Antoine de Saint-Exupéry | Mali princ
V. Svakoga dana doznao bih ponešto o planetu, o odlasku, o putovanju. Dolazilo je to polako, sa slučajnim razmišljanjima. I tako sam, trećega dana, shvatio dramu s baobabima. I to se dogodilo zahvaljujući ovci, jer me mali princ iznenada upitao, kao da ga je obuzela neka teška dvojba: — Istina je, zar ne, da ovce jedu grmlje? — Da. Istina je. — Ah! To mi je drago! Nisam razumio zašto mu je toliko važno da ovce jedu grmlje. No mali princ je dodao: — Prema tome, jedu i baobabe? Napomenuo sam malome princu da baobabi nisu grmlje, nego stabla velika poput crkava, i da čak i kad bi doveo cijelo krdo slonova, to krdo ne bi moglo izići na kraj ni s jednim jedinim baobabom. Pomisao na krdo slonova nasmijala je maloga princa: — Trebalo bi ih staviti jedne na druge... No, zatim je mudro zamijetio: — Baobabi, prije nego što narastu, počnu tako što su maleni. — To je točno! Ali zašto želiš da tvoje ovce jedu male baobabe? On mi odgovori: »Ma daj!« kao da se radi o nečem očiglednom. I morao sam jako napregnuti mozak da bih sâm shvatio taj problem.
24
