzira na televizijske prenose. Takmi čara je bilo toliko da je recimo za Nacionalnu klasu bio uspeh samo se kvalifikovati za trku. Konkurenti u tako napravljenoj klasi su mu bili i Goran Štrok sa vrhunskim automobilom „BMW 2002 alpina” (oko 200 KS) i Jo vica Paliković, sa nešto slabijim „porscheom 911 L”. Kako su dva rivala imala jače i tehnički supe riornije automobile od „escorta”, Damjanović nije mogao bolje od trećeg i četvrtog mesta, jer je imao serijski automobil sa 110 KS i pride sa desnim upravlja čem. To je bio hendikep, a stvari je otežavalo to što se kod nas na trkama uglavnom vozio levi krug, za razliku od sveta gde je dominantan bio desni.
Sledeće sezone krenuo je od V Sajamskog relija u klasi preko 1.300 ccm zapremine, ali je i tada odustao. Ne gubeći entuzi jazam nastupio je u julu u Kupu Petroluniona i sve četiri trke Letnje lige u avgustu, zatim je u septembru nastupio na trci u Aranđelovcu, a u oktobru u Kragujevcu, gde se vozila tra dicionalna trka „Oslobođenje Kragujevca”, u tada novoj klasi
Bravurozne vožnje nisu bile dovoljne da sa automobilom bez trkačkih dorada i motorom od svega 110 KS bude konkurentan u borbi za šampionsku titulu sa Robertom Langom (iza u BMW-u)
Izbor za doradu „escorta” pao je na radionicu David Wood, jedne od većeg broja britanskih firmi koje su se bavile pripremanjem automobila i mo tora kompanije Ford. Uglavnom su to bili modeli „cortina” i „escort”, za takmičenja '60 i '70 godina prošlog veka. U motor modela „cortina” je Lotus 1963. ugradio glavu sa dve bregaste osovine i taj motor će pet godina kasnije naslediti „ford escort twin cam”. Blok motora je 1966. iskoristila firma Cosworth za bolid Formule 2. Taj motor zapremine 1,6 l sa 4 ventila po cilindru će poslužiti kao osnova firmi Cosworth da, uz malu pomoć genija Formule 1 Colina Chapmana i malo veću finansijsku pomoć Forda, 1967. nastane legendarni motor Ford Co sworth DFV za Formulu 1. Pokretač „escorta RS”, predstavljen 1970, čuve ni BDA motor sa glavom sa dve bregaste osovine pokretane gumenim kaišem i četiri ventila po cilindru, poslužiće Cosworthu kao osnova za novi motor Formule 2, zapremine 2,0 l, od 1972.
do 1.600 ccm zapemine za automobile grupe 2. Glavni konkurent u toj klasi bio mu je mladi i talentovani Zagrepčanin Robert Lang, sa vrhun ski spremljenim „BMW-om 1600 alpina”, sa dva Weber karburatora i oko 175 KS. Sa njim se susre tao i 1969. kada je Robert vozio „austin cooper S”. Razlika u snazi motora je bila velika, Bogdan je osvajao druga mesta, Robert prva, tako da je po stao Šampion Jugoslavije u toj klasi.
Ta dva automobila, Ford i BMW, dominirali su u pomenutoj klasi do njenog ukidanja, ostali im nisu bili dorasli. U maju 1971. Šampionat Jugo slavije se zahuktava na trci u Zagrebu, nakon koje su usledile četiri trke Letnje lige na Ušću, u julu
Uz Cosworth, firme Brian Hart, Broadspeed, Felday, R.E.S, Raracing Service, David Wood i druge, pripremale su „ford escort”, modele „twin cam” i RS, za britanske šampionate u trkama i reliju, nacionalne šampionate, za Šampionat Evrope za turističke automobile, Međunarodni Šampionat proizvođača u reliju, kasnije WRC. Na prvoj trci Formule 2 po novim pravilima vožene 12. marta 1972. pobedio je motor spremljen kod firme David Wood, a od sledeće, 1973, firma Brabham takođe je koristila David Wood motore u Formuli 2, u fabrič koj ekipi.
ponovo Zagreb, pa u septembru Kup Petroluniona na Ušću i, na koncu, trka u Aranđelovcu. Bog danov auto jeste bio malo una
na levu stranu, ugrađene su fabričke šire stranice koje su omogućavale šire Minilite felne i gume, ali to nije sve. Sređeno je i vešanje, kočnice, kao i menjač i motor. Zvaničan dijagram sa ispitivanja pokazuje da motor sa dva Weber karburatora oslobađa 175 KS u ovom prelepom pla vo-belom automobilu.
romeom GTAm”, koji je, iako iz klase više, bio prilično spor. Bogdan, Robert i Jovica su hteli da naprave drugarski dogovor sa Regvartom o fer vožnji, ali se pokazalo da je Drago trenirao preko zime i bio je suviše brz za svo troje iz niže klase, a Joviči na velika limuzina sa četvoro vrata, prednjom vučom i brega
pređen, dobio je felne Minilite, ali je ostao na uskim gumama i bez pojačanog motora što je po moglo Robertu Langu da pobe dama na svim trkama suvereno odbrani šampionsku titulu.
Rešen da konačno prestane da bude „večiti drugi”, kako bi una predio svoj automobil Damjano vić početkom maja 1972. odlazi u Englesku kod poznate firme David Wood Engeenering. Tamo je upravljač sa desne prebačen
Već sredinom maja metal na konjica je puštena u galop u Kragujevcu, a ovoj klasi se pridružio i Jovica Paliković sa fabričkim „renault 12 gordi nijem”. Prethodne godine je de bitovao i Drago Regvart sa „alfa
stom osovinom u bloku moto ra suviše spora za ostale, pa se Jovica povukao pre kraja sezo ne. Ponovo je Robert Lang bio najbrži na trkama Letnje lige, u Zagrebu, u Kup Petroluniona i u Sarajevu. Do
jedine pobede u
toj sezoni Damjanović je stigao u Aranđelovcu. Inače, Bogdan je vozio za Akademac Beograd, a Robert za Dinamo Zagreb.
Za sezonu 1973. Robert Lang prodaje „BMW 1600 alpinu”
Bogdanova ćerka Ana je rođena 1974. godine, tako da se slavnih očevih dana ni ne seća, ali je dosta saznala iz njegovih priča, kao i prilikom odlazaka na Ušće na trke u društvu Marjana Kulundžića. Kasnije je dopunila informa cije iz dokumenata, novin skih izveštaja i fotografija, koje pažljivo čuva. Tu su i pe hari, plakete, trkački kombi nezon, njegova kaciga i truba koju je svirao u džez orkestru. Inače, osim muzikom, u slo bodno vreme bavio se i hoke jom. Ana je trkački upravljač odnela u Ameriku, gde živi, a ostale trkačke uspomene na oca čuva u Beogradu.
klupskom kolegi Dubravku Smiljaniću i Bogdan dobija no vog rivala u klasi. Ostali nisu imali konkurentne automo bile. U maju voze Kragujevac, u junu Sarajevo, u julu Tito grad, u avgustu Kraljevo, a 16.
septembra Bogdan Damjano vić vozi svoju poslednju trku u Aranđelovcu, gde odustaje. Na kraju Damjanović i Smilja nić završavaju sa istim brojem bodova, te obojica dobijaju šampionske pehare.
Za 1974. uvedena je nova klasa, preko 1300 ccm zapre mine i Bogdanov auto sa moto
rom od 1600 ccm nije više bio konkurentan. Stoga je razma trao opciju ugradnje motora (BDA) iz „ford escorta RS”, ali bi to bilo suviše komplikova no, te je njegov auto prešao kod Srđana Brbe Jankovića, koji ga je vozio na YU relijima 1974. i 1975, a Bogdan je svoju karije ru okončao nekako iznenadno. Bilo je to na brzinskom ispi tu na Avali sa Slobodanom Podbojem kao suvozačem. Bogdanova ćerka Ana kaže da je nakon dve osvojene titule njena majka i Bogdanova su pruga Ljubica smatrala da je bilo dosta trkanja i da je došlo vreme da se porodične obaveze stave u prvi plan.
