Čovek po imenu Fredrik Bakman
Piše: Dunja Lozuk Foto: Linnéa Jonasson Bernholm
N
a svakih nekoliko godina desi se književni fenomen – roman o kojem priča ceo svet. Nedeljama, pa čak i mesecima, ta jedna knjiga je u centru pažnje i jedina o kojoj književni klubovi žele da razgovaraju.
U FOKUSU
Primeri književnih fenomena su Pedeset nijansi – Siva, Iščezla, Sumrak saga i mnogi drugi. Nakon objavljivanja svake od tih knjiga ili serijala, jednostavno niste mogli pobeći od njih. A ako ste i bili u manjini koja ih nije pročitala, sigurno ste bili izloženi pritisku kolega, prijatelja i porodice, koji povremeno zapitaju: „Ali zašto je još nisi pročitala/o?“ Ponekad, međutim, književni fenomeni na scenu stupe suptilno, bez pompe i previše uloženog novca u reklamu, i utisci o knjizi i autoru se šire „od usta do usta“. Takav je slučaj sa Fredrikom Bakmanom, čiji je prvenac Čovek po imenu Uve proveo godine na listama bestselera širom sveta. I ako ste mislili da je tu stao, grdno ste se prevarili. Svakim sledećim romanom otkrivalo ga je sve više oduševljenih čitalaca, ali Uve je ipak ostao apsolutni favorit. Fredrik Bakman (1981) nije ni slutio da će postati svetska senzacija i da će njegove knjige biti prevedene na 46 jezika. Do pre nekoliko godina radio je kao kolumnista u jednom švedskom časopisu i bio je poznat samo lokalno. Ideja za Uvea potekla je iz priče koju mu je kolega ispričao o starcu čijem je nepristojnom ispadu prisustvovao. Na tu priču Bakmanova supruga je prokomentarisala da je i Fredrik takav – težak, pomalo neprilagođen i krajnje „nadrndan“. Bakman je imao problema sa objavljivanjem ovog romana, jer glavni lik nije baš neki šarmer koji vas osvoji već na prvim stranicama knjige. Večito razočaran u sve, ne voli nikoga i provodi mnogo vremena žaleći se na stvari koje zaista ne bi trebalo da budu toliko bitne, poput automobila koji voze njegove komšije. Izdavači su bili zabrinuti da čitaoci neće uživati u druženju sa ovakvim džangrizavim likom. Međutim, kako upoznajete Uvea, shvatate da je on mnogo više od bezumnog mizantropa koji jednostavno voli da se žali na sve; on je čovek koji je oblikovan surovim životom. Do kraja knjige osetićete neočekivanu naklonost prema njemu i prekorevaćete sebe što vam se u početku nije dopao. Bakman razume društvo u kojem živimo i ljude na koje više niko ne obraća pažnju. Njegove priče su usmerene na ljude koji se osećaju izgubljeno, ali koji otkrivaju da imaju mnogo dublje veze sa svetom i ljudima iz okruženja nego što to misle. Bakmanove priče su univerzalne, napisane jedinstvenim sarkastičnim stilom uz obilje humora – upravo u tome leži tajna njegovog uspeha. Ako se i dalje opirete Bakmanmaniji, moram da vam kažem da će još dugo trajati. 4
