INTERVJU
Venera nas uči da bez ljubavi ne postojimo Betani Hjuz, autorka knjige Venera i Afrodita: Istorija jedne boginje, čudesnog životopisa koji zaranja ispod pasivne slike kakvu o ovoj boginji imamo, u ekskluzivnom intervjuu za Bukmarker otkriva koliko je bilo uzbudljivo pratiti njen trag kroz prostor i vreme, kada je njen kult bio najjači i šta nam njen lik govori o doživljaju i položaju žena kroz istoriju Razgovarala: Maja Šarić
Foto: @just.took.the.right.book
I mada nam se čini da o Veneri znamo baš sve, zapravo smo upoznati samo sa delićem njene prave priče. Prateći njen trag kroz prostor i vreme, oslanjajući se na antičku umetnost, mitove, arheološka otkrića i filozofska istraživanja, britanska autorka i istoričarka Betani Hjuz napisala je knjigu Venera i Afrodita: Istorija jedne boginje, kojom nas vodi na svojevrsno putovanje na kome ćemo razotkriti istinu skrivenu iza njenog lika i odgonetnuti zašto ta besmrtna boginja suvereno vlada mnogo većom teritorijom od golotinje, seksa i ljubavnih veza. Iz kog ugla ste želeli da priđete Veneri, a do kakvih ste sve otkrića na kraju došli i koliko se Vaša prvobitna zamisao do kraja promenila?
Nj
eno ime je slavno. Vekovima se pojavljuje kao važna figura i inspiracija u raznim sferama umetnosti – posebno u književnosti i slikarstvu. Počela je svoj život u praistoriji, a prisutna je i u popularnoj kulturi. Ona je Venera. Ili Afrodita. U nekim kulturama pojavljuje se u obliku Inane, Ištar i Astarte. Ona je boginja ljubavi i požude.
12
Želela sam da se dotaknem svega što je u novijoj arheologiji povezano sa Venerom ili Afroditom da bih bila sigurna da je njena priča sveža i nova. Takođe, želela sam da je spasem od vekova svesne i podsvesne mizoginije. Neka otkrića su me baš prijatno iznenadila. Nisam bila svesna koliko je Venera univerzalno važna za gradove. Pretpostavljam da to ima veze sa tim što je boginja međuljudskih odnosa – i ako svi zajedno ži-
vimo u gradovima, onda se moramo slagati. Saznala sam da je u suštini bila preteča rodne fluidnosti – na figuricama iz ranog perioda imala je i grudi i bradu. Koliko je bilo uzbudljivo putovanje sa Venerom? Kuda su Vas sve vodili njeni tragovi? Putovala sam 5.000 godina unazad preko Evrope, Azije i Afrike. To je definitivno bilo moje hodočašće u njenu čast – pela sam se visoko u planine do njenih svetilišta i silazila duboko pod zemlju, u katakombe. Početak nije dobar – ovo je prva rečenica romana o Veneri. Zašto njen početak nije dobar? I kako je takav početak uticao na njen razvoj i način na koji su je doživljavali kroz vekove? Omiljena mitska priča starih Grka o Venerinom rođenju glasi da je rođena iz nasilnog čina, nasilne kastracije boginje Geje nad Uranom, bogom neba. Dok su večno vodili ljubav, Geja je zamolila sina Kronosa da odseče očev polni organ i testise... Ta krvava masa je bačena u more i odatle ustade „grozna i divna“ devojka... Afrodita. Ova priča govori da