Ljubomir Ivanović Fotografije: Lj. Ivanović Privatna arhiva
Bogdanova ćerka Ana McMahon Jedan od mnogobrojnih pehara iz kolekcije Medalja osvojena na kružnoj trci Nagrada Kraljeva 1973.
Šampionski tandem
i savremena. Tehnički, oba modela razvijena su u saradnji sa stručnjakom za e-bicikle, renomiranom kompanijom Rotwild, pa je rezultat impresiv na celina.
pa je u dizajn vešto uklopio konektor za pametni telefon koji omogućuje korisnicima povezivanje njihovog e-bicikla i smartfona.
Porsche eBike Cross – poziv na
Kao što ime jasno najavljuje Porsche eBike Cross nalazi se u prirodnoj sredini izvan ure đenih puteva. Svoj potencijal eBike Cross dostiže vožnjom uzbrdo i na teškom terenu kada moćni EP-8 motor zaista blista i podržava vozača mak simalnim performansama. Magura-MT trail disk kočnice s kočionim diskovima optimizo vanim za e-bicikle isporučuju optimalno usporavanje, dok Shimano XT zadnji menjač ga rantuje agilne promene brzi na. Hidraulički podesivi nosač sedišta Crankbrothers osigurava idealan i brzo podesiv položaj sedenja uz maksimalnu slobo du kretanja.
Porsche eBike Sport –dinamičnost kao adut
Noviteti u kategoriji eksklu zivnih Porsche bicikala ponovo pomeraju granice „pedalanja”. Sportski karakter električnog Porsche Taycana poslužio je kao inspiracija za oba modela, makar kada je u pitanju dizajn. Dinamično oblikovan, kar bonski okvir odražava fluidnu liniju koja je aerodinamična
Porsche eBike Sport savršen je saputnik u svakodnevnom životu, bilo u gradu ili u pri rodi. Nove Continental gume pružaju bolje prijanjanje na makadamu i neasfaltiranim površinama, pa je Porsche eBike Sport odličan izbor za vikend avanture. Ipak, u prvom planu je motor Shimano EP-8, koji zajedno s baterijom od 630 Wh pruža snažno i linearno ubr zanje. Porsche je mislio na sve,
Nova kolekcija Porsche eBikes bicikala dostupna je u Porsche centrima od ove jeseni, i to u tri veličine okvira: S, M i L. Premi jum kvalitet prati i očekivano „jaka” cena – od 8.900 evra pa naviše.
Kompanija Tumi, visokoran girani međunarodni brend za opremu namenjenu putovanji ma, predstavlja najnovije dodat ke dizajnirane u saradnji sa proizvođačem luksu
znih superautomobila McLaren. Ekskluzivna Capsule kolekcija pažnju usmerava na najna prednije materijale rekordno male mase. Novi modeli tako koriste rekonstruisane elemen te fleksibilnog CX6TM materi jala sačinjenog od karbonskih vlakana. U pitanju je tekstura otporna na oštećenja koja ga rantuje dugotrajnost auten tičnog izgleda. U skladu s premijum imidžom, detalji su izrađeni od najfinije kože, pa i ne čudi cena od 2.060 evra za Quan tum model.
Nastao kao plod kolaboracije s kompanijom Honda, najnoviji model linije Edifice obeležava šezdesetu godišnjicu legendar ne staze Suzuka, za čiji nastanak je najzaslužniji upravo japanski proizvođač automobila i motoci kala. Casio Edifice Honda Racing Red Edition ističe čistokrvni sport ski dizajn koji asocira na naj performant nije Type R verzije. Po uzoru na najdinamič nije Hondine automobile, detalji na Edifice satu su istaknuti
intenzivnom crvenom bojom. Poput anatomskih sedišta u ka bini, kaiš je obrađen alkantarom, dok je za pogon zadužen Tough Solar mehanizam. Novi model brenda Casio biće dostupan po ceni od 575 evra.
Danska kompanija Lego u susret Svetskom prvenstvu u Kataru otkrila je Ideas set kućnog mini-fudbala. To je idealna pri lika da pasionirani ljubitelji naj važnije sporedne stvari na svetu testiraju graditeljske sposobno sti, kao i spretnost na zelenom terenu. Set sadrži 2339 kocki ca i namenjen je punoletnim ljubiteljima Lego konstrukcije. Novi Lego projekat omogućava
Ne zavisi od vremena Ducati predstavlja novu liniju tehničkih slojeva ode će, dizajnirane u saradnji s Aquafilom - vodećom kom panijom u sektoru inova tivnih materijala. Sportski odevni predmeti izra đeni su od naprednih mikrovlakana koji garantuju optimalnu prozračnost i odr žavaju telo suvim i na odgovarajućoj temperaturi. Zahva ljujući Cool Down 2 tehnologiji, akse soari brenda Ducati savršen su dodatak u svim klimatskim uslovima. Hibridni mate rijali, osim što osiguravaju suverenu toplotnu izolaciju, raspolažu i ojačanjima koja su namenjena vožnji motoci kla bez kompromisa.
pravljenje 22 različite minifigu re za igru s različitim stilovima frizura, izrazima lica i tonovima kože koje možete izabrati. Preno sna veličina seta predstavlja savr šeno rešenje za igru s prijateljima kod kuće ili u gostima. LEGO Ide as set za stoni fudbal dostupan je od 1. novembra po ceni od 249 evra.
ako to već tradicija nala že, skoro cele prethodne decenije, brdski spektakl na svima voljenoj stazi na Avali obično zatvara sezonu trkanja na brd skim stazama. Trka poznatija i kao „Kup magle” ovoga puta nije opravdala taj nadimak, re klo bi se na opšte zadovoljstvo takmičara i izuzetno brojne publike. Trkački vikend ispra tilo je neverovatno sunčano, toplo i prijatno vreme za sre dinu oktobra, pa su svi uživa li u majstorijama ukupno 52 prijavljena takmičara na trci koja je bodovana i kao završno takmičenje u Centralnoevrop skoj zoni (CEZ).
Tešku sezonu Aleksandar Vidosavljević krunisao je pobedom na čuvenoj Avali, čime je stigao do titule prvaka u klasi i vicešampionskog naslova u generalnom plasmanu. Ličnost vikenda je veteran Vitomir Cvetić, koji završava na drugom mestu generalno, pošto je nadmašio čak i novog šampiona Otvorenog prvenstva, Bugarina Iliju Carskog, u monstruoznom „micubiši lanseru” s nekih 700 konja! Relista Nikola Jović fenomenalno vozio do četvrte pozicije u generali, Panić je standardno dobar, a gosti iz BiH, Goran Dojčinović i Armin Mujkanović, izmamili su aplauze publike. Novi šampion klase SL je Miloš Spasojević. Momir Subotić tek 11. nakon dva penjanja, ali je još ranije obezbedio titulu šampiona u Nacionalnom prvenstvu Srbije u klasi XI
Em što jako dobro pozna je, em što jako voli Avalu, em što su se kockice u tehničkom smislu ispravnosti njegovog „pežoa 106” pogodile
– svi uslovi za apsolutnu domi naciju Aleksandra Vidosavlje vića na usponu ka spomeniku Neznanom junaku bili su
ispunjeni. Sezona koja je tra ljavo počela, u kojoj su teh ničke boljke rešavane u hodu, završena je na najlepši mogući način za vozača iz Smedereva. Premoć na stazi najavljena još tokom subotnjeg treninga, pre
generalnom plasmanu donosi i titulu prvaka u klasi VI. Bilo bi nepravedno u ovoj priči izo staviti Danijela Panića, koji je tokom cele sezone bio odličan rival u „hondi sivik”, ali je on na kraju morao da se zadovolji vicešampionskom titulom, uz peto mesto ukupno na Avali.
