INTERVJU
Pretnja univerzuma bez morala
U EKSKLUZIVNOM INTERVJU KOJI JE SA KINESKIM PISCEM NAUČNE FANTASTIKE LIJU CISINOM VODIO PISAC I SCENARISTA PAVLE ZELIĆ SAZNAJEMO ŠTA MU JE BILA INSPIRACIJA ZA ČUVENI SERIJAL BESEDE O ZEMLJINOJ PROŠLOSTI, DA LI PISCI SF-A MOGU DA PREVENIRAJU BUDUĆE KATASTROFE I DA LI ĆEMO U OVOJ GENERACIJI DOĆI U KONTAKT SA VANZEMALJCIMA
L
iju Cisin je globalna superzvezda naučne fantastike, plodni autor koji je svojim pričama i romanima najpre pokorio rodnu Kinu, maltene svojeručno uzdižući njenu SF scenu do neslućenih nivoa popularnosti. A zatim je prešao na svet. Osvojio je sva najprestižnija priznanja (nagrada Hugo za roman 2015, Locus za roman 2017, Artur Klark nagrada za stvaralaštvo 2018. godine), ali pre svega čitaoce. Preveden je na preko 20 jezika, a u milionsku armiju fanova njegove trilogije Besede o Zemljinoj prošlosti, ubrajaju se i pisac Džordž R. R. Martin, tvorac Fejsbuka Mark Zukerberg i bivši predsednik SAD Barak Obama! Laguna je objavila prva dva romana trilogije ‒ Problem tri tela i Mračna šuma – u izvanrednom prevodu sa kineskog Bojana Tarabića, a u pripremi je i visokobudžetna adaptacija trilogije za Netfliks od tima koji je stvorio Igru Prestola. Dok čekamo seriju, tu je adaptacija njegove novele Lutajuća Zemlja iz 2019. ‒ trenutno treći najuspešniji film u kineskim bioskopima dosad (globalno je zaradio 700 miliona dolara)… A ipak, kao i svi istinski velikani pisane reči i umetnosti uopšte, Liju Cisin je u direktnom
12
kontaktu opušten, prijatan i beskrajno strpljiv čovek koji je umesto planiranih trideset minuta u razgovoru za Bukmarker proveo skoro puna dva sata. Kako su Vaše okruženje i moderna istorija Kine, od Kulturne revolucije, tokom koje ste rođeni (1963. godine), pa do danas uticali na Vaše delo, i šta Vas je konkretno privuklo naučnoj fantastici? Iako naučna fantastika deluje odsečena od stvarnosti, stav pisca o životu i svetu oko njega se reflektuje u svakom pisanju, pa i SF-u. Postoji mišljenje da su ljudi rođeni 60-ih godina u Kini najsrećniji na ovom svetu. To je zato što niko u istoriji čovečanstva nije doživeo tolike promene u svom veku. Ja danas živim u kompletno drugom univerzumu od onog u kojem sam obitavao kao dete, kada sam bukvalno bio odsečen od bilo kakvih informacija koje bi dolazile spolja. Na primer, u trenutku kada je ceo svet gledao sletanje na Mesec na TV-u, ja nisam znao da se to uopšte dešava! Ogromne promene koje su se u Kini desile od tada do danas su zagrejale moju svest i podstakle moje
stvaralaštvo. Tokom mog odrastanja u vreme Kulturne revolucije nismo imali šta da čitamo, a posebno ne naučnu fantastiku. Ipak, jedna od prvih knjiga koju sam pročitao bila je upravo u tom žanru – Put u središte Zemlje Žila Verna, koja je najpre objavljena u Kini tokom 1950-ih, a zatim zabranjena. Taj žanr me je fascinirao i osetio sam kao da je bukvalno stvoren za mene. Takođe, pisci koji su sazrevali tokom 60-ih u Kini bili su pod snažnim uticajem sovjetske SF literature. To je bila čudna kombinacija – jer je naučna fantastika po prirodi udaljena od stvarnosti, ali ruski pisci su stvarali dela blisko povezana sa našom realnošću i to je duboko uticalo i na moje pisanje kasnije. Konačno, kada je otvoren put drugim SF knjigama, naročito sa Zapada, Odiseja u svemiru 2001 Artura Klarka me je i definitivno poslala put karijere pisca naučne fantastike. Izuzev romana Kina 2185, veći deo Vaše rane spisateljske karijere posvećen je kratkoj formi. Zašto? U stvari, žao mi je što nisam mogao da stvaram cele romane na početku karijere, jer sam osećao postojanje ogromnih svetova iza većine mojih
