Srpski glas

TEMA NEDEQE:

PRED VRATIMA MOSKVE –SAMIT NATO

2023. U VIQNUSU

STOLTENBERG:

„Dok Ukrajina ne pobedi Rusiju, nema govora o ~lanstvu u NATO-u“

MAKRON:

U Smiqanu, rodnom mestu na{eg velikog nau~nika

U TESLINOJ LICI

NI SRBA NI STRUJE

Bajkeri iz Ni{a, na motorima 18 dana krstarili po Iranu

ZA VE^ERU SMO DALI MILIONE, ZA LITAR BENZINA 10 DINARA

Tasmanijski umetnik srpskog porekla Milan Milojevi} na izlo`bi u Brizbejnu

EMOCIONALNA PUTOVAWA OD

TASMANIJE DO EVROPE

Letovawe u Srbiji

CENE SME[TAJA

U BAWAMA, NA

PLANINAMA

„Ukrajina }e od Francuske dobiti rakete dugog dometa“

Strana 22

Strana 12

Strana 23

Ro|ene ~etvorke u Novom Sadu - prvi put u Klini~kom centru Vojvodine

^etvorke, jedan de~ak i tri devoj~ice, ro|ene su u Klini~kom centru Vojvodine, prvi put od kada se vodi evidencija na Klinici za ginekologiju i aku{erstvo.

Kako prenosi Radio Televizija Vojvodine u tih 24 ~asa na Klinici za ginekologiju i aku{erstvo Klini~kog centra Vojvodine ro|eno je 17 beba. Na svet je do{lo osam de~aka i devet devoj~ica. Od toga, ro|ene su ~etvorke – jedan de~ak i tri devoj~ice.

Od po~etka godine ukupno je ro|eno 3.295 beba. Od kada se vodi evidencija o broju poro|aja i broju `ivoro|enih beba, na Klinici za ginekologiju i aku{erstvo nije zabele`eno da su ro|ene ~etvorke, sve do sad. Tokom pro{le godine, dva puta su ro|ene trojke.

Kome smetaju srpske zastave na Egzitu

Doga|aj iz Novog Sada gde su organizatori Egzit festivala sa bedema Petrovaradinske tvr|ave skinuli zastavu na kojoj je predstavqena mapa Kosova i Metohije u bojama srpske trobojke i sa srpskim grbom, nekako se stidqivo provukao kroz medije –pi{e beogradska „Politika“. Radost {to dolaze gosti, ko peva i kako svira, „sakrili” su ovaj sramni doga|aj. Ali su zato dru{tvene mre`e „gorele”, uz osu|uju}e komentare.

[ta se zapravo desilo: kako bi pokazali {to vi{e servilnosti za svoje goste iz zemaqa koje priznaju nezavisnost Kosmeta, organizatori su odlu~ili da skidaju srpske simbole u Srpskoj Atini, “da ih ne vre|aju” a na wihovo mesto postavili su srce sa znakom mira.

Ba{ dok Kurtijevi do zuba naoru`ani specijalci svakodnevno hapse i maltretiraju na{e sunarodnike u ju`noj srpskoj pokrajini, Egzit je odlu~io da promovi{e „mir”. To je mnogo vi{e od servilnosti jer je prekr{en ustav i ~lan zakona o nacionalnim simbolima.

Grupa mladih patriota su zastavu sa mapom Kosmeta postavili pre nekoliko dana kao vid

podr{ke na{em narodu u ju`noj srpskoj pokrajini u ovim te{kim trenucima. To je odmah zasmetalo auto{ovinistima okupqenim u nekim organizacijama i partijama. Mnogo je ura|eno na suzbijawu anti{ovinizma u na{oj zemqi, ali pojavni oblici ove bolesti i daqe mogu da se vide. Primer za to je ovaj slu~aj.

Pojedinci su ve} par puta poku{avali da uklone zastavu, u ~emu su ih mlade patriote spre~ile.

I to nie usamqen incident. Samo dan posle skandala u Novom Sadu, kada su organizatori Egzit festivala sa bedema Petrovaradinske tvr|ave skinuli zastavu na kojoj je predstavqena mapa Kosova

i Metohije, na istoj manifestaciji dogodio se novi..

Ovog puta je na jednom od nastupa mladi} podigao zastavu na kojoj je bila mapa Kosmeta u bojama srpske zastave i natpis „Nema predaje”. Opkolili su ga i tra`ili da je skloni. Bilo je povuci-potegni ali taj srpski patriota nije odustao.

Da li ve}ina gra|ana Novog Sada ne gleda blagonaklono na skidawe srpskih simbola, siguran sam da ne gleda. I da im nije drago. I vasceloj Srbiji nije pravo. I to prolazi “ispod radara”.. I nikom ni{ta. Ako potpisnika ovih redova bilo ko optu`i za preterani patriotizam ili sli~ne emocije, zna}e odakle dolaze ti napadi, pokaza}e oni pravo lice.

Preminuo rediteq i scenarista Sr|an Koqevi}

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539; Email: info@srskiglas.com.au Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

Nakon duge i hrabre borbe sa opakom bole{}u, u Beogradu je 8. jula preminuo Sr|an Koqevi} (1966), scenarista, re`iser i akademski profesor.

Osim {to potpisuje scenario na 15 dugometra`nih igranih filmova, dva dugometra`na dokumentarna filma, i dve TV serije, po svojim scenarijima sam je i re`irao tri igrana filma, i jednu TV seriju. Ostvarewa koja potpisuje bila su gledana u bioskopima ali i nagra|ivana u svetu i regionu, na najve}im smotrama filma kao {to su Berlinski filmski festival i Sandens Film Festival. Kao scenarista debitovao je 1993. godine sa filmom «Ka`i za{to me ostavi» Olega Novkovi}a a kao rediteq debitovao je sa filmom «Sivi kamion crvene boje» 2004. godine, koji je snimio po sopstvenom scenariju a koji je prikazan na 4Z0 me|unarodnih festivala i nagra|en sa 11 nagrada.

Zajedno sa \or|em Milosavqevi}em napisao je scenario za film «Nebeska udica» (2000) u re`iji Qubi{e

Samarxi}a koji je prikazan na Berlinskom Filmskom Festivalu kao i na festivalu u Palm Springsu gde je i nagra|en nagradom publike. Sa Melinom Koqevi} je bio ko-scenarista filma «Klopka», u re`iji Srdana Golubovi}a, koji je prvi srpski kandidat za nagradu Oskar koji je u{ao u u`i izbor od 8 filmova. U istoj saradwi sa Srdanom Golubovi}em kao rediteqem i Melinom Koqevi} potpisuje i film «Krugovi» (2013) koji je prvi srpski film prikazan a i

nagra|en na festivalu Sandens. Do samog kraja `ivota, osim {to je neumorno radio kao autor, bio je i posve}eni profesor na Fakultetu Dramskih Umetnosti u Beogradu gde je predavao filmski scenario na katedri za dramaturgiju, na kojoj je i sam diplomirao. Radio je i kao mentor na razli~itim evropskim radionicama gde je predano pomagao razvoj mladih filmskih autora. Za sobom ostavqa dve k}erke, veliku porodicu i `ivot posve}en filmu i akademskom radu.

Peskov: Putin primio Prigo`ina i vagnerovce posle poku{aja pobune

Vladimir Putin razgovarao je u Kremqu sa {efom „Vagnera” i wegovim komandantima o poku{aju oru`ane pobune koju je Jevgenij Prigo`in pokrenuo protiv vrha vojske, rekao je portparol Kremqa.

O sastanku je prvi izvestio francuski list Liberasion, koji je naveo da se Prigo`in sastao sa Putinom i {efovima Nacionalne garde i Spoqne obave{tajne slu`be Ruske Federacije (SVR) Viktorom Zolotovom i Sergejem Nari{kinom.

Sastanak je, prema re~ima portparola Kremqa Dmitrija Peskova, odr`an 29. juna, pet dana nakon poku{aja pobune, za koju se smatra da je predstavqala najozbiqniji izazov za Putina od wegovog dolaska na vlast posledweg dana 1999. godine.

Peskov je rekao novinarima da je Putin na sastanak pozvao 35 qudi, ukqu~uju}i komandante „Vagnera” i samog Prigo`ina, i da je sastanak trajao tri sata.

„Jedino {to mo`emo re}i je da je predsednik dao svoju ocenu delovawa ~ete (Vagnera) na frontu tokom Specijalne vojne operacije (u Ukrajini) i dao je svoju ocenu doga|aja od 24. juna (dan pobune)“, rekao je Peskov novinarima.

Dodao je da je Putin saslu{ao obja{wewa komandanata o tome {ta se dogodilo i da im je ponudio daqe opcije za zapo{qavawe i borbu.

„Komandanti su izneli svoju verziju onoga {to se dogodilo. Oni su istakli da su verne pristalice i vojnici {efa dr`ave i vrhovnog komandanta. Tako|e su poru~ili da su spremni da nastave borbu za otaxbinu“, rekao je Peskov.

Kratka pobuna koju je predvodio Prigo`in, u kojoj su borci „Vagnera” preuzeli kontrolu nad ju`nim gradom Rostovom na Donu i zgradu Ju`ne vojne komande, prekinuta je dogovorom kojim je posredovao beloruski predsednik Aleksandar Luka{enko.

Preminuo nobelovac Xon B. Gudinaf pronalaza~ litijum-jonske baterije

Ameri~ki nau~nik Xon Banister Gudinaf, jedan od tvoraca litijum-jonske baterije i dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 2019. godine, preminuo je u 101. godini.

Xon B. Gudinaf, profesor na Univerzitetu Teksas u Ostinu, koji je poznat {irom sveta po razvoju litijum-jonske baterije, umro je mesec dana uo~i 102. ro|endana. Gudinaf je bio posve}en javni slu`benik, omiqen

Stoltenberg: Dok Ukrajina ne pobedi, ne mo`emo da govorimo o ~lanstvu u NATO-u

Generalni sekretar NATO-a izjavio je da su svi saveznici Alijanse saglasni da }e Ukrajina postati ~lanica NATO-a, ali da prvo mora da pobedi.

„Jo{ je rano govoriti o konkretnim re{ewima. Veoma je va`no naglasiti da su svi saveznici saglasni da }e Ukrajina postati ~lanica NATO-a”, rekao je generalni sekretar NATO-a.

Prema re~ima Stoltenberga, Ukrajina i weni saveznici odlu~i}e kada Ukrajina mo`e da postane ~lanica NATO-a.

„Sada je najva`niji zadatak osigurati da Ukrajina dobije rat. Dok Ukrajina ne pobedi, ne}emo mo}i da govorimo o wenom ~lanstvu. Izuzetno je va`no da nastavimo sa pru`awem pune podr{ke”, rekao je Stoltenberg.

Prema re~ima Stoltenberga, tokom ovonedeqnog samita NATO-a bi}e preduzeti zna~ajni koraci za ja~awe odvra}awa i odbrane, ukqu~uju}i tri nova regionalna plana, uz pomo} 300.000 vojnika u visokoj pripravnosti.

mentor i briqantan, ali skroman pronalaza~, stoji u saop{tewu Univerzitera Teksas.

Wegovo otkri}e dovelo je do be`i~ne revolucije i stavilo elektronske ure|aje u ruke qudima {irom sveta.

Pritam Sing, student profesora Gudinafa, preminulog nau~nika opisao je kao „divnu du{u, velikog humanistu, ~oveka ~ija su vrata uvek bila otvorena svakom za diskusiju, savet i pomo}”.

Temeq litijum-jonske baterije postavqen je tokom naftne krize sedamdesetih. Stenli Vitingam radio je na razvoju energetskih tehnologija koje se ne oslawaju na fosilna goriva. Otkrio je titanijum disulfid – energijom bogat materijal – koji je koristio za pravqewe katoda u litijumskim baterijama. Napravio je anodu od litijuma.

Profesor Xon B. Gudinaf ustanovio je da bi katoda mogla da bude unapre|ena ukoliko se napravi od metal oksida, pre nego od sulfida i iskoristio je 1980. godine kobalt oksid da unapredi potencijal litijumskih baterija. Sa Gudinafovom katodom kao bazom Akira Jo{ino napravio je prvu komercijalno isplativu litijum-jonsku bateriju 1985 godine. Wihov pronalazak je 2019. godine nagra|en Nobelovom nagradom za hemiju.

Razvojem litijum-jonskih baterija dat je izuzetno zna~ajan doprinos napretku ure|aja koji se koriste u svakodnevnom `ivotu. Lagana i mo}na baterija koja se mo`e puniti koristi se u mobilnim telefonima, laptopovima i elektri~nim automobilima.

Nova aplikacija kompanije „Meta” ve} ima preko sto miliona korisnika, a lansirana je pre samo pet dana. Dok je AI programu ^et GPT bilo potrebno dva meseca da dostigne isti broj korisnika, Zakerbergova nova aplikacija je odmah postala veoma popularna. Iako Mask smatra da je Treds „samo glupqa verzija Instagrama”, analize pokazuju da Tviterove brojke opadaju.

Mark Zakerberg, izvr{ni direktor kompanije „Meta”, u ponedeqak je podelio svoje utiske o velikom rastu broja korisnika na wegovoj najnovijoj ideji. Na svom Treds profilu je objavio da je preko vikenda aplikacija dostigla sto miliona novih prijava. „To je ve}inom organska potra`wa, jo{ je nismo mnogo promovisali,” napisao je, „Ne mogu da verujem da je pro{lo samo pet dana!” Pod „organskom potra`wom” se podrazumeva veliko interesovawe za Treds, iako nije ulo`eno mnogo novca i vremena za promovisawe aplikacije. Ipak, mo`e se pretpostaviti da su nedavne tenzije izme|u vlasnika Tredsa i Tvitera, Ilona Maska, bile najefikasniji oblik promocije.

Od najavqene „borbe u kavezu” izme|u dva tehnolo{ka preduzetnika (koju ceo svet jo{ uvek o~ekuje), do optu`bi za kra|u poslovnih informacija za razvoj aplikacije, mo`e se re}i da je i Mask delom zaslu`an za ogromnu popularnost Tredsa.

Pored navedene ironije, mnogi pripisuju veliki rast broja pri-

java i sa ~iwenicom da je Treds direktno povezan sa Instagram nalogom korisnika, {to predstavqa potencijalno veliku prednost u odnosu na Tviter. Na taj na~in, prelazak na novu platformu podsvesno mo`e delovati „lak{e”, jer nije potpuno nepoznata. Pored toga, Treds omogu}ava objave od petsto karaktera, skoro duplo vi{e od Tvitera. Me|utim, Trends jo{ uvek nema opciju za kori{}ewe he{tegova ili pisawe poruka drugim korisnicima.

„Sto miliona qudi se prijavilo za Treds u roku od pet dana. Nisam siguran da mogu da zamislim tu ~iwenicu. To je suludo, ne mogu da shvatim to,” napisao je i {ef Instagrama Adam Moseri, zadivqen uspehom aplikacije.

Tviter je ranije odgovorio pretwom da }e tu`iti Metu zbog kopirawa, isti~u}i da je div u sektoru dru{tvenih mre`a koristio wegove poslovne tajne i druge poverqive informacije.

Grafikon opadawa statistike i u~e{}a korisnika na Tviteru objavio je Metju Princ, direktor kompanije KlaudFler (CloudFlare), koja se bavi sajber bezbeno{}u.

Ipak, mnogi verni korisnici Tvitera smatraju da wegove procene nisu dovoqno precizne. Jo{ jedna kompanija koja se bavi analizama podataka, Similarveb (Similarweb) je objavila da je Tviter „potonuo” za pet odsto tokom prva dva dana nakon {to je lansiran Treds. Ilon Mask je podelio svoje mi{qewe na Tviteru, nazivaju}i Treds kopijom Instagrama „koja nema smisla”, jer se na Treds ne mogu objaviti „provokativne” fotografije koje su „ionako jedini razlog za{to qudi koriste Instagram”. Tako|e, jedan poznati ameri~ki restoran je na Tredsu napisao da bi Mark trebalo da ode u svemir, samo da bi jo{ vi{e razbesneo Maska, na {ta je Zakerberg odgovorio nasmejanim emotikonom.

Na razmenu je odreagovao Mask preko Tvitera, tvrde}i da }e Tviter uvek braniti anonimne korisnike, na {ta su korisnici Tvitera dodali da }e Zakerberg uvek pre po{tovati velike brendove nego pojedina~ne korisnike.

Na kraju, Mask je „zaokru`io” svoj stav prema Tredsu tako {to je aplikaciju ocenio samo jednom zvezdicom u onlajn prodavnici.

Treds prema{uje rekordnih sto miliona korisnika, Tviter postepeno „tone”

PRED VRATIMA

MOSKVE

- SAMIT NATO 2023. U VIQNUSU Zelenski: Apsurdno ako u Vilwusu ne dobijemo vremenski okvir za ~lanstvo

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da bi bilo apsurdno ako se Ukrajini ne ponudi vremenski okvir za ~lanstvo u NATO-u tokom samita u Vilwusu.

“Sada, na putu za Vilwus, dobili smo signale da se o odre|enim formulacijama razgovara bez Ukrajine. I `eleo bih da naglasim da je ova formulacija o pozivu da postane ~lanica NATO-a, a ne o ~lanstvu Ukrajine.

Nevi|eno je i apsurdno {to nije odre|en vremenski okvir ni za poziv ni za ~lanstvo Ukrajine. Dok se u isto vreme dodaje nejasna formulacija o ‘uslovima‘ ~ak i za pozivawe Ukrajine. ^ini se da nema spremnosti ni da se Ukrajina pozove u NATO, niti da postane ~lanica Alijanse.

Ukrajina dobija specijalne uslove za ~lanstvo u NATO-u

Glavne teme svetskih lidera na dvodnevnom samitu NATO-a u Vilwusu (Litvanija) su odbrana, odvra}awe i podr{ka Ukrajini. Kijev `eli ~lanstvo u Alijansi, ali, kako navode zvani~nici, prihvata ~iwenicu da se ne mo`e pridru`iti dok traje

rat sa Rusijom. [ef NATO-a Jens Stoltenberg poru~io je da je Ukrajina sada mnogo bli`a NATO-u i da je vreme da se to odrazi u odlukama NATO-a. [vedska je tako|e na ivici ~lanstva, nakon {to je Turska uklonila svoj prigovor.

Zgodna lokacija u severnom predgra|u Melburna

Na{e usluge ukqu~uju:

l Briga o osobama sa posebnim potrebama gubitkom pam}ewa

l Produ`eni boravak (odmorite se od brige, dok o osobi o kojoj brinete brine neko drugi)

l Trajno i palijativno zbriwavawe

l Kvalitetnu post-akutnu

i dugotrajnu negu

l Izuzetne klini~ke usluge qudi kojima je zaista stalo, u okru`ewu koje promovi{e dobrobit

Za sve informacije kontaktirajte na{u prijemnu slu`bu na (03) 9358 4444

To zna~i da je ostavqena prilika da se pregovara o ~lanstvu Ukrajine u NATO-u u pregovorima sa Rusijom. A za Rusiju to zna~i motivaciju da nastavi svoj teror. Neizvesnost je slabost. I o tome }u otvoreno razgovarati na samitu“, naveo je Zelenski na dru{tvenim mre`ama.

Makron: Ukrajina

}e dobiti rakete

dugog dometa

Francuska }e po~eti da snabdeva Ukrajinu raketama dugog dometa kako bi mogla da se brani, izjavio je danas predsednik Francuske Emanuel Makron.

On je po dolasku na samit NATO-a u Vilwusu u Litvaniji odbio da iznese detaqe o tome koliko i kojih projektila }e biti dato Ukrajini. „Odlu~io sam da pove}am isporuke oru`ja i opreme koja bi omogu}ila Ukrajincima da imaju kapacitet da udare duboko, uz zadr`avawe na{e doktrine da dozvolimo Ukrajini da brani svoju teritoriju”, rekao je Makron.

Nema~ka najavquje paket vojne podr{ke

Ukrajini od 770

miliona dolara

Nema~ki kancelar Olaf [olc i ministar odbrane Boris Pistorijus, na samitu NATO u Viqnusu u Litvaniji su najavili novi paket vojne podr{ke Ukrajini vredan 770 miliona dolara, prenosi danas Zidoj~e cajtung. Paket ukqu~uje dva lansera Patriot, 24 tenka Leopard 1A5, 40 borbenih vozila pe{adije Marder i 20.000 artiqerijskih metaka. Za sada, ukrajinska vojska koristi najmawe dva sistema Patriot, jedan od Amerike, a drugi od Nema~ke, prenosi Kijev independent. Berlin }e isporu~iti i sisteme protiv bespilotnih letelica, izvi|a~ke bespilotne letelice i opremu za terenske bolnice. Ostale ~lanice NATO-a su ve} predstavile konkretne predloge za Ukrajinu na dan otvarawa samita. Francuska se obavezala da }e obezbediti rakete dugog dometa SCALP-EG, dok }e Norve{ka pove}ati svoju pomo} Ukrajini za 238,6 miliona dolara. Saveznici iz NATO sastali su se u Viqnusu na dvodnevnom samitu kako bi, izme|u ostalog, razgovarali o daqoj pomo}i Ukrajini i kandidaturi Kijeva za ~lanstvo u tom vojnom savezu.

ZAHAROVA O SAMITU U VIQNUSU:

„@ivopisan performans u znak podr{ke Ukrajini“

Na samitu NATO-a u Viqnusu je prire|en `ivopisan performans u znak podr{ke Ukrajini, izjavila je portparolka ruskog ministarstva spoqnih poslova Marija Zaharova.

„U najgoroj tradiciji zapadnih manipulacija i sa javno{}u i sa svojim {ti}enicima, prire|ena je `ivopisna predstava“, rekla je Zaharova u emisiji Big Game na Prvom kanalu, komentari{u}i samit u Viqnusu, prenosi RIA novosti.

Zaharova je napomenula da se najavquju nove isporuke pomo}i Ukrajini i preduzimaju razli~iti PR potezi, kako bi se prikazalo odre|eno stawe „kijevskog re`ima na povr{ini“.

U Vilwus, gde je odr`an samit NATO-a, sleteo je i ~uveni ameri~ki „avion sudweg dana“ Boing 747E4B no}na stra`a, ~iji je najva`niji putnik ameri~ki predsednik Xozef Bajden.

Avion je poleteo iz grada Kemp Springs u Merilendu (gde se nalazi ameri~ka vazduhoplovna baza Endruz) i sleteo u litvansku prestonicu u utorak rano ujutro. Boing E-4B no}na stra`a je duboko modifikovani avion Boing 747 koji slu`i kao Nacionalni centar za vazdu{ne operacije Sjediwenih Dr`ava. Prvenstveno je dizajniran da slu`i kao komandni i kontrolni centar za predsednika Sjediwenih Dr`a-

VIQNUS PRETVOREN U TVR\AVU, ”PATRIOTI” USMERENI KA KALIWINGRADU

NATO je pretvorio Viqnus, prestonicu Litvanije, u tvr|avu brawenu naprednim oru`jem kako bi za{titio ameri~kog predsednika Xozefa Bajdena i druge lidere Alijanse na samitu, koji se odr`ava 32 kilometra od litvanske granice sa ruskim saveznikom Belorusijom.

[esnaest NATO saveznika poslalo je ukupno oko 1.000 vojnika da obezbe|uju dvod-

tivvazdu{ne odbrane NASAMS, Francuska {aqe samohodne haubice Cezar, i uz Finsku i Dansku raspore|uje vojne avione u Litvaniji.

Ova zemqa je, uz Britaniju, isporu~ila sredstva protiv bespilotnih letelica.

Poqska i Nema~ka su poslale snage za specijalne operacije poja~ane helikopterima.

Drugi {aqu opremu za borbu protiv bilo kakvih potencijalnih hemijskih, biolo{kih, radiolo{kih i nuklearnih napada.

Litvanski predsednik vidi ove akcije saveznika kao potvrdu da je potrebno da NATO hitno uspostavi stalnu protivvazdu{nu odbranu u balti~kim dr`avama.

- Razmi{qamo o tome {ta }e se desiti nakon zavr{etka samita i radi}emo sa saveznicima na stvarawu rotiraju}ih snaga za trajnu vazdu{nu za{titu - rekao je on novinarima.

va, ministra odbrane i druge visoke vladine zvani~nike tokom op{te vanredne situacije ili nuklearnog rata.

Boing 747-E4B no}na stra`a ima nekoliko naprednih funkcija koje mu omogu}avaju da izvr{i svoje misije. Napredne komunikacione sisteme, sigurne veze za prenos podataka i niz elektronskih i opti~kih senzora su neke od odlika. Avion je tako|e opremqen sistemima za samoodbranu, ukqu~uju}i radarske prijemnike upozorewa, dispenzere pleve i bakqe, kao i infracrvene protivmere. Do danas su napravqena samo ~etiri takva aviona.

nevni samit, koji se odr`ava samo 151 km od same Rusije, prenosi Rojters. Mnogi od wih su poslali i napredne sisteme protivvazdu{ne odbrane koji nedostaju balti~kim dr`avama.

- Bilo bi vi{e nego neodgovorno da na{e nebo bude neza{ti}eno u trenutku kada Bajden i lideri 40 zemaqa sti`u - rekao je predsednik Litvanije Gitanas Nauseda.

Nema~ka je rasporedila 12 raketnih sistema Patriot, koji se koriste za presretawe balisti~kih i krstare}ih raketa ili ratnih aviona.

[panija je dopremila sistem pro-

U selima pored beloruske granice, me{tani su saop{tili Rojtersu da se ose}aju potpuno bezbedno, uprkos ponudi Minska da se tu nakon pobune smeste ruske pla}eni~ke trupe Vagner grupe i rusko nuklearno oru`je.

Na aerodromu u Viqnusu, osam nema~kih raketnih baca~a Patriot raspore|eno je sa cevima usmerenim u pravcu ruskog Kaliwingrada, a jo{ dva prema Belorusiji.

Litvanija je utrostru~ila jedinice pograni~ne stra`e na beloruskoj i ruskoj granici tokom leta, uz oficire iz Letonije i Poqske.

„Avion sudweg dana“ stigao sa Bajdenom u Viqnus

RUSKI PRANKERI PONOVO U AKCIJI:

Kisinxer priznao da je Kijev sabotirao Severni tok

SAD ne veruju da }e Ukrajina mo}i da vrati Krim u okviru aktuelne kontraofanzive, kazao je biv{i ameri~ki

dr`avni sekretar

Ruski prankeri Vovan i Leksus na{li su „novu `rtvu”, ni mawe ni vi{e, nego biv{eg ameri~kog dr`avnog sekretara Henrija Kisinxera koji je priznao da je Ukrajina odgovorna za sabota`u Severnog toka. Predstaviv{i se kao

Stogodi{wi ameri~ki diplomata je ispri~ao kako je promenio mi{qewe o ulasku Ukrajine u NATO, oceniv{i da }e biti te{ko obezbediti weno ~lanstvo u Alijansi, a tako|e i da su se evropske zemqe, koje se „bore sa Rusijom”, na wegovo iznena|ewe, usprotivile novoj ~lanici na sastanku Bilderberg kluba.

„Imali smo takozvani sastanak Bilderberga na kojem u~estvuju evropski i ameri~ki lideri. Oni se sastaju jednom godi{we. Bilo je veoma ~udno da su se evropske zemqe koje se bore protiv Rusi-

Ukrajine i da su odlu~ne da pobede Rusiju.

„A to nikako ne mo`e da bude normalno: Finska i [vedska ulaze u NATO, a Ukrajina, koja se toliko `rtvovala, nije primqena u NATO”, naglasio je.

UKRAJINA NE]E

VRATITI KRIM

SAD ne veruju da }e Ukrajina mo}i da vrati Krim u okviru aktuelne kontraofanzive, dodao je biv{i ameri~ki dr`avni sekretar.

ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, pitali su Kisinxera ko stoji iza napada na Severni tok. „Da budem iskren, mislio sam da ste to vi. Ali nisam vas krivio za to. Ne bih rekao da je to kritika”, kazao je Kisinxer u razgovoru sa, kako je mislio, biv{im ukrajinskim predsednikom.

je, na tom sastanku usprotivile ulasku Ukrajine u NATO. Tvrdili su da ovo pitawe treba pa`qivo prou~iti. Bi}e te{ko obezbediti ~lanstvo Ukrajine u NATO, ali svakako }u podr`ati tu odluku”, kazao je Kisinxer.