Ljubitelji trka imali su veli ku nedoumicu kada se govorilo o junaku vikenda. Vidosavlje vić je bio besprekoran, ali za tu najlaskaviju titulu, nagradu publike, konkuriše i Vitomir Cvetić. Čuveni Susi je odavno
točena je u ubedljivu pobedu posle nedeljne vožnje. Brzo, precizno, nedostižno za rivale, i što je jako bitno, atrkativno za publiku. Velika pobeda u
na trkama u svojstvu savetni ka, mehaničara prijateljima ili publike, ali je rešio da se za trke u Sopotu i pogotovo na Avali privremeno aktivira. Prašina
s njegovog poznatog „VW golfa Mk1” je obrisana, mašina pali, radi i ide, dovoljno da čovek rođen pod Avalom pokaže da godine nisu prepreka brzini i starom majstorstvu. Vidosa vljević je bio nedostižan, ali zato svi ostali ostaju za leđima šampiona koji ni sam ne zna koliko titula i pobeda ima u bogatoj karijeri. Ništa tu nije bilo jasno ni Iliji Carskom, na kraju trećeplasiranom, koji ni u tom moćnom „micubišiju” od nekih 650–700 konja nije mogao ništa Cvetiću. Snaga „lansera evo IX” ovoga puta nije bila od velike vajde, jer Avala traži mnogo više od sirove sna ge automobila. Istini za volju, treba reći i da je Carski još ra nije obezbedio titulu najboljeg u Otvorenom šampionatu, pa na nezgodnoj i nepredvidivoj Avali nije želo ni preveliki rizik. Slično važi i za već potvrđenog novog – starog domaćeg prva ka, Momira Subotića. Čačanin je jednostavno došao da is poštuje završetak sezone, bez ikakvog rezultatskog imperati va, pa na kraju završava na tek 11. mestu. Jeste da mu je ovo najslabiji plasman u godini, ali smo sigurni da se ni malo nije uzbudio zbog toga.
U okviru takmičenja za bodo ve u CEZ-u, na stazi su se našli i predstavnici BiH, u dve „honde”. Predstavnik banjalučkog Borca, Goran Dojčinović, vozio je model „hondu sivik”, a Amir Mujkano vić, član Splitskog auto-kluba, nadmetao se za volanom modela „integra”. Gosti su se pokazali u jako lepom svetlu, pa su na kraju zasluženo stigli do respektabil nog 6. i 7. mesta u generalnom plasmanu. Kada već pričamo o strancima, trebalo bi istaći da je poslednji bod za Otvoreni gene ralni šampionat osvojio Bugarin sa našom licencom, već dobro poznati Ivan Ivanov, u takođe poznatom nam „audiju S2”.
Atraktivna Avala je poznata i omiljena ne samo vozačima brdskih trka, već i relistima, mada oni već nekoliko godina nemaju prilike da se okušaju na nekada redovnom brzin cu Beogradskog ili Zemunskog relija. Zato su jedan bivši (Srđan Višnjić) i jedan sadašnji reli sta (Nikola Jović), odlučili da u svojim „pežoima 206” nikako ne propuste taj spektakl trkanja
treće mesto generalno u Naci onalnom šampionatu. U onom drugom „pežou 206”, specifi kacije SL, Srđan Višnjić je imao interni okršaj s novim prvakom klase i velikim drugarom, Milo šem Spasojevićem. Poznati Buda je bio brži u prvoj, ali popular ni Miško vraća udrac u drugoj vožnji. Na kraju, u zbiru dve vožnje, Višnjić ima samo 563 hi ljaditinke prednosti. Uživali su i
uz Avalu. U jačem modelu 206, specifikacija grupe A, Jović je bio fenomenalno brz, toliko da je na kraju četvrti generalno, samo 1,3 sekunde iza Carskog, pa je više nego zasluženo odneo
jedan i drugi, ali i publika, pošto je njihov okršaj bio jedna od va žnijih tema dana kraj staze.
Što se ostalih dešavanja tiče, valja izdvojiti još jednu odličnu partiju Filipa Zvezdića, u najsla bijoj klasi, poznatoj i kao „mali N”. Zvezdić je na Avali nastavio seriju pobeda, pa godinu završa va s tri uzastopna trijumfa. On je nadmašio Aleksandra Mar kovića i Jovana Marinkovića u borbi za podijum, a bez peha ra ostaje novi prvak najmanje klase, Mateja Nikolić. Mlađani vozač je tek četvrti, ali opet is pred Marka Mitića, koji se mora zadovoljiti srebrnom medaljom
U klasi II, gde voze „jugo hi brid” modeli, nije bilo potvrđe nog prvaka, Miloša Mirkovića, ali se na stazi pojavio redovni učesnik ESET Tvingo kupa, Mihajlo Mladenović. Momak je briljantan bio u oba penjanja i sasvim zasluženo pobeđuje, ispred Petra Jovanovića i Saše Toromana. Od dvojice učesni ka klase II, Predrag Stefanović je u svom „pežou 106” sekun du i po brži od Nikole Mišića u istom automobilu. Sezonu iz snova Dejan Vukić je završio još jednom pobedom u klasi IV, šestom u sedam trka, ispred odličnog reliste Matije Stojanca, koji je za ovu priliku pozajmio „VW polo” sugrađanina Željka Milutinovića. Premekani reli automobil nikako nije podoban za krivine na Avali, ali je Valje vac ipak bio brži od sugrađanina Dejana Radovića.
Pored već pomenutih prvaka, zvanje šampiona obezbedio je i Borko Simović, u „renou klio” grupe N, u klasi VII. Užičanin je konstantno bio u vrhu i osva jao bodove, za razliku od kon kurencije, pa je poznati Profa zasluženo došao do trona. Slično važi i za nekadašnjeg prvaka u generalnom plasmanu, Draga na Balačikića, kojem ide titula u klasi VIII. Pobeda na Avali bila mu je tek druga ove sezone, nakon one premijerne u Sopotu, a uz odsustvo Kruma Krumova sa završnice sezone, titula ide u Negotin.
Šampionsku titulu u klasi osvojio je i Željko Đunisijević. Dugogodišnji učesnik brdskih trka imao je i malo sreće, pošto je njegov mlađi suparnik, Veljko Alempijević, odustao iz prilično bizarnog razloga. Naime, njegov „mini kuper JWC” ostao je bez
goriva, a to koristi upravo Đu nisijević, koji pobedom odnosi lovorike.
Prijatnim vikendom na Avali stavljena je tačka na prilično dugu i sadržajnu sezonu, koja se sastojala od čak osam trka, uz neka neizbežna odlaganja. Imajući u vidu kompaktnost brdskih trka, sasvim je logično da su ovi okršaji i finansijski najpristupačniji mnogima, i zato ne čudi što je ova disciplina i najbrojnija tokom cele godine. Ipak, i ovde ima poprilično na
pomena za doradu pred nared nu sezonu, kao recimo preveliki broj nezanimljivih i neproduk tivnih klasa. O ostalim proble mima nekom drugom prilikom, tokom duge zime.
