AKTUELNO
AKTUELNO
Pobednici konkursa
Tragom zločina KONKURS INSPIRISAN VRHUNSKIM TRILERIMA JUA NESBEA PODSTAKAO JE KREATIVNOST NAŠIH ČITALACA, PA PISCI MIRJANA ĐURĐEVIĆ, MARKO POPOVIĆ I ĐORĐE BAJIĆ NISU IMALI LAK ZADATAK DA OD 500 PRIČA IZABERU TRI NAJBOLJE. ZATO TREĆE MESTO DELE DVE PRIČE. ČESTITAMO POBEDNICIMA I ZAHVALJUJEMO SVIM UČESNICIMA KOJE JE OVA TEMA INSPIRISALA!
1. mesto
Otkad nisi tu, Lidija Đujić
N
ikom u selu to nije čudno. Navikli su da me viđaju kako sedim na steni iznad akumulacionog jezera i gledam zalazak sunca. Tako je bilo i u vreme dok si bio sa nekom od svojih ljubavnica. Uglavnom su me sažaljevali. Mislim da neki to čine i sada.
Jedina razlika je što sam prestala pušiti, pa sada samo sedim i uživam u bojama jezera i neba, koje se menjaju kako se sunce sprema da potone ispod površine. I što me ne prekidaš dok pričam. Kad smo već kod toga, da ti kažem da se ona tvoja crvenokosa udala i očekuje dete. Plavuša se odselila, kažu da je dobila neki dobar posao u gradu. I ja sam razmišljala o odlasku, ali se pojavila neka firma koja otkupljuje ručne radove, a i sagradila sam još jedan plastenik. Istina, ima malo više posla, ali su pare počele da se gomilaju. Ne znam da li bi nakon ovih pet godina prepoznao kuću. 14
Renovirala sam je, promenila nameštaj i sredila dvorište. Negujem cveće koje si uvek gazio.Tvoju odeću i pecaroški pribor sam odavno spalila, a čamac prodala. Selom kruže priče da si otišao negde u Australiju, kod rođaka. Uvek si pričao kako te zovu da dođeš. Pričaju i kako mi se ne javljaš jer si tamo već našao neku drugu.Ja ćutim i puštam ih da veruju u svoje priče.
sve ono što sam obećavala sama sebi, a i svojim ćerkama. Ni jedan jedini šamar, nikada, ni pod kojim izgovorom, a kamoli ponovljen!!! Ovome se mora stati na put! Jednom, zauvek!
Kažu da ubistvo progoni čoveka. Možda.
Uzela sam malo metalno porodično nasleđe i krenula prema njihovoj kući. Nisam znala ni šta ću sa nožem, ni šta ću sa svojim zetom. Ne znam kako sam uopšte vozila do njih sa takvom maglom pred očima i bolom u glavi. A milion svitaca je zujalo oko mojih ušiju.
Meni je srce potpuno mirno otkad ležiš tu, pod naslagama mulja našeg jezera. ■
Našla sam ga na krovu, popravljao je crep koji je trebalo da sredi još pre godinu dana. Radnik.
2. mesto
Zet, Tamara Kreća
O
pet sam je videla sa masnicom na oku.
Meni, njenoj majci, u trenutku se ceo svet okrenuo naglavačke. Pogaženo je
„Zdravo, zete! Možeš li da siđeš? Odmah! Moramo da popričamo!“ „Oooo, moja draga tašta je stigla! Nešto ste ljuti? Evo me... ne, me, samo da…“ Čak i sa te visine čula sam zaplitanje jezika. Crni on, još se nije ni otreznio! A šta da radim kada siđe? Gledaj ga, poneo je i čekić! To on kreće na mene? Glava mi je bila poput helijumskog balona.Okrenula sam je ulevo – nema nikoga! Udesno – prve komšije još nisu stigle iz Beča.