Kisinxer je naveo da se evropske zemqe bore protiv Rusije zbog

„Mislim da }e poku{aj povratka Krima Ukrajini dovesti do eskalacije. Bio sam ube|en da smo sve vreme imali nekih javnih nesuglasica po ovom pitawu. Verujem da su razli~ita mi{qewa ono {to mo`ete o~ekivati u pogledu ulaska u NATO. Kada sam razgovarao sa va{im kolegom gospodinom Jermakom ({ef kabineta Vladimira Zelenskog Andrej Jermak), on je pomenuo pregovore o prekidu vatre i kona~ne mirovne pregovore. Ovde je to nemogu}e. Smatram da, nakon komunikacije sa na{im narodom, da oni ne veruju da mo`ete da zauzmete Krim kao deo trenutne ofanzive”, pojasnio je. Kisinxer je dodao da je to pitawe koje je u zastoju i da mo`e da se razmotri predlog da se odr`i refefrendum.

„Ovo je prirodan razvoj situacije. Ali, gospodine Zelenski, bio sam svedok kako se sve to razvijalo u Vijetnamu. Nije ba{ isto”, zakqu~io je.

[teta od protesta u Francuskoj 650 miliona evra

PARIZ – Prema prvim procenama Udru`ewa osiguravaju}ih ku}a u Francuskoj, {teta od nedavnih protesta procewena je na 650 miliona evra, {to je tri puta vi{e nego 2005. godine.

Protesti su po~eli 27. juna zbog smrti tinejxera koga je ubio policajac, a tom prilikom napravqena je velika {teta na 3.900 nekretnina i privatnih automobila, prenosi Figaro.

Predsednica Udru`ewa Florens Lustman rekla je da je Udru`ewe primilo 11.300 zahteva za od{tetu, od kojih se 55 odsto odnosi na poslovnu imovinu, a 35 odsto na imovinu lokalnih vlasti.

Ministar ekonomije Bruno Le Mer zatra`io je 1. jula od osiguravaju}ih ku}a da produ`e rok za prijem od{tetnih zahteva, smawe fran{izu i brzo isplate od{tetu.

ISTRAGA O TRAGEDIJI U GR^KOJ: Obalska stra`a napravila gre{ku koja je dovela do pogibije 700 migranata

Poku{aji gr~ke obalske stra`e da odvu~e ribarski brod koji je prevozio stotine migranata mo`da su doveli do potonu}a broda, pokazala je nova istraga Gardijana i medijskih partnera, koja je pokrenula dodatna pitawa o tragediji, u kojoj je oko 700 qudi stradalo. Brod koji je prevozio migrante iz Libije u Italiju potonuo je kod obala Gr~ke 14. juna. Pre`ivela su 104 putnika, dok je oko 700 migranata stradalo.

Novinari i istra`iva~i su obavili vi{e od 20 intervjua sa pre`ivelima i oslawali se na sudske dokumente i izvore obalske stra`e kako bi izgradili sliku o propu{tenim prilikama za spasavawe i ponudama pomo}i koje su ignorisane. Vi{e pre`ivelih je reklo da su poku{aji gr~ke obalske stra`e da odvu~e brod na kraju doveli do potonu}a. Obalska stra`a o{tro je demantovala da je poku{ala da odvu~e brodi}.

Zajedni~ka istraga Gardijana, nema~kog javnog emitera ARD/NDR/Funk i gr~ke istra`iva~ke ku}e Solomon, u saradwi sa Forensisom, dala je jedan od najpotpunijih izve{taja o kursu brodi}a do wegovog potonu}a. Otkriveni su novi dokazi kao {to je ~iwenica da je brod obalske stra`e bio usidren u bli`oj luci, ali nikada nije poslat i kako gr~ke vlasti nisu odgovorile ne dva puta, kao {to je ranije objavqeno, ve} tri puta na ponude pomo}i Fronteksa, agencije EU za grani~nu i obalsku stra`u.

Forensis je mapirao posledwe sate pre potonu}a, koriste}i podatke iz dnevnika obalske stra`e i svedo~ewa kapetana brodi}a, kao i putawe podatke o pomorskom saobra}aju, satelitske snimke i informacije iz video zapisa koje su snimila obli`wa komercijalna plovila i drugi izvori. Posledwi pokreti broda su u suprotnosti sa obalskom stra`om i otkrivaju nedoslednosti u zvani~nom izve{taju o doga|ajima, ukqu~uju}i pravac i brzinu brodi}a.

Najva`nije je da je istraga pokazala da je prenatrpani brodi} po~eo da se kre}e ka zapadu kada ga je sreo jedini brod gr~ke obalske stra`e koji je poslat na lice mesta. Prema vi{estrukim svedo~ewima pre`ivelih datim Gardijanu i gr~kim tu`iocima, obalska stra`a je rekla migrantima da }e ih odvesti u Italiju – {to se sukobqava sa zvani~nom verzijom da je brodi} po~eo da se kre}e zapadno svojom voqom. Istraga je tako|e pokazala da je brodi} skenuo na jug i da je bio skoro miran najmawe sat vremena dok se, kako su rekli pre`iveli, nije dogodio drugi i fatalni poku{aj vu~e.

Henri Kisinxer

General Qubi{a Dikovi}, biv{i na~elnik General{taba Vojske Srbije

UGRO@ENI SMO, SRBIJA MORA DA VRATI OBAVEZNI VOJNI ROK

Biv{i na~elnik General{taba Vojske Srbije (201118) general Qubi{a Dikovi} (63) poru~uje da je situacija na Kosovu i Metohiji u ovom momentu toliko slo`ena da bi svaka ishitrena reakcija mogla skupo da nas ko{ta. Uveren je da moramo da budemo mudri i strpqivi jer „to~ak istorije se okre}e“. Naveo je i da se zala`e za odmrzavawe redovnog slu`ewa vojnog roka jer, iako je mo`da nepopularna u ovakvoj konstelaciji me|unarodnih odnosa i polo`aja Srbije, to je neophodna mera. Za beogradski portal „Alo“ general Dikovi} je govorio i o drugim va`nim temama...

n Kako ste do`iveli ponovni paralelizam izme|u Pri{tine i Beograda, pretwu uvo|ewa sankcija i nama i wima?

- Za{to? Zato {to smo Srbi i zato {to se nalazimo tu gde smo

Pobuna vagnerovaca je bila sme{na

n Koje je va{e mi{qewe o pobuni u Rusiji?

- Oru`ana pobuna sa neko liko hiqada vojnika i kolo nom vozila od nekoliko ki lometara koja ide na Moskvu i Putina, gde su na topovskim i tenkovskim cevima bile po krivke, jasno govore da im na mera nije bila da pucaju, deluje krajwe neozbiqno.

n Ali pustiti ih na 200 km od Moskve, pa da su i najmi roqubiviji, a nisu jer su ubi li sedmoro pilota...

- Kada se ne{to planira, postavi se jasan ciq, ali uvek postoji ne{to {to se krije. Tokom planirawa posebno se vodi ra~una o informacija ma koje }e se plasirati zbog za{tite osnovnog ciqa. Mi slim da su sve informaci je koje su doprle do nas jedna mala obmana kako bismo se bavili wima, a ~ime bi glavni ciq bio za{ti}en.

vekovima postojali i opstajali?

Pa sada je sve tako jasno vidqivo! Kao na dlanu se vidi ko {ta i kako radi, bez obzira {to je me|unarodna zajednica sve to sama i stvorila, idu}i ~ak dotle da je 1999. godine vodila i rat kako bi Kosovo bilo samostalna dr`ava.

n Bili ste u poziciji da sara|ujete sa KFOR-om. Kakva su iskustva?

- Profesionalno, to je bilo korektno. Vojni~ki. Ali su oni malo pomalo odstupali od va`e}ih dokumenata na osnovu kojih su do{li. Mo`da su u startu imali pogre{nu sliku o svom zadatku i situaciji na KiM, pa su do{li da {tite Albance, nemaju}i predstavu da i Srbi mogu da budu ugro`eni.

n Malo naivno, imaju}i u vidu wihovu opredeqenost ka albanskoj strani...

- Ta~no. Mimo rezolucije 1244, po~eli su od U^K da prave kosovske bezbednosne snage. NATO timovi su po~eli sa wihovom obukom i opremawem da bi im na kraju

n Po tom principu i Republika Srpska bi mogla da se pripoji Srbiji. Ali tu va`e druga~iji ar{ini...

- Na`alost. Zato nama vaqa da budemo mudri i strpqivi. Ima jedna izreka da „kapqa kamen dubi“. To~ak istorije se okre}e. Dodu{e sporo, ali se okre}e. Ja ~vrsto verujem da }e se odnos snaga u svetu promeniti, da }e se ponovo po{tovati me|unarodno pravo, da }e biti pravde za male, da }e se i oni pitati o svetskim tokovima. Dakle, mudrost, strpqewe, jedinstvo, koga, na`alost, nema i oko tako va`nog pitawa kao {to je Kosovo i Metohija. Treba se ~uvati onih kojima mo`e da se pomra~i um pa da priznaju nezavisnost Kosova.

n [ta je zna~ilo podizawe borbene gotovosti Vojske Srbije na najvi{i nivo?

- Na{e bezbedonosne slu`be dnevno prate i procewuju bezbednost u Srbiji, posebno na KiM, i u zemqama u okru`ewu. O~igledno je da je u trenutku iz-

bila dramati~na i da je bezbednost na{ih qudi na KiM bila ugro`ena. I u politi~kom i u vojnom vrhu postoji op{ta saglasnost da je obaveza Srbije, a vojske kao izvr{ioca, da se vi{e nikada i nigde ne dozvoli pogrom kao {to je bio slu~aj 2004. godine na KiM. n [ta }emo sa svakodnevnom psihi~kom torturom, uno{ewem

n Kako se izboriti sa svim tim dok se ne desi neka nova preraspodela odnosa svetskih sila gde }e, kao nekada, vladati sila prava, a ne pravo sile?

- Mudrost, strpqewe i jedinstvo oko najbitnijih pitawa u dru{tvu, a sigurno najva`nije je pitawe KiM. Ama, mi razgovaramo sa Nemcima, Francuzima, Amerikancima, sa svima koji nam do|u, samo me|usobno ne mo`emo da razgovaramo! A moramo! Moramo da se pomirimo da je sada{wa vlast demokratski izabrana na izborima, da ju je izabrala ve}ina gra|ana i da ne mo`e da se mewa na ulici. Do novih izbora je tako i ona predstavqa voqu ve}ine gra|ana u Srbiji i mora da se po{tuje. Vidimo da je vlast otvorena za razgovore sa onima koji ne dele wihovo mi{qewe. Ne razumem otkud toliki animozitet prema razgovoru. A mora da se razgovara.

Kako ocewujete stawe u srpskoj vojsci danas?

- Srpska vojska danas je neuporedivo opremqenija, borbeno spremnija, nemerqivo je boqi standard. Plate su solidne, mada smatram da treba da budu i ve}e, obezbe|uju se stanovi. Smatram da bi Ministarstvo odbrane moralo da zaokru`i sistem odbrane RS, a u sklopu toga zala`em se za odmrzavawe redovnog slu`ewa vojnog roka. Mo`da je nepopularno, ali je u ovakvoj konstelaciji me|unarodnih odnosa i polo`aja Srbije to neophodna mera.

Preminula Bosa Salati} (103), najstarija Srpkiwa u RS

DO KRAJA BILA NA NOGAMA

Bosa (Matova) Salati} (103), poreklom iz familije Uqarevi}a, najstarija Srpkiwa u Republici Srpskoj, preminula je u porodi~noj ku}i u Baqacima, nadomak Bile}e. Mada je bila uveliko u drugog veku `ivota, baka Bosa je do posledweg dana bila, ne samo pokretna, ve} i bistrog uma, puna qubavi i pa`we za sve koji su joj dolazili ili se telefonom javqali.

Nema ku}e, u kraju, koja ne pamti blagodeti, toplinu i lepe re~i i wenog rano preminulog supruga Mate. Takva su im sva deca, kao i brojna unu~ad i praunu~ad. Me{tani i rodbina ka`u da nikom nije bila na teretu ni trena ni u ovim godinama.

- Dobre, pozitivne misli, qubav prema bli`wim svojima i svim dobrim qudima, ~iwene dobrih dela, vredan rad i trud, radovawe i tu|em uspehu, ne samo svom – bio je “recept“ bake Bose za dug `ivot, uz maksimalnu umerenost u svemu i strpqewe, {to je za `ivota svedo~ila.

Starost joj je posebno ulep{ao sin, profesor dr Milosav Mi{a Salati}, nekada{wi ugledni lekar, kardiolog i univerzitetski poslenik u Tuzli, a potom skoro tri decenije lekar u Norve{koj i [vedskoj. Mi{a se u me|uvremenu vratio iz inostranstva i nastavio `ivot u Trebiwu. Svaki vikend provodio je sa majkom na pradedovskom ogwi{tu.

PE^EWE SA RA @ WA

JELA PO NARUXBI

ORGANIZUJEMO SVE VRSTE PROSLAVA

PH 0430 732 284

SHOP 4/346 MAIN ROAD WEST ST ALBANS, VIC

PRASETINA SA RA@WA JAGWETINA SA RA@WA

- E, nema takvog sina kao {to je Mi{a - pri~ale su kom{ije Salati}a. - Mi{a nije davao baki Bosi da umre. Baka i Mi{a bili su primer pozitivne energije za sve nas, koji svi treba da slede. Zato svi baku Bosu `alimo do neba i sa Mi{om smo svi srcem. Nema vi{e na{e drage nake Bose, koja nas je znala i da ute{i, pou~i, nau~i, pomogne, posavetuje. Kao i svoju ro|enu decu.

Vi{kovi}: Slu`beni glasnik radi svoj posao, [mitove odluke ne mogu biti prihva}ene

Premijer Republike Srpske (RS) Radovan Vi{kovi} rekao je da Slu`beni glasnik radi svoj zakonom ustanovqen posao, i da }e tako }e biti i ubudu}e. Ukazuje da je Narodna skup{tina RS dvotre}inskom ve}inom rekla da ne prihvata odluke nelegalnog visokog predstavnika u BiH Kristijana [mita.

Komentari{u}i navode da je Tu`ila{tvo BiH formiralo predmet povodom potpisivawa odluke i objavqivawa u Slu`benom glasniku RS, a koja se ti~e progla{ewa zakona da se odluke visokog predstavnika [mita ne objavquju u Slu`benom glasniku i da se odluke Ustavnog suda BiH ne primenuju na teritoriji Srpske, Vi{kovi} je poru~io da u „Ustavu

jasno pi{e da zakone donosi Narodna skup{tina”. „Ni{ta tu nije ura|eno mimo zakona. NSRS je dvotre}inskom ve}inom rekla da ne prihvata vi{e odluke nelegal-

JELA SA RO [ TIQA

nog visokog predstavnika. Rije~ je o odlukama NSRS, a ne predsjednika Srpske, niti predsjednika Vlade”, rekao je Vi{kovi}.

Kako je naveo, NSRS je dvotre}inskom ve}inom rekla da vi{e ne prihvata odluke nelegalnog visokog predstavnika [mita.

„[mit je predstavnik samo u Federaciji (BiH), ovde je samo gra|anin Nema~ke i wegove odluke ne mogu da budu prihva}ene na prostoru Srpske. To je jasno potvrdila Narodna skup{tina kada je rekla da se vi{e ne mogu objavqivati odluke koje donosi visoki predstavnik u Slu`benom glasniku”, rekao je on.

Tako|e, on je dodao da to ne}e pokolebati institucije RS, koje rade posao na ustavan na~in.

Ukaz predsednika RS objavqen u Slu`benom glasniku, Tu`ila{tvo BiH formiralo predmet

U Slu`benom glasniku Republike Srpske objavqen je ukaz predsednika RS o progla{ewu Zakona o izmeni Zakona o objavqivawu zakona i drugih propisa RS i Zakona o neprimewivawu odluka

Ustavnog suda BiH na teritoriji RS. Tim povodom, Tu`ila{tvo BiH formiralo predmet, na kojem radi zajedno sa SIPA.

Tu`ila{tvo Bosne i Hercegovine formiralo je predmet povodom potpisivawa odluke i objavqivawa ovog ukaza u Slu`benom glasniku.

Portparol Tu`ila{tva BiH Boris Grube{i} naveo je da u timu rade tri tu`ioca zajedno sa Dr`avnom agencijom za istrage i za{titu (SIPA) i drugim nadle`nim agencijama.

„U Tu`ila{tvu BiH, u navedenom predmetu, formiran je tim od tri tu`ioca, koji zajedno sa SIPA, kao i drugim bezbednosnim i policijskim agencijama,

preduzimaju zakonom predvi|ene aktivnosti o ~ijim rezultatima }e javnost biti obave{tena”, rekao je Grube{i} za Kliks.

Dodik je u petak potpisao izmene i dopune Zakona o objavqivawu zakona i drugih propisa RS, koje je visoki predstavnik poni{tio 1. jula.

Visoki predstavnik me|unarodne zajednice u BiH Kristijan [mit, koga Republika Srpska ne priznaje, poni{tio je 1. jula zakon kojim se ukida obaveza objavqivawa odluka visokog predstavnika u Slu`benom glasniku Republike Srpske i Zakon o nesprovo|ewu odluka Ustavnog suda BiH na teritoriji Republike Srpske, koje je prethodno usvojila Skup{tina Republike Srpske.

[mit je tako|e nametnuo izmene krivi~nog zakona BiH na na~in da se radwe, kojim se naru{ava ustavni poredak dr`ave, tretiraju kao krivi~no delo.

VLADA UZ MO]NIKA, NAROD NE ODUSTAJE OD BORBE ZA SELO

Koncesija za rudnik lignita pod Kozarom, podigla me{tane na noge a ekolozi najavquju i tu`bu.

Uprkos protestima me{tana i protivqewu ekologa i stru~waka, Vlada Republike Srpske }e dati koncesiju za rudnik lignita u Bistrici kod Prijedora. Bistri~ani ne odustaju od borbe za spas svog sela, a ekolozi najavquju tu`bu protiv Vlade i poru~uju: to je demonstracija sile i ve} vi|en scenario. Odluku o pokretawu postupka za dodelu koncesije za eksploataciju ugqa u Bistrici Vlada je donela 22. juna, na osnovu inicijative preduze}a “Drvo-eksport” iz Tesli}a. Ovoj firmi, koja ve} vi{e od

mesec dana, bez ikakvih dozvola kopa na lokalitetu budu}eg rudnika, po svemu sude}i }e biti i dodeqena koncesija. Vlasnik “Drvo-eksporta” je, prema pisawu medija, Sr|an Kqe~anin Rufi, odbornik SNSD u Tesli}u.

- Sad se vidi ko je ko i ~ije interese {titi vlast. Odluku je potpisao premijer Vi{kovi}, a pre vi{e od mesec dana jedan vrlo dobro upu}en ~ovek mi je rekao: xaba se bunite, sve je to dogovoreno, Vi{kovi} je obe}ao Kqe~aninu ovaj rudnik – ka`e me{tanin Daniel Lazi}.

Me{tani Bistrice su zga|eni i revoltirani ovim potezom Vlade RS. Ko god da ju je pripremio i potpisao, odluka Vlade RS je ne samo politi~ki i moralno sporna, nego i nezakonita, poru~uju iz Centra za `ivotnu sredinu Bawaluka. Najavquju tu`bu.

Bistri~ani su krajem juna, na vanrednoj sednici Skup{tine grada Prijedora, ponudili da sami skupe novac i u buxet Srpske uplate onoliko para, koliko bi Republika Srpska dobila na osnovu koncesione naknade. Stru~waci procewuju da su rezerve ugqa u Bistrici mr{ave i da bi, s obzirom na to da je koncesiona naknada po toni lignita svega 2,6 KM, Srpska od ovog posla mogla naplatiti mawe od 300.000 KM. S druge strane oni koji kopaju lignit mogu zaraditi milione evra.

Premijer Republike Srpske (RS) Radovan Vi{kovi}

Posle sastanka predsednika Vu~i}a i Milatovi}a u Beogradu

USKORO NORMALIZACIJA ODNOSA

Srbija }e diplomatskog predstavnika u Podgorici imenovati za desetak dana, a Crna Gora nakon formirawa nove vlade

Posle sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a i Crne Gore Jakova Milatovi}a u Palati „Srbija” u Beogradu najavqeno je skoro imenovawe ambasadora u Beogradu i Podgorici. Kako je re-

matski odnos na nivou ambasadora, nemaju zajedni~ke grani~ne prelaze, a platni promet izme|u Srbije i Crne Gore je ozbiqna poslovna barijera, kao i da nikada nije odr`ana zajedni~ka sednica na{ih vlada.

Srbija je u ekonomskom smislu mo`da i najva`niji partner Crne Gore, rekao je predsednik Milatovi} i dodao da je Crna Gora najvi{e izvozila u Srbiju.

„Srbija je najve}e turisti~ko tr`i{te za Crnu Goru, gosti iz

treba to da osete. Postoji velika trgovinska razmena imaju}i u vidu veli~inu zemaqa, proporcionalno broju stanovnika, imamo najve}u trgovinsku razmenu sa Crnom Gorom”, naglasio je Vu~i}.

On je dodao da je Crna Gora va`an partner ne samo zbog ekonomije, ve} i zbog tradicionalne bliskosti i povezanosti.

Vu~i} je rekao da su razgovori bili dugi, sadr`ajni i otvoreni, a da se govorilo o brojnim pitawima, infrastrukturnim, energetskim.

Predsednik Srbije naveo je i da je za 16 odsto vi{a trgovinska razmena sa Crnom Gorom u prvih {est meseci ove godine, kao i da se o~ekuje da ona do kraja godine bude milijardu i 600 miliona evra, {to je apsolutni rekord.

Govore}i o Kosovu i Metohiji, crnogorski predsednik naveo je da Crna Gora jeste priznala nezavisnost tzv. Kosova, ali razume i pozicije Srbije.

kao predsednik Vu~i}, Srbija }e svog diplomatskog predstavnika u Podgorici imenovati u narednih 10-12 dana.

„Slo`ili smo se da je neophodno imenovawe ambasadora, dobio sam uverewe i od Vu~i}a da }e Srbija napraviti brzo korak u tom pravcu, a Crna Gora nakon formirawa nove vlade u Crnoj Gori”, rekao je Jakov Milatovi}.

Crnogorski predsednik rekao je da je, s obzirom na obim i zna~aj ekonomske saradwe, paradoksalno da dve zemqe nemaju diplo-

Srbije su samo u pro{loj godini imali udeo od 25 odsto ukupnih no}ewa stranih gostiju. Srbija je bila najve}i strani investitor u Crnoj Gori i to sa udelom od 12 odsto od ukupne vrednosti stranih direktnih investicija”, istakao je Milatovi}.

Na{i razgovori su potvrda da je ja~awe bilateralnih veza Srbije i Crne Gore od ogromne uzajamne koristi, istakao je predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}.

„Na{i dobri odnosi su va`ni zbog gra|ana na{ih zemaqa, oni

„Prijateqski podr`avamo dijalog Beograda i Pri{tine i nadamo se da }e uskoro do}i do deeskalacije tenzija na KiM. Predsednik Vu~i} je uradio dosta da do|e do smirivawa situacije, ali za tango je potrebno dvoje”, naveo je Milatovi}.

Crnogorski predsednik doputovao je ju~e u zvani~nu posetu Beogradu, a na aerodromu „Nikola Tesla” do~ekao ga je ministar inostranih poslova Ivica Da~i}.

Jakovu Milatovi}u je prire|en sve~ani do~ek ispred Palate „Srbija” gde su potom odr`ani sastanci srpske i crnogorske delegacije koje su predvodili predsednici dve dr`ave.

Crna Gora me|u top xet-set destinacijama

za penzionisawe

Xet-set destinacije za penzionisawe su prelepa, prijatna, bezbedna uto~i{ta koja nude ekskluzivne mogu}nosti za `ivot. Zapravo, idealna za pronicqive penzionere koji `ele da u`ivaju u zara|enom, pi{e za „Forbs” Kejtlin Pedikord koja ve} vi{e od tri decenije prati trendove `ivota i investicija {irom sveta.

Najzna~nija razlika izme|u penzionisawa xet-seta i „obi~nog“ odlaska u penziju u inostranstvu je ta {to buxet nije na granici izdr`qivosti. Xet-set penzioneri tako|e prepoznaju koje su najboqe mogu}nosti da u inostranstvu dobiju vi{e za svoj novac, a da im tro{kovi pritom ne predstavqaju problem. Zbog toga imaju vi{e opcija gde da provedu i potro{e svoju penziju.

U izboru pet najboqih svetskih destinacija za penzionisawe na prvom mestu navodi – Bokokotorski zaliv, i procewuje da je tu za dvoje potrebno imati mese~ni buxet od 2.900 dolara. S pogledom na isti deo mora kao jugoisto~na Italija, Bokokotorski zaliv se mo`e pohvaliti sa 57 miqa divne obale okru`ene visokim planinama i zadivquju}im fjordom. Severna Kalifornija je jedino drugo mesto koje se s wim mo`e porediti. Duboka uvala Jadranskog mora je zaliv

pro{aran {armantnom me{avinom sredwovjekovnih gradova i luksuznih modernih objekata, te marinama za superjahte. Ultrabogati tretiraju ovaj raj za jahte kao svoju privatnu rivijeru.

Bokokotorski zaliv je dobro poznat investitorima, ali sa pristupa~nim tro{kovima `ivota, prekrasnim pejza`om, lakom rezidentnom politikom, zna~ajnom zajednicom iseqenika i beskrajnim mogu}nostima rekreacije, pa tako|e ima veliku privla~nost za `ivotni stil xet-set penzionera. Ostale privla~e destinacije su Duvil u Normandiji, u Francuskoj, zatim Mendoza u Argentini, Puket na Tajlandu i ostrva Turks i Kaikos u Atlantskom okeanu.

PODR[KA MARKU KOVA^EVI]U Protest u Nik{i}u, gra|ani uz predsednika op{tine

Veliki broj Nik{i}ana okupio se u protesnoj {etwi gradskim ulicama, kako bi pokazao podr{ku predsedniku Op{tine Marku Kova~evi}u. Oni su se okupili zbog hajke ostataka biv{eg re`ima na Kova~evi}a, protiv koga je tu`ila{tvo podnelo krivi~nu prijavu jer se navodno nedoli~no poneo prema dr`avnoj himni.

Trobojke su se vijorije ulicama Nik{i}a, a na Trgu [aka Petrovi}a gra|ani su nosili transparente sa natpisima „Crnoj Gori treba pravda a ne zakon ambasada“, kao i Wego{evim stihovima „Sv’jet je ovaj tirjan tirjaninu, a kamoli du{i blagorodnoj“.

- Okupili smo se ve~eras da podr`imo Marka Kova~evi}a, jednog od naj~estitijih, najperspektivnijih politi~ara kojeg ima ova na{a Crna Gora, koji je izlo`en sramnim klevetama i progonu. To je na{ povod, a su{tina je na`alost dubqa, ozbiqnija i zlokobnija. Na`alost, zahvaquju}i mlitavoj i kukavi~koj novoj vlasti, ostaci tog vampirskog re`ima su osetili {ansu da se oporave i zbog toga su ovako podivqali. Mr`wa, zloba i zavist, to su wihova oru`ja, a mi moramo da odgovorimo razumno, saborno i u duhu na{ih veli~anstvenih, op{tenarodnih litija - rekao je kwi`evnik @elidrag Nik~evi}.

- Posle 30 godina wihovog lopovluka i kriminala pokazao u Nik{i}u i rekao: Kraj je kriminalu, evo mene, evo Nik{i}ana, sloboda Nik{i}u. To su trebali da vide - poru~io je Bakovi} i kazao, izme|u ostalog, i pesmu koju je posvetio Kova~evi}u.

UVOZNI EVROPSKI PROIZVODI I ALKOHOLNA PI]A, RAZNE VRSTE DOMA]IH KOLA^A, LEPIWA I BUREKA SVE@E I NAJBOQE VRSTE KAFA IZ CELOG SVETA

OGROMAN ASORTIMAN PROIZVODA IZ BIV[E JUGOSLAVIJE

VU^I] Zamolio Makrona da ulo`i dodatni napor kako bi se pri{tinska strana urazumila

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} razgovarao je telefonom sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom i tom prilikom ga zamolio da ulo`i dodatni napor kako bi se pri{tinska strana urazumila i {to pre vra-

U SUBOTU 8. JULA NAVR[ILO SE 2000 DANA OD UBISTVA OLIVERA IVANOVI]A

U KOSOVSKOJ MITROVICI

Porodica i prijateqi odali po{tu

U subotu, 8. jula, navr{ilo se ta~no 2000 dana od ubistva Olivera Ivanovi}a lidera Gra|anske inicijative „Srbija, demokratija, pravda“ iz Kosovske Mitrovice.