Ušće je, kao geografski pojam, spoj dveju naših najvećih reka. U ovom slučaju, u trkačkom smislu, Ušće predstavlja ozbiljno raskršće za domaći automobilizam na kružnim stazama. Upravo je to zaključak posle novembarskog sastanka na stazi koja je sinonim za domaće kružne trke, a nekada i evropske. Đorđo Pjanta, Diter Kvester, Pankl i naravno legen darni Niki Lauda – sve su to čuvena imena koja su 70-ih godina pronosila slavu Ušća, trkajući se i pred 40.000 gledalaca. Međutim... Vremena su se menjala, tehnika i sigur nosni standardi su napredovali,
Legendarna staza u Beogradu ugostila je takmičare na završnici sezone kružnih trka, mada doživljaj nije bio ni izbliza onom na koji smo navikli kada je svima omiljeno trkalište u pitanju. Očajni vremenski uslovi doneli su mnogo udesa, malobrojnu publiku i ne baš preterano zanimljive trke. Organizatori su učinili sve da trka bude bezbedna, ali se postavlja pitanje da li je Ušće uopšte više prikladno za trkanje? O šampionima nekom drugom prilikom, tačnije kada budemo znali imena istih
a Ušće je ostalo ipak samo gradska saobraćajnica. Naravno, i kasnije su se tu trke vozile, od „fiće” do snažnih ST automobi la, ali je sve to bilo na bazi hrabrosti i entuzijazma doma ćih vozača. Primera radi,
godinama unazad Ušće je bilo deo kalendara Centralnoevrop ske zone, ali od stranaca (ne računajući vozače iz Crne Gore, BiH i Severne Makedonije u „jugu” i starijim jačim automo bilima) ni traga, ni glasa!
Jedan od glavnih razlo ga je upravo bezbednost. Da se razumemo, i na većini prethod nih, kao i na ovoj sada, staza je propisno obezbeđena betonskim ogradama i duplim odbojnim ogradama, gde god je to elabora tom propisano. Kao i na svakoj automobilskoj trci, i ovde je incidenata bilo, ali je stradala na sreću samo tehnika. Dakle, mere sigurnosti odradile su posao. Problem je što svaka greška ili iz letanje na tako obezbeđenoj sta zi nosi ozbiljnu štetu, što je veliki izdatak i za finansijski moćnije takmičare nego što je to slučaj s
našim entuzijastima. Podseća mo da je ideja domaćeg gostova nja i trkanja na stazama poput Hungaroringa i Slovakijaringa,
da sutra ne postoji: Vozači u „hibridu” su tokom cele trke bili u „voziću na braniku”, ali je iskustvo Miloradovića (11) u ovakvim gužvama presudilo u korist momka iz Topole, mada sve čestitke zaslužuju i
uvedena ove sezone, naišla na podeljene stavove, gde je većina, uglavnom u dve klase „juga”, ipak bila za to da se takmičenja
na kiši: Danijel Panić je bio neverovatno ubedljiv u teškim uslovima, pošto je sve konkurente, osim Stojkovića, obišao za krug u trci Divizije V
nekako prave u Srbiji. Glavni razlog su bili naravno troško vi putovanja u Evropu, mada.. Nameće se logično pitanje šta je jeftinije, izleteti u šljunak bez ikakve štete u Mađarskoj, ili tresnuti u betonsku ogradu na Ušću i napraviti više stotina, pa i neretko više hiljda evra štete? Druga, ali ništa manje bitna stvar, jeste pitanje termina trke. Nikada u istoriji Ušće nije bilo kalendarski tako kasno. Nažalost, prvi vikend novem bra doneo je prohladno vreme, kišu, maglu i sve ono što odbija
Mnogo borbe, kontakata, ali je pobeda na kraju pripala povratniku na stazu: Boja Jovanović (94) je slavio u klasi mali N ispred odličnog Nemanje Lukovića
publiku od staze. Kada se tome doda i nedostatak adekvatne najave u medijima, onda i ne čudi da se na Ušću našlo tek nekoliko stotina gledalaca, sa sve pratećim članovima ekipa. Nekada se znalo, koga iz auto mobilskog sveta nisi dugo video, eto ga sigurno na Ušću. Ovoga
puta to nije bio slučaj. Naprotiv. I to svakako nije put ka popu larizaciji automobilizma, da ne ulazimo u dublju analizu.
Ušće jeste bilo poslednja trka sezone, ali primećujete da je u izveštaju izostala priča o šampi onima, osim konstatacije da su
Konačno dođosmo i do deša vanja na stazi. Mnogo izletanja po mokroj pisti na subotnjim treninzima donosi brojna
Dragan Stojković i Marko Marić prvaci u klasama IX, odnosno III. Što se ostalih laureata tiče, sačekaćemo zvaničnu potvrdu rezultata, jer na sajtu SAKSS-a nema konačnih plasmana. Tač nije, ne postoje zbirni plasmani po klasama ni pre ove trke, tako
oštećenja, zbog kojih se mnogi akteri subotnjih izletanja nisu pojavili na nedeljnoj trci. Oni oprezniji su mnogo bolje prošli. Dominantna figura uvodne trke dana u diviziji IV bio je svakako Danijel Panić, koji je u „hondi svik” nadmoćno trijumfovao ispred potvrđenog novog–starog šampiona, Dragana Stojkovića,
Normalna stvar i po suvom, a kamoli po mokroj stazi: Kontakt Petra Jovanovića (beli „pežo 106”) i Miloševića, pre ulaska u čuvenu krivinu kod „Asteriksa”
koji je ujedno pobednik klase IX. Na trećem stepeniku podi juma je Nemanja Petošević, u još jednoj „hondi”, s velikim
da se nećemo upuštati u sistem bodovanja i ostala nagađanja. Kada sve plasmane budemo imali zvanično, oni će svakako biti dostupni javnosti. Do tada će svi vozači, koji znaju da su prvaci, zasluženo slaviti.
zaostatkom, ali brži od samo trojice preostalih koji su završili uopšte trku.
Posle duže od tri decenije ba vljenja automobilizmom, pro slavljeni as, Dejan Ilić Dženings, najavio je odlazak u zasluženu penziju. Silno iskustvo je po znati Kragujevčanin pretočio u mudru vožnju za pobedu u diviziji II, gde su se našli tak mičari iz klasa III, IV, V i VI, pojačani gostima iz BiH. Ilić je slavio ispred Marka Marića, koji je većim delom trke vodio duel sa Filipom Kunčerom za pobe du u klasi III. Bolji iz tog duela nosio je titulu prvaka države, a duel je trajao punih 15 krugova,
od predviđena 22. Tada je „pežo 106” naslednika proslavljenog Franja Kunčera stao, pa je Ma riću otvoren put do pobede i titulu, uz drugo mesto u diviziji. Poslednji stepenik podijuma ide u ruke Draška Cunjaka, gosta iz Banjaluke za volanom „pežoa 106”, ujedno i najbržeg u klasi VI. Pohvale idu i četvrtoplasi ranom Vukašinu Stevanoviću, koji je uspeo da svoj „pežo 207”
osposobi nakon velikog udesa na treningu, te je zasluženo sla vio na kraju u klasi V. Takmičari u dve klase „juga” ostavljeni su kao poslastica za kraj dana malobrojnoj publici. U slabijoj klasi, poznatoj kao mali N, povratnik Bojan Jova nović pobeđuje ispred Nemanje Lukovića i Stefana Đurovića, ujedno najboljeg (i jedinog)
dvojica su daleko odmakli svim pratiocima, pa je jedino njihov duel privlačio pažnju. Ono što ovde najviše brine je podatak da se na startu našlo 16 takmiča ra, od čega čak šestorica iz Crne Gore. Očigledno ni najmanja klasa nije više mnogo popular na, ili je pak i ona preskupa za naše uslove?
