BIBLIOTEKA POZNATIH
KNJIGE POSTOJE DA SE POŠTUJU I VOLE U domu Ane Štajdohar i Nikole Demonje, poznatog muzičko-bračnog para, knjige zauzimaju posebno mesto, a kako se ljubav prema čitanju u njihovim porodicama prenosi s kolena na koleno, tako sada njih dvoje razvijaju i neguju tu ljubav kod svoje dece Razgovarala: Maja Šarić Foto: Ivan Dinić
I
na sceni i van nje pevačica Ana Štajdohar i saksofonista Nikola Demonja savršen su par. Čaroban su muzički tandem, što svakog petka vidimo i čujemo u emisiji Veče sa Ivanom Ivanovićem, a pored mnogih zajedničkih interesovanja, dele i ljubav prema knjigama. U tom pogledu, šestogodišnja Nia i četvorogodišnji Lav pravi su naslednici svojih roditelja. Nia i Lav obožavaju knjige, a mama i tata im polako formiraju malu kućnu biblioteku u kojoj, za sada, dominiraju priče o princezama, dinosaurusima i superherojima. Koliku važnost u vašem domu imaju knjige?
A. Š.: Nedavno smo se preselili u novi stan. Knjige su smeštene na privremene police, jer i dalje razmišljam koje mesto je najsavršenije za njih. Želim da budu na idealnom mestu. U našem domu knjige imaju poseban tretman. Ko vam je preneo ljubav prema knjigama? Na kojim knjigama ste odrasli? A. Š.: Kada sam bila dete, imala sam posebnu rutinu sa tatom. Često smo odlazili u knjižaru koja se nalazila u okviru Malog pozorišta „Duško Radović“. Tata bi me pustio da sama obilazim rafove sa knjigama, pa bih dugo birala koju ćemo knjigu da kupimo. Pamtim te momente kao izuzetno lepe, a budući da smo često tu dolazili, gotovo precizno se sećam kako je knjižara izgledala. Volela sam dugo da biram, a najinteresantnije su mi bile ruske, ukrajinske, beloruske bajke. 26
Kupovali smo ih jednu po jednu, i to lagano skupljanje u komplet imalo je posebnu draž. Obožavala sam da ih čitam. Kasnije me je tata upisao u Biblioteku „Milutin Bojić“ i to je bio moj kutak. Ostajala bih dugo u biblioteci, u tišini pažljivo birajući naslov koji ću pozajmiti. Tada sam zavolela svet knjiga i naučila da ih poštujem kao neka posebna bića prema kojima treba biti pažljiv. N. D.: Svakako su mi roditelji preneli ljubav prema knjigama. Priče o knjigama su bile među najinteresantnijima za ručkom, jer nismo pojave uvek doživljavali na isti način. Kao mali pročitao sam sve od Tolkina i veliki sam ljubitelj njegovih dela i dan-danas. Jedva čekam da deca porastu dovoljno da sa njima ponovo proživim taj svet. Naravno, tu su bili i domaći klasici poput knjige Vlak u snijegu ili Orlovi rano lete. Kako svojoj deci prenosite ljubav prema književnosti i koje knjige im čitate? A. Š.: Deci pričam o svom iskustvu sa knjigama kada sam bila dete, sa željom da im prenesem ljubav. Oni imaju svoju malu kućnu biblioteku, koju često uvećavamo. Vreme se promenilo i toga sam vrlo svesna. Ja sam odrastala u analogno doba, a oni su rođeni u digitalnom vremenu. Mi smo imali crtani u 7.15 uveče, a deca danas znaju da su crtaći dostupni ceo dan, znaju da na internetu postoje ekranizacije raznoraznih priča i bajki, kao i sve drugo što bi im privuklo pažnju, pa je donekle teže zainteresovati ih za knjige. Ali nije nemoguće.
Čitamo uglavnom pre spavanja. Ja im predložim dva-tri naslova, pa oni izaberu. Ako baš ne mogu da se slože, onda jedno veče bira Nia, drugo Lav. Tokom čitanja pravimo pauze kako bismo pojasnili sve što im je nejasno, pa imamo i „ozbiljne“ razgovore o životu. N. D.: Naša dečica veoma vole da im se čitaju knjige i verujem da će ubrzo i sama početi da uživaju u njima. Ćerkica je slova brzo savladala, i ćirilična i latinična, i baš pokazuje interes za pisanu reč. A i brat uz nju. Čitamo im svašta, od bajki i basni, priča, stripova, do geografije ili istorije, primereno njihovom uzrastu. Koja je najdraža književna junakinja vaše ćerke, a sa kojim književnim junakom se poistovećuje vaš sin? N. D.: Lav je veliki ljubitelj superheroja i dinosaurusa. Spajdermen je trenutno glavna faca u njegovoj glavici. A Nia mi je upravo rekla da joj je omiljena junakinja Bel iz knjige Lepotica i zver. Sećate li se koju ste školsku lektiru sa zadovoljstvom pročitali a da vam je i dan-danas važna? A. Š.: To je Kafkin Proces. Isprva mi je bila čudna i nisam je razumela. Nakon časova analize, shvatila sam drugu, skrivenu priču o procesu koji se ne dešava samo u spoljnom svetu već unutar glavnog lika. N. D.: U srednjoj školi sam u okviru lektire pročitao dve knjige koje baš pamtim – Mi deca sa stanice Zoo i Droga i ljudsko ponašanje.