U vreme ubistva, 16. januara 2018. godine, pre 2000 dana, u 8 sati i 15 minuta, deo porodice, prijateqi, gra|ani odali su po{tu Oliveru Ivanovi}u.

upereno protiv Srba na KiM, sve o~iglednije udaqava svaku mogu} nost civilizovanog razgovora i pristupa re{avawu otvorenih pitawa. Naglasio sam da Srbija ostaje privr`ena dijalogu i o~uvawu mira, iako je srpska zajednica na Kosovu i Metohiji jedina etni~ka grupa u Evropi koja je izlo`ena konstantnom nasiqu”, istakao je Vu~i} na Instagramu.

Na mestu gde je pucano na wega, ispred sedi{ta Gra|anske inicijative „Srbija, demokratija, pravda“, u ulici Sutjeska br. 64 okupili su se wegova ven~ana supruga Marina Ivanovi}, prijateqi, saborci i gra|ani Kosovske Mitrovice i zapalili sve}e, te polo`ili cve}e.

Ideja je potekla od gra|anskog aktiviste iz Mitrovice Dejana Nedeqkovi}a koji je na okupqawe pozvao putem dru{tvenih mre`a.

pitawem – ‘Ko je ubio Olivera?’“, naveo je Nedeqkovi}.

tila u okvire konkretnih razgovora.

Kako je predsednik Srbije naveo na svom Instagram nalogu, sa francuskim predsednikom imao je “kao i uvek, otvoren i ozbiqan razgovor”, kao i da mu je predo~io posledice opasnog razvoja situacije na Kosovu i Metohiji.

“Sada ve} neskriveno nasiqe

“Zamolio sam predsednika Makrona da ulo`i dodatni napor kako bi se pri{tinska strana urazumila i {to pre vratila u okvire konkretnih razgovora, kao i da prestane da obesmi{qava sve napore usmerene na deeskalaciju situacije”, naveo je Vu~i}.

Pored toga, kako ka`e, zahvalio je predsedniku Makronu na spremnosti da saslu{a Beograd, kao i na odlu~nosti da se dodatno anga`uje kako bi se razre{ila izuzetno slo`ena i nadasve opasna situacija na KiM.

DIREKTOR KANCELARIJE VLADE SRBIJE ZA KOSOVO I METOHIJU

PETAR PETKOVI]:

Sednica SB UN da pokrene pitawe

Kurtijevog pohoda na Srbe

Direktor Kancelarije Vlade Srbije za KiM Petar Petkovi} ocenio je da je Savet bezbednosti UN mesto pred kojim se mora pokrenuti pitawe „nasilni~kog pohoda” kosovskog premijera Aqbina Kurtija na srpski narod na Kosovu, kako bi se pokazalo da li postoji me|unarodno pravo.

„Ako se to ne dogodi, to bi bilo ni{ta drugo do javno priznawe da me|unarodno pravo ne postoji i da ono nikoga ne obavezuje“, rekao je Petkovi}, povodom najave predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a da bi zvani~ni Beograd mogao da inicira sednicu SB UN.

Upitan kako je razumeo izjavu specijalnog izaslanika Evropske unije za dijalog Beograda i Pri{tine Miroslava Laj~aka, da su i za Srbiju spremne kaznene mere ukoliko ne postupa u skladu sa EU, Petkovi} je kazao da predstavnici EU tradicionalno govore o obe strane.

„Gospodin Laj~ak je ozbiqan ~ovek i iskusan diplomata, ali i on je u javnoj komunikaciji ponekad spreman da se lati administrativnih EU krilatica. Moje pitawe je – Za {ta da nas kazne? Sve svoje obaveze Beograd je ispunio, ukqu~uju}i i deo posledweg plana za deeskalaciju“, rekao je on.

„Do{li smo da ispo{tujemo Olivera i po prvi put nemamo kome da po{aqemo poruku jer nas je Srbija prodala i ostavila, predsednik pozvao da se malo sklonimo dok ne pro|e ne{to, Pri{tini koja vr{i teror nad Srbima i hapsi qude svakog dana, svakako nema svrhe. Wihovo su|ewe (za ubistvo Olivera) je smejurija. Na`alost ne mo`emo da verujemo ni me|unarodnoj zajednici koja na sve gleda }ute}i“, kazao je Dejan Nedeqkovi}.

Istakao je da je duboko ube|en da sve tri strane stoje iza ubistva ovog politi~ara, srpska, albanska i me|unarodna.

„Nadam da }e mo`da nekad neko objaviti imena ubica i nalogodavaca, ali da se pla{im da }emo na istom mestu biti i za 3000 dana od ubistva sa istim

Lider GI SDP, Oliver Ivanovi}, ubijen je 16. januara 2018. oko 8 sati i 15 minuta u ulici Sutjeska br 64, sa {est hitaca u le|a, na samom ulazu ograde gde se nalazi ku}a u kojoj je sedi{te wegove stranke u Kosovskoj Mitrovici. Istog dana je u gradu prona|eno zapaqeno vozilo „opel astra” iz kojeg je, kako se sumwa, pucano.

Skoro dve godine kasnije – 2. decembra 2020.g., Specijalno tu`ila{tvo Kosova podiglo je prvu optu`nicu.

Uprkos obe}awu da }e wegove ubice biti brzo prona|ene to se jo{ uvek nije desilo.

Istragu o ubistvu vode i srpska i kosovska stana. O slu~aju u Beogradu se ne zna gotovo ni{ta, dok su|ewe u Pri{tini nije dalo previ{e rezultata.

NA KOSOVU I METOHIJI OBELE@EN ME\UNARODNI DAN KFOR-A

Verno izvr{avamo svoj mandat

Me|unarodni dan KFOR-a obele`en je 8. jula u bazi ove misije „Film siti” u Pri{tini. „Garantuju}i da sve etni~ke grupe u institucijama na Kosovu imaju priliku da `ive u miru i sigurnosti. To je ~asna misija i verujem da ste svi veoma ponosni {to ste deo we”, poru~io je komandant KFOR-a italijanski general An|elo Mikele Ristu}a.-

Manifestacija, koju svake godine organizuje svih 27 zemaqa KFOR-a, ima za ciq da oja~a integraciju izme|u me|unarodnog vojnog osobqa i lokalnih civila sa wihovim porodicama i doprinese promovisawu kulturne raznolikosti unutar misije kao faktora uspeha i rasta, navodi se u objavi KFOR-a na Fejsbuku.

Komandant KFOR-a, An|elo Mikele Ristu}a, poru~io je u sve~anom govoru da ova misija nastavqa da „verno izvr{ava svoj mandat“.

„Garantuju}i da sve etni~ke grupe u institucijama na Kosovu

imaju priliku da `ive u miru i sigurnosti. To je ~asna misija i verujem da ste svi veoma ponosni {to ste deo we”, naveo je Ristu}a.

U objavi se dodaje i da KFOR u potpunosti ostaje fokusiran

na svakodnevnu implementaciju svog mandata – zasnovanog na Rezoluciji Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija 1244 iz 1999. godine – da osigura bezbedno okru`ewe i slobodu kretawa za sve qude koji `ive na Kosovu.

Pi{e: Zoran Vla{kovi}

Вучић - Макрон

Mesto gde je ubijen Oliver Ivanovi}

Predrag i Qubi{a, iz Ni{a, na motorima 18 dana krstarili po Iranu

ZA VE^ERU SMO DALI MILIONE, A ZA LITAR BENZINA 10 DINARA

Ni{lije Predrag Perunovi} i Qubi{a Vidanovi} su 18 dana na motorima krstarili Iranom. Sa atraktivnog putovawa, tokom kog su pre{li 11.000 kilometara vratili su se nedavno sa nezaboravnim se}awima, onim koja se pamte ceo `ivot. Wihova nezaboravna iskustva prenose beogradske „Novosti“.

Obi{li su predivne, gotovo nestvarne predele, vozili 500 kilometara kroz pustiwu, upoznali se sa iranskom kulturom starom i do 7.000 godina. Valuta koja broji vi{e nula podsetila ih je na doba biv{e Jugoslavije i vreme inflacije, a gorivo su po litru pla}ali svega 10 dinara.

- Vratili smo se puni neverovatnih utisaka. Malo je onih koji poznaju tu zemqu. Videli smo persijsku lepotu i srda~ne qude. Pre nego {to smo 8. maja krenuli, nama je izgledala egzoti~na, interesantna, puna izazova... Pripremali smo se nekoliko meseci, nije jednostavno, ali smo se sna{li. [to ka`u, kada se ne{to `eli, uvek se prona|e na~in. Proveli smo u sa-

Zemqa vrlo obrazovanih qudi

Qubi{a Vidanovi} posebno nam je istakao da je Iran zemqa sa mnogo obrazovanih qudi, savremenim gradovima koji imaju odli~nu infrastrukturu, sa metroima, vi{espratnicama i prodavnicama u kojima se prodaju proizvodi iz ~itavog sveta:

- Postoji islamski kodeks obla~ewa i `ene su obavezne da nose burku, ali je mnogo mladih `ena ne nose i svesno preuzimaju odgovornost da zbog toga budu ka`wene. U kafi}ima mo`ete da vidite moderno obu~ene devojke kako opu{teno sede i nikada ne biste pomislili da ste u Iranu, ve} u nekoj zapadnoevropskoj zemqi.

NAJPOPULARNIJA

mom Iranu 18 dana, a putovawe je trajalo ukupno 28 dana i pre{li smo 11.000 kilometara - ka`e Predrag.

Obi{li su mnogo gradova i zanimqivih odredi{ta: Tabriz, Teheran, Isfahan, [iraz, Bander Abas...

- Si{li smo do Persijskog zaliva, kupali se u tom pretoplom moru, ~ija je temperatura oko 30 stepeni, a koji je deo Indijskog okeana. Nismo uspeli tamo da na|emo hlad, temperatura vazduha bila je ~ak 43 stepena, a to nam je ujedno bila i najdaqa destinacija koju smo posetili - prise}a se Predrag.

Najja~i utisak na wega su ostavili `iteqi ove zemqe koja ima 85 miliona stanovnika, a po povr{ini je gotovo 19 puta ve}a od Srbije.

- Qudi su divni, dobri, gostoprimqivi, srda~ni... Fascinirala me ta iskrena `eqa da vide nekoga ko nije iz Irana, a do{ao je da se interesuje za wihovu zemqu i za wih same. Toliko lepih susreta je bilo, toliko qudi nas je presretalo, zaustavqalo, sviralo iz automobila, kamiona... Otvoreno su pokazivali koliko su stvarno sre}ni i zadovoqni {to su stranci do{li i posetili wihovu domovinu.

Pri~u sa Kaspijskog jezera pone}e kao posebno dragu uspomenu.

- Posetili smo lokaciju i neplanirano ostali ~itav dan, celo popodne na ru~ku, na ribi iz Kaspijskog jezera, gde nam se jedna Iranka sa svojim verenikom ponudila da nam spremi ru~ak, na vrlo autenti~an iranski na~in: u neku metalnu posudu stavqaju se ~etiri vrela, usijana, posebna kamena i na wih se polo`i riba koja se tu pe~e.

Istorija drevne Persije, koju su imali priliku da vide i osete u jednom starom iranskom selu, ostavila ih je bez re~i.

- Mnogo je toga iz istorije Irana {to ga izdvaja od ostalih zemaqa, poput sela Kandovan starog 2.500 godina. Obi{li smo i lokalitet Persepolis, glavni grad nekada{weg Ahmedinskog carstva koji je

IMENA NA SVETU:

Na listi ~esto `ensko ime u Srbiji

I dok je u Beogradu trenutna statistika da su imena Sofija i Luka najpopularnija za de~ake i devoj~ice, u svetu statistika stoji ovako.

Na Tviter profilu „World of Statistics“ objavqena je lista najpopularnijih imena na svetu.

Na prvom mestu nalazi se ime Muhamed, a na drugom `ensko ime Marija.

Ako je verovati ovom popularnom nalogu navodno Muhameda ima ukupno 133 miliona 349 hiqada i 300 a Marija upola mawe 61 milion 134 hiqada i 526.

Slede}e po popularnosti je ime Nu{i, zatim Hose, Vei, Ahmed, Jan, Ali i Xon.

Slede ih Dejvid, Li, Abdul,

Ana, Jing, Majkl, Juan, Meri, Xin, Robert, Daniel, Luis, Karlos, Xejms, Antonio, @ozef, Hui.

Nama najbli`e ime Marija koje se nalazi na drugom mestu po u~estalosti je biblijsko ime koje je veoma popularno u hri{}anskim

zemqama, ali je rasprostraweno i u ostalim zemqama sveta.

Smatra se da Marija vodi poreklo od starohebrejskog imena „Miryam“, ali svoje korene ima i u gr~kom i u egipatskom i latinskom jeziku.

podigao jo{ persijski car Darije Prvi. Na ovo mesto posebno je ponosan ceo Iranisti~e Predrag.

Wegov saputnik Qubi{a ka`e da je bio zadivqen jednim jezerom.

- Glavni utisak su, naravno, qudi, koji su stvarno neverovatni, to do sada video nisam. A, od krajolika izdvojio bih Pink jezero. Bio sam zate~en tim pogledom i izgledom. Pitao sam se da li sam zaista na Zemqi. Stvarno deluje nestvarno - pri~a on.

Budu}i da u Iranu ne funkcioni{u evropske platne kartice, zamenili su evre za doma}e rijale koji imaju mnogo nula, ba{ kao nekad u SR Jugoslaviji kada se sve pla}alo milijardama.

- U jednom restoranu ve~eru za nas dvojicu platili smo nekoliko miliona. Inflacija im je, na`alost, visoka, i imaju dve valute u opticaju: staru - rijal, koja ima gomilu nula, i toman koji ima ~etiri nule mawe. Sve bi bilo lak{e da na{e platne kartice funkcioni{u tamo. Ali na`alost, ne! Oni imaju svoj platni sistem i svoje kartice, koje odli~no funkcioni{u. Na tezgama kod obi~nih qudi, kod starih baka, pla}ali smo na posterminalu tom iranskom karticom - obja{wava Qubi{a. Posebno ih je ka`e obradovalo {to je gorivo toliko jeftino.

Tokom obilaska Irana, pre{li su kilometrima duge predele koji neodoqivo podse}aju na one iz filma „Pobesneli Maks”. - Jednog dana vozili smo 500 kilometara kroz pustiwu uz tek po neko mawe mesto na putu. Nema vegetacije, planine su gole, ravnice tako|e, a pra{ina se di`e svuda naokolo, pri svakom malo ja~em vetru. Reka nema, nema ni `ivota. ^im vidite neko zelenilo shvatite da tu mora da ima onog najdragocenijeg: vode. Ona je tamo, shvatili smo, najdragocenija - pri~a nam i najavquje jo{ egzoti~nih putovawa, na motorima, koja donose nesvakida{we pri~e i utiske.

ili Australiji

Me|ugeneracijsko siroma{tvo u Americi ~etiri puta ja~e nego u Danskoj i Nema~koj ili Australiji

ZANIMQIVA PRI^A JEDNOG

AUSTRALIJANCA IZ PERTA

Kada je Greg Ros odleteo ku}i u Australiju nakon sahrane svog ujaka u Oklandu 2008. godine, gledao je kroz prozor aviona u oblake, i dok je sleteo u Pert, doneo je odluku da potpuno promeni `ivot. Tokom leta je shvatio da je izgoreo u svom poslu kao vr{ilac du`nosti generalnog direktora pozori{ne kompanije, a posle decenija kao izvr{ni direktor marketinga za presti`ne automobile.

„Verovatno je veoma specifi~no za moju starosnu grupu. Nikada ne smemo da pla~emo, nikada ne smemo da odustanemo, moramo da budemo ~vrsti. Bori{ se u sebi. Mislite da ne{to nije u redu sa vama – Ja sam proma{aj.“ Pesma koja mu je pala na pamet bila je ‘Watching the wheels’ Xona Lenona… „Samo sedim ovde i gledam kako se to~kovi okre}u.”

Dao je otkaz i kada su ga odrasla deca pitala {ta }e da radi, rekao je: „Mislim da }u samo voziti prokleti kamion.“ Prijavio se za posao voza~a ogromnog kamiona sa dve ili vi{e prikolica. Ros je `eleo da vozi „najve}e {lepere na svetu.

„Pozvala me kompanija. ‘U va{em CV-ju nema ni~ega o vo`wi kamiona’, rekli su.“

Ros je u mladosti vozio mawa vozila a sada vozi {lepere. Sa 72 godine ima ugovor na puno radno vreme. Sada se to~kovi okre}u sasvim druga~ije. Radi 12 sati dnevno, 14 dana za redom, pre nego {to ima slobodnu nedequ.

„Sa ovim kamionom, oni me ne poseduju. Na kraju smene, okre}em kqu~ i to je ne~ija odgovornost.”

Ros voli samo}u. U kabini pu{ta klasi~nu muziku, Stonse ili Lenarda Koena. „Nekad samo `elim ti{inu. Ako idete na putovawe od 300 km, sposobnost razmi{qawa je divna. Veoma sam sre}an sam sa sobom. Svi|a mi se ko sam i gde sam.” Ponekad naleti na qude u Pertu iz svojih korporativnih dana i oni zbuweno ka`u: „Znam… Ali to je nemogu}e!“

Ros je imao rak {titaste `lezde pre dvadesetak godina, i dali su mu tri meseca `ivota. Dakle, wegov novi pravac se mo`e shvatiti i kao druga {ansa. Kada se osvrne na svoje korporativne dane, ka`e: „Mora da sam bio nemogu} i previ{e samouveren. Kakav kreten!” On vozi bicikl da bi odr`ao kondiciju i nada se da }e voziti {lepere jo{ tri do pet godina.

„Video sam kako mu{karci iznenada ostare“, ka`e on. „Ne vidite ih nekoliko meseci, a onda ih vidite i imaju te reumatske o~i. Postanu mr{avi. Odjednom je taj alfa mu`jak stara osoba. Ne zna{ kada ti to dolazi.“ Ros ne `eli da ga starost tako iznenadi.

„^a{a mi je uvek do pola puna. I dolazi konobar sa jo{ jednom fla{om.“

Ameri~ki san ne mora biti isti za svakoga, ali u sr`i, simbolizuje boqitak i priliku za postizawe uspeha. Ili je bar tako bilo donedavno. Najnovija istra`ivawa pokazuju da }e do toga pre do}i u Danskoj, Nema~koj, Australiji ili pak Velikoj Britaniji pi{e Business Insider. Akademici sa Univerziteta Bokoni i Fondacije Rokvul, kao i Univerziteta u Stokholmu, istra`ivali su kako siroma{tvo „opstaje” kroz generacije u vi{e zemaqa. Wihovo saznawe je da je me|ugeneracijsko siroma{tvo u Americi ~etiri puta ja~e nego u Danskoj i Nema~koj i dva puta ja~e u od nosu na Australiju i Ve liku Britaniju. Dok je za ameri~ko dete koje odrasta u siroma{tvu mnogo ve}a vero vatno}a da }e biti u siroma{tvu u odraslom dobu, dansko dete koje odrasta u siroma{tvu ima samo malo ve}u verovatno}u da }e biti u siroma{tvu u svojim mladim, odraslim godinama.

Istra`ivawe je pokazalo i da ove razlike iz-

me|u zemaqa imaju vrlo malo veze sa razlikom u kvalitetu obrazovawa niti je zasnovano na rasnoj diskriminaciji ili lokaciji, uz postojanost siroma{tva u SAD-u na visokom nivou po rasnim i geografskim linijama. Umesto toga, istra`iva~i su otkrili da je postojanost siroma{tva sna`no povezana sa poreskim stopama i onim {to oni nazivaju efektima transfernog osigurawa, {to se mo`e smatrati sli~nim mre`i socijalne sigurnosti. - Amerika je arhetip liberalne i rezidualisti~ke dr`ave blagostawa, sa slojevitim pristupom visokom obrazovawu i zapo{qavawu, velikim povratom zarade od visokog obrazovawa i relativno slabom dr`avom blagostawa za osigurawe od rizika u odrasloj dobi - rekli su istra`iva~i. Jo{ zna~ajnije u Americi je ono {to istra`iva~i nazivaju „kaznom zaostalog srioma{tva” ili o`iqcima koje detiwstvo u siroma{tvu mo`e da ostavi na pojedinca. Istra`iva~i su otkrili da je „izlo`enost siroma{tvu u detiwstvu posebno ozbiqna u SAD”, navode}i na primer mawi pristup kvalitetnoj zdravstvenoj za{titi me|u stanovnicima SAD sa niskim primawima.

„Odrekao sam se direktorske pozicije, po~eo da vozim kamion i sada `ivim svoj san“

MIT ILI ISTINA O REALNOM @IVOTU Ve}a je verovatno}a da }ete `iveti „ameri~ki san” u Nema~koj, Danskoj

[ta treba da znate o virusu RSV-a dok se broj slu~ajeva pove}ava:

MO @E BITI SMRTONOSAN

Opasna i veoma zarazna bolest posebno se {iri Australijom - ove godine u rekordnom broju. Stru~waci su upozorili da se slu~ajevi RSV-a, {to je skra}enica od respiratornog sincicijalnog virusa, bele`i 10 puta vi{e nego u isto vreme pro{le godine. Infekcija, koja mo`e dovesti do ozbiqnih bolesti poput upale plu}a ili bronhitisa, mo`e se pokazati smrtonosnom za odoj~ad, a mnoga moraju biti hospitalizovana. U Ju`noj Australiji je bilo 3.926 prijavqenih slu~ajeva RSV-a u prvoj polovini godine, u pore|ewu sa 539 u istom periodu pro{le godine. Sli~na je pri~a i za druge dr`a-

gawa i mogu se pogor{ati tokom prva tri do ~etiri dana sa bole{}u.

KOJI SU SIMPTOMI RSV KOD BEBA?

Bebe mla|e od jedne godine imaju ve}u verovatno}u da razviju probleme sa disawem kao {to su pneumonija ili bronhitis sa RSV. Odoj~ad mo`e izgledati uznemireno i imati pote{ko}a u hrawewu. Roditeqima se savetuje da odvedu svoje dete kod lekara op{te prakse ako im se ka{aq pogor{a, ako imaju mawe od polovine uobi~ajene hrane, odbijaju hranu i pi}e ili ako izgledaju veoma umorno i

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

lica

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

dima cigareta i isprobavaju fiziolo{ke kapi za nos.

KAKO SE RSV [IRI?

ve, sa izuzetkom Kvinslenda, koji je od po~etka godine do 26. juna prijavio 16.332 potvr|ena slu~aja RSV-a.

[TA JE RSV?

RSV je skra}enica za respiratorni sincicijalni virus koji ciqa na plu}a i respiratorni trakt. To je jedan od glavnih uzroka infekcije plu}a kod odraslih i dece i mo`e dovesti do ozbiqnijih bolesti poput upale plu}a ili bronhiolitisa. RSV je jedan od naj~e{}ih uzroka obi~ne prehlade sa curewem iz nosa, kijawem, bolom u grlu, groznicom i glavoboqom. Ve}ina qudi se oporavqa za jednu do dve nedeqe, ali drugi mogu biti hospitalizovani.

KOJI SU SIMPTOMI RSV

KOD ODRASLIH?

Respiratorni virus izaziva simptome sli~ne prehladi kao {to su curewe iz nosa, ka{aq, kijawe, groznica, piskawe, smawen apetit i umor. Simptomi se obi~no javqaju oko pet dana nakon izla-

pospaniji su nego ina~e. Roditeqi treba da odvedu svoje dete u najbli`u hitnu pomo} ako wihova beba ima pote{ko}a sa disawem ili uvla~i u grudi pri svakom dahu.

KAKO SE LE^I RSV?

Ve}ina qudi mo`e da se izbori sa RSV-om, a mnogi se ose}aju boqe nakon 1-2 nedeqe. Blagi simptomi se mogu sanirati paracetamolom ili brufenom. Pacijenti se podsti~u da ostanu hidrirani uz redovne gutqaje vode. RSV se ne mo`e le~iti antibioticima. Odoj~ad i odrasli }e u nekim slu~ajevima morati da se le~e u bolnici zbog pogor{awa simptoma intravenskim kapawem i dodatnim kiseonikom.

[TA JE RSV KA[AQ?

RSV ka{aq se mo`e identifikovati po pra}ewu zvi`dawa ili ote`anog disawa. Tako|e mo`e zvu~ati mokro zbog nakupqawa sluzi koja mo`e biti lepqiva i gusta. Pacijenti mogu da kontroli{u svoj ka{aq tako {to stvaraju vla`an vazduh za disawe, piju te~nost, dr`e se daqe od

RSV je veoma zarazan virus. [iri se kapqicama koje sadr`e virus kada neko ka{qe ili kija. Dodirivawe predmeta i povr{ina kontaminiranih kapqicama, a zatim dodirivawe ruku ili o~iju tako|e mo`e pro{iriti virus. Virus mo`e da pre`ivi na povr{inama 3-7 sati, pa je prawe ruku va`no. Osoba je obi~no zarazna prvih 3-8 dana nakon pojave simptoma, ali za one sa oslabqenim imunolo{kim sistemom to mo`e biti du`e.

POSTOJI LI RSV TEST?

RSV se mo`e identifikovati PCR testom (bris nosa ili grla). Qudi se mogu

testirati kod svog lokalnog lekara za patologiju, koji }e najverovatnije istovremeno testirati na Kovid, RSV i grip. Trenutno ne postoje vakcine za RSV, ali nekoliko ih je u razvoju. Me|utim, mogu se preduzeti neke od preventivnih mera protiv RSV-a. To ukqu~uje ostanak kod ku}e ako se ne ose}ate dobro, pokrivawe usta i nosa kada kijate i no{ewe maske na mestima sa puno qudi ili u avionima. Redovno prawe ruku, deqewe {oqica ili pribora i redovno ~i{}ewe povr{ina koje bi mogle da budu kontaminirane tako|e }e spre~iti {irewe virusa.

[TA JO{ TREBA DA ZNATE O RSV-U?

RSV obi~no napada zimi, me|utim, blokade Kovid-a su pro{le godine zabele`ile neo~ekivani ogroman porast letwih slu~ajeva. Simptomi ukqu~uju curewe iz nosa, ka{aq, oslabqeni apetit i groznicu. Komplikacije ukqu~uju piskawe i ote`ano disawe, {to se mo`e razviti u upalu plu}a. Kao i Kovid, mo`e se preneti kijawem i ka{qawem, ali za razliku od Kovida, mala deca su posebno pogo|ena wime.

Skoro sva deca su imala RSV infekciju do dve godine, ali je ve}a verovatno}a da }e odoj~ad u prvoj godini `ivota do`iveti te{ke infekcije. Mnoge bebe moraju da budu hospitalizovane, jer su im disajni putevi mawi.

Vojna mo} i zveckawe oru`jem

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Na najnovijoj listi najmo}nijih svetskih armija, koju pravi ~asopis „Global fajerpauer“ (Globalfirepower.com), Australija se nalazi na solidnom 16. mestu. Iako se po ukupnoj povr{ini koju zahvata nalazi na 6. poziciji odmah iza Ru-

U me|uvremenu taj ulog rapidno i tendenciozno raste s obzirom na rasplamsavawe sukoba u Ukrajini. Ipak i pored ogromne pomo}i koja sti`e sa Zapada, ukrajinske i ameri~ke zalihe naoru`awa brzo se smawuju, {to je nedavno potvrdio i ameri~ki predsednik Xozef Bajden u intervjuu za mre`u “CNN”. Ameri~ki voditeq Dejvid Saks tvrdi da: „Jedno od najlu|ih otkri}a rata u Ukrajini je da to SAD ne mogu da proizvedu municiju istim tempom kao Rusija, iako SAD tro{e preko 800 milijardi dolara godi{we na odbranu“. Na listi najmo}nijih armija sveta je naravno vojska SAD (0.0712 poena), dok je ruska armija (0.0714) na drugom mestu skoro izjedna~ena po obra~unatom koeficijentu (0,0000 je optimalan rezultat). Tre}a na listi, skoro u stopu, je kineska vojska (0.0722).

godina, mo`e se slobodno re}i da je prava qubav Amerikanaca i Australijanaca zapo~ela tek dolaskom Mekartura 21. marta 1942. godine, u jeku Drugog svetskog rata. Samo par dana ranije, general Mekartur je prilikom „be`anije“ sa Filipina izgovorio onu ~uvenu re~enicu - „vrati}emo se“, {to je kasnije uporno ponavqao i po Australiji. On je tada po isto~nim i ju`nim australijskim gradovima dr`ao svoje motivacione govore, ~iji se eho na neki na~in odr`ao i do dana{wih dana. I danas je poziv ili re~ Ujka Sema za australijske vojne stratege va`nija i od Svetog pisma. Primer za to se najboqe vidi i danas kada se Australija, iako hiqadama kilometara daleko, sve vi{e ukqu~uje u rat u Ukrajini protiv Rusije. Australijska laburisti~ka vlada, gotovo da

Avion E-7A ”vextejl”

Australija raspore|uje osmatra~ke avione kao pomo} Ukrajini

Premijer Australije Entoni Elbaneze saop{tio je da }e ta zemqa rasporediti osmatra~ke avione svojih vazduhoplovnih snaga u Nema~koj, kako bi podr`ala Ukrajinu.