Slično važi za nekada popu larni i uzbuđenjima nenad mašni „jugo hibrid”. Hvatajući poslednje zrake dnevne svetlo sti, samo 12 vozača startovalo je trku, ali je i to bilo dovoljno
šampiona sa brdskih staza, Miloša Mirkovića. Bronzano od ličije nosi Mihajlo Mladenović, momčić koji je imao odličnu
sezonu u Twingo kupu u Evro pi. Posle odlaska u Slovačku, na prijem zasluženih trofeja za postignuto u ESET kupu,
za odličnu trku. Događanja na stazi bila su ubedljivo najinte resantnija, gledajući sve klase, a borba za pobedu trajala je do poslednjih metara trke. Preci znije, do poslednjeg metra pre ulaska vozila bezbednosti, ne kih pet krugova pre kraja, zbog udesa Miloša Borovićanina. Od starta pa do tog trenutka, vo dećih šest, sedam vozača vozilo se na braniku, bez obzira na zahtevne uslove. Na kraju je već iskusni Petar Miloradović od neo zasluženo pobednički trofej u Topolu, pošto je nadmašio
Uporedo sa kružnom trkom, na delu Bulevara Nikole Tesle od Ušća do Palate Srbija, vožena je i dupla trka auto-slaloma. I za slalomaše je to bila završna priredba sezone, a na dva nadmetanja našlo se 45 vozača. Za sada samo toliko, jer rezultati trke, kao ni konačan plasman sezone, našoj redakciji nisu dostupni.
Miladenović je pohitao na Ušće, u želji da i na domaćem terenu pobedi. U toj nameri nije uspeo, ali može biti sasvim zadovoljan trećim mestom, ispred Dimi trija Kimovskog, Vladimira Markovića i Đorđa Ristića. Ta šestorica su jedini koji su kom pletirali trku, pošto je druga polovina učesnika pre vremena stala kraj staze, što zbog udesa, što zbog kvarova.
U tmurnom raspoloženju vremenski još tmurnijeg viken da na Ušću, završena je sezona na kružnim stazama, i general no automobilizma za ovu se zonu. Za predstavnike SAKSS-a biće mnogo posla tokom zime, podugačak je spisak stvari koje treba promeniti i popra viti, a pogotovo se to odnosi na (malo)brojnost učesnika. Tu je i pitanje Ušća, koje bi možda definitivno trebalo preseliti u legendu i besede, jer legende ne bi trebalo urušavati i dopuštati da blede.
Fotografije: Dražen Komarica
Posle izuzetno uspešno završene sezone u ESET Twingo kupu, gde je osvojio treće mesto generalno i drugo među juniorima, simpatičan izazov imao je Mihajlo Mladeno vić u okviru Twingo Eurokup-a. Zajedno sa svojim kumom, Mihailom Milenkovićem, uz podršku ekipe Lema rejsing, zaputio se ka Monci, gde ga je čekalo čak 38 rivala u Evropskom kupu malog Twingo modela. Poseta „Hramu brzine” bila je više nego uspešna, van svih najoptimistič nijih očekivanja, a više o svemu detaljnije nam je pojasnio mladi beogradski vozač:
„Prvi put u Monci, to mi je jedna od omiljenih staza, pored Red Bull Ringa, koji sam takođe vo zio ove godine.” – iznosi ushićeno utiske Mlade nović. „Kada smo došli na stazu bio sam srećan što sam uopšte dospeo na tu čuvenu Moncu,
Mihajlo Mladenović u svom prvom odlasku u Moncu zabeležio pobedu u prvoj i drugo mesto u drugoj trci vikenda izuzetno brojnog takmičenja. Odličan rezultat i drugu startnu poziciju Mihailo Milenković, drugi naš pedstavnik, nije uspeo da pretoči u ozbiljniji rezultat u trci. Veliki planovi Mladenovića za narednu sezonu, želja je snažniji automobil u takođe brojnoj konkurenciji, ukoliko tim obezbedi sponzore i finansije
nisam mogao ni da zamislim da ću nekada stvar no otići tamo ni kao gledalac, a kamoli da ću voziti trku i još pobediti! U petak po podne smo stigli, pregledali auto, podesili sedište i šta uz to ide. Taj auto vozim cele sezone, dobio sam ga od Lema rejsing tima, i ovom prilikom bih se zahva lio na tome što su mi dali šansu da vozim sezonu i u Twingo Eurocupu. Uveče sam obišao peške jedan krug po stazi, utvrdio neke nedoumice, jer sam stazu probao samo u simulatoru. Na prvom slobodnom treningu bila je nenormalna gužva na stazi, uspeo sam malo da pohvatam stazu,
zone kočenja i brzine. Na drugom treningu sam vozio već maksimalno i mnogo opušte nije, a pošto su ubrzo posle drugog treninga bile i kvalifikacije, rešio sam sa svojim kumom Miksom (Mihailo Milenković) da zajedno pravimo vreme u zavetrini, jer to puno znači, pogotovo na Monci, gde ima dosta pravca. Na kvalifikacijama sam napravio treće startno vreme, uprkos velikoj gužvi i kratkom vreme nu da se „ubode” brzi krug. Za trku smo imali prvi put leteći start, i tu sam se prvi put sam susreo sa letećim startom. Odlično sam prošao, iskreno, odmah posle prve krivine sam izbio na čelo kolone, što sam i zadržao do kraja trke, odnosno „safety car-a”, koji je na pola trke
Naš prekaljeni automobilista se na riječkom Grobniku oprobao u evropskoj NASCAR seriji, što je potpuno novo poglavlje u karijeri popularnog Kastra
Ono što je dugo planirao ove godine, konačno je utanačeno u belgijskom Zolderu, gde je Zoran Kastratović postigao dogovor sa italijanskom eki pom NotOnlyMotorsport, za debitantsko učešće u NASCAR Euroseriji. Svašta je poznati Kastro vozio u svojoj karijeri, ali je koncept automobila u ovom takmičenju potpuno drugačiji od svega pozna tog. Kako kaže beogradski as, tehnika je prilično jednostavna, oslanja se na Ševroletove motore i četvorostepene menjače, ali se automobil potpuno drugačije vozi od svega što je do sada vozio.
Cela ova priča je vrlo zanimljiva i kompleksna, pa ćemo se njome opširnije baviti u nekom od narednih zimskih izdanja, ovom prilikom zabele žićemo da je Kastratović iz samo jednog pokušaja u trci stigao do 16. mesta. Možda na prvo čitanje ne zvuči kao uspeh, ali celu stvar menja podatak da je naš vozač krenuo sa poslednjeg, 26. mesta. Dakle, 10 osvojenih mesta u trci protiv daleko
ušao. Tada je već bio uveliko mrak na stazi, pa smo trku završili iza vozila sigurnosti. Nije mi smetalo to, pobeda je bila moja, nisam vero vao! U tom pobedničkom raspoloženju otišao sam na nedeljnu trku. Ovoga puta startovali smo po rezultatima prve trke, ali prva šesto rica po obrnutom redosledu, što znači da sam krenuo sa 6. pozicije. Ubrzo sam izbio na drugo mesto, ali „safety car” je ponovo imao puno posla. Trku smo u punom ritmu nastavili tek u poslednjem krugu, dovoljno da zadržim drugo mesto. Presrećan sam bio , pogotovo što sam i oba puta bio pobednik u konkurenciji juni ora.” – s osmehom završava priču o italijan skom iskustvu Mali Đenka.
AMR
Fotografije: Privatna arhiva
iskusnijih rivala su za svaki respekt! Prava je šteta što je njegov klupski kolega, Italijan Vitorio Đireli, zbog eksplozije motora u subotnjoj trci PRO klase morao da odustane, pa naš vozač nije imao prilike ni da izađe na pistu Grobničkog polja. Da se vrlo brzo privikao na specifičnu tehniku, Kastratović je pokazao u nedelju, a ukoliko bude dovoljno sred stava, tek će pokazivati tokom 2023. godine.
potencijal uspevši da završi trku na 12. mestu, iako je startovao kao 23.
