INTERVJU
DA BISTE GLEDALI U BUDUĆNOST, PRVO SE OSVRNITE U PROŠLOST DRUGI DEO ZBIRKE NESTVARNO, A STVARNO ŽIVOJINA PETROVIĆA DONOSI NAM JOŠ NEVEROVATNIH PRIČA KROZ KOJE NE SAMO DA SAGLEDAVAMO ODREĐENE DETALJE IZ NAŠE ISTORIJE VEĆ I UČIMO O NEKADAŠNJIM OBIČAJIMA, KULTURI I MENTALITETU Razgovarala: Maja Šarić Foto: Matija Krstić
M
ožda rečenica „Život piše romane“ zvuči kao kliše, ali stvarnost nam je mnogo puta pokazala da događaji mogu da se odigraju onako kako ni najmaštovitiji pisci ne bi mogli da ih osmisle. Da je u našoj prošlosti bilo pregršt priča koje su na granici nemogućeg, uverili smo se kad se pre dve godine pojavila zbirka Nestvarno, a stvarno Živojina Žike Petrovića, osnivača i glavnog i odgovornog urednika televizije Brainz, prvog i jedinstvenog regionalnog kanala nauke i umetnosti. Živojin je na svetlost dana iz naše prošlosti izvukao i spasio od zaborava fascinantne priče neprocenjive vrednosti. Zatim nas je iznenadio prvim srpskim dokumentarnim trilerom Do viđenja!,
8
o ubistvu najbogatije Beograđanke svih vremena, a potom nam u nastavku prve knjige, u zbirci Nestvarno, a stvarno 2, pružio još neverovatnih priča. „Istraživanje je za mene popodnevno zanimanje, moj hobi. U tome pronalazim odmor, razonodu, uživanje, ali i stvaralačku inspiraciju“, rekao nam je autor na početku razgovora. „Teme kojima se bavim nisu krupne, nemaju velike, istorijske razmere. To su pričice, detalji iz života, koje su tridesetih godina prošlog veka zaintrigirale javnost, ne samo srpsku već i svetsku. A onda su nekako otišle u zaborav, u arhive, i sad ih ’iskopavam’ i vraćam na svetlost dana.“ Knjiga je podeljena na nekoliko celina – „Čudni, čudni Beograd“, „Rat i oko rata“, „Dobri i neobični ljudi“, „Ispraćaji za pamćenje“, „Tamo i ovde“, „Važno je biti prvi“... Šta čitaoci u ovim pričama mogu da pronađu o našoj prošlosti, o našem identitetu? Čar ovih priča je upravo u tome što su pristupačne za običnog čitaoca, običnog građanina koji ne mora da bude potkovan velikim istorijskim znanjem da bi razumeo dešavanja opisana u njima. Jer to su u suštini situacije koje su svakome mogle da se dese i dešavaju se, iako možda nisu baš toliko „nestvarne, a stvarne“ kao što su bile one koje su se događale našim precima.
Našim ljudima je interesantno da kroz te priče sagledavaju ne samo određene detalje naše istorije već i da uče o kulturi, o nekadašnjim običajima, zbivanjima i našem mentalitetu, i to indirektno, kroz mala dešavanja, lepe i zanimljive događaje. Šta nam ove priče govore o našoj sadašnjosti? Jer izučavajući prošlost, zapravo mnogo učimo o sadašnjosti. To jeste u filozofiji vrlo važno. Da biste gledali u budućnost, prvo morate da se osvrnete u prošlost. Budućnost se preslikava u odnosu na prošlost, samo u nekoj drugoj dimenziji.