Premijerova kancelarija saop{tila je da }e rasporediti avione E-7A „vextejl” na {est meseci, kao i do 100 ~lanova australijske posade i pomo}nog osobqa, ali je napomenuto da ne}e ulaziti u ukrajinski, ruski ili beloruski

vazdu{ni prostor, preneo je Rojters.

Ministar odbrane Ri~ard Marls istakao je da }e razme{tawe pomenutih aviona pomo}i da se osigura za{tita vitalne podr{ke, koju me|unarodna zajednica daje Ukrajini. Avion „vextejl” poseduje kombinaciju radara dugog dometa, sekundarnog radara i takti~ke sisteme za glasovnu i data komunikaciju, da bi obezbedio rano upozorewe i kontrolu u vazduhu.

Premijer Elbaneze: Sporazum s Nema~kom o isporuci izvi|a~kih vozila ”bokser”

Sa tek ne{to vi{e od 60.000 aktivnih vojnika i oko 30.000 rezervnog sastava, Australija je uspela da se nametne kao veoma sposobna i naoru`ana vojska

sije, Kanade, Kine, SAD i Brazila, s obzirom na relativno mali broj stanovnika (25.69 miliona) radi se o vrlo respektivnoj vojsci. Sa tek ne{to vi{e od 60.000 aktivnih vojnika i oko 30.000 rezervnog sastava, Australija je uspela da se nametne kao veoma sposobna i naoru`ana vojska. Najnovija lista pomenutog portala donosi i jednu novinu, a to je sve boqa pozicija ukrajinske vojske (15) koja je trenutno boqe rangirana po snazi od australijske. Ovo je svojevrsni paradoks, jer australijska vlada ve} vi{e od godinu dana aktivno poma`e i u novcu i u naoru`awu Ukrajince. Tako|e, vojna mo} nekih od kqu~nih saveznika

Ukrajine konstantno opada u posledwe vreme, jer se wihov potencijal tro{i zahvaquju}i vojnoj pomo}i koju pru`aju Ukrajincima. U me|uvremenu ukrajinska vojna mo} je napredovala za ~ak sedam mesta u odnosu na pro{lu godinu. SAD i drugi sponzori su Ukrajini poslali vojnu, finansijsku i humanitarnu pomo} u vrednosti od 280 milijardi (biliona) australijskih dolara, i to samo od januara 2022. do februara 2023. godine, pokazuje istra`ivawe jednog nema~kog instituta.

Ove tri vojske su daleko ispred ostalih, i jasno je da se ne mogu porediti sa ostalima. Realno bi nakon kineske verovatno bilo nekoliko praznih mesta, pa tek onda armije Indije (0.1025), Velike Britanije (0.1435), Ju`ne Koreje (0.1505), Pakistana (0.1694), Japana (0.1711), Francuske (0.1848) i Italije (0.1973) na desetom mestu. Zatim slede Turska, Brazil, Indonezija, Egipat i pomenuta Ukrajina. Nema~ka je u posledwih godinu dana pala ~ak na 25. poziciju. Srbija se na ovoj listi nalazi na 58. mestu kao jedna od najmo}nijih zemaqa Balkana, posle Gr~ke (30) i Rumunije (47) ali ispred Bugarske pa ~ak i Belorusije.

Odbrambena mo} Australije usko je vezana za wenog glavnog vojnog saveznika Ameriku. Ta politika nije nikad dovedena u pitawe, jo{ od Drugog svetskog rata kada je ameri~ki general Daglas Mekartur stigao na Peti kontinent. Egocentri~ni general, kako ga mnogi hroni~ari opisuju, povukao se sa Filipina po nare|ewu ameri~kog predsednika Delano

Ruzvelta, gde je wegova vojska potu~ena od strane fanati~nih Japanaca. Iako je bilo sporadi~ne saradwe jo{ od tridesetih

ne propu{ta priliku da kad god to mo`e na mig iz Va{ingtona, jasno i odlu~no „poka`e zube“, {to Amerika iskqu~ivo koristi za obuzdavawe vojne mo}i Kine. Koliki je australijski benefit podizawu politi~kih i vojnih tenzija u Pacifi~kom regionu, nikom verovatno nije jasno. Zato je vrlo precizno definisano da od „zveckawa oru`jem“ u svakom regionu iskqu~ivo koristi imaju veliki proizvo|a~i oru`ja. Na`alost, nijedan od wih nije lociran u Australiji, niti se mo`emo pohvaliti barem jednom ozbiqnom doma}om kompanijom iz te oblasti. ^ak je i na{ vojni ponos, takozvani „bu{masteri“ (blindirana oklopna vozila), koja smo nedavno velikodu{no donirali Ukrajini, proizvod velike francuske korporacije „Thales Group“. Naravno, vojna mo} jedne sile se ne ogleda samo u sposobnosti da proizvede svoje naoru`awe, ali je svakako to jedan veoma va`an faktor, posebno u ratnim ili u uslovima ekonomske krize.

sasajankovic28 @SasaJankovic28

sasajankovic28

Premijer Australije

Entoni

Elbaneze

Premijer Australije Entoni Elbaneze rekao je da je ta dr`ava postigla sporazum sa Nema~kom, prema kojem }e napraviti i isporu~iti Berlinu vi{e od 100 australijskih izvi|a~kih vozila „bokser”. Nema~ka vojna kompanija Rajnmetal po~ela je da pravi borbeno izvi|a~ko vozilo u dr`avi Kvinslend u martu, u dogovoru prema kojem }e australijska vojska dobiti 211 vozila, uz 1.000 novih radnih mesta.

„Australija }e isporu~iti vi{e od 100 ‚boksera’ Nema~koj. To zna~i da }emo imati 1.000 radnih mesta i ubudu}e u Kvinslendu i da }e to doneti milijardu australijskih dolara na{oj ekonomiji „, rekao je Elbaneze.

Premijer Australije }e potpisati dogovor sa nema~kim kancelarom Olafom [olcom na marginama samita, kada se wih dvojica budu sreli da razgovaraju o odbrani i trgovini, otkrio je zvani~nik australijske vlade. Federalni premijer je u me|uvremenu prisustvovovao samitu lidera NATO u Litvaniji, gde je Australija pozvana kao partner iz Indopacifika, zajedno sa Japanom, Novim Zelandom i Ju`nom Korejom.

Nema~ka prvi put {aqe vojsku u Australiju

Фотограф

Berlin }e pokazati pove}an interes za Indo-pacifi~ku regiju, usled pove}anih

tenzija s Kinom

Nema~ka }e prvi put, u sklopu zajedni~kih ve`bi sa 30.000 vojnika iz 12 zemaqa, poslati svoje trupe u Australiju, ~ime }e pokazati pove}an interes Berlina za Indo-pacifi~ku regiju, usled pove}anih tenzija s Kinom.

Prethodnih godina Nema~ka je pove}ala vojno prisustvo u Indo-Pacifiku, {to je, prema oceni Rojtersa, tanak hod izme|u sigurnosnih i ekonomskih interesa, prenosi Tawug.

“U pitawu je regija od velike va`nosti za nas u Nema~koj, kao

i za Evropsku uniju, zbog ekonomske me|upovezanosti”, rekao je na~elnik General{taba nema~ke vojske Alfons Mais pre nego {to }e prve nema~ke trupe krenuti za Australiju.

Peking je Berlinu najva`niji trgovinski partner, a 40 posto nema~ke spoqne trgovine ide kroz Ju`no kinesko more, oko kojeg postoje teritorijalne nesuglasice u Indo-Pacifiku.

Pre dve godine nema~ki ratni brod uplovio je u Ju`no kinesko more prvi put u skoro 20 godina.

Treninzi u ratnim uslovima u xungli

Pro{le godine je Berlin poslao 13 vojnih aviona za zajedni~ke ve`be u Australiji.

Mais je rekao da }e do 240 ne-

ma~kih vojnika, me|u kojima 170 padobranaca i 40 mornara, u~estvovati u ve`bi “Talismanska sabqa” od 22. jula do 4. augusta, najve}im ve`bama Australije i SAD-a, koje se odr`avaju dva puta godi{we.

Nemci }e trenirati u simuliranim ratnim uslovima u xungli i u operacijama iskrcavawa, zajedno s vojnicima iz Indonezije, Japana, Ju`ne Koreje, Francuske i Velike Britanije.

“Nameravamo da demonstriramo da smo pouzdan i sposoban partner, koji }e doprineti stabilizaciji reda u regiji. Kada je re~ o Kini, Nema~ka nema ciq da antagonizuje bilo koga. Ovo je ~isto kako bi se videla perspektiva drugih naroda u wihovom pogledu na svet”, kazao je Mais.

SVAKI DESETI AUSTRALIJANAC JE MILIONER

Najve}i procenat bogata{a me|u odraslima ima [vajcarska u kojoj milioneri ~ine 15,5 odsto stanovni{tva. Sledi Hong Kong sa 15,3 odsto, potom Kuvajt sa 15 odsto, Singapur sa 12,7 odsto, te Australija sa 11,2 odsto. U ostalim zemqama milioneri ~ine mawe od 10 odsto stanovnika, pokazuju podaci „World of Statistics”.

Prema ovoj statistici, milioneri u Americi ~ine 9,7 odsto populacije, Novom Zelandu 9,6 odsto, Holandiji 8,5 odsto, Danskoj 8,5 odsto, Kanadi 7,6 odsto, a u [vedskoj 7,3 odsto.

Zmija na vratima tu{ kabine

Piton koji mo`e da naraste i do ~etiri metra, tokom blagih zimskih meseci u Kvinslendu ~esto tra`i toplija mesta

Australijanac iz Kvinslenda do`iveo je veoma neprijatno iznena|ewe kada je nedavno u svojoj ku}i oti{ao u toalet - primetio je dva oka koja su ga fiksirala, a koja su pripadala pozama{nom pitonu.

Ne`eqeni gost nalazio se na vratima tu{ kabine, gledaju}i sa visine zaprepa{tenog ~oveka.

Po{to je u pitawu bio reptil duga~ak 180 centimetara i te`ak 10 kilograma, on je odmah nazvao slu`bu za hvatawe reptila Kvinslenda, ~iji stru~waci su ubrzo do{li i odneli zmiju koju su identifikovali kao obalskog pitona, koji ne spada me|u otrovnice. Kad su stigli na teren, zmiju su zatekli kako se udobno „sun~a” pod svetlima.

Hvata~ zmija Entoni Xekson oglasio se na Fejsbuku kako bi se pohvalio ovom nesvakida{wom situacijom. Hvatawe zmije bilo je brzo, po{to je bila mirna, te je zavr{eno za svega tridesetak sekundi. Ali, pitonu se i nije ba{ dopalo {to ga izbacuju s ugodnog mesta, zbog ~ega je ugrizao Entonija. Pretpostavqa se da je zmija u sobu u{la kroz krov. Ina~e, ova vrsta zmije mo`e da naraste i do ~etiri metra i tokom blagih zimskih meseci u Kvinslendu ~esto tra`i toplija mesta.

Do 240 nema~kih vojnika, me|u kojima 170 padobranaca i 40 mornara, u~estvova}e na ve`bama

TASMANIJSKI UMETNIK SRPSKOG POREKLA MILAN MILOJEVI] NA IZLO@BI U BRIZBEJNU

Emocionalna putovawa od Tasmanije

Vi{e od ~etiri decenije Milan Milojevi} izla`e svoja umetni~ka dela {irom Australije. Izlagao je i u Americi, Velikoj Britaniji, Evropi i Aziji. Poreklom iz Hobarta, dobio je ogromne nagrade od glavnih umetni~kih organizacija i preuzeo presti`ne internacionalne umetni~ke rezidencije. Milojevi}ev rad se nalazi u velikim javnim institucijama i privatnim kolekcijama u Australiji, ukqu~uju}i i Nacionalnu galeriju Australije (NGA), kao i {irom Evrope.

Trenutno, Zemqa koja nikad nije bila (ili jeste) se prikazuje u Fajervorks galeriji u Brizbejnu do 22. jula. Egzibicija je sa~iwena od devet izdawa koje pokazuju umetnikov hibridni proces stvarawa grafike koji kombinuje digitalnu tehnologiju sa tradicionalnim procesom.

[arene himere fiktivne flore i faune se mogu videti na ve}ini wegovih izlo`enih umetnina, kao {to su 2009/23 Golum (posle nazvana Audubon - drugo izdawe) i Tera Inkogita Rug (tre}e izdawe) iz 2023. godine. Ovde su Milojevi}eve veli~anstveno obojeni prikazi bili inspirisani estetikom i vizuelnim jezikom koji se razvio u osamnaestom i devetnaestom veku kod gravera, kao {to su bili Tomas Bevik i kod ve}ine umetnika naturalista, kao i kod Xon J. Audubona.

U stvari, umetnikova dela se razvijaju oko dva sveta-jedan koji podse}a na Tasmaniju i drugi koji li~i vi{e na Evropu. @eqa za stvarawem fiktivnih narativa i prostora slu`i kao odgovor na sakupqene kolektivne pri~e iz domovine koje umetnik nikada nije video, a koje su ustvari bazirane na uspomenama, mitu i ~iwenicama.

Odrastaju}i u Hobartu kao sredwe dete od ukupno troje dece, sa roditeqima koji su bili migranti tokom Drugog svetskog rata - \or|e (\oko iz Rekovca blizu Jagodine, Srbija) i Ana (ro|. Grasl iz Gentingena, Nema~ke), Milojevi} se prise}a: “Hrana i divni qudi koji su pose}ivali na{u ku}u, dozvoqavali smo novim migrantima da ostaju na spratu kod nas da no}e. Udomqavali smo Srbe, Nemce i to je bilo uzbu|uju}e za mene kao dete. Engleski se nije pri~ao kod ku}e u Lefroj ulici, ali nema~ki i srpski jesu. Svaki put kada bih pomirisao mu{katle podsetilo bi me na tu ku}u”.

Posle zbira doga|aja, Milojevi} se prise}a kako se 1976. godine upisao u Tasmanijsku {kolu umetnosti, po{to je dobio telefonski poziv od Uda Selbaha, direktora TSA (sada poznata kao [kola za kreativne umetnosti i medije, Univerzitet u Tasmaniji). “Bio sam zainteresovan za grafi~ki dizajn

MILANOVI RODITEQI

Oba Milojevi}eva roditeqa, i \or|e i Ana su imali svoj umetni~ki period u mla|im danima, u Evropi koja je bila razorena ratom. Kao ratni zarobqenik u Drugom Svetskom ratu (1941-1945) u Severnoj Nema~koj, \or|e je crtao i stvarao portrete za nema~ke vojnike. Tokom 1943. i 1944. godine, Ana je radila u {tamparskom studiju u Gentingenu, centralnoj Nema~koj, gde je pomagala da se prave posteri za nema~ku propagandu. Na`alost, kada je Milojevi} imao samo jedanaest godina, wegov otac je preminuo posle kratke bolesti u Hobartu 1966. godine.” Muzika je bila veoma bitna za mene posebno kada je moj otac umro, ta velika novokomponovana pop muzika, me je odr`avala. U sredwoj {koli sam hteo da postanem ~lan Bitlsa, kao i mnogi drugi u~enici. Malo posle sam se pridru`io bendu (D Pres), i tako je sve po~elo”.

ali mi se nije svideo, nagiwao sam vi{e ka {tampawu i litografiji. Zaintrigiralo me je i zaqubio sam se uprkos drugim stvarima, u glatku povr{inu litografskog kamena”.

Po zavr{etku svojih studija, Milojevi} je imao uticajan dvogodi{wi period kao {egrt majstor grafi~ar u Lendfol Presu u ^ikagu, gde je ru~no ra|ene litografije {tampao u svojoj radionici za velike umetnike kao {to su bili Klaus Oldenberg, Xim Din, Vito Akon}i i Kristo. Godine 1979. se vratio u Hobart i zapo~eo svoju

u~iteqsku karijeru na TSA-u dok je u isto vreme odr`avao svoj grafi~ki studio. Milojevi} je 1985. godine ubacio u svoju umetni~ku praksu fotografije iz Porodi~nog Albuma gde su se nalazile slike Tasmanije iz 1950. godine (koje je uslikao wegov otac na svojoj Leika kameri sa tripodom) sa svrhom privla~ewa pa`we na multikulturolo{ke razlike, na li~nom i profesionalnom nivou. Wegove egzibicije Nasledstvo: Grafika od Milana Milojevi}a u Australijskoj vizu-

Okupqawe u Oazis Zoki Buagrski, Stevo

Milan Milojevi} pose}uje Bi Xiz put, Redklif 2023 (foto: Danica Majstorovi} Iter)

Otvarawe izlo`be, s leva - Olivera Anti}, Milijana Nikoli}, Danica Majstorovi} Iter, Milan Milojevi}, Marina Maksimovi}, Fajervork galerija, Brizbejn 2023. (foto: Zoki Bugarski)

Golum - 81h127cm (foto: Milan Milojevi})

Tera Inkogita Rug 128h200cm (foto: Milan Milojevi})

Dragi moj \oko serije na izlo`bi - Svet Tasmanija {kola umetnosti, Tasmanija , Hobart

Kraqica Elizabeta II gleda instalaciju Dolazak, Milana Milojevi}a (Neksus Galerija) Lajon Art Centar, Adelejd 1992. (foto: Nik Mangafas, Neksus)

Ven~awe \or|a i Ane Milojevi}. Ruski pravoslavni sve{tenik sa Mila{inom Markovi}em (desno) i Kum Radoje, ruska sala Harington ulica, Hobart 1954. (foto: Kirin fotografski studio)

Tasmanije do Evrope

elnoj galeriji, Darlinghurst, Sidnej sa~iwavala je seriju od ~etiri fotografije (Majka/Otac) i (Ujak/ Tetka) koje su bile otkupqene za Australijski parlament.

Malo posle, umetnik se na{ao u Nema~koj- zemqi koja je bila poznata wegovim roditeqima - kao nosilac DAAD {kolarine u Hambur{koj {koli umetnosti (od septembra 1986. do januara 1987.). U tom gradu je Milojevi} napravio Absorpciju/ Asimilaciju) serije od deset foto litografija. “Ono {to sam poku{ao da uradim sa ovom serijom je da se

vratim i da se stavim u wihovu situaciju (mojih roditeqa) kako dolaze u novu zemqu. Na fotografijama su moji roditeqi, i oni su stvarno bili moji likovi u ve}oj politi~koj poruci o imigraciji u posleratnoj Australiji. Kustos serije 1992. i 1993. godine je bila Ana Kirker, ova serija je bila izlo`ena na egzibiciji 6h6: Selekcija Kontemporarne australijske grafike koja je obi{la i gradove Azije. Imituraju}i Absorpciju/Asimilaciju, Dolazak je bio slede}a serija koja je napravqena ali

ovog puta u Hobartu, to je bila serija od deset slika, gde je centralna slika bila fotografija koju je uslikao umetnikov otac kao ogromnu sliku kolektivnog kupawa, na Bonegila Recepciji Centru sa slikama iz paso{a \or|a i Ane. Grafika iz serije Dolazak se na{la na nekoliko egzibicija ukqu~uju}i i Prerastawe Asimilcije 1989. godine od Paula Zika, (Plimsol Galerija, Hobart), 1990 Vukovi dani: Srpski umetnici u Australiji (Eklekti~ni Isl, Melburn). Godine 1992. tokom otvarawa Lajon

Art Centra wenog viso~anstva

Kraqice Elizabete II u Adelejdu, kraqica je pogledala otvarawe izlo`be u Neksus galeriji- Dolazak. Nik Cutas je bio kustos za grupnu izlo`bu 1994 “ Za koga me ti shvata{?” u institutu Moderne umetnosti u Brizbejnu gde se nalazila i grafika Dolazak.

Za Dragi moj \oko (akt 1- VI) (serija od {est litografskih fotografija koje su nastale u Aberdinu, [kotskoj. Godine 1991. umetnik je rekao, “Bio sam zaista inspirisan o~evim radom na hidro elektri~noj centrali Hajlands - Kako sam ja (\or|e) hrabar u ovom novom svetu. Serija ~estitki sa temom nade, pra}ena sa surovom realno{}u koja vodi do obe}awa- inkorporira zajedno sa podno`jem tri linije pisma koje \oko prima od svojih ro|aka. Grafika (akt V) - je simbol obe}awa - prikazana je 1991. na egzibiciji tradicija i kosmopolitanizam, srpska umetnost u Australiji danas (Nacionalna galerija Viktorije, onda 1992. u Dik Benet Galeriji u Hobart. Ovde otac stoji ispred kola koji su unajmqeni za ven~awe i koje vozi wegov prijateq Lazo \eri}.

Na svom prvom putovawu po Evropi 1980-81. godine, i wegov jedini put u Srbiju, Milojevi} je bio zgranut kada je video u ku}i svog ro|aka uramqene slike wega kao i jednu jako sli~nu grafiku Bronte park radnika, koja se nalazi u Dragi moj \oko.

Dnevnici \oka iz 2004. godine, koje je otkupio BHP Biliton Melburn (BHP Grupa Limited), je inkorporirao Milojevi}eve digitalne grafike u svoju praksu u kombinaciji sa {tamparskim radom.

SVET IZME\U

Milojevi} je penzionisani u~iteq (TCA) od 2012. godine. Te godine je odr`ana i velika egzibicija koju je vodila Maria Kunda sa Paulom Zikom u Pimsol galeriji na TSA. “Kada sam napravio egzibiciju, Svet izme|u shvatio sam da je cela moja umetni~ka karijera sa~iwena od kola`a i konstrukcije”. Kao direktor Grafi~kog studija i glavni istra`iteq i ~lan Digitalnog objekta za istra`ivawe, Milojevi} je igrao nezamenqivu ulogu u sistemu obrazovawa studenata umetnosti u konekciji sa digitalnom grafikom.

Na otvarawu egzibicije u Brizbejnu, Milojevi} se pro{etao Bi Xis putem, to je komemorativni put od sedamdeset metara i svojevrsni multimedijski muzej koji se nalazi na otvorenom. “To me je vratilo u ^ikago 1977. godine, i Lendfal Pres, gde sam radio duge sate, a onda bih svratio u disko u Ksanadu i slu{ao Stejing Alajv Bilo je i vremena da se poseti Zoki B. galerija i Oazis kafe u Redklifu, ~iji su vlasnici bili Stevo i Zoki Bugarski”.

Milojevi} nastavqa da radi u svom studiju u Hobartu sa provizijom i tako|e kao sudija za velike umetni~ke nagrade. Wegova `ena Xojbel je tako|e umetnik, i doktorant koja ~esto sara|uje sa wim. Wena }erka Selest je preduzetnik u fitnes industriji, dok je Oskar, Milojevi}ev sin, kompozitor i muzi~ar koji je bio inspiracija za bu|ewe qubavi wegovog oca prema muzici.

Danica Majstorovi} Iter

Milan Milojevi} ispred deset dana, za Tasmanijske dane ostrva festival, Fojer federacija koncertna hala, Hobart 2023 (foto: Andru Smit)

Porodi~ni portret ispred dvori{ta, s leva - Xojbele Barber Milojevi}, Milan Milojevi}, Oskar Milojevi}, Selest Frason, Milojevi} rezidencija, Mount Stjuart 2016 (foto: Rade Milojevi})

Oazis Kafeu & Zoki. B. Galeriji. S leva - Milan Milojevi}, Stevo Bugarski, Redklif 2023 (foto: Majkl Iter)

serije (na kraju levo) izme|u , Plimsol galerija, umetnosti, Univerzitet Hobart 2012. (foto: Jan Dalas)

Milan Milojevi} u srpskoj narodnoj no{wi - sa frulom koja je uba~ena u wegov pojas - poslato od wegovih ro|aka iz Jagodine, Uro{evi}a ku}a, Orkard Roud, Munah c. 1960. (foto: \or|e Milojevi})

Hramovna slava u Daptu

Molitveno i sve~ano

sa Vladikom Siluanom obele`en praznik ro|ewa Sv. Jovana, Proroka i Prete~e Gospodweg

U nedequ petu po Duhovima, kada Sveta Crkva proslavqa prepodobnog Davida Solunskog, Episkop australijsko-novozelandski gospodin Siluan, na~alstvovao je Evharistijskim sabrawem u hramu svetog Jovana Krstiteqa u Daptu. Episkopu su saslu`ivali protojerej-stavrofor Qupko ^ubrilovi}, jerej Nikola Kova~evi} i proto|akon Petar Mraki}. Na ovaj dan sve~ano je proslavqena hramovna slava - Ro|ewe svetog proroka Jovana Krstiteqa, a lepoti bogoslu`ewa je doprineo i novooformqeni crkveni hor. Na kraju svete Liturgije episkop Siluan se obratio vernom narodu pou~nom besedom koja je okrepila du{e i srca srp-

IVAWDAN U KABRAMATI

Pro{log petka 7. jula, vernici Srpske pravoslavne crkve {irom Australije i na Novom Zelandu molitveno su proslavili veliki hri{}anski praznik Ivawdan, praznik ro|ewa Svetog Jovana Proroka, Prete~e i Krstiteqa Gospodweg. Iako je to bio radni dan, mnogobrojni verni narod okupio se u na{im ovda{wim svetiwama da sve~ano obele`i ovaj praznik. Posebno sve~ano bilo je u Sabornom hramu Svetog velikomu~enika Georgija u sidnejskoj Kabramati, gde je svetu Liturgiju slu`io Vladika Siluan uz sa-

slu`ewe arhimandrita Petra (Radulovi}) i proto|akona Petra Mraki}a. Apostole je ~itao ipo|akon Veqko Mraki} a pevnicu je predvodio stare{ina ove svetiwe, protojerej - stavrofor \uro \ur|evi}. Vladika Siluan je u svojoj divnoj prazni~noj besedi govorio o promislu Bo`ijem projavqenom u `ivotu pravednih roditeqa Svetog Prete~e, sv. Zaharije i sv. Jelisavete, kao i o misiji Svetog Jovana koji se javio svetu da pripravi put Spasitequ.

Tekst i foto: Joca Gajeskov

skog `ivqa u ovom delu Australije. Nakon ophoda oko hrama i ~itawa Jevan|eqa prerezan je slavski kola~ koji su pripremili ovogodi{wi doma}ini Rade i Sawa \uki}. Liturgijska radost se prenela i na trpezu qubavi-slavski ru~ak koji je uprili~en povodom dolaska episkopa i crkvene slave.

Izvor: Mitropolija ANZ

Novi Zeland postao 18. dr`ava u svetu u kojoj se nastava srpskog jezika

organizuje u dopunskim {kolama

Ambasada Republike Srbije u Australiji sa zadovoqstvom saop{tava da je Novi Zeland postao 18. dr`ava u svetu u kojoj su formirane dopunske {kole srpskog jezika u inostranstvu u kojima se nastava odr`ava po programu Ministarstva prosvete Republike Srbije.

Prepoznaju}i va`nost jezika i kulture u o~uvawu nacionalnog identiteta, kao i da se ~vr{}e i trajne veze sa mati~nom dr`avom uspostavqaju i razvijaju upravo preko sistema obrazovawa i vaspitawa mladih nara{taja, velika `eqa u~enika, roditeqa i nastavnika iz Oklanda, uz podr{ku Ambasade u Kanberi i resornog ministarstva Vlade Republike Srbije, rezultirala je formirawem prve ~etiri grupe (mla|i, dve grupe sredwih i stariji uzrast) sa ukupno 51 u~enikom u {koli Srpski obrazovni centar u Oklandu.

Pomenute grupe, odnosno pomenuta dopunska {kola, prva je {kola u Novom Zelandu u kojoj se nastava odr`ava po programu i pod pokroviteqstvom Ministarstva prosvete Republike Srbije. Time su u~enici i nastavnici iz Oklanda postali deo grupe od oko 8.000 u~enika

srpskog porekla i vi{e od 100 nastavnika {irom sveta, koji obrazovno-vaspitni rad na srpskom jeziku u inostranstvu odr`avaju po ovom modelu.