Drugo FIA Motorsport Games takmičenje održa no je od 26. do 30. oktobra u okolini Marseja. Ovaj veliki međunarodni sportski događaj je zapravo najmasovniji od svih koje organizuje FIA i specifičan je po tome što se u većem broju automobilskih disciplina takmiče i amateri i profesional ci, boreći se za zlatna, srebrna i bronzana odličja. Pod zastavom Srbije nastupio je Filip Jenić u
Formuli 4. I pored odustajanja u kvalifikacijama nakon što je njegov bolid pretrpeo ozbiljan udarac od pozadi, naš vozač nije klonuo duhom, te je sledećeg dana pokazao sav svoj
– Prvi put sam imao prili ku da izađem na trku kao član reprezentacije, a ne kao indivi dualac, što mi je dalo motiv kao nikad do sad, jer je to za mene predstavljalo ispunjenje sna. Ponosno sam predstavljao svoju zemlju i borio se da Srbiju po kažem u najboljem svetlu, ističe Jenić u prvi plan svoja osećanja nakon trke.
Podsetićemo da naš vozač na stupa u Španskom šampionatu Formule 4. Bez obzira na pauzu od dva meseca, u kvalifikaci jama je uspeo da uhvati dobar ritam i ostvari 6. najbolje vreme uz minimalan zaostatak iza pr vih pet. I kada smo se svi nadali najboljem, isprečili su se teh nički problemi. Sve se okrenulo naopačke u kvalifikacionoj trci, gde se od samog početka video nedostatak brzine kod Jenića.
– S obzirom na to da su Formule koje smo vozili sa hibridnim motorima, javili su se problemi sa pouzdanošću. Izvesno vreme sam uspevao da branim sedmu poziciju, da bih 10 minuta pred kraj na izlazu iz pete krivine dobio udarac otpozadi. Time sam bez ikakve krivice uskraćen za borbu u kvalifikacionoj trci, objašnjava Jenić.
Vozač sa kojim je došlo do incidenta je dobio kaznu, ali to nije predstavljalo nikakvu ute hu, jer nije uticalo na Filipovu
da se probije do 12. pozicije, međutim već na oko 10 minuta pred kraj trke njegove gume su
sam imao čast da predstavim Srbiju na tako prestižnom do gađaju bio je već veliki uspeh, a 12. mesto je s obzirom na okol
startnu poziciju. Ovakav splet okolnosti uslovio je da Jenić finalnu trku započne sa niske 23. pozicije.
Za finale nije bilo kalkulisa nja. Jenić kreće na sve ili ništa i uz dosta obilaženja uspeva
bile suviše potrošene u sil noj borbi za pozicije u prvom delu trke. Zbog toga više nije bio u mogućnosti da zadrži jak tempo s početka, pa je kroz cilj prošao kao 12.
– Sve u svemu zadovoljan sam svojim učinkom tokom čitavog vikenda, mislim da sam Srbiju prikazao na adekvatan način, ali je nažalost falilo sre će. Međutim, sama činjenica da
nosti plasman kojim mogu biti zadovoljan. Zahvaljujem se na podršci Ministarstvu omladine i sporta, sponzorima i porodici, koji su mi omogućili da na stupim u Marseju, ali naravno i veliko hvala svima koji me podržavaju i prate, istakao je za kraj Filip Jenić
Kako se duga i naporna sezona u Klio kupu Evropa bliži kraju, Nikola Miljković objektivno ima razloga da bude zadovo ljan, iako potencijal srpskog vozača i njegove ambicije nadilaze trenutne rezultate u ovoj konkurentoj Reno seriji, gde na svakoj trci nastupa po 30 do 40, a nekada i veći broj takmičara.
Posle fenomenalnog nastupa na legendarnoj stazi u Monci, gde je osvajanjem trećeg mesta stigao do podijuma, sledeća stanica za našeg asa i beogradsku ekipu Tempo Racing Team bila je staza Pol Rikar na jugu Francuske. I pored teh ničkih problema, ali i činjenice da je prvi put vozio na F1 stazi na jugu Francuske, Miljković je uspeo obe trke da završi osmi u konkurenciji preko 40 vozača!
– Moj debitantski nastup na ovoj stazi obele žile su za mene dve izuzetno teške i iscrpljujuće trke. Prva se vozila u subotu u noćnim uslovi ma i sa 12. pozicije na startu uspeo sam da kroz gužvu, uz dosta kontakata sa drugim automobi lima, dođem do osme pozicije na kraju, što sma tram za odličan rezultat. Duga noć je služila za popravku oštećenja na automobilu i sumiranje utisaka iz debitantskog nastupa na ovoj F1 stazi, kaže Miljković.
U nedelju je novi trkački dan doneo odličnu sedmu startnu poziciju, ali su tehnički pro blemi sa pregrevanjem auto
Verovatno bi se na Miljkoviće vom kontu našao još koji bod da je od starta učestvovao na svim trkama ove sezone, ali su
zajedno sa svojim timom mar ljivo je i predano radio veći deo sezone, kako bi pokazao i dokazao da i za jednog vozača iz Srbije, sa skromnim budže tom, ima mesta u vrhu evrop skog takmičenja, kakvo je Klio kup Evropa.
Do kraja sezone preostao je samo još trkački vikend na sta zi Circuit de Barcelona – Cata lunya od 11. do 13. novembra, a o šampionskoj tituli odluči vaće vodeći Francuz Anthony Jurado i Nicolas Milan koji za zemljakom zaostaje 24 boda. Što se tiče Miljkovića, on će
mobila uzrokovali pad na 13. poziciju. Ipak, Nikola se nije predavao...
– Sve vreme u automobilu mi je grejanje bilo uključeno na maksimum, automobil je par puta u trci ulazio u tako zvani „safe mode”, pa ovu fi zički izuzetno napornu trku, u kojoj sam iz sebe i automobila izvlačio svih 100%, takođe za vršavam na osmoj poziciji. Na momente smo bili blizu podi juma, što bi nam nakon Monce donelo kontinuitet, ali i ovako se puni utisaka i novih iskusta va vraćamo kući na zasluženi odmor. Hvala celoj ekipi na pomoći i vrednom radu, mojim sponzorima i porodici, kaže Miljković.
Sa sakupljenih 57 bodova u subotnjoj i nedeljnoj trci, naš as zauzima visoku šestu pozici ju u generalnom plasmanu sa 329 bodova i drži drugo mesto u Čelindžeru, gde konkurišu debitanti u Klio kupu Evropa.
finansijske poteškoće učinile svoje. Ipak, dvadesetsedmo godišnjeg Beograđanina sve to nije demotivisalo, naprotiv,
pokušati da odbrani četvr to mesto na koje pretenduje i Poljak Tomaš Pekar sa sedam bodova zaostatka u odnosu na našeg asa. Istovremeno, u Čelindžeru, sa 211 osvojenih bodova, već je obezbedio pla sman među prva tri, a blizu je osvajanja drugog mesta, jer u Španiju putuje sa prednošću od 27 bodova u odnosu na naj bližeg pratioca.
