KREATIVNOST JE POKRET OTVORENOSTI PREMA SVETU IINTERVJU
U poslednjem romanu o ljubavi, umetnosti i osveti Slikar duša pisac Ildefonso Falkones predstavlja raskošan portret rodne Barselone uoči modernizma, a u ekskluzivnom intervjuu za Bukmarker otkriva zašto mu je ova knjiga bila najteža za pisanje, kako pronalazi teme i šta misli o književnosti današnjice Razgovarala: Iva Burazor
U
Foto: Joan Tomás
njegovim knjigama putovali smo po Andaluziji (Fatimina ruka, Bosonoga kraljica), a novim romanom Slikar duša ponovo nas vodi u rodnu Barselonu. Ali ne onu iz proslavljene Katedrale na moru ili Naslednika zemlje, već u grad modernizma, radničkih borbi, Tragične nedelje... Advokat po struci, Ildefonso Falkones danas je jedan od najpopularnijih španskih pisaca na svetu. Osvojio je brojne nagrade, a njegovi romani prodati su u više od 7 miliona primeraka širom sveta. Pre četiri godine bio je gost Lagune i Sajma knjiga. Prilikom te posete saznali smo da je Falkones topao, komunikativan, druželjubiv čovek. Sa njim su razgovori uvek prijatni, a takav je bio i ovaj za Bukmarker. Iako nismo imali priliku za susret „oči u oči“, odgovori na naša pitanja još jednom su nam potvrdili mišljenje koje smo o njemu stekli prilikom upoznavanja – Falkones nije samo veliki pisac već je i veliki čovek.
8
Razgovor smo počeli pričom o Slikaru duša, romanu koji autor naziva svojim „trijumfom nad strahom“, jer mu je tokom rada na ovoj knjizi dijagnostifikovana teška bolest. Roman Slikar duša počinje posvetom „svima onima koji vode borbu protiv raka“. Da li Vam je ovo bio najteži roman za pisanje? Bez sumnje je bio najteži. Kombinovati rad i uzbuđenje koje prati svaki kreativan proces, dok ste istovremeno prinuđeni da se suočite sa bolešću i borite se protiv nje, zadatak je koji bih svrstao u prilično teške, često neuspešne, beznadežne. Danas se i dalje borim, smatram to privilegijom. Zašto ste u Slikaru duša želeli da „otputujete“ baš u modernističku Barselonu? Barselona je grad sa najvećim modernističkim arhitektonskim nasleđem na svetu. Stoga nudi veličanstveno okruženje za razvijanje zapleta o ljubavi, seksu, strasti, novcu i svim onim komponentama koje
u romanu moraju da privuku pažnju čitaocu. To je spoj fikcije i stvarnosti, u ovom slučaju zaista magične, atraktivne stvarnosti. Glavni lik je slikar po imenu Dalmau. Koje su njegove glavne odlike? Dalmaua odlikuje osećajnost. Reč je o osobi koja ima slikarski dar, poseban osećaj da uhvati suštinu stvari i zabeleži ih na slici... Reč je o umetniku čiji se život prepliće sa izgradnjom modernističkih zgrada. Drugi lik je Ema, mlada kuvarica uključena u radničku borbu. Koju su ulogu žene zaista imale u ovoj borbi? Žene su igrale ulogu koja mi se činila iznenađujućom: vodile su demonstracije koje su održavali radnici u vreme kada nisu imali nikakva prava. One su išle ispred svih, vodile su svoju decu sa sobom kako bi zaštitile muškarce, svoje očeve, muževe, sinove... Predvodile su društvenu revoluciju i igrale suštinsku ulogu u borbi