U~enicima koji poha|aju nastavu organizovanu na ovaj na~in bi}e izdate |a~ke kwi`ice, kao i druge javne isprave Republike Srbije, dok se iz buxeta Republike Srbije obezbe|uju sredstva za plate nastavnika.

Poseban program osnovnog obrazovawa i vaspitawa u inostranstvu sadr`i plan i program nastave i u~ewa, iz slede}ih predmeta: Srpski jezik, Moja otaxbina Srbija i Osnovi kulture srpskog naroda.

Ambasada Republike Srbije u Kanberi koristi i ovu priliku da jo{ jednom uputi poziv zainteresovanoj deci i roditeqima i u drugim gradovima Australije i Novog Zelanda za saradwu u ciqu formirawa novih grupa u~enika.

Unapre|ivawe obrazovno-vaspitnog rada na srpskom jeziku u inostranstvu predstavqa jedan od kqu~nih doprinosa o~uvawu srpskog jezika i pisma, kao temeqa nacionalnog identiteta Srba.

Nastavqamo daqe! – poru~uju iz Ambasade Republike Srbije u Kanberi.

LI^NI STAV

@UTA AMERI^KA SMRT

Pi{e: Marko Lopu{ina

zemaqa regije Zapadnog Balkana konvenciju nije potpisala samo Srbija. U~esnice sada{weg ukrajinskoj rata Rusija, Ukrajina i SAD su odbile da potpi{u sporazum.

Xozef Bajden je odlu~io da Ukrajini po{aqe kasetne bombe, pod izgovorom da SAD „nemaju municiju“ i time je Ukrajince osudio na podmuklu i prqavu smrt

Srpski narod i danas pamti `ute plasti~ne kutije, koja su na wega bacali bombarderi NATO sa ciqem da ubiju trenutno, ali i na du`e staze nevine gra|ane Srbije i Crne Gore. Ameri~ki predsednik Xozef Bajden je odlu~io da Ukrajini po{aqe kasetne bombe, zabraweno oru`je za upotrebu zbog svoje nehumanosti, pod izgovorom da SAD „nemaju municiju“ i time je Ukrajince osudio na podmuklu i prqavu smrt.

To bi bila najve}a opasnost za Ukrajince za dugi niz godina ili ~itav vek ukoliko

Od usvajawa konvencije 2008. godine ~ak 99 odsto globalnih zaliha je uni{teno, navodi Koalicija za kasetnu municiju. Va{ington je licemeran, prevrtqiv i podmukao. Jer, kada je pre desetak godina Rusija iskazala potrebu da koristi `ute bombe SAD su to okarekterisale kao “ratni zlo~in”. Danas kada ameri~ki predsednik {aqe kasetne bombe Ukrajini to je “borba za demokratiju”. Kriti~ari tvrde da SAD di`u ruke od ukrajinskih prijateqa, jer su nesposobni da napadnu Rusiju u kontaofanzivi, pa im nude kao spas prqavo oru`je.

- Mi nemamo municju – rekao je Bjaden, misle}i na granate i bombe od 150 milimetara, kojih nema ni u Evropi. Proizvode ih Bugari i ^esi ali u malim koli~inama.

Nema~ka, Francuska, Velika Birtanija i druge dr`ave Starog kontinenta su ustale protiv Bajednovog poklona Ukrajini, iz dva razloga. Prvi je {to su kasetne bombe „`uta smrt“ koja ubija i u vreme bacawa, a i posle, kao skrivena zmija u travi. U Laosu su SAD bacile sto miliona tih bombi, a one i danas ubijaju civile. Poginulo ih je najmawe 10.000.

Ove `ute i zelene bombe, boja zavisi od pakovawa, koristi u novije vreme 21 dr`a-

Uskoro počinje!

St. Sergius starački dom počinje

Društvena grupa za ljude preko 65 godina u Blacktown.

Da li tražite druženje sa aktivnostima u slobodno vreme, roštiljanje , koncerte, vježbanje onda je ovo za vas. Ako ste zainteresovani ili bi neko od vaših voljenih želio da prisustvuje ovim aktivnostima slobodno nas kontaktirajte. Prevoz je dostupan za stanovnike Blacktown area.

Lucy Naumov: 0402 055 661 email: LNaoumov@stsergius.org.au

Primamo sve koji se prijave.

Kasetne bombe su oru`je za masovno ubistvo, kako vojnika, tako i civila. To je oru`je koje se raspada u vazduhu i osloba|a vi{e eksplozivne podmunicije ili „bombica“ na {irokom podru~ju. Zabrawene su u 111 zemaqa sveta

se kasetne bombe budu koristile u oblastima pod ruskom kontrolom na teritoriji Ukrajine. Potencijalno smrtonosne kasetne bombe jo{ uvek le`e u Laosu i Vijetnamu 50 godina nakon wihove upotrebe. Bilo je 100.000 `rtava. Zato je jako „bolno iskustvo“ Kamboxe sa ameri~kom kasetnom municijom kori{}enom ranih 1970-ih kao strano nasle|e koje je ostavilo desetine hiqada osaka}enih ili ubijenih.

- Apelujem na predsednika SAD kao dobavqa~a i ukrajinskog predsednika kao primaoca da ne koriste kasetne bombe u ratu jer }e prave `rtve biti Ukrajinci. Pro{lo je vi{e od pola veka, a jo{ nema sredstava za potpuno uklawawe kasetnih bombi – izjavio je jedan kamboxanski politi~ar.

Norve{ka vlada je u februaru 2007. godine zapo~ela proces konvencije o kasetnoj municiji sa namerom da postigne me|unarodni sporazum kojim bi se zabranila upotreba kasetnih bombi. ^ak 123 dr`ave potpisale su Konvenciju o kasetnoj municiji koja zabrawuje upotrebu, proizvodwu, prenos i skladi{tewe takvog oru`ja. Od

va – Od Etiopije i Francuske, preko Holandije, Izraela, Ju`ne Afrike do SAD, Rusije i Ukrajine. Postoji mnogo vrsta kasetnih bombi – zapaqive, protivpe{adijske, protivtenkovske, za uni{tavawe pisti, minske, hemijske, protiv izvora struje, za propagandne letke, kao i pametne bombe.

Prvo su kor{}ene 1938. godine u Finskoj u Zimskom ratu, kada su ih bacali vojnici sovjetske Crvene armije. Potom tokom Drugog svetskog rata Nemci su ih bacali na Engleze i na Sovjete. Amerikanci su ovim bombama napadali italijanske fa{iste i civile. Od 1950. godine u Korejskom ratu SAD su koristila kasetne bombe protiv Severne Koreje. U Vijetnamskom ratu od 1964. pa narednih deset godina Amerikanci su ubijali ovim bombama armiju i narod u Kamboxi, Laosu, Vijetnamu i Tajlandu. Sedamdesetih godina ove bombe su sejale smrt u Zambiji, Siriji, Zapadnoj Sahari, Mauritaniji, Libanu. Britanci su ih bacali na “svoja” Foklandska ostrva 1982. godine.

Opet Amerikanci, naj~e{}i korisnici ovog prqavog oru`ja, su godinama ga|ali

Iran, Libiju, ^ad, Irak i Kuvajt. Samo tokom 2011. godine civili su od ovih bombi stradali u 29 dr`ava sveta. U jugoslovenskom ratu devedesetih kasetne bombe su bacane po Hrvatskoj, BiH, ali i u Angoli, Taxikistanu, ^e~eniji, Sudanu. Na srpskim prostorima kasetne bombe NATO i SAD su 1999. godine ubijale u Srbiji, u Crnoj Gori i na Kosmetu. Ubijeno je i raweno 1.200 qudi, a direktno ugro`eno 88.000 Srba.

Srpski narod i danas pamti masakr koji su napravile NATO kasetne bombe ba~ene na pijacu u Ni{u i na narod u Surdulici, tokom bombardovawa 1999. godine. Kasetne bombe nikada potpuno nisu o~i{}ene po vrletima planine Kopaonik, na kojoj i danas ubijaju i qude i divqa~.

Evropqani se boje kasetnih bombi u Ukrajini, jer veruju da je wihova ameri~ka isporuka crvena linija koja se prelazi i sukob Rusa i Ukrajinaca pretvara u svetski rat. Kasetne bombe su oru`je za masovno ubistvo, kako vojnika, tako i civila. To je oru`je koje se raspada u vazduhu i osloba|a vi{e eksplozivne podmunicije ili „bombica“ na {irokom podru~ju. Zabrawene su u 111 zemaqa sveta.

Bombe su dizajnirane da detoniraju pri udaru o tlo i velika je verovatno}a da }e svako u toj oblasti biti ubijen ili ozbiqno povre|en. One obi~no ispu{taju velik broj mawih bombi koje mogu biti smrtonosne na {irokom podru~ju. Osim po~etne {tete izazvane municijom pri udaru, mnoge bombe ne

uspevaju odmah da detoniraju. Do 40 odsto bombi nije eksplodiralo u nekim nedavnim sukobima. Ruske i ukrajinske trupe su koristile kasetnu municiju u naseqenim podru~jima.

Kao rezultat toga, kasetne bombe, poput nagaznih mina, predstavqaju rizik za civile dugo nakon upotrebe. Neeksplodirana ubojna sredstva iz kasetnih bombi mogu ubiti i osakatiti qude godinama ili ~ak decenijama nakon {to je municija ispaqena. Sjediwene Ameri~ke Dr`ave planiraju da upute paket sigurnosne pomo}i Ukrajini vredan oko 800 miliona dolara {to je 42. paket koji su odobrile Ukrajini od invazije. Va{ington }e poslati Ukrajini paket kasetnih bombi kao pomo} u protivofanzivi protiv Rusije.

Bela ku}a je saop{tila da je ‚’odluku odga|ala koliko god je mogla’’ zbog opasnosti od ozleda civila od ne-eksplodiranih ubojnih sredstava.

Ameri~ka vojna pomo} Ukrajini se do sada procewuje na vi{e od 40 milijardi ameri~kih dolara. Ukrajina je zatra`ila kasetne bombe za ga|awe ruskih polo`aja s ukopanim trupama.

NATO podr`ava Ukrajinu i SAD. Od 31 ~lanice zapadne vojne alijanse samo 7 dr`ava nije jo{ pristupilo sporazumu o zabrani kasetnih bombi, a to su: Estonija, Gr~ka, Letonija, Poqska, Rumunija, SAD, i Turska. Ameri~ka smrt i daqe radi, bilo da deluje iz Va{ingtona ili preko Brisela.

Tirkizna boja mora, kristalno prozirna voda i najfiniji pesak

NAJLEP[E GR^KE PLA@E

Zaista nije lako napraviti izbor desetak najlep{ih pla`a u Gr~koj koja ima oko 6.000 ostrva. Ako bi u tome i uspeli ove pla`e bi sigurno bile par~e raja za sva va{a ~ula. Jedan od glavnih razloga za odmor u Gr~koj je plivawe u prelepom moru, i u`ivawe u bajkovitim pejza`ima. Ali putovawe nije potpuno, ukoliko niste posetili bar jednu od ovih neverovatnih pla`a. U ovom tekstu usudi}emo se da navedemo neke od najlep{ih.

Bilo da `elite da se opustite na pla`i sun~aju}i se, ili istra`ite obalu i prelepe predele, ili se bavite vodenim sportovima ili drugim aktivnostima, jedno je sigurno: svaka od wih je destinacija za sebe! I sve je stvar ukusa...

PLA@A MIRTOS, KEFALONIJA

Ova predivna pla`a nalazi se na ostrvu Kefalonija, a definitivno je jedna od najimpresivnijih pla`a u Gr~koj. Neverovatne nijanse plave, kristalno ~iste vode ostavi}e vas bez daha. Pla`a Mirtos se nalazi u regionu Pilaros na ostrvu Kefalonija, koje je deo jonske grupe ostrva na zapadnoj strani zemqe. Le`i izme|u dve planine na severozapadu Kefalonije. Ova pla`a je vi{estruko nagra|ivana pla`a, koja se nalazi na listi najboqih pla`a na svetu, vi{e od deset godina za redom. Svake godine pla`a Mirtos dobija Plavu zastavu, jednu od najprepoznatqivijih ekolo{kih oznaka na svetu, koja se dodequje pla`ama i marinama koje ispuwavaju i odr`avaju najvi{e kriterijume za{titie `ivotne sredine, odr`ivosti i bezbednosti. Jedna od karakterisitka ove pla`e je da voda prodire u dubinu samo nekoliko koraka od obale.

PLA@A

VOIDOKILIA, MESINIJA

Uprkos svom komplikovanom imenu, ovo je jedna od najlep{ih pla`a u Gr~koj. Nalazi se na poluostrvu Peloponez, u regionu Mesinija, samo oko 3km od grada Pilosa, jednog od naj`ivopisnijih istorijskih gradova u Gr~koj. Ovde }ete sti}i posle lagane vo`we sa glavnog puta, prate}i putokaze koji vas vode do uskog puta du` divnih masliwaka. Ovaj region je jedan od najpoznatijih po maslinovom uqu i maslinama, ne samo u Gr~koj, ve} i u ostatku sveta.

Do pla`e vodi samo jedan put, tako da ga je te{ko proma{iti. Zna}ete da ste stigli kada se put zavr{i dugim pe{~anim parkom, gde mo`ete videti pe{~ane dine i zamak na vrhu brda.

PLA@A AGIOS GEORGIOS, NAKSOS

Ova pla`a tako|e ima Plavu zastavicu, i ~esto se nalazi na vrhu lista kada su u pitawu pla`e najpodobnije za porodice u Gr~koj. Naksos je poznat po svojim belim pe{~anim pla`ama.

Samo nekoliko minuta hoda od grada Naksosa, nude i neki od najboqih hotela na ostrvu. Pla`a je oivi~ena ~istim, plitki, plavim vodama, za{ti}enim od vetrova.

Idealna je za malu decu, do starija deca mogu da u`ivaju u raznim aktivnostima na pla`i. Centar za vodene sportove nalazi

se na ju`nom kraju, a na}i }ete i mnogo klubova na pla`i i taverni.

PLA@A ELAFONISI, KRIT

Ova pla`a je jedna od najboqih za medeni mesec. Krti je ostrvo gde se susre-

}u kultura, autenti~nost, prirodne lepote i gastronomija. Neke od najlep{ih pla`a nalaze se na ovom ostrvu. Elafonisi je jedna od wih, i apsolutno je obavezna za do`iveti! Laguna Elafonisi je poznata po svom ru`i~astom pesku. Nalazi se u regio-

nu Hawe, na 76km od grada Hawa. Idealna je za sve nivoe pliva~a jer je voda tiha, a zaliv za{ti}en od jakih vetrova, bez obzira u koje doba dana posetite pla`u.

To je za{ti}eno podru~je, koje osigurava za{titu `ivotiwa i wihovih prirodnih stani{ta u ciqu o~uvawa biodiverziteta. Isto~ni deo lagune mo`e biti prili~no prometan u avgustu, ali ostatak duge pe{~ane pla`e retko je prepun.

Najboqe vreme da posetitie Elafonisi ako `elite da izbegnete letwu gu`vu, je izme|u maja, juna, po~etka jula, septembra ili ~ak oktobra.

PLA@A SARAKINIKO, MILOS

Izgleda kao mesto na drugoj planeti sa svojim lunarnim pejza`om, Sarakiniko se nalazi na severnoj obali Milosa. Okru`en je nijansama plave od bele i safirne, do smaragdno zelene. Po`ele}ete da snimite fotografije belih stena koje su vremenom oblikovali vetar i voda, i upijete sunce na glatkim, vulkanskim stenama izme|u osve`avaju}ih uvala.

SUPER PARADAJZ PLA@A, MIKONOS

Do ove pla`e se mo`e lako mo`e do}i od Platas Gialosa u gradu Mikonos, vodenim taksijem ili autobusom.

^uvena po svojim vrhunskim barovima na pla`i i klubovima, ova pla`a je srce poznatih `urki na ostrvu.

Posetioci mogu u`ivati u suncu izme|u kupawa u tirkiznoj vodi, kao i u {irokom spektru vodenih sportova.

U letwim mesecima, do sredine podneva, stvari postaju `ivane sa ja~inom muzike.

Kako dan odmi~e, na}i}ete qude koji tra`e svoje mesto za posmatrawe spektakularnog zalaska sunca, sa koktelom u ruci.

PLA@A BALOS, KRIT

Jedna od najlep{ih i najfotografisanijih pla`a na celom Kritu, Balos je predivno osamqena, dostupna samo ~amcem ili vo`wom neravnim putem do vrha staze, nakon ~ega sledi 20-minutna {etwa. Ukoliko do|ete rano, u`iva}ete u kupawu u prozirnim tirkiznim vodama, koje uokviruju netaknuti beli pesak sa delovima ru`i~aste boje, bez ikoga drugog. Za{ti}ena od vetra, ima}ete ose}aj da se kupate u velikom, toplom, prirodnom bazenu. Ova pla`a je privukla i qude poput kraqa ^arlsa i pokojne princeze Dajane. Na raspolagawu tokom dana su vam suncobrani, le`aqke i osve`ewe.

PORTO KACIKI, LEFKADA

Ova pla`a je najboqi izbor za aktivne putnike. Ime na gr~kom zna~i Porto koza, mo`da zato {to su potrebni aktivni koraci da se pro{etate do ove duga~ke pe{~ane pla`e na ostrvu Lefkada. Uprkos svom neobi~nom imenu, to je jedna od najlep{ih pla`a u Gr~koj. Boje vode su neuporediveoduzimaju dah, a u kombinaciji sa mekim belim peskom, bi}e to qubav na prvi pogled. Porto Kaciki je udaqena 40 km od glavnog grada Lefkade, i ovde mo`ete do}i automobilom ili ako imate sre}e, ~amcem. Jonsko more nudi savr{ene uslove za plovidbu, ~ak i u avgustu, a ako ste na jedrilici ima}ete priliku da vidite obale koje nisu dostupne automobilom.

Ostrvo Lefkada ima najimpresivnije vode i obale u Gr~koj, i vredi posetiti ostrvo bilo kada, od po~etka maja do kraja septembra.

Balos, Krit

Porto Kaciki, Lefkada

Sarakiniko, Milos

Voidokilia, Mesinija

PUTOVAWA KAO INSPIRACIJA RASTKO PETROVI]

(BEOGRAD, 3. MART 1898. –VA[INGTON (SAD), 15. AVGUST 1949.)

Rastko Petrovi} je bio srpski diplomata, pesnik, romansijer, pripoveda~, esejista, slikar, likovni i kwi`evni kriti~ar. Jedan je od najzna~ajnijih srpskih pisaca 20. veka, a wegov kwi`evni opus ~ini samu osnovu modernih ideja i oblikotvornih tendencija. Ogledao se u velikom broju razli~itih kwi`evnih vrsta i zna~ajno je doprineo razvoju srpskog romana, pri~e, lirske pesme, poeme, putopisa, drame, eseja.

Rastko Petrovi} je ro|en 3. marta 1898. godine u Beogradu, kao deveto dete oca Dimitrija, istori~ara, i majke Mileve, u~iteqice. On je mla|i brat Nade`de, poznate likovne umetnice i Milice, pesnikiwe. Dana 5. juna kr{ten je u hramu Svetoga Marka u Beogradu. Wegov kr{teni kum bio je novosadski pisac i pripoveda~ Ja{a Tomi}.

Rastkova porodica bila je veoma ugledna i cewena u Beogradu. Pi{~eva rodna ku}a sru{ena je prilikom bombardovawa Beograda 6. aprila 1941. godine. Rastko jo{ u detiwstvu ostaje bez majke, a brigu o wemu preuzimaju sestre. U periodu od 1905. do 1914. godine poha|ao je osnovnu {kolu i upisao ni`e razrede gimnazije. U jeku balkanskih ratova 1912. prekida gimnazijsko {kolovawe u Beogradu. Kao nesvr{eni gimnazijalac odlazi na front, prelazi Albaniju i odlazi u Francusku.

Godine 1916. Rastko Petrovi} nastavqa {kolovawe u Francuskoj, u Nici upisuje gimnaziju. Tamo se upoznaje sa Du{anom Mati}em, srpskim nadrealisti~kim pesnikom. U Parizu }e kao stipendista francuske vlade upisati Pravni fakultet, ali }e u isto vreme studirati i kwi`evnost i istoriju umetnosti. U ovom periodu upoznaje najzna~ajnije moderne pesnike i slikare, strane i doma}e –Pola Elijara, Bretona, @ida, Crwanskog, Pabla Pikasa, Mila Milunovi}a, Sretena Stojanovi}a, Savu [umanovi}a.

Po zavr{etku studija, 1922. godine, Rastko Petrovi} se vra}a u Beograd. Odlazi na putovawe po Srbiji, Dalmaciji, Makedoniji, Crnoj Gori i objavquje pesme, putopise, eseje, prikaze slikarskih izlo`bi. Krajem 1924. godine zapo{qava se u Ministarstvu inostranih dela. Docnije, 1926, postavqen je za diplomatskog slu`benika u Rimu, pisara u Kraqevskom poslanstvu u Vatikanu. Tada se i upoznao sa srpskim pesnikom Milanom Raki}em, tada{wim poslanikom Kraqevine SHS u Rimu, i wegovom suprugom Milicom, sa kojima ostvaruje prisno prijateqstvo. U ovom periodu proputova}e Italiju, [paniju, Tursku, Francusku. Krajem 1928. polazi na veliko putovawe po Africi. 1930. vra}a se u Beograd, gde nastavqa slu`bu u Ministarstvu inostranih poslova, ali nastavqa i da putuje u Pariz, London, Veneciju, Keln i brojne druge evropske gradove.

KWI@EVNI RAD

Wegove novinarske putopisne reporta`e realizovane izme|u dva svetska rata sadr`e estetske intencije u `anru, pa je tako, kao proizvod wegovih putovawa, Pe-

RENTON FAMILY TRUST

Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo}

trovi} 1930. objavio veli~anstveni putopis pod nazivom „Afrika“.

Godine 1921. objavquje jedinstveni humoristi~ki roman iz `ivota starih Slovena „Burleska Gospodina Peruna Boga Groma“. Krajem 1922. godine objavquje zbirku pesama „Otkrovewe“. Tokom cele te godine aktivno deluje u Beogradu zajedno sa brojnim piscima poput Milana Dedinca, Marka Risti}a, Tina Ujevi}a i drugih. Wihovo delovawe dove{}e do pojave nadrealizma kod nas.

Godine 1927. Rastko Petrovi} objavquje svoj drugi roman, „Sa silama nemerqivim“, a tre}i wegov roman „Qudi govore“ nastao je 1931. Za razliku od prethodnih Petrovi}evih kwiga ovaj kratki roman brzo je na{ao svoju publiku i do danas ostaje naj~itanije i najomiqenije wegovo delo.

Potom, 1935. godine, Rastko Petrovi} biva postavqen za vicekonzula {este polo`ajne grupe generalnog konzulata u ^ikagu. Naredne godine radi u Va{ingtonu kao sekretar Poslanstva. Putuje po SAD, Kanadi, Meksiku, Kubi. Godine 1938. unapre|en je u zvawe konzula pete grupe u ^ikagu.

Drugi svetski rat proveo je u SAD. Pi{e pesme za zbirku „Pono}ni delija“. U 51. godini, dana 15. avgusta 1949. iznenada umire u Va{ingtonu. Sahrawen je na grobqu u Senovitom potoku u Va{ingtonu. Posmrtni ostaci Rastka Petrovi}a preneti su u Beograd tek u junu 1986. godine, i sahraweni u porodi~nu grobnicu na Novom grobqu.

„Qudi govore” (1931) tre}i je roman Rastka Petrovi}a. Za razliku od prethodnih Petrovi}evih kwiga ovaj kratki roman brzo je na{ao svoju publiku i do danas ostaje naj~itanije i najomiqenije wegovo delo. Iako izuzetno slo`ene strukture, pravi avangardni i autopoeti~ki eksperiment, ono je veoma ~itqivo, {to mu je, uostalom, i obezbedilo brojnu ~itala~ku publiku. Roman je zasnovan na enciklopedi~nosti, tom osnovnom Petrovi}evom kwi`evnom modelu i stvarala~kom idealu. Tu te`wu on }e sam ovako izlo`iti: ^uti kao daleki i bliski {um, kao brujawe, sve ono {to govore, {to su govorili i {to }e govoriti qudi svih vremena i ~ove~anstva, mo}i pro~itati sve {to su zapisale qudske ruke (esej Misao, 1931). Qudi govore su sastavqeni od dijaloga i kratkih replika i zapravo predstavqaju enciklopediju govornih `anrova.

stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Kwi`evni opus ovog srpskog kwi`evnika svojom obimno{}u i raznovrsno{}u predstavqa gotovo jedinstven slu~aj u srpskoj kwi`evnosti. Ne samo {to se Rastko Petrovi} oprobao u veoma velikom broju kwi`evnih vrsta (pisao je i prozu, i poeziju, i dramu – lirske pesme, poeme, pripovetke, romane, putopise, eseje) ve} je u okviru jednog kwi`evnog dela upotrebqavao najrazli~itije `anrove i stilove. U wegovim pesmama uo~avaju se prozni elementi, u prozi su ~esti stihovi, u umetni~ku prozu unosio je nefikcionalnu gra|u: dokumenta, citate i delove drugih kwi`evnih dela. Dela Rastka Petrovi}a uvek prevazilaze jednostavnije `anrovske odrednice, pa ih i nije lako klasifikovati.

Rastko Petrovi} bio je jedan od najobrazovanijih i najdarovitijih pisaca svoje generacije. Odli~no je poznavao ne samo srpsku, prvenstveno narodnu, i svetsku kwi`evnost, nego, {to je za razumevawe wegovog dela jo{ va`nije, moderne tendencije evropske umetnosti.

Petrovi} je voleo da putuje, da istra`uje nepoznate predele, upoznaje strane zemqe i qude, wihove kulture. ^ini se da za wega `iveti zna~i putovati, a stvarati neprestano istra`ivati. Stalna promena sredine, pejza`a, do`ivqaja wegova je `ivotna potreba i velika inspiracija,

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE

117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

pa se tema putovawa i puta pojavquje kao osnovna ~itavog wegovog kwi`evnog stvarala{tva. Petrovi}evo zanimawe za vanevropske kulture, primitivne, odnosno autenti~ne oblike `ivqewa, mi{qewa i stvarawa odve{}e ga i u divqine Afrike. Svoje do`ivqaje sa ovog putovawa opisa}e u putopisu Afrika(1931). U vreme kada Rastko odlazi u Afriku, to je potpuno nepoznata, neistra`ena i veoma opasna zemqa. To putovawe je rizik bez premca, opasnosti vrebaju na sve strane – pisac se susre}e sa divqim zverima, qudo`derima, rizikuje da se razboli od malarije i gube ili otruje lo{om vodom i hranom.

„Afrika” nije i jedini putopis koji je Rastko Petrovi} napisao. Po razli~itim ~asopisima on je ostavio veliki broj opisa svojih putovawa po Makedoniji, Dalmaciji, Srbiji, [paniji, Turskoj, Libiji i Italiji. Srpska izdava~ka ku}a Portalibris sabrala je sve ove Petrovi}eve putni~ke zapise u jednu kwigu – Putopisi. Pored intimnog putni~kog iskustva Putopisi donose i zanimqive pri~e o qudima, obi~ajima, mestima i predelima, kulturnim spomenicima i umetni~kim delima. Sam narativni ton i do`ivqaj autora kroz ova mesta je promenqiv i varira od duboko emocionalnog i patriotskog, preko {aqivog, ponegde ironi~nog do posve kriti~kog.

[ta nudimo

U SMIQANU, RODNOM MESTU NA[EG VELIKOG NAU^NIKA

U Teslinoj Lici ni Srba ni struje

10. jula obele`ili smo 167 godina od ro|ewa Nikole Tesle, velikog srpskog nau~nika. U rodnom kraju velikog Srbina, u Smiqanu u Lici, Srbi mogu da se prebroje na prste jedne ruke, kao i ku}e u ovom selu u kojima ima struje, a koju je srpski genije kao najve}u dobrobit omogu}io celom svetu, ali nije mogao i - svojim kom{ijama.