Fotografije: DPPI / Alpine Racing
Još jedna takmičarska se zona se za Miloša Pavlo vića završila osvajanjem trofeja. Srpski automobi lista, fabrički vozač Lam borginija, uspeo je da uz brojne obaveze u centrali italijanske renomirane marke, vezane za razvoj i promociju aktuelnih i najnovijih modela, iskroji kalendar koji mu je omogućio i nastup u italijanskom GT šam pionatu gde se okitio titulom šampiona u u GT Kup Pro-Am kategoriji, uz pobede na trkama
u Muđelu i Monci i plasmanom na podijum na svakoj voženoj trci. Miloš je delio automobil sa Nemcem Mihaelom Fišbau mom, dok im se na jednoj trci u Perguzi priključio i domaći vozač Fabio Vairani. – Jako sam zadovoljan sa ovogodišnjim učinkom, poči nje Miloš Pavlović priču o svom nastupu ove sezone u Italiji. –Niko nije verovao da ćemo biti u mogućnosti da ove godine po bedimo jednu trku, a kamoli da osvojimo šampionat. U ovome smo uspeli pre svega jer nismo
Srpski automobilista
u tandemu sa Nemcem Fišbaumom osvojio titulu u GT Kupu u Pro-Am kategoriji, u kom su se takmičili za upravljačem „lamborgini hurakana super trofeo evo 2”
napravili ni jednu ozbiljnu gre šku. Tim nam je obezbedio pou zdan automobil, a ja sam uspeo na trkama u Muđelu i Monci da napravim razliku u odnosu na našu konkurenciju.
Italijanski GT šampionat je u svojoj 31. sezoni, a ove godine se na „gridu” u više kategorija pojavilo čak 58 automobila. Uz ozbiljnu „gužvu” na stazama kakve su, na primer, autodro mi u Monci, Mizanu, Imoli, Muđelu, Valelungi… Uz takmi čenja na ozbiljnim stazama, ni
konkurencija, kad je reč o auto mobilima, ali i posadama, nije bila za potcenjivanje.
– Konkurencija je bila ozbilj na, posebno zato što smo se borili za šampionat protiv našeg najvećeg protivnika – Ferarija, s obzirom na to da smo mi vozili za Lamborgini. Ova činjenica je sve uzdigla na viši nivo!
Miloš, naravno, sve staze izu zetno dobro poznaje, a zahvalju jući svom ogromnom iskustvu
za čitaoce naše revije lako je dao ocenu koja najviše leži njiho vom „lamborginiju hurakan super trofeo evo 2”, kao i koja je bila najizazovnija kad je reč o pripremi automobila za trku.
– Svaka trka je izazovna i zahteva detaljnu pripremu, objašnjava Miloš. – Nama je najviše odgovarao Muđelo, i to je ujedno bila najizazovnija staza na kojoj smo se takmičili ove godine. Najteža trka nam je bila Perguza, jer „lamborghini hurakan super trofeo evo 2” u odnosu na glavnog rivala, „fera ri 488 čelendž evo” na ovoj stazi gubi dosta na dugim pravcima. AW
Miloš je zahvaljujući svojoj poziciji u Lamborginiju uče stvovao u razvoju automobila
kojeg je ove godine vozio u italijanskom GT šampionatu. U njegovom kokpitu je prevezao na stotine kilometara tokom te stiranja, a kasnije i u takmiče njima. Zato je i najmerodavniji za objašnjenje koje su to glavne odlike ovog izuzetnog trkačkog automobila, čiji 5,2-litarski atmosferski V10 motor razvija 620 konjskih snaga pri 8.250 o/min., uz maksimalni obrtni moment od 570 Nm pri 6.500 o/min.
– Automobil ima potpuno novi kočioni sistem i druga čiju aerodinamiku, nastavlja Miloš. – To je najveća razlika u odnosu na EVO I. Nije ogroman korak napred kada su u pitanju performanse automobila, pošto razlika može da se izmeri u par
desetinki sekundi po krugu, ali razlika je velika kada je u pitanju izdržljivost kočionog sistema.
Uz takmičare u „lamborgini jima” i „ferarijima”, posetioci na trkama italijanskog GT šampi onata mogli su da u okviru GT
Kupa vide i učesnike koji su na stupali u najnovijim verzijama „poršea 991 GT3 II kup”. Svaki automobil imao je svoje pred nosti na određenim stazama, ali su ipak posade u italijanskim automobilima bile uspešnije. Zamolili smo Miloša i za kratko poređenje atraktivnih modela:
– Ferari je znatno brži na pravcu u odnosu na naš „hu rakan”, a „porše” lakše prelazi preko pasica. Lamborgini je naj bolji kada je u pitanju kočenje – jasan je Miloš, koji nije dobio puno prilika da uživa u novo osvojenom trofeju. Obaveze u Lamborginiju se nižu, a srpski as je za čitaoce Auto Moto revije otkrio šta ga čeka u sledećih ne koliko nedelja:
– Posao se ne završava, na protiv! Moja sledeća obaveza je vezana za predstavljanje „urusa S” i „urusa performante”. Tek polovinom decembra moj ritam bi trebalo da uspori...
Kao fabrički vozač Lamborginija Miloš je aktivno učestvovao u razvoju „hurakana super trofeo evo2“Trenutak kad je na trci u Monci osigurana titula u italijanskom GT Kupu AMR
Završni čin sezone u disci plini Moped Endurance Cup u Jagodini okupio je osam takmičara u klasi Skuter 50 i šest takmi čara u klasi Skuter Open 70, što je gotovo duplo više nego na prethodnoj trci. U klasi Moped Open startovalo je svega pet takmičara, ali smo za pobe du gledali nikad bolje borbe. Među skuterašima, u obe klase najbolji je bio dvojac –Almir Šabanagić iz Novog Pa zara i Uroš Živković iz Kraljeva,
dok su treća mesta zauzeli Vladimir Dragićević iz Čačka u klasi Skuter 50 i Lazar Stanko vić iz Beograda u klasi Skuter Open 70.
Prvog vikenda oktobra u Jagodini su se po četvrti put sastali takmičari MEC discipline – mopedisti i skuteraši, kako bi odmerili snage po poslednji put u sezoni 2022. Rekordan broj takmičara u skuter klasama obećava dobre trke i u narednoj sezoni
U generalnom plasmanu klase Skuter Open 70, titula odlazi Almiru Šabanagiću (SAMKU Moto Land), ispred Uroša Živkovića (Jazavci Raška) i Nenada Trninića iz Beograda (SAMKU Moto Land).
I u klasi Skuter 50 titula je sasvim zasluženo pripala Almiru Šabanagiću, ispred Uroša Živkovi ća i Vladimira Dragićevića (Tanasko Rajić).
U Moped Open kategoriji minimalan broj tak mičara, ali odlična borba između Vladimira Ha džića iz Beograda i Vladimira Dragićevića iz Čačka. Od prvog do poslednjeg kruga ovaj dvojac je vodio borbu „prsa u prsa” što je kulminiralo sportskim kontaktom i izletanjem sa staze u poslednjem krugu treće trke.
Na kraju trke pobeda je pripala Vladimiru Dra gićeviću, ispred Vladimira Hadžića i Vanje Racko va iz Zrenjanina. U generalnom plasmanu prvo mesto osvojio je Darko Prokin (SAMKU Garage Team), ispred Vladimira Dragićevića i Vanje Rac kova (SAMKU Garage Team).
Priznanje za najstarijeg takmičara pripalo je Draganu Prokinu, dok je najmlađi bio Omar Šaba nagić.
Igor Gašparević Fotografije: MSSZavesa je spuštena i na disciplinu Enduro Šampionata Srbije u motociklizmu. Stan dardno, trka je vožena dva dana, a 45 takmiča ra, koliko je uzelo učešće na Rudniku, nadmetali su se u tri klase – Pro, Expert i Hobby.
U Pro klasi najbrži je bio Vla de Milutinović, koji je u teškoj šumskoj trci nadmudrio Janka Selakovića i Uroša Živkovića u borbi za najsjajnije odličje.
Među ekspertima Viktor Gavrilović popeo se na najviši stepenik pobedničkog posto lja, ispred Stefana Jovanovića i Aleksandra Nikolića.
Najbrojniji su, očekivano, bili Hobisti, koji, iako nešto spori ji, vode odličnu borbu u svom domenu. Nikola Draganjc ovog puta bio je najbrži, nadmašivši Slobodana Vitorovića i Zdravka Panića.