Reportera beogradskih „Novosti”, uo~i ro|endana svetskog nau~nika, 10. jula, do ku}e u kojoj je proveo detiwstvo i deo mladosti, vodi jedan stari Li~anin, a na pitawe da li tu u okolini `ive Srbi odgovara nam: „Pa wih davno nema, kao ni ve}ine Nikolinih ro|aka”. U to se uveravamo i sami, dvadesetak metara od doma gde su `iveli Nikolini roditeqi, Milutin i Georgina, prava je pusto{, a na banderi koja je svojevremeno sprovodila struju, onu kojoj je Tesla posvetio ceo `ivot i istra`ivawa, sada je ostala samo neka stara ~ituqa.

Mada Hrvati vrlo rado i uporno svojataju Teslu i la`no isti~u da je on „hrvatski nau~nik”, zvani~an Zagreb decenijama se nije trudio da na dostojanstven na~in obele`i mesto wegovog ro|ewa. Ve~no po~ivali{te roditeqa genijalca iz Smiqana na starom pravoslavnom grobqu, do pre nekoliko godina, 2017. bilo je zapu{teno, dok glumac Rade [erbexija i upravnik pozori{ta „Kerempuh” Du{ko Qu{tina, nisu dali novac da se grobovi urede. Pravoslavna crkva u kojoj

Ro|en u no}i punoj muwa

Ka`u da je Nikola Tesla ro|en u olujnoj no}i punoj muwa, ta~no u pono}. Otac mu je preneo znawa jer je bio na~itan i imao je odli~nu memoriju, a majka je bila snala`qiva u izra|ivawu alata za doma}instvo i obra|ivawu zemqe. Do desete godine Nikola nije video lokomotivu, a nakon {kole u Gospi}u oti{ao je u svet, ujedno i mewaju}i ga na na~in kako je to malo ko uradio u dosada{woj istoriji ~ove~anstva.

je Tesla kr{ten bila je zapaqena u ratnom vihoru devedesetih godina pro{log veka, ali je donacijom vernika obnovqena. Zapaqena je i crkva u kojoj je slu`bovao wegov otac, pravoslavni sve{tenik, premda je i ona naknadno obnovqena. Koliko je Zagrebu stalo do Tesle, sem da se di~e kako je „ro|en u Hrvatskoj”, najboqe govori i obli`wa {kola koju je poha|ao, a od koje su ostali samo zidovi i rastiwe oko we.

To je Teslin kraj danas, gde qudi obilaze Memorijalni centar „Nikola Tesla”, a na dan wegovog ro|ewa ovde bude najvi{e sveta koji dolazi da slavi ~uvenog nau~nika. Godi{we kroz Memorijalni centar pro|e oko 60.000 qudi, ali niko im ne pri~a kakva je sudbina zadesila Srbe iz Smiqana i okolnih mesta. Ne govore im da ni danas za ve}inu Srba ovde nema `ivota, da su srpska sela prazna, mnoga zarasla u korov, a ku}e napu{tene. Podvelebitska mesta pro{la su ratne strahote, a spaqene su ku}e od Metka do Gospi}a. Pre je tu `ivelo hiqade Srba, danas ih je jedva stotinu. U ^itluku desetak, Po~itequ nekoliko, a u Divoselu doslovno nema nijednog Srbina.

Neki od kom{ija, kao Du{an Do{en, godinama su podnosili hrvatskim vlastima zahtev za obnovu, ali su ga odbijali. Neki iz Teslinog kraja spasli su `ivu glavu begom nakon „Oluje”, a neki uporno jo{ i danas zalaze u pusta sela, pravu divqinu, da posete rodni kraj. A oni koji su imali

MUDRE MISLI I CITATI

Kroz mnoge civilizacijske periode, sloboda je bila razli~ito definisana. Nisu uvek svi imali pravo na slobodu, a status se slobodnog, odnosno ne-slobodnog ~oveka nije mogao da se bira, nego je bio dodeqen po ro|ewu. Vremenom se poimawe slobodne promenilo, a sada je ona jedna od garancija savremenog dru{tva. Naravno, sloboda nije bezuslovna – slobodni smo sve dok ne pokr{imo neki od zakone dru{tva i dr`ave u kojoj `ivimo, a tada nam se upravo sloboda oduzima.

Sloboda se izra`ava slobodom govora, izbora, slobodom misli i kretawa, a kada nam je to uskra}eno – tek onda mo`emo da shvatimo koliko nam je upravo sloboda dragocena. Pro~itajte {ta su kroz istoriju o slobodi rekli veliki umovi, nau~nici, umetnici…

Citati i izreke – O slobodi

uuu Tajna slobode po~iva u hrabrosti. – Perikle

uuu Verujem u to da svako ima pravo da `ivi kako god `eli, sve dok ne povre|uje druge. – Xo Namat

uuu Boqe umreti bore}i se za slobodu nego robovati celog `ivota. – Bob Marli

uuu Nigde ne postoji jednostavan put do slobode, i mnogi od nas }e mo rati pro}i vi{e puta kroz dolinu smrti kako bi dosegli vrh na{ih `eqa. –Nelson Mandela

hrabrosti da ovde ostanu, dugo su bili bez struje i vode. Kada je kona~no i otvorena mogu}nost da dobiju elektri~nu energiju, morale su da se plate astronomske sume za prikqu~ke, za {ta nisu svi imali novca. Tesla je, kao {to je dobro poznato, izuzetnim pronalascima obogatio svet, a sam umro siroma{an i zaboravqen u wujor{kom hotelu, daleko od rodnih Smiqana i Like. Ni u Hrvatskoj koja se sada upiwe da ga „pohrvati” nije do`iveo blistavu sudbinu. Najpre su tokom Drugog svetskog rata Tesle i wihove kom{ije Srbi do`iveli pogrom, usta{e su 1941. godine pobile 558 od 621 osobe srpske nacionalnosti koje su tu `ive-

le, me|u kojima i 74 dece. Tada je poubijana i najbli`a Teslina rodbina, a sve se ponovilo devedesetih kada su opet ubijani Srbi od kojih su neki pre`iveli usta{ko klawe. Hrvatski nacionalisti tada su ga precrtavali i proterivali iz {kolskih kwiga, ime mu se u Lici nije smelo spomenuti, a u Gospi}u je raznet wegov spomenik u centru grada. Naravno, po~inilac nikad nije otkriven, kao {to se i spomenik nikad nije vratio na mesto gde je prvobitno bio postavqen.

Ako ni{ta drugo, Tesla je zaslu`io vi{e od prigodnih seminara, izlo`bi, podse}awa na wegovo ve~no delo. Pre svega da wegov rodni kraj bude mesto sigurnog, lepog `ivota, ako ni{ta drugo da svi imaju struju. Ne{to se u posledwe vreme na tom planu pokrenulo, ali {ta vredi kada Srba vi{e nema. A i Hrvati `ive te{ko, proizvode sir {kripavac, prodaju turistima koji obilaze Memorijalni centar, iznajmquju apartmane.

Smiqan }e i ove godine obele`iti Teslino ro|ewe, bi}e svetlosnih atrakcija, radionica za mlade, koncerata i izlo`bi. A malo }e gostiju pitati i saznati kakva je sudbina bila Tesline Like nakon {to je genijalni um odlu~io da sre}u potra`i u svetu. Sve do „Wujorker” hotela.

Nisam ja oslobodilac. Oslobodioci ne postoje. Qudi sami sebe osloba|aju. – ^e Gevara

uuu Sloboda nije ni{ta drugo nego {ansa da bude{ boqi. – Alber Kami

uuu Od slobodnog ~oveka ne mo`e se napraviti rob, jer je slobodan ~ovek slobodan i u zatvoru. – Platon

uuu ^ovek postaje slobodan svojom odlukom, otporom i nepristajawem. – Me{a Selimovi}

uuu Novac koji ~ovek ima jeste oru`je slobode. Novac za kojim ~ovek tr~i, jeste oru`je rop@an @ak Ruso

uuu Sloboda je mogu}nost `ivqewa kako `eli{. –Ciceron

uuu Novac ne}e stvoriti uspeh, stvarawe slobode ho}e. – Nelson Mandela

uuu Sloboda ~oveka nije u tome da mo`e ~initi sve {to `eli, nego u tome da ne mora ~initi ono {to ne `eli. – @an-@ak Ruso

uuu Svi se pokoravamo zakonima da bismo bili slobodni. – Ciceron

uuu Sloboda nije vredna ako ne ukqu~uje i slobodu da se gre{i. – Mahatma Gandi

CENE SME[TAJA U BAWAMA, NA JEZERIMA, PLANINAMA

Letovawe u Srbiji

Najpose}enije turisti~ke destinacije u Srbiji, bar kada je re~ o doma}im turistima, pro{log jula i avgusta bile su Sokobawa, Vrwa~ka Bawa, Zlatibor, Kopaonik i Fru{ka gora, a za doma}i turizam prethodnog leta opredelilo se blizu pola miliona gra|ana Srbije. Iako se australijski dolar ovih dana otkupquje po kursu od samo 70 dinara za 1 dolar, cene su jo{ uvek pristupa~ne za prose~an „australijski xep“.

Za ~itaoce koji i ovog leta planiraju da deo odmora provedu na nekoj od najpopularnijih letwih destinacija u Srbiji, beogradski portal N1 donosi pregled najpovoqnijih cena sme{taja u privatnim i hotelskim kapacitetima. Skoro bez izuzetka za sve goste obezbe|en je besplatan parking, a stavka koja se podrazumeva je i be`i~ni internet.

ZLATIBOR

No}ewe za porodicu sa dvoje dece u apartmanu od ~etrdesetak kvadrata, koji u svom sastavu ima dnevnu i spava}u sobu, kuhiwu, kupatilo i terasu, ko{ta 3.000 dinara (oko 43 australijskih dolara) dnevno, dok je cena privatnog sme{taja za dve osobe u apartmanu od tridesetak kvadratnih metara 2.500 po danu (36 dolara).

Hotelski sme{taj sa doru~kom u apartmanima sa dve spava}e sobe u samom centru turisti~kog naseqa za porodicu sa dvoje dece mla|e od 12 godina ko{ta 26.000 ($ 371) po danu, dok je no}ewe s doru~kom u standardnoj dvokrevetnoj sobi sa kupatilom 6.760 ($96) po osobi.

SOKOBAWA

No}ewe u dvokrevetnom apartmanu mo`e se na}i po ceni od 2.500 ($36) po osobi, dok ~etvoro~lana porodica za istu uslugu mora da izdvoji najmawe 4.000 dinara ($ 57) po danu.

Polupansion u hotelu sa ~etiri zvezdice za porodicu sa dvoje dece mla|e od deset godina ko{ta 20.500 dinara ($ 292) dnevno, dok je cena no}ewa s doru~kom 5.000 dinara ($ 71) po osobi.

Ukoliko je boravak du`i od sedam dana, polupansion za dve osobe ko{ta 12.100 dinara ($ 173) dnevno, a usluga podrazumeva i neograni~eno kori{}ewe velnes i spa centra.

SREBRNO JEZERO

No}ewe u dvokrevetnom apartmanu ko{ta od 3.500 dinara ($ 50) za dvoje, dok je cena privatnog sme{taja za porodicu sa dvoje dece 4.300 dinara ($ 61) po danu.

U hotelskom sme{taju no}ewe sa doru~kom u dvokrevetnim, trokrevetnim i ~etvorokrevetnim sobama ko{ta 3.240 dinara ($ 46) po osobi, {to je cena sa popustom od deset odsto ukoliko se u hotelu boravi najmawe pet dana. Deca od tri do 12 godina imaju pedeset odsto popusta na redovnu cenu.

DIV^IBARE

No}ewe za dve osobe u dvokrevetnom apartmanu dostupno je po ceni od 3.000 dinara ($ 43), dok je tro{ak iznajmqivawa privatnog sme{taja u apartmanu od tridesetak kvadrata za porodicu sa dvoje dece 4.000 dinara ($ 57) dnevno.

Polupansion za porodicu sa dvoje dece u hotelu sa ~etiri zvezdice ko{ta 21.000 dinara ($ 300), uz neograni~eno kori{}ewe spa centra. Cena polupansiona za dve osobe u dvokrevetnoj hotelskoj sobi iznosi 19.200 dinara ($ 274) po danu.

KOPAONIK

Apartman za dve osobe mo`e se iznajmiti po ceni od 3.500 ($ 50) po danu, dok je za no}ewe u privatnom sme{taju za porodicu sa dvoje dece potrebno izdvojiti 4.000 dinara ($ 57) dnevno.

No}ewe s doru~kom za dve osobe u dvokrevetnoj hotelskoj sobi dostupno je po ceni od 10.240 ($ 146) po sme{tajnoj jedinici, a cena te usluge za ~etvoro~lanu porodicu je 17.400 dinara ($ 248) dnevno.

Pun pansion za dve osobe u hotelu ko{ta 15.100 dinara ($ 216) dnevno, odnosno 28.700 dinara ($ 410) za porodicu s dvoje dece.

PALI]KO JEZERO

No}ewe za dve osobe u dvokrevetnom apartmanu nedaleko od samog jezera ko{ta 3.500 dinara ($ 50), dok je najam privatnog sme{taja za porodicu sa dvoje dece od 4.000 dinara ($ 57) dnevno.

No}ewe sa doru~kom u hotelu na Pali}u mo`e se prona}i po ceni od 6.750 dinara ($ 96) po osobi, a u cenu je ura~unato i kori{}ewe fitnes centra i zatvorenog bazena. Deca do {est godina ne pla}aju sme{taj i doru~ak, dok mali{ani uzrasta od {est do 12 godina pla}aju pedeset odsto cene sme{taja i doru~ka.

Cena paketa za dve odrasle osobe sa dvoje dece do 12 godina starosti, koji ukqu~uje pet no}ewa sa doru~kom, iznosi 90.000 dinara (1.285 dolara).

FRU[KA GORA

Zakup sme{taja za dve osobe u privatnom apartmanu veli~ine 25 kvadrata, nedaleko od bawe Vrdnik, ko{ta 2.500 dinara ($ 36) dnevno, dok je sme{taj za porodicu sa dvoje dece u apartmanu od 35 kvadratnih metara dostupan po ceni od 3.500 dinara ($ 50) po no}i.

No}ewe sa doru~kom u hotelu ko{ta od 8.450 dinara ($ 120) po osobi, dok je cena polupansiona 10.100 dinara ($ 144) po osobi, uz popust za boravak du`i od tri no}i.

VRWA^KA BAWA

No}ewe u privatnom sme{taju ko{ta od 3.000 dinara ($ 43) za dve osobe, dok je zakup sme{taja za porodicu sa dvoje dece od 4.000 dinara ($ 57) dnevno.

No}ewe u dvokrevetnoj hotelskoj sobi u samom centru Vrwa~ke Bawe dostupno je po ceni od 4.500 dinara ($ 64) za dvoje. Cena hotelskog sme{taja za porodicu sa dvoje dece, bez obroka, kre}e se od 7.000 dinara dnevno (100 dolara).

Srebrno jezero

Kopaonik

Pali}ko jezero

Sokobawa Div~ibare Zlatibor

JUGOSLAVIJA OD IDEJE DO ZABLUDE (10) 13.

u Nova dr`ava svoj `ivot zapo~ela u haosu koji je ostavio Veliki rat i nemirewe gubitnika sa novom podelom Evrope u Vratolomije Stjepana Radi}a – od

Pi{e: Andrija ^olak

Internacionale do kraqevog podanika u Kakva je bila uloga Antuna Koro{ca u atentatu Puni{e Ra~i}a u Skup{tini u [ta su Hrvati dopisali u Deklaraciju o progla{ewu Federativne Narodne Republike Jugoslavije 1945. godine

SPOR OKO TESTAMENTA I POKU[AJ PRAVQEWA JUGOSLOVENSKE STRANKE

Kraq mu~enik koji je poginuo za Jugoslaviju

Tekst testamenta kraqa Aleksandra je objavqen ve} 11. oktobra u Slu`benim novinama. Ali kasnije interpretacije otvarawa testamenta govore da je tom prilikom nastala rasprava izme|u kneza Pavla i Nikole Uzunovi}a koji je izrazio iznena|ewe zbog imena namesnika, jer je navodno postojao neki raniji kraqev testament sa imenima drugih li~nosti za namesnike. Knez Pavle je, uz podr{ku generala Petra @ivkovi}a, ovakav razgovor presekao rekav{i da je to posledwa kraqeva voqa i da postoji i drugi primerak istog teksta kod kraqice Marije.

Kraq Aleksandar je posle atentata progla{en mu~enikom koji je poginuo za Jugoslaviju.

Wegov doprinos ujediwewu je nesumwiv. Ali kada je trebalo novu dr`avu razvijati pokazalo se da uspe{an ratnik i komandant iz tri rata nije imao dovoqno sluha za slo`ene poslove oko razvoja jedne heterogene dr`avne zajednice. Mislio je da centralisti~kim upravqawem i ~vrstom rukom mo`e razre{iti slo`ene odnose me|u narodima, zaveden tvrdwom zaslepqenih idealista da je to jedan narod.

Pred kraj je i sam postao svestan da je li~na diktatura bila uzaludna, da je ona bila pogre{an na~in gra|ewa sna`ne i jedinstvene dr`ave. Patrijarh Gavrilo Do`i} je u svojim memoarima napisao da mu se kraq mesec dana pred pogibiju `alio da {estojanuarski re`im nije uspeo i da je nameravao da sti{a razbuktale politi~ke strasti izmenom dotada{weg dr`avnog programa. Taj nameravani zaokret osujetili su meci u Marseju.

Aleksandar je po{ao u Marsej u susret mecima koji su presudili i wemu i Jugoslaviji. Pred polazak za Marsej uputio je emisara Ivana [uba{i}a u Sremsku Mitrovicu u kojoj je tamnovao Ma~ek i poru~io mu da }e po povratku iz Marseja biti oslobo|en i da }e se sa wim, kao i sa ostalima akterima jugoslovenske drame o svemu dogovoriti. Ivan Me{trovi} je kasnije tvrdio da je ve} tada Aleksandar imao u vidu podelu Jugoslavije na dve polovine – srpsku i hrvatsku. Wegova li~nost i wegovo delo izaziva}e sve do danas mnogo kontroverzi, mnogo opre~nih ocena i mi{qewa: izvan Srbije ga smatraju za apsolutistu i diktatora koji im je ujediwewem podvalio jer je pod pla{tom Jugoslavije stvarao Veliku Srbiju, dok u Srbiji misle suprotno -- da je zaustavio {irewe i razvoj Srbije stvarawem ve{ta~ke tvorevine koja je bila ~ist proma{aj.

Aleksandrovi savremenici su ga, posle odu{evqewa nakon ratnih pobeda i uspe{nog ujediwewa, kovali u zvezde. Solunski proces je pretio da sru{i taj mit, ali tek posle ujediwewa, kada su po~ele nesuglasice i razmirice me|u politi~arima, u kojima se kraq postavqao kao vrhovni arbitar, po~ela je da opada wegova popularnost. [estoja-

nuarskom diktaturom kraq je kona~no od sebe odbio mnoge koji su mu verovali i od wega o~ekivali da bude sto`er okupqawa i saradwe razli~itih politi~kih opcija.

Profesor Milorad Mile Pavlovi}, iako je bio blizak sa kraqem, u svojim bele{kama ga ne {tedi, naro~ito kada se bavi wegovim psiholo{kim profilom: „Uop{te, wegova sujeta bila je neograni~ena. Verovao je da je vi{i od svih ostalih koji su mu bezmerno laskali, {to je wega opijalo, pa je i verovao da je najboqe ono {to on smisli, {to su te udvorice koristile. Vera u sebe i u svoju mesijansku ulogu u stvarawu lep{e budu}nosti naroda, ta vera bila je najizrazitiji ose}aj koji je sve stavqao u zale|e.”

Aleksandar Kara|or|evi} je bio pravi asketa. Malo je jeo, malo spavao i mnogo pu{io. Kada je neposredno posle atentata u Marseju izvr{ena lekarska ekspertiza wegovog be`ivotnog tela prisutni su bili zapaweni stawem wegovog organizama. Nije imao ni 50 kilograma, a zakqu~ak je da je kraq ve} bio ozbiqno bolestan od kancera. Ina~e je bio sitne gra|e i naru{enog zdravqa jo{ od 1910, kada je jedva pre`ivo trbu{ni tifus i posle toga stalno patio od stomaka. @ustrih i nervoznih po-

1822. - U ratu Gr~ke za nezavisnost gr~ka vojska pobedila turske snage kod Termopilskog klanca.

1878. - Zavr{en Berlinski kongres, na kom su evropske sile, Nema~ka, Austro-Ugarska, Rusija, Engleska i Francuska, uspostavile novi odnos snaga na jugoistoku Evrope. Revidiran Sanstefanski mirovni ugovor Rusije i Turske, Srbija i Crna Gora stekle me|unarodno priznawe i znatno pro{irile teritorije, a Austro-Ugarska dobila pravo da okupira Bosnu i Hercegovinu.

1919. - Britanski vazdu{ni brod R34 sleteo u Norfolk i time zavr{io prvi let preko Atlantika, od Britanije do SAD i natrag. Putovawe trajalo 182 sata efektivnog leta.

kreta, nije se {tedeo i tro{io je svoju energiju u tolikoj meri da je sa 46 godina, koliko je imao u trenutku atentata, izgledao kao starac.

Za razliku od svojih predaka koji su naj~e{}e bili praznih xepova, Aleksandar je u relativno kratkom vremenu svog vladawa stvorio ogromno li~no bogatstvo. Reklo bi se da je svoje finansijsko carstvo gradio spretnije i uspe{nije od dr`ave kojom je upravqao. Samo mesec dana posle kraqeve pogibije londonski list „Dejli mejl“ je napisao da je Aleksandar Kara|or|evi} najbogatiji ~ovek u Evropi.

Iako je jo{ pre pogibije kraqa Aleksandra bilo nekih naznaka da se sprema zaokret u dotada{woj politici nasilnog jugoslovenstva u korist ve}ih prava nacionalnih zajednica i wihovoj autonomiji, dolaskom Namesni{tva i kneza Pavla, kao i nove vlade na ~elu sa Milanom Stojadinovi}em ipak se nije odmah krenulo u tom pravcu. Stojadinovi} }e udru`ivawem svoje Jugoslovenske radikalne zajednice sa slovena~kim i muslimanskim strankama poku{ati da napravi svejugoslovensku politi~ku stranku kojom bi re{io hrvatsko pitawe“.

Ispostavi}e se da je to bio samo manevar jer je Stojadinovi}, udru`ivawem sa slovena~kim i muslimanskim strankama, pokazao da `eli da izoluje Hrvate, ali time je doprineo da Hrvatska seqa~ka stranka postane jedina politi~ka snaga Hrvatskoj, a wen vo|a Vladko Ma~ek neprikosnoveni vo|a hrvatskog naroda.

l U slede}em broju: Politi~ka terevenka ministra u Bequ

1930. - U glavnom gradu Urugvaja Montevideu po~elo prvo Svetsko prvenstvo u fudbalu. U~estvovalo 13 timova, me|u wima jugoslovenski.

1941. - U Crnoj Gori podignut ustanak protiv italijanskog okupatora. Najve}i op{tenarodni ustanak u okupiranoj Evropi od po~etka Drugog svetskog rata

1943. - Pobedom sovjetske vojske okon~ana kqu~na faza Kurske bitke u Drugom svetskom ratu, najve}e tenkovske bitke u istoriji, u kojoj je u~estvovalo oko 6.000 tenkova. Nemci izgubili 2.900 tenkova, poginulo i raweno najmawe 230.000 vojnika.

1975. - Iz Kejp Kanaverala u Floridi lansiran ameri~ki svemirski brod Apolo, koji je u~estvovao u prvoj sovjetsko-ameri~koj misiji u svemiru.

1977. - Zbog nestanka struje Wujork bio u potpunom mraku. Policija potom uhapsila 3.000 pqa~ka{a.

1985. - Na stadionima u Londonu i Filadelfiji istovremeno odr`ani humanitarni rok koncerti Live Aid, koje je organizovao Bob Geldof za pomo} gladnima u Africi. Prikupqeno vi{e od 60 miliona dolara, a TV prenos koncerata pratilo je oko 1,5 milijardi gledalaca.

1985. - Sovjetski atleti~ar Sergej Bubka postigao svetski rekord u skoku motkom, kada je u Parizu presko~io {est metara.

1995. - Na Cetiwu pred oko 300 vernika progla{ena autokefalna Crnogorska pravoslavna crkva, koju nije priznala nijedna pravoslavna crkva u svetu.

2000. - Policija UNNMIK-a saop{tila da se tokom prvih {est meseci 2000. u regionu Kosova desilo vi{e 1.900 incidenta, da je ubijeno vi{e osoba i da je izvr{eno niz kriminalnih radwi, kao {to su napadi, otmice, silovawa...

Kraq Aleksandar Kara|or|evi} u poseti Glini i Petriwi 1931. godine

Dok sam i{~itavao primarne izvore za potrebe pisawa kwige „Tesla: Duhovni lik”, imao sam prilike da se li~no uverim u ono {to su gotovo svi Teslini biografi u mawoj ili ve}oj meri uo~ili u wegovoj li~nosti, a to su izrazite „oscilacije” (neretko i protivre~nosti) u raznim temama, pi{e za beogradsku „Politiku“ Dr Oliver Suboti}.

Ipak, primetio sam da postoji nekoliko tema u kojima, slikovito re~eno, ne postoje „sinusoide” i izra`ene „amplitude”, ve} iskqu~ivo „linearna funkcija”. Jedna od tih retkih tema gde Tesla pokazuje jasnu konstantu u stavovima je odnos prema srpstvu, Kraqevini Jugoslaviji i Kraqevskom domu Kara|or|evi}a.

Nikola Tesla je tokom ameri~kog perioda svog `ivota postao izrazit kosmopolita, ostav{i istovremeno srpski patriota. Tokom ameri~kog perioda se formirao i kao ube|eni srpsko-jugoslovenski monarhista, te je poput ve}ine srpskih intelektualaca tog vremena vatreno podr`avao koncept Kraqevine Jugoslavije i bio veliki po{tovalac kraqevske loze Kara|or|evi}. To po{tovawe se ve} mo`e uo~iti u dostupnim dokumentima iz perioda Prvog svetskog rata, kada on izra`ava divqewe podvizima srpske vojske predvo|ene svojim nezaboravnim vo`dom, kraqem Petrom Prvim Oslobodiocem. Tako, povodom inicijative jeromonaha Nikolaja Velimirovi}a iz 1915. godine, da zajedno sa Mihajlom Pupinom i Pajom Radosavqevi}em potpi{e „Vidovdanski proglas” i pozove Srbe u SAD da pomognu svojim sunarodnicima na Balkanu, Tesla iznosi stav da bi taj apel ameri~ki Srbi najpre poslu{ali ako bi ga potpisala dva srpska kraqa: Petar Kara|or|evi} i Nikola Petrovi}.

Li~nost u kraqevskoj lozi Kara|or|evi}, koju je Tesla posebno izdvajao, bio je kraq Aleksandar, koji ga je odlikovao Ordenom Jugoslovenske krune prvog stepena 1931. godine. Kraqa Aleksandra je do`ivqavao kao vladara koji je uspeo da napravi sna`nu dr`avu (Kraqevinu Jugoslaviju) i ujedini tri balkanska naroda (Srbe, Hrvate i Slovence). U svom posmrtnom slovu Kraqu Mu~eniku, objavqenom 1934. godine u „Wujork tajmsu”, Tesla ovako

PRVR@ENOST VELIKOG NAU^NIKA SRPSTVU BILA JE NEDVOSMISLENA

Tesla i Kara|or|evi}i

zbori: „Poput Va{ingtona, bio je sposoban i neustra{iv general koji je oslobodio svoju zemqu od ugwetavawa; poput Linkolna bio je mudar i patriotski vo|a koji je pretrpeo mu~eni{tvo.” Tesla je, pritom, verovao da }e mu~eni~ka krv kraqa Aleksandra definitivno ujediniti narode Kraqevine Jugoslavije ({to se, kao {to je dobro poznato, nije desilo). Sa druge strane, strahovao je za jedinstvo mlade dr`ave, zbog ~ega je javno podsetio sve Hrvate i Slovence na ~iwenicu da je wihova sloboda kupqena cenom srpske krvi u Prvom svetskom ratu. Kraq Aleksandar je za Teslu bio i ostao li~nost koja zaslu`uje da bude na „pijedestalu srpskih velikana” – pi{u}i pozdravno pismo Srbima u Geriju (Indijana, SAD) uo~i Drugog svetskog rata, on za kraqa Aleksandra koristi epitete „Veliki” i „Mu~enik”.

Kada je re~ o kraqu Petru Drugom Kara|or|evi}u, Tesla i prema wemu pokazuje odnos dubokog po{tovawa i izrazite odanosti, pribli`an onome koji je ukazivao kraqu Aleksandru. U jednom pismu iz 1938. godine upu}enom in`eweru Slavku

Bok{anu, Tesla kraqa Petra Drugog naziva „mladim orli}em iz gnezda velikog orla”, a Srbe u SAD javno poziva da budu odani mladom monarhu, koga naziva „zenicom u oku naroda”. On kraqa Petra Drugog veli~a u nekoliko javnih objava u SAD `ele}i mu mnoga leta. Na koncu, posledwi Teslin izlazak u javnost – ta~no pola godine pred smrt – bio je osmog jula 1942. godine u hotelu „Wujorker”. On tada, ve} prili~no ugro`enog zdravqa, izlazi u pratwi svog sestri}a, diplomate Save Kosanovi}a, da pozdravi kraqa Petra Drugog. Mladi kraq je u to vreme bio u poseti SAD, sa ciqem da od predsednika Ruzvelta izmoli vojnu pomo} za generala Dragoquba Mihailovi}a (koga je Tesla, po re~ima ~uvenog ameri~kog istra`iva~a Lelanda Andersona, smatrao za „simbol drevne srpske borbe za krst ~asni i slobodu zlatnu”). „Hrvatski glas” izve{tava o susretu mladog monarha i Tesle, navode}i kako je genijalni pronalaza~ rekao da mu je kraq svojom posetom u~inio najve}u ~ast i da }e mu to biti „najmilija uspomena”. Svoj uvodni govor kraqu Petru Drugom Tesla je zavr{io re~ima: „Ve-

li~anstvo, Bog Vas blagoslovio!”. Prema Kraqevim memoarima, obojica su tokom rastanka plakala, a Tesla ga je otpratio podse}awem na zave{tawe kraqa Aleksandra: da ~uva jedinstvo naroda Kraqevine. Va`no je ovom prilikom ista}i da je Tesli bila apsolutna strana bilo kakva ideja Jugoslavije bez srpske krune na wenom ~elu – ostao je odan kraqu Petru Drugom Kara|or|evi}u i pored stalnih ube|ivawa okoline da pre|e na stranu Tita i wegovih komunista, koji su se od samog po~etka rata spremali za revolucionarni prevrat i nasilno preuzimawe vlasti. O ~vrstom Teslinom stavu prili~no argumentovano pi{e Margaret ^ejni, pozivaju}i se na hrvatskog profesora Bogdana Radicu, diplomatu Kraqevine Jugoslavije u SAD, koji je tokom rata pre{ao na Titovu stranu. Iz wene studije saznajemo da je Sava Kosanovi} bezuspe{no poku{avao da privoli svog genijalnog ujaka da se od kraqa okrene ka Titu. O svemu navedenom u svojim memoarima svedo~i i Konstantin Foti}, ambasador Kraqevine Jugoslavije u SAD, koji navodi da je svaki poku{aj da se od Nikole Tesle izvu~e bilo kakva poruka protiv Kraqa Petra Drugog bila bezuspe{na. Teslina odanost srpskoj kruni bila je do kraja `ivota odr`ana besprekorno.

Da li bi Tesla, da je danas me|u nama, od „linearne funkcije” skrenuo kao „sinusoidi” u navedenim temama? To je ve} domen pretpostavki. A ono {to mo`emo pretpostaviti jeste da bi zbog gorkog iskustva Jasenovca, Jadovna i, na kraju, „Oluje” imao krajwe rezervisan stav prema nekoj novoj jugoslovenskoj ideji. Mo`emo slobodno pretpostaviti i to da bi se i danas zalagao za {to boqe odnose Srba sa Hrvatima i Slovencima, koje je smatrao bratskim narodima. A ako }emo suditi po ogromnom po{tovawu koje je decenijama ukazivao Kara|or|evi}ima – kao i ni{ta mawem po{tovawu koje oni do dan danas ukazuju wemu – verovatno bi u na{e vreme bio i po~asni ~lan Krunskog saveta.

Od ideje o osnivawu prve banke u Srbiji do realizacije pro{le su – tri decenije

Nakon osloba|awa od Turaka bilo je neophodno obnoviti i osnivati dr`avne i kulturne institucije u Srbiji, a prvi pisani pomen o neophodnosti osnivawa srpske banke zapisan je u „Srbskim novinama“ 1854. godine. Od tada do realizacije te ideje, odnosno osnivawa prve banke, pro{le su tri decenije.

Privilegovana narodna banka Kraqevine Srbije osnovana je 2. jula 1884. godine po uzoru na Belgijsku narodnu banku jer je belgijska banka va`ila za instituciju savremenog bankarskog sistema u tom periodu. Tako je od samog osnivawa prva banka Srbije imala slede}e organe: Zbor akciona-

ra, Glavni odbor, Upravni odbor, Nadzorni odbor, Eskontni odbor, a ustanovqene su funkcije guvernera i viceguvernera.

Tokom istorije nekoliko puta je mewala ime pa se Privilegovana narodna banka Kraqevine Srbije zvala od 2. jula 1884. do 26. januara 1920. godine, Narodna banka Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca od 26. januara 1920. do 3. oktobra 1929. godine, Narodna banka Kraqevine Jugoslavije od 3. oktobra 1929. do septembra 1946., Narodna banka Jugoslavije od septembra 1946. do 19. jula 2003., a dana{wi naziv Narodna banka Srbije datira od 19. jula 2003. godine.

^.

G.

Nikola Tesla i Kraq Petar Drugi Kara|or|evi} (1942. - Wujork)

Narodna banka Srbije

MOZAIK

POSLEDWI POZDRAV

Sa neizmernom tugom i bolom u du{i obave{tavamo sve prijateqe i poznanike da je na{a najdra`a i najvoqenija majka

19.10.1934. – 05.07.2023.

Preminula nakon duge i te{ke bolesti. Sahrawena je u utorak, 11. jula 2023. godine na grobqu u Elajnu.

Po~ivaj u miru, neka ti je ve~an spomen u Carstvu Nebeskom!

Zauvek o`alo{}eni: k}erke Vesna i Mirjana, zetovi Zdravko i Dragan, unuci Marieta i Aleksandar sa porodicama te mnogobrojna rodbina i prijateqi.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: Period je povoqan za finansije, promenu ili pro{irewe poslova. Ovaj period je povoqan je za pokretawe privatnog biznisa o kojem ve} neko vreme razmi{qate. QUBAV: Aprilski Ovnovi su pred dono{ewem va`nih odluka vezanih za zajedni~ki `ivot sa partnerom. Slobodni predstavnici va{eg znaka, na nekom skupu mogu upoznati umetnika, lekara, psihologa... ZDRAVQE: Melanholija.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Imate potrebu da zablistate u okviru svoje profesije. Mo`ete pro{iriti poslove, postati deo nekog projekta, osnovati privatnu firmu, posvetiti se sre|ivawu poslovnog prostora. QUBAV: Razmi{qate o ulasku u stabilnu vezu ili brak, a ako ste ve} u bra~nim vodama, o renovirawu ili kupovini stana. Roditeqi mogu imati mawih problema sa decom. ZDRAVQE: ^uvajte se sportskih povreda.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Period je kao stvoren za pokretawe privatnog biznisa u ~emu }ete imati podr{ku ~lanova porodice. Izbegavajte nepotrebne tro{kove i rizi~ne finansijske transakcije. QUBAV: Pred vama je dinami~na sedmica. Na kra}em putu mo`ete upoznati nekoga s kim }ete u}i u ozbiqnu vezu. Mladi Blizanci mogu imati nesuglasice sa roditeqima. ZDRAVQE: Podlo`nost povredama u ku}i.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: Mars, planeta akcije i agresije, ulazi u va{u ku}u mentalnog stawa, zbog ~ega bi trebalo da povedete vi{e ra~una o odnosu prema saradnicima. Mo`ete zavr{iti neke isplative poslove. QUBAV: Tenzija u vezu sa voqenom osobom. U vreme posledwe Mese~eve ~etvrti, trebalo bi da se klonite rasprava sa Ovnovima, Jar~evima i [korpijama. ZDRAVQE: Pazite se u saobra}aju.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Otvaraju vam se mogu}nosti za zaradu. Mo`ete dobiti poziv za saradwu iz prekookeanskih zemaqa. Pozicije Jupitera i Urana u ku}i karijere podsti~u vas da nastavite rad na trenutnom projektu. QUBAV: Popularni ste i rado vi|eni u dru{tvu suprotnog pola. Mo`e vas privu}i osoba koju poznajete preko posla i va{ odnos mo`e prerasti u ozbiqniji. ZDRAVQE: Problemi sa zglobovima.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: O~ekuje vas vi{e obaveza na radnom mestu. Razmi{qate o anga`ovawu na ve}em projektu, koji bi mogao da vam donese solidna primawa na du`e staze. QUBAV: Mora}ete da se prilagodite potrebama partnera. Ima}ete potrebu da se okrenete dru`ewu sa osobama koje odgovaraju va{em senzibilitetu. Strelac i Blizanci misle na vas. ZDRAVQE: Promenqivo raspolo`ewe.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Po~etkom nedeqe, najavquju se novi poslovni aran`mani. Ima}ete podr{ku osoba koje su preko posla prisutne u javnosti. O~ekuje vas bogatiji dru{tveni `ivot. QUBAV: Mo`ete se na}i u situaciji u kojoj }ete posumwati u iskrenost voqene osobe. Slobodne [korpije, sredinom perioda, o~ekuje susret sa osobama sa kojima su nekada bile bliske. ZDRAVQE: Pazite se u saobra}aju.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Bi}ete veoma aktivni, pa ne}ete propustiti nijednu dobru {ansu. Merkur u Lavu, pogoduje sportistima, umetnicima i pedagozima. QUBAV: Bi}ete vrlo aktivni na dru{tvenim doga|ajima, gde vas o~ekuje susret sa osobom sa kojom }e vas najverovatnije upoznati prijateqi. Poqe erotike i va{eg suvladaoca Neptuna, nagove{tava romansu sa [korpijom. ZDRAVQE: Promenite na~in ishrane.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Sa vi{e entuzijazma pristupi}ete pro{irewu saradwe sa strancima ili }ete obnoviti kontakte sa nekim ko `ivi u inostranstvu. Pazite se mla|ih saradnika, jer bi mogli da vam rade iza le|a. QUBAV: Nagove{taj mogu}nosti ulaska u romansu sa mla|om ili mladolikom osobom koja se bavi kreativnim zanimawem. Jedna Devica misli na vas. ZDRAVQE: Preosetqivi ste.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Ve} neko vreme planirate kupoprodaju nekretnina, gra|evinske radove ili privatni, mo`da porodi~ni biznis. Mora}ete da budete mnogo oprezniji kada se radi o novim investicijama. QUBAV: Trebalo bi da izbegavate konflikte sa emotivnim partnerom. I planeta intelekta, Merkur, ulazi u Lava, kada slobodne Vodolije mogu upoznati mla|u osobu. ZDRAVQE: Pripazite na ishranu. l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Da li biste spavali u starom, mra~nom rudniku za nekoliko stotina evra? Nekome zvu~i kao no}na mora, nekome kao san, ali sigurno je da bi ovakvo iskustvo bilo veoma interesantno. Zapravo, veliko interesovawe qudi koji su pose}ivali rudnike je bila glavna inspiracija za izgradwu prostora za prespavqivawe. Projekat „Dip slip (Deep Sleep)” sastoji se iz nekoliko koliba, koje se nalaze preko ~etiristo metara pod zemqom. Neki ose}aju strah i klaustrofobiju kada se nalaze duboko pod zemqom, a nekima takvo iskustvo zvu~i kao avantura. Qubiteqi ispitivawa sopstvenih granica mogu preno}iti u jednoj od ~etiri drvene kolibe ili u posebnoj odaji sa krovom od {kriqaca - 419 metara pod zemqom. Ova neobi~na lokacija za odmor je zapravo renovirani, napu{teni rudniku u Velsu. Prilaz ka odmarali{tu pod

nazivom „Dip slip (Deep Sleep)” nije jednostavan - potrebno je imati dobru voqu, kondiciju, snagu i strpqewe, kako bi se bezbedno stiglo i u`ivalo u jedinstvenom iskustvu. Zainteresovane o~ekuje dva sata pe{a~ewa, pewawa, spu{tawe ziplajnom, kao i plovidba podzemnim kanalima. „Najbr`e” putovawe, ~ak i za iskusno osobqe, traje oko sat vremena. Gosti se moraju kretati kroz kamene tunele i strme stene.

Ipak, zaposleni tvrde da se trud svaki put isplati, jer svaka grupa bude zadivqena kolibama i celim iskustvom.

Kamenolom i rudnik K’mortin se nalazi na padini na padini brda u Tanigri{aju. Nekada su zapo{qavali na stotine qudi, ali, kao i ve}ina u industriji {kriqaca u severnom Velsu, zatvoren je sredinom 20. veka. Bio je izgubqen u vremenu i postepeno propadao, ali sada ima „novi `ivot”, koje

POSAO: Mo`ete biti u dilemi koju od dve privla~ne poslovne ponude da prihvatite. Imate vi{e inspiracije i motivacije. Poslu{ajte savet [korpije ili Ovna. QUBAV: Skloni ste da prihvatite udvarawe osobe koju }ete upoznati preko interneta ili dru{tvenih mre`a. Posumwa}ete u dobre namere Ovna ili Jarca. Bik i Ribe misle na vas. ZDRAVQE: Kardiovaskularne tegobe.

vodi udru`ewe „Go Below Underground Adventures”.

„Postoje dva glavna razloga za{to se sa ovim po~elo”, obja{wava za javnost Majk Moris, vodi~ i operativni menaxer udru`ewa. „Pre svega, zbog velikog interesovawa. Mnogi turisti koje smo vodili na na{a avanturisti~ka putovawa su

POSAO: Imate mnogo zanimqivih ideja, koje `elite da podelite sa nekim ko bi vam pomogao oko wihove realizacije. Bi}ete mnogo aktivniji, posebno ako se bavite sportom ili veletrgovinom. QUBAV: Razlog konflikta sa voqenom osobom mo`e biti va{a preosetqivost, naro~ito ako se radi o nekom Ovnu, Lavu, Devici ili [korpiji. O~ekujte susret sa Jarcem. ZDRAVQE: Izbegavajte alkohol.

nam stalno govorili: ‚Zar ne bi bilo sjajno spavati ovde dole?’ i pomislili smo: da - za{to da ne.”

Sigurno je da posle napornog puta, svaki posetilac, barem na trenutak, po`eleo da ima gde da priglene u ovom dubokom, hladnom i mra~nom rudniku.

„Drugo, na{ vlasnik, Majls,

`eli da pravi nove stvari - poput prvog podzemnog slobodnog pada na svetu, najdu`e i najdubqe podzemne vo`we zipom... Bila je to jo{ jedna prilika da poka`e svoju kreativnu stranu i stvori ovaj prostor.”

Jedno no}ewe u kolibi ko{ta oko ~etiristo evra, a boravak u „luksuznoj” odaji od {kriqaca ko{ta {eststo evra.

Hrana je ukqu~ena, ali, s obzirom na uslove, ne bi trebalo o~ekivati veliku gozbu. Iz bezbednosnih razloga uvedena je i zabrana alkohola, jer posledwa stvar koju radnici `ele prirediti gostima je kombinacija mamurluka i pewawe uz stene.

Boravak u ”luksuznoj” odaji od {kriqaca ko{ta {eststo evra

u jednoj od ~etiri kolibe ko{ta oko ~etiristo evra

Lo{ san mo`e da nam skrati `ivot i „razboli“ srce

Istra`iva~i sa Univerziteta u Sidneju u Australiji i Univerziteta Ju`ne Danske sproveli su studiju o snu kod 308.683 ispitanika, oba pola, koji su bili u sredwim godinama. Nova studija po prvi put ukazuje da lo{e navike spavawa skra}uju `ivotni vek osobe. Kada nam fali san ugro`ene su nam vitalne funkcije organizma i mnogo te`e funkcioni{emo tokom dana.

Studija je otkrila da su poreme}aji spavawa povezani sa disawem, zdravqem srca, dijabetesom i ozbiqnim hroni~nim dijagnozama.To ukazuje da nedostatak sna ne izaziva samo ose}aj umora u na{em telu, ve} niz drugih problema. Malo sna uti~e i na na{u sposobnost da se nosimo sa stresovima. U studiju su bili ukqu~eni klini~ki poreme}aji spavawa, kao {to su nesanica i poreme}aji disawa, kao i niz drugih problema vezanih za spavawe, hrkawe, pospanost tokom dana, na~in i vreme spavawa, kao

POSNI RECEPT

POSNE [PAGETE BOLOWEZE

POTREBNO JE:

n 1 glavica karfiola, n 2 {argarepe, 1 crni luk, n 150g belih {ampiwona, n 150g braon {ampiwona, n 3 ~ena belog luka, n 200g mlevenih oraha, n 500ml paradajz pelata, n so, biber, origano, n 1/2 ka{i~ice meda, n posne {pagete, bosiqak.

PRIPREMA:

U multipraktik stavite karfiol, {argarepu, pe~urke, crni i beli luk, pa sve sitno sameqite. Mleveno povr}e sipajte na zagrejan tigaw i ostavite da se lagano dinsta dok ve}ina te~nosti ne ispari.

Sameqite i orahe, pa ih dodajte ostalom povr}u i za~inite po ukusu. Nalijte paradajz, dodajte med, pa ostavite da se kr~ka jo{ 15 minuta.

Poslu`ite uz posnu testeninu.

i vreme odlaska na spavawe.

Dva naj~e{}a poreme}aja spavawa vezana za disawe razmatrana su u studiji koja je prou~avala centralnu i opstruktivnu apneju tokom sna.

[TA JE STUDIJA OTKRILA

Analiza je otkrila da su poreme}aji spavawa u vezi sa disawem povezani sa skra}ivawem `ivotnog veka i zdravqa srca za oko 7 godina.

Kod qudi koji su lo{e spavali, naro~ito kod ispitanika `enske populacije u okviru studije otkriveno je da je poreme}aj spavawa skra}uje zdravqe srca za 7,32 godine. Kod mu{karaca zdravqe srca skra}uje se za 6,73 godine.

„San je vi{edimenzionalan i slo`en, pa je preporuka na{e studije holisti~ki pristup problemu, a ne da se diskusija ograni~ava samo na trajawe sna“, rekao je koautor studije prof. Emanuel Stamatakis.

Autori studije se nadaju da }e ohrabriti kardiologe i druge lekare da pokrenu temu kvaliteta sna, kao i rada na re{avawu problema koji mogu dugoro~no uticati na zdravqe srca.

UTICAJ LO[EG SNA

NA DNEVNOM NIVOU

„Osim dugoro~nih efekata na zdravqe, lo{ san mo`e uticati na svakodnevni `ivot qudi na mnogo na~ina. Preumornost pove-

}ava rizik od nesre}a zbog sporijeg vremena reakcije i gubitka pa`we“, rekao je dr Xonatan Sedernes, specijalista za san sa Univerziteta Upsala u [vedskoj, koji nije bio ukqu~en u studiju.

„Pored toga, nedostatak sna mo`e degradirati svakodnevne fizi~ke performanse osobe, naru{iti metaboli~ku funkciju i podsta}i upalu“, dodao je doktor.

Lo{e raspolo`ewe, razdra`qivost i nemogu}nost koncentracije su tako|e odlike nedovoqnog sna.

„Svi mi s vremena na vreme patimo od lo{eg sna, ali kada to postane hroni~no, to mo`e da postane ozbiqan problem o kome treba da brinemo i potra`imo stru~nu pomo}“, rekao je dr Xonatan Sedernes.

I DAJU ENERGIJU

Ishranu bi trebalo da prilagodimo godinama. Bazalni metabolizam po~iwe da se smawuje nakon 40, nivoi estrogena opadaju i vaskularna elasti~nost se smawuje. Sve ovo ote`ava gubitak te`ine i pove}ava rizik od raznih bolesti. Ali malim promenama u svakodnevnoj ishrani mo`ete odr`ati svoje telo zdravim i punim energije.

AVOKADO

Ovo vo}e, sa karakteristi~nim neutralnim puterastim ukusom, spada u kategoriju superhrane jer sadr`i mno{tvo hranqivih materija koje podsti~u dobro zdravqe. 100 grama avokada obezbe|uje 160 kalorija, 9 grama ugqenih hidrata, 7 grama vlakana, 2 grama proteina i 15 grama mononezasi}enih masnih kiselina. Doprinosi nesmetanom

funkcionisawu digestivnog sistema, smawewu krvnog pritiska, smawewu ukupnog holesterola, uz pove}awe ose}aja sitosti, ~ime se ograni~ava potreba za jelom

PASUQ

Pasuq je veoma hranqiva namirnica i to se ogleda u ~iweni-

LE^EWE BIQEM

Kajsije poma`u u regulisawu krvnog pritiska, nivoa holesterola i hemoglobina i bore se protiv upale, poma`e proces metabolizma, kao i gubitak kilograma, a poboq{ava i zdravqe ko`e i kose. Ovo vo}e mogu svi da konzumiraju, ali, po savetu stru~waka, trebalo bi da ga izbegavaju trudnice, qudi sa alergijom na orahe

i dijabeti~ari. Tako|e, savet je da se dnevno pojede 3 do 4 ploda, ne vi{e od toga.

Kajsije sadr`e visok nivo vitamina A koji va`an za odr`avawe zdravqa vida, ko`e i sluznica. Konzumirawe kajsija mo`e da nam pomogne u odr`avawu zdravih o~iju i ko`e, ali i da oja~a na{ imunitet.

Kajsije su tako|e bogate anti-

oksidansima koji poma`u u za{titi tela od slobodnih radikala.

Antioksidansi poma`u u smawewu oksidativnog stresa, koji mo`e da doprinese razvoju raznih bolesti. Dok jedemo ovo slasno vo}e poma`emo telu u borbi protiv {tetnih slobodnih radikala.

Kajsije sadr`e vlakna koja su kqu~na za zdravu probavu. Poznato je da su vlakna kqu~na u

ci da se nalazi u osnovi mediteranske piramide, odnosno spada me|u namirnice koje treba ~esto konzumirati.

Va`an je izvor proteina, vitamina i dijetalnih vlakana. Tako|e je bogat antioksidansima, mineralima kao {to su kalcijum, gvo`|e, kalijum, kao i slobodnim nezasi}enim masnim kiselinama.

KINOA

Cela zrna, kao {to je kinoa, obezbe|uju esencijalne vitamine, minerale i vlakna, koja poma`u u regulisawu digestivnog sistema i odr`avaju ose}aj sitosti du`e tokom dana.

Kinoa ima vi{e proteina od drugih `itarica i kompletan je protein, {to zna~i da sadr`i svih devet esencijalnih aminokiselina koje su telu potrebne.

procesu regulacije crevne peristaltike, jer olak{avaju probavni proces i spre~avaju probleme poput zatvora.

Odr`avawe zdravih kostiju kqu~no je za celokupno zdravqe tela, a kajsije mogu da nam pomognu u tome. Bogate su mineralima poput kalcijuma, koji je esencijalan za izgradwu i odr`avawe jakih kostiju.

Kajsije treba {to vi{e jesti

nekoliko sati nakon toga.

Tri namirnice koje bi trebalo da ukqu~imo u ishranu nakon ~etrdesete POSPE[UJU METABOLIZAM

SrpskiGlas

SRPSKA GLUMICA [TRQI]

FRANCUSKO @ENSKO IME

ENGLESKI PEVA^, XON

SLOVO STAROSLOVENSKE AZBUKE

GRAD I LUKAU ^ILEU

RENDGENSKA SLIKA (GR^.)

NI@I OFICIR U SLU@BI VI[IH OFICIRA

VRSTA POSLASTICE, RATLUK

ENIGMATIKA

SKANDINAVKA UKR[TENE RE^I

SrpskiGlas

INDIKATOR ZA BAZE I KISELINE

JAKIM GLASOM, JAKO GLASNO GLASAN POQUBAC

13. I 4. SLOVO AZBUKE SRPSKI GLUMAC SA SLIKE

STRANO MU[KO IME

ZVUK NEKOG

MEHANIZMA

IZRAELSKI FUDBALSKI KLUB

[UMSKA SOVA, U[ARA

STANOVNICA SOMALIJE

ODEQEWE INTEZIVNE NEGE (SKR.) RA^UN (SKR.)

DAMAU [AHU (SKR.)

AMPER PREMAZAN FARBOM, OBOJEN

FOLK PEVA^ICA DRAGICA RADOSAVQEVI]

MNO@INA (SKR.) STARIJA ENGLESKA GLUMICA HEPBERN

VRSTA PTICE PEVA^ICE

RVA^KI SAVEZ (SKR.) VRSTA OGRTA^A

ANATEMISATI (IZRAZ)

BELGIJA KELVIN

OBIM UMETNIK U CIRKUSU

KULON FOLK PEVA^ICA

BOJAU KARTAMA

MLADI IZRA[TAJ NALOZI

OGLASITI SE LAVE@OM, ZALAJATI

PRIPADNIK ROMANSKE ETNI^KE GRUPE

TEPIH ALATZA REZAWE RE^NO OSTRVO

BIV[I FRANCUSKI FUDBALER, LILIJAN

DRUGARI (MA\.)

POZORNICA(MN.)

STANOVNICABERLINA AMERI^KA GLUMICA, UMA

VELI^INA I OBLIK KWIGE INICIJALI EJDUSA

RE[EWE SKANDINAVKE

VODORAVNO: LG, CMOK, ARMANDO, KLIK, RS, MAKABI, UTINA, B, SOMALKA, A, O, C, IVA, ORDONANSI, @AKLIN, FORMAT, ELTON, PAJTA[I, PIK, BERLINKA, LANUTI, BOSTAN, AROMUN, AVTIKA, SAG, REZNI ALAT, TIRAM, O, ], RE, ASAD ADIO, BLAM, ROMAN O LONDONU.

RE[EWE UKR[TENIH RE^I

VODORAVNO: PUSTOLOV, ETNONIMI, PRAVI KIT, SIGA, ALO, ILARH, IR, NOTIRATI, OTAVIO, MARINA, ABISIMCI, HO, ESTAR, ADM, LUKA, TRIMARAN, MIQEVINA, ATAMANAC.

DIWE I LUBENICE VRSTA KOROVA

ZAJEDNICAOSIGURAWAI IMOVINE LICA

VODORAVNO: 1. Avanturista, 2. Imena naroda (gr~.), 3. Vrsta kita, 4. Pe}inski ukras (lat.) - Srpski dnevni list, 5. Zapovednik jedne „ile“ u staroj Gr~kojSimbol iridijuma, 6. Zabele`iti, zapisati, 7. Italijanski modni kreator Misoni, 8. Srpska pop peva~ica Tadi}, 9. Stari naziv za Etiopqane, 10. Simbol holmijuma - Jediwewe kiseline i alkohola, 11. Administrativni (skr.) - Pristani{te za brodove, 12. Jedrilica sa tri spojena trupa, 13. Mesto u Republici Srpskoj, kod Fo~e, 14. Vojnik iz pratwe atamana.

USPRAVNO: 1. Ferment u `eluda~nom soku - Jedan od osniva~a savremene indijske dr`ave, Gandi, 2. Francuski slikar, Moris - Pripadnik slovenskog plemena, 3. Veoma jaki qudi - Engleska mera za du`inu, 4. Stavqati na sebe teret - Slovo jevrejskog pisma, 5. Li~na zamenica - Srpsko `ensko ime, 6. Oblast u HrvatskojVrsta kremena s komadi}ima liskuna, 7. U~initi da neko zavoli ne{to - Folk peva~ica Dragica Radosavqevi}, 8. Italijanski re`iser de Sika - Pripadnik iranskog naroda.

Potresna ispovest ~uvene srpske glumice

Vesne Pe}anac

@IVOT NA RUBU EGZISTENCIJE

@ivot na{e velike glumice Vesne Pe}anac bio je protkan bolom, prepun tuge, nema{tine i gubitaka. Bila je udata za ~uvenog crnogorskog rediteqa @ivka Nikoli}a, a nakon wegove smrti i svih `ivotnih neda}a klonula je psihi~ki.

Depresija ju je stigla u vreme bombardovawa, o ~emu je i sama svojevremeno govorila za doma}e medije, a danas se hrani u narodnoj kuhiwi.