AMR Fotografije: MSS
Na kraju sezone endura ši su se još jednom okupi li kako bi se rekreativno provozali Fruškom Gorom i upoznali sa Husqvarna i Gas Gas brendovima. Sada im predstoji zimski san, a pauza će svima dobro doći da sumiraju utiske i napra ve planove za narednu godi nu. Inače, za sledeću sezonu najavljuje se veći broj trka u ovoj disciplini sa dosta tak mičara.
Prvog oktobarskog vikedna staza Bukovik kraj Po žarevca bila je domaćin moto-kros trka u okviru Nacionalnog šampionata Srbije u motociklizmu. U klasi MX 50 gledali smo šest dečaka i devojčica, kojima je trkanje, verujemo, još uvek igra. Po svom običaju, Viktor Kolnookov još jednom je upisao maksi malnih 50 poena, ispred Kasze Botond i Nine Olluri. Četvrta pozicija pripala je Konstantinu Đorđeviću, ispred Vuka Vojnića Hajduka i Marka Sokole.
Viktorova sestra Ana Kolno okov takođe je sezonu završila
dvostrukom pobedom u klasi MX65 u kojoj se na startnoj rampi našlo osam vozača. Tik iza Ane bio je Vuk Šušnjar sa dva druga mesta, dok su treće i četvrto mesto po jednom
Iako su po kalendaru takmičenja u ovogodišnjem motošampionatu Srbije bile planirane još dve trke u MX disciplini, sezona je iz tehničkih razloga okončana u oktobru na stazi Bukovik kraj Požarevca. Vozači MX kategorije stavili su tačku nakon šest ovosezonskih trkačkih vikenda. Očekuje se proglašenje šampiona
podelili Noel Pešut i Aleksan dar Krajinović. Ipak, Pešut je bio brži u drugoj trci te je prehar za treće mesto otišao u njegove ruke. Simić Damjan završio je kao petoplasirani, ispred Mihaila Mrckovića, Da mjana Sokole i Mateje Kozak.
Velikih 11 dečaka i devojčica odmerilo je snage u klasi MX 85. David Vig bio je dva puta naj brži, ispred Ognena Todorova i Andreja Popovića. Za poziciju četiri borio se i Vuk Ćajić, ali je Popović bio brži u drugoj trci.
Priprema za start: Petar Rajević (77), Mihailo Ćajić (516) i Dušan Rakić (7)Na startnoj rampi klase MX Open našlo se 13 takmičara, a najbrži je bio Nenad Jeremić ispred Tamaša Časara i Rolanda Lacko.
U najjačoj klasi MX1 najbrži je bio Goce Tomovski, ispred Miloša Đorđevića i Strahinje Kalamkovića, dok se u klasi MX2 na najviši stepenik pobed ničkog postolja popeo Antonio Damjanovski, ispred Marka Česko i Vuka Drmanca.
MK Ere Termorad ekipno su bili najbolji među Ekipama 1, dok su MK Vatreni najviše poe na prikupili u ekipnom takmi čenju 2.
U klasi MX125 Vuk Drma nac i Anotnio Damjanovski vodili su ljutu borbu, ali je boljim plasmanom u drugoj trci, Drmanac stigao do pobede. Iza njih, Aleksa Milosavljević i Marko Bonessi borili su se za treće mesto, ali je Milosavljević ovog puta imao više uspeha.
Senku na ovu trku bacio je incident na treningu, koji su mediji iskoristili kako bi od svega napravili senzacionali zam. Naime, tokom treninga, jedan od takmičara je izleteo sa staze i tom prilikom lakše povredio troje takmičara, koji su stajali u prostoru predviđenom za boravak učesnika trke – takmičara i članova timova. Mediji su preneli da je u ovom doga đaju učestvovalo maloletno lice, bez vozačke dozvole, na neregistrovanom motociklu. Što je i istina, jer se sve odi gralo na takmičarskoj stazi, tokom treninga desetogodi šnjaka, učesnika klase MX65, gde su uslovi kontrolisani, a vozačka dozvola i registracija nisu potrebni. Ova discipli na popularna je kao ulazna kategorija u svet moto-trka, gde najmađi takmičari svoje prve trke voze već sa pet –šest godina.
da se ispune svi uslovi, ali nesreće su deo ovog sporta i vrlo često se dešavaju padovi i izletanja. Ovog puta motor je otišao u pogrešnu stranu. Ipak, brzom reakcijom ekipe hitne medicinske pomoći koja je angažovana na svakoj moto-trci koja se organizuje u okviru Šampionata Srbije, izbegnute su posledice, što je na kraju dana i naš cilj –bezbednost svih učesnika i posmatrača.
Stipan Kujundžić zabeležio je još jednu pobedu u klasi MX3, nadmašivši Miroslava Miloje vića i Danijela Jovanovića, a Branko Radanov bio je najbrži u klasi MXS, ispred Gabora Sag majstera i Vlatka Provodovskog.
Moto-kros, kao i svi drugi oblici moto-trka, spada u ek stremne sportove i kao takav je bezbedan dok se upražnja va bezbedno. Organizatori moto-trka daju sve od sebe
Podsećamo da Moto Savez Srbije uz podršku Auto-mo to saveza Srbije nepresta no radi na unapređenju bezbednosti motociklista, a broj novih takmičara na stazi je primetan iz sezone u sezonu. Medijskim kampa njama trudimo se da voza če edukujemo da ulica nije bezbedno mesto za trkanje i na sve načine pokušavamo da dovedemo decu, ali i one malo starije da dođu na stazu i sav adrenalin iz sebe izbace u kontrolisanim uslovima, a da ulicu koriste za bezbedno putovanje.
Savez Srbije Richard Saghmeister nije imao sreće na stazi BukovikSezona Evropskog šampi onata Balkanske Moto Unije, koja okuplja takmičare zemalja u okruženju iz discipline brzinski motociklizam, zvanično je završena trkačkim vikendom na stazi Serres u Grčkoj (21–23. oktobra).
1000 SST. David Božič stigao je u Grčku uz prednost od 29 poe na u odnosu na Martina Choya. Pravilnik BMU je takav da se dva najlošija plasmana brišu, što rumunskog vozača nimalo nije pogađalo, jer je dva puta ostajao bez bodova, dok je Božič dobio minus od 11 poena, tako da je uoči poslednje trke razlika smanjena na 18 poena.
U prvoj trci Choy je bio znat no brži, ubedljivo je trijumfo vao i došao do 25 poena, dok je Božič, koga je celog vikenda mučio motocikl, zabeležio sve ga šest poena. Ukupna razlika posle subotnje trke bila je sve ga dva poena u korist Davida Božiča.
U nedeljnoj trci delovalo je kao da je sve već gotovo i da će Martin Choy postati šampion BMU šampionata Evrope za 2022. godinu. Međutim, priti sak koji je Choy imao na svojim
leđima učinio je da izleti sa staze, nastavi trku i završi kao jedanaesti, četiri pozicije iza Božiča, koji je tako postao šam pion klase 1000 SST.
U klasi 1000 Formula, Alek sandar Ivković iz ekipe Mo toLand imao je matematičku mogućnost da osvoji titulu, ali mu to nije pošlo za rukom, jer je najveći konkurent Sinišo Ko čoski bio na visini zadatka, te je osvojio dovoljan broj bodova da osigura šampionski pehar, iako je Ivković tačku na sezonu sta vio pobedom u nedeljnoj trci, te drugim mestom u subotnjoj. U istoj klasi nastupali su i Vladan Radovanović i Saša Nešić koji su u prvoj trci zauzeli pozicije 18 i 22, odnosno po dve bolje u subotu.
Fotografije: MSS