-U vreme bombardovawa @ivko je i{~ileo. Osetila sam ogroman bol, preveliku tugu. Jedan sin oti{ao je da se mona{i. Rekao je: “Meni su svi bedemi sru{eni”. Ostala sam da zurim u zid, pala u depresiju. Nekada smo bili velika, vedra, slo`na i mnogoradna

UPRKOS BROJNIM TURBULENCIJAMA PONELA JO[ JEDNU TITULU

[AKIRA, ”najlep{a `ena 2023”

[akira, kolumbijska peva~ica, `ena koja je svojim talentom i hrabro{}u inspirisala druge. Na godi{woj listi poznatih umetnika na{la su se imena i drugih zna~ajnih li~nosti, kao {to su Ana de Armas, Xenifer Lopez, Talija i Eva Longorija. [akirina lepota i talenat su je istakli i izdvojili u odnosu na wene vr{wake u industriji zabave. sa kojima se suo~ila tokom 2022. godine, ukqu~uju}i razvod od @erara Pikea i otkrivawe qubavne izdaje, kao i o~evu bolest, [akira je izjavila da je pro{la kroz jedan od najte`ih trenutaka u svom `ivotu. Ipak, 2023. godina donela joj je radost i uspeh, kao i

U intervjuu za {panski magazin, [akira je podelila deo pri~e iz nove stranice `ivota u Majamiju, gde sada `ivi sa svojom decom, posle osam godina

Razgovarala je o statusu svoje veze, nagla{avaju}i bezuslovnu podr{ku koju je dobila od svojih najmilijih usred vrtloga medijske pa`we. Peva~ica je tako|e istakla zna~ajnu ulogu svog oca tokom wenog

porodica. Nisam mogla da igram, zatra`ila sam penziju. Posao komi~ara je da daruje radost qudima, a ja nisam vi{e imala radosti. Penzija - sedam hiqada dinara. Bili smo gladni. Mislila sam da sam zbog toga potpuno izgubila memo riju. Jedna milosrdna {efica u samousluzi u blizini ku}e godinama nam je hranu davala na kredit, volela je @ivkove filmove. Jo{ je bio `iv. Se}am se da sam jednom dobila neki novac, i mogla da biram da li da odem na pijacu ili woj vratim deo duga. Odem, ipak, na pijacu. Iz kese mi je virio mladi luk i ja sam kru`ila po celom kvartu da me ona ne bi videla. Ispri~am @ivku, a on mi ka`e: „Odigraj to na sceni. I to je `ivot” - ispri~ala je ona svojevremeno.

Glumica Vesna Pe}anac danas se hrani u narodnoj kuhiwi u Nemawinoj 31, a nedavno je otvorila du{u o svom te{kom `ivotu i otkrila kad su po~ele wene patwe.

-Imala sam problema, neke sam re{avala, ali nisam uspevala da re{im sve. Gladovala sam. Odli~no je gladovati, to je mnogo dobra stvar. Jede{ mawe, ali dugo `va}e{ - kazala je na po~etku glumica Vesna Pe}anac, poznata po ulogama u „Otpisanima”, „Drugoj @ikinoj dinastiji”, „Smrti gospodina Golu`e”, „Be{tije“, „^udo nevi|eno“, „Lepota poroka“...

- Jo{ 2006. godine u Zemunu nisam imala struje, vode, proki{wavalo je sve. Bila sam u depresiji zbog smrti oca, majke i mu`a. Kad sam do{la u kuhiwu de{avalo se sva{ta. Da ne stignem da uzmem za decu i sebe hranu, pa da zaposleni ne}e da mi daju. Jednostavno ne}e, `ena koja radi u kuhiwi mi ne da, ja odem iza, na kraju radnog vremena, ona mi ka`e: „Ne mo`e”. Nisam mogla da verujem kad sam to do`ivela - rekla je tada glumica.

- Ovo {to je mene sna{lo mo`e svima da se desi. Takva su vremena i idu takva vremena da svima ovo mo`e da se desi. Treba i}i napred, na}i svoj pravac - zakqu~ila je Vesna Pe}anac.

^asopis “People en Español”, [akiru je nazvao „`enom koja inspiri{e“, a weno ime na{lo se na listi od „50 najlep{ih“ i to na prvoj poziciji.

Na listi ~asopisa na{la su se imena qudi koji gaje veliku qubav prema umetnosti, prema svojim obo`avaocima i prema sebi. Na samom vrhu liste je

Istakla je da je bio uz wu tokom trajawa procesa razvoda, navode}i da je on wena prva i ve~na qubav. [akira je otkrila da je bilo vremena kada je ose}ala da se sve ru{i, da joj se dom raspada. Me|utim, sada se ose}a spremnom da zapo~ne novo poglavqe u svom `ivotu.

Umetnica je napomenula i da su wena deca, Milan i Sa{a, wen najve}i motiv i izvor wene sre}e. Oni su razlog zbog kog nastavqa da se trudi u svojoj karijeri, slu`e}i joj kao najintenzivnija radost i inspiracija.

Princeza Ana - {ampionka modne recikla`e

Britanska princeza Ana prava je {ampionka modne recikla`e, jer nosi istu ko{uqu ve} 30 godina.

Princeza Ana, sestra britanskog kraqa ^arlsa, poznata je kao osoba posve}ena svojim obavezama i du`nostima u kraqevskoj porodici, ali i kao veoma {tedqiva. ^esto nosi istu garderobu koju je ve} vi{e puta nosila, a pratioci kraqevske mode zapazili su da je tokom nedavnog pojavqivawa u javnosti obukla ko{uqu u kojoj se prvi put pojavila jo{ 1992. godine i koju ima ve} 30 godina!

Na dru{tvenim mre`ama su prokomentarisali da je tim potezom postala {ampion u modnoj recikla`i, kada je re~ o pripadnicima kraqevskih porodica. Ono {to mo`da nisu primetili jeste da je

Anin modni izbor bio sve, samo ne slu~ajan. Princeza je naime, predsednica Udru`ewa za modu i tekstil Ujediwenog Kraqevstva, a prisustvovala je 92. svetskoj konferenciji Tekstilnog instituta na Univerzitetu u Hadersfildu. Vrlo zainteresovana za temu odr`ive proizvodwe u tekstilnoj i modnoj industriji, ona je odr`a-

la i predavawe na temu odr`ivosti lanca snabdevawa u toj industriji i nastojawima da se wegov uticaj na `ivotnu sredinu i klimatske promene u potpunosti elimini{e. Simboli~no, i li~nim primerom je poslala poruku, obukav{i ispod zelenog kostima svoju `ivopisnu {traftastu ko{uqu, staru vi{e od trideset godina.

Vesna Pe}anac - nekad i sad

Fudbaleri iz Evropske unije nisu vi{e stranci u Srbiji

Fudbaleri sa dr`avqanstvom neke od zemaqa ~lanica Evropske unije ubudu}e ne}e biti stranci u Srbiji, odlu~io je Izvr{ni odbor Fudbalskog saveza Srbije.

Odluka je doneta na osnovu ~lana 55. Statuta FSS i u skladu sa mi{qewem Komisije za pravna pitawa FSS od 04.10.2019. godine, a radi po{tovawa propisa Republike Srbije i po{tovawa odredbi me|unarodnih ugovora koje je potpisala Republika Srbija.

U doma}oj Superligi i Kupu va`i pravilo daje dozvoqeno da ekipa ima ~etiri stranca.

Stadionu Partizana isekli struju zbog duga

Stadionu FK Partizan u sredu je iskqu~ena struja zbog duga od 26 miliona dinara, prenosi Sportklub.

Iskqu~ena su brojila u vlasni{tvu fudbalskog kluba, dok kancelarije i prostorije pod ingerencijom sportskog dru{tva imaju elekti~nu energiju. Iskqu~eno je i napajawe reflektora.

Nedostatak struje trenutno ne poga|a fudbalere Partizana koji se nalaze u Sloveniji, gde su u toku pripreme za narednu sezonu.

Stadion je bez struje ve} dva dana i pitawe je kad }e ponovo biti u punoj funkciji. Navodno, re~ je o dugu od 26 miliona dinara.

Generalni sekretar JSD Partizan @eqko Tanaskovi} izjavio je povodom iskqu~ewa struje na stadionu FK Partizan da je trenutna sitacija na`alost realnost. Stadionu FK Partizan u sredu je iskqu~ena struja zbog duga od 26 miliona dinara.

„Iskqu~ewe elektri~ne energije koje se desilo na stadionu Partizana vezano je iskqu~ivo za brojila na koja je povezan fud-

ITALIJANSKI MEDIJI: Sergej Milinkovi}-Savi}

na korak od prelaska u Al Hilal

Fudbaler Lacija i srpski reprezentativac Sergej Milinkovi}-Savi} na korak je od prelaska u Al Hilal iz Saudijske Arabije, prenosi italijanska „Republika”. Milinkovi}-Savi} (28) ima ugovor sa rimskim klubom do 30. juna 2024. godine.

Predsednik Lacija Klaudio Lotito izjavio je da ju~e da bi voleo da produ`i saradwu sa srpskim fudbalerom, ali je dodao da ne}e spre~avati igra~a ako bude `eleo da napusti rimski klub. Republika navodi da je rukovodstvo Al Hilala ponudilo reprezentativcu Srbije 20 miliona evra po sezoni, a Milinkovi}-Savi} je pristao da nastavi karijeru u klubu iz Saudijske Arabije.

Tako|e, isti~e se da je ostalo da se dva kluba dogovore oko obe{te}ewa, a Lotito je navodno spreman da prihvati 40 miliona evra za srpskog fudbalera. Italijanski mediji navode da bi transfer mogao da bude realizovan u narednih nedequ dana.

„Transfermarkt” isti~e da Milinkovi}-Savi} vredi oko 50 miliona evra. Al Hilal je pro{le sezone osvojio tre}e mesto u {ampionatu Saudijske Arabije, ugovore sa ovim klubom su ve} potpisali Kalidu Kulibali i Ruben Neve{.

^elsi i Juventus po~iwu pregovore o transferu Vlahovi}a

balski klub. Svim ostalim klubovima JSD Partizan, struja }e biti ukqu~ena koliko danas. Kako smo informisani, tehni~ki je jedino tako bilo mogu}e da iskqu~ewe bude obavqeno. Od promene uprave JSD Partizan, mi smo uredno slali ra~une i za struju i za ostale da`bine fudbalskom klubu, ali oni kao najve}i potro{a~i nikada ni jedan dinar nisu uplatili sportskom dru{tvu na ime duga”, istakao je Tanaskovi}.

Dodaje da je dug na brojilu zbog kojeg je do{lo do iskqu~ewa oko 30 miliona dinara.

„On je nastao usled potro{we

koju generi{e fudbalski klub. Taj dug je u reprogramu a iznose po reprogramu i aktuelnu potro{wu je pla}alo JSD Partizan u ime FK Partizan koji je fakti~ki du`nik. Tako|e, fudbalski klub nije uplatio ni dinara za dug prema ra~unima za komunalne usluge. Na `alost, ovakva situacija je na{a trenutna realnost i iako JSD Partizan ne snosi odgovornost za wu, ja kao generalni sekretar delim sramotu {to se unutar na{eg dru{tva neko toliko neodgovorno pona{a prema grbu i imovini crno-bele porodice”, zakqu~io je Tanaskovi}.

Mbape: Nije va`no za koga igram, `elim da pobe|ujem

Reprezentativac Francuske i fudbaler Paris Sen @ermena Kilijan Mbape izjavio je da postoji mogu}nost da mu je ovo posledwe sezona u Ligi 1, prenosi „Frans Fudbal”.

Mbape ima ugovor sa {ampionom Francuske do 30. juna naredne godine. On je pre nekoliko nedeqa poru~io ~elnicima kluba da ne `eli da produ`i saradwu sa klubom iz Pariza do 30. juna 2025. Francuski mediji podse}aju da to u praksi zna~i da bi Mbape mogao na kraju naredne sezone da napusti PS@ bez obe{te}ewa.

„Razlozi zbog kojih verujem da mi je ovo posledwa sezona u Ligi 1? Vrlo je jednostavno, ja sam ta-

kmi~ar. Kada igram, `elim da pobedim. Nije va`no za koga igram, nije bitno ~iji dres nosim, nije va`no gde igram, nije va`na godina, nikad nemam mira kada je to u pitawu. Samo `elim da pobe|ujem.

Nikad nisam zadovoqan. @elim da osvojim Ligu {ampiona”, izjavio je Mbape.

Dodaje da ne zna {ta je potrebno PS@-u da bi osvojio pehar Lige {ampiona.

„To nije pitawe za mene. Morate to da pitate qude koji sastavqaju tim, koji organizuju ekipu, koji grade klub. Ja se samo trudim da pru`am najboqe {to mogu. Boqi sam igra~ nego {to sam bio, prvi strelac sam petu sezonu zaredom u Ligi 1. Kritike ka`u da mogu i boqe. Ponekad u fudbalu suo~ite sa onim {to se zove stakleni plafon. Zbog toga to nije pitawe za mene, ve} za one iznad mene”, zakqu~io je Mbape.

^elnici ^elsija i Juventusa po~e}e naredne nedeqe pregovore u vezi transfera srpskog reprezentativca Du{ana Vlahovi}a u londonski klub, prenosi italijanski Kal~komerkato.

Italijanski novinar Afredo Pedula navodi da Juventus nije dobio zvani~nu ponudu ^elsija za srpskog reprezentativca, koji navodno nije bio zadovoqan statusom pro{le sezone u redovima torinskog kluba. Italijanski mediji navode da bi Vlahovi} mogao da napusti Juventus samo uz odgovaraju}u ponudu.

Predstavnici dva kluba sasta}e se naredne nedeqe kako bi razmotrili mogu}nost da srpski fudbaler nastavi karijeru u ekipi sa „Stamford brixa”. Juventus navodno ne `eli da proda Vlahovi}a ispod 75 miliona evra.

Reprezentativac Srbije je ponikao u Partizanu, od januara 2018. do januara 2022. je igrao za Fiorentinu, a onda je pre{ao u Juventus. Vlahovi} (23) je pro{le sezone za torinski klub odigrao 42 me~a i postigao je 14 golova.

Uefa izbacila Juventus iz Evrope

naredne sezone

Evropska fudbalska unija (Uefa) i ~elnici Juventusa postigli su dogovor da italijanski klub ne igra u evropskim takmi~ewima naredne sezone, prenosi „Korijere delo Sport”.

Italijanski dnevnik tvrdi da je Juventus tra`io, a Uefa prihvatila, da klub bude izba~en iz Lige konferencija u slede}oj sezoni.

Iz Torina su tra`ili da budu ka`weni sad da ne bi imali probleme da igraju u Ligi {ampiona u sezoni 2024/25, pod uslovom da budu me|u ~etiri prvoplasirana kluba u Seriji A.

Uefa je razmatrala kaznu za Juventus zbog kr{ewa finansijskog fer-pleja, a u Torinu su strahovali da bi mogla da bude `estoka, pa su se nagodili i izbegli te`e sankcije.

Juventus }e u Ligi Konferencija zameniti Fjorentina, koja je zavr{ila na osmom mestu Serije A prethodne sezone, a nedavno je igrala finale tog takmi~ewa u kom je pora`ena od Vest Hema.

Pe{i}: Ra~unam na sve igra~e, objavi}u spisak kada do|e vreme

Selektor ko{arka{ke reprezentacije Srbije Svetislav Pe{i} izjavio je da ra~una na sve igra~e za predstoje}e Svetsko prvenstvo, koje }e biti odr`ano od 25. avgusta do 10. septembra, prenosi Sportklub.

Nekoliko repreznetacija predvo|enih [panijom, Gr~kom i Sjediwenim Dr`avama objavilo je ve} spiskove, dok }e se na tim reprezentacije Srbije jo{ ~ekati.

„Naravno da ra~unam na sve igra~e, a kada do|e vreme, bi}ete upoznati sa spiskom. Zato sada ne pri~am o imenima. Neki drugi u~esnici SP, objavquju spiskove, {ire ili u`e, na kojima mo`e biti 12, 14, ili vi{e potencijalnih reprezentativaca”, rekao je Pe{i}.

Nekoliko potencijalnih reprezentativaca ima problema sa povredama, dok neki igraju i Letwu ligu u Americi.

„Mi za tim nemamo potrebe zato {to su neki kandidati povre|eni, drugi ‚izlaze’ iz povreda, tre}i se le~e, ~etvrti su operisani, kao {to ima onih koji su potpisali ugovore u NBA, igraju Letwu ligu u Americi...”, objasnio je selektor situaciju.

Selektor Srbije ponavqa da ima dosa vremena do roka za objavqivawe spiska.

„A i po pravilima FIBA, samo 12 dana pre oficijelnog starta SP, mo`e da se objavi spisak (24 imena) igra~a. Zna~i, nijedna federacija ne mora, pre pomenutog datuma, da obelodani spisak”, dodao je selektor Srbije.

Mundobasket }e biti odigran u Japanu, Indoneziji i Filipinima. Srbija }e igrati u grupi sa Ju`nim Sudanom, Kinom i Portorikom.

Nikola Joki} osetio

~ari hladne Drine, orilo se MVP, MVP

Nikola Joki}, najboqi svetski ko{arka{, aktivno provodi odmor. I ove godine je odlu~io da poseti Nacionalne parkove Tara i Sutjeska u krugu prijateqa i porodice oku{a ~ari raftinga.

Teodosi} u Crvenoj zvezdi!

Proslavqeni srpski ko{arka{ i jedan od najtrofejnijih igra~a u istoriji na{e zemqe, Milo{ Teodosi} novo je poja~awe KK Crvena zvezda!

Milo{ Teodosi} koji je tokom svoje prebogate klupske karijere osvojio ~ak 16 me|unarodnih i nacionalnih klupskih trofeja sa klubovima u Srbiji, Gr~koj, Rusiji i Italiji, potpisao je u utorak jednogodi{wi ugovor sa crveno-belima.

Milo{ Teodosi} je biv{i prvak Evrope (CSKA), osvaja~ Evrokupa (Virtus) i osvaja~ ~ak 20 individualnih priznawa kao najboqi igra~ takmi~ewa, najkorisniji igra~ (MVP), ~lan prvih petorki u svim ligama u kojima je nastupao, igra~ godine u izboru FIBA i najboqi srpski ko{arka{ 2016.godine.

Sa reprezentacijom Srbije, ~iji je lider bio godinama, osvojio je 3 srebrne medaqe na EP 2009, SP i

OI, 2014 i 2016.godine, a bio je i predvodnik mla|ih selekcija Srbije koje su na tri Evropska {ampionata osvajale zlatne medaqe 2003,2005 i 2007.godine.

– Potpisom za Crvenu zvezdu, Milo{ je ostvario svoju davna{wu `equ i kona~no zadu`io crveno-beli dres voqenog kluba za koji navija od malena. Klub mu se ovom prilikom zahvaquje na velikoj `eqi koju je iskazao tokom pregovora u svakom smislu – kako bi do{lo do kona~nog dogovora i potpisa ugovora na obostrano zadovoqstvo.

Dolaskom Milo{a, Crvena zvezda dobija mnogo – Zvezda{a, iskusnog plejmejkera, igra~a sa mnogo velikih utakmica u nogama, izvanredanog pregleda igre, lidera u svla~ionici i ~oveka koji je u tesnim utakmicama i zavr{nicama – najboqi!

Panter: Sezona u Evroligi je ve} duga i intenzivna, ne svi|a mi se plej-in

Kapiten Partizana Kevin Panter izjavio je da mu se ne svi|a novi koncept ko{arka{ke Evrolige po kome }e od naredne sezone biti uveden plej-in. Istakao je da sezona ve} dugo traje i da novi format daje prednost slabijim timovima, prenosi Basketwuz.

Evroliga je pre 12 dana saop{tila da je uvela novi format takmi~ewa, plej-in, kao u NBA ligi. Do sada su se u ~etvrtfinale plasirale ekipe od prvog do osmog mesta na tabeli.

Od naredne sezone }e sedmoplasirana i osmoplasirana ekipa igrati jednu utakmicu i pobednik }e i}i direktno u plej-of. Pora`ena ekipa iz tog duela igra}e tri dana kasnije protiv pobednika duela ekipa koje su zauzele deveto i 10. mesto na tabeli u regularnom delu.

konkurentna. Od vrha do dna tabele koncentrisan je veliki broj kvalitetnih ekipa, da bismo sad jo{ ubacili i plej-in”, dodao je kapiten Partizana.

Aktuelni MVP finala NBA lige u`iva u prirodnim lepotama Nacionalnog parka i Republike Srpske, gde je boravio i pro{le godine.

Rekom se orilo: „MVP, MVP!“ iz okolnih ~amaca, na {ta je Joki}, kao i uvek, skromno uzvra}ao osmesima. Joki} se na kraju odva`io i da zapliva.

„Ne svi|a mi se. Imamo 34 utakmice u osnovnom delu prvenstva i boqe je da u wima dobijemo u~esnike ~etvrtfinala”, rekao je Panter u podkastu Donatasa Urbonasa.

„@ao mi je, ali liga je suvi{e

On je priznao da sezona u Evroligi dugo traje i dodao da novi format daje prednost slabijim timovima.

„Ne znam da li bi plej-in zna~ajno produ`io sezonu, ali bi i to trebalo uzeti u obzir.

Sezona je ve} duga i intenzivna. Igra~i se `estoko bore u te 34 utakmice. Boqe da ostavite sve kako je bilo, trebalo bi da plasman u plej-of odredimo na tabeli”, naveo je Panter.

„@ao mi je svih zavisnika ko{arke, volim vas, ali shvatite da smo mi ti koji moramo da igramo. Ne `elim da igram nikakve plej-in utakmice”, na{alio se ameri~ki ko{arka{.

THURSDAY l ^ETVRTAK 13. 7. 2023.

VIMBLDON 2023

Novakovih 100 me~eva na Vimbldonu kroz brojke – najva`nija izostavqena

Organizatori Vimbldona su jednu objavu na dru{tvenim mre`ama posvetili Novaku \okovi}u u ~ast wegovih sto me~eva na travnatom grend slemu.

Duel osmine finala protiv Huberta Hurka~a bio je stoti me~ Novaka \okovi}a na Vimbldonu.

U objavi Vimbldona na dru{tvnim mre`ama istaknute su impresivne brojke srpskog tenisera. Ostvario je 90 pobeda, protiv Hurka~a je bila 32. uzastopna na grend slemu u „Ol Ingland klubu”.

Odigrao je 350 setova, osvojio 2.016 gemova, u~estvovao u 21.185 poena, od ~ega su 11.538 bili wegovi, 2.613 je osvojio viner udarcima.

\okovi} je pretr~ao ~ak 145.800 metara i proveo zapawuju}a 243 sata i 52 minuta na terenu.

Ipak, zaboravqen je najimpresivniji i najva`niji broj: sedam trofeja na Vimbldonu. Prolaskom u ~etvrtfinale ide korak bli`e osmom trofeju, ukupno 24. grend slemu u karijeri.

Srbin je nezaustavqiv na engleskoj travi

Najboqi srpski teniser Novak \okovi} plasirao se u polufinale Vimbldona po{to je slavio nad ruskim teniserom Andrejom Rubqovim sa 3:1 (4:6, 6:1, 6:4, 6:3).

Me~ je trajao dva sata i 51 minut.

Qubiteqi „belog sporta” u`ivali su u dugim razmenama tokom prvog seta, Novak je uglavnom gospodario terenom, a onda {ok za Srbina u devetom gemu - Rus pravi brejk, a potom je bio siguran sa servis linije te dolazi do prednosti.

Izgubqen set je razqutio Novaka koji je ubacio u „petu brzinu”, pa je u drugom setu protivniku dozvolio da osvoji samo jedan gem.

Tre}i set je doneo ne{to o{triju igru Rusa na koju je Novak imao odgovor - u petom gemu pao je i brejk, a u nastavku je Nole, posebno u desetom gemu, morao dobro da se pomu~i. Iskoristio je petu set loptu, a pre toga spasao tri brejk lopte, i posle drame i maratonskog gema osvojio tre}i set.

Protivnik \okovi}u u polufinalu bi}e Janik Siner koji je ranije danas bio boqi od Romana Safiulina sa 3:1.

Novak \okovi} - kraq taj-brejkova

Najboqi srpski teniser Novak \okovi} postao je rekorder po broju uzastopno dobijenih taj-brejkova na grend slem turnirima. \okovi} je dobio prvi set protiv Poqaka Huberta Hurka~a u osmini finala Vimbldona u taj-brejku rezultatom 7:6 (8:6). Srpski teniser je tako stigao do 13. uzastopno dobijenih taj-brejkova na grend slem turnirima, a zatim dobio jo{ jedan odlu~uju}i gem protiv poqskog igra~a. \okovi} je prestigao legendarnog ameri~kog tenisera Pita Samprasa, koji je 1994. godine imao 12 dobijenih taj-brejkova u nizu.

Natalija Stevanovi}: Falilo je malo sre}e, plakala sam, ali me je ute{io Nole

Bajka Natalije Stevanovi} u Londonu po~ela je u kvalifikacijama za tre}i Grend slem u sezoni, posle tri vezana trijumfa Stevanovi} je nastavila sa odli~nom igrom i u glavnoj rundi. Nakon poraza od Kvitove i zavr{etka takmi~ewa izjavila je da je bila blizu i da joj je falilo malo sre}e, a opisala je i susret sa Novakom \okovi}em.

Porazom od Petre Kvitove, devete teniserke na VTA listi, Natalija Stevanovi} je zavr{ila takmi~ewe na Vimbldonu.

„Za moju slajs igru, koja radi jako dobro na travi, treba vremena, a protiv takve igra~ice koja je dva puta osvojila ovaj turnir, treba malo vremena da uhvatim i ja svoj ritam protiv we. Ja sam povela 2:1, ali od tog trenutka, od prvog seta, ona je zaista fenomenalno odigrala. Naravno, o~ekivala sam to, sledila sam svoju igru do kraja” rekla je Stevanovi}eva.

„U drugom setu na 5:4 imala sam utisak da sam ta~no uhvatila ritam i taj talas. Zajahala sam i rekla sam joj, sada si gotova. Me|utim, Vimbldon ne bi bio Vimbldon da nema ki{e i da nema britanskog vremena ovako kako jeste. Naravno, to je sve deo posla i eto, ona se osve`ila. Ja sam izgubila osam poena zaredom, ali zaista nije ni{to bilo do mene” zakqu~ila je Stevanovi}eva kojoj je ovo najboqi rezultat na Grend slemovima.

Srpska teniserka isti~e da je ~ekala svoju priliku u nastavku me~a.

„Rekla sam ~ekam, ponovo ~ekam svoj momenat. I eto, u tom tre}em gemu uhvatila sam, potrudila sam se, dala sam sve od sebe, ali ipak bio je wen servis. Tako da, eto, bilo je jako blizu, mo`da je falilo malo sre}e u nekim momentima, ali ne{to {to za ceo `ivot ostaje jeste ta ovacija publike i kada

izgubi{ da dobije{ taj aplauz i tu emociju” zakqu~ila je srpska teniserka.

Stevanovi}eva isti~e da je posle poraza bila jako emotivna i da je plakala i dodaje da }e se potruditi da i ostale turnire do kraja godine odigra dobro.

„Da}u sve od sebe, da poka`em konstantnost, ono {to stalno govorim, konstantnost, da ostane i da budem prisutna na svim ve}im turnirima. Mo`da u po~etku to ne}e biti onako bajno, ali ponovo, sve je proces. Kao {to je sa mojom igrom, da uhvatim, ja sam dugometra{, ka`em dizel motor. Kad krene, onda kada krene, onda to ide” rekla je kroz osmeh Natalija.

Srpska teniserka isti~e da joj je ciq da ostane me|u 150 teniserki na VTA listi me|u koje se plasirala plasmanom u tre}e kolo Vimbldona.

„Na po~etku, naravno, svima

je glavni ciq da se u|e {to pre u top 100, ali ja bih da onog trenutka kada u|em u top 100, da to bude to i da ostanemo tu. Ne da u|emo jednom nogom i hop, eto nas nazad” rekla je Natalija Stevanovi}.

Stevanovi}eva je dodala da je spremna da radi i da ponavqa da su red, rad i disciplina uz pozitivnu energiju ono {to mo`e da se o~ekuje od we.

„Eto {ta je sudbina, sve vreme

sam se mimoilazila sa Novakom i nikako da se vidimo i ja sada izlazim sa terena, sedam na bicikl i on nailazi. Ja polu u suzama, Nole pru`a ruku i ka`e {ta je bilo i ja sam po~ela da pla~em tu i Nole mi je rekao jao do|i. Rekla sam mu igra{ i ti me~, nemoj mene da gleda{, lep gest sa wegove strane, zato je najve}i. Ponosni smo {to smo iz Srbije” zakqu~ila je Natalija Stevanovi}.