Srpski glas 15. jun

Najve}i svih vremena

In Memoriam: Zvonimir Rale Ra{i}

LEGENDA SRPSKOG I AUSTRALIJSKOG FUDBALA U 87. godini preminuo

proslavqeni srpski i australijski

fudbalski trener

Tema nedeqe: Australijanac –najpoznatiji

politi~ki

zatvorenik na svetu

Riznica:

Kraj jedne

epohe i dinastije

Intervju nedeqe: Dr Sr|an Peri{i}, profesor geopolitike i me|unarodnih odnosa

Zaslepqenost

GARANT TERITORIJALNOG INTEGRITETA SRBIJE:

Desetog juna, pre 24 godine, usvojena je Rezolucija 1244

Pro{lo je ta~no 24 godine otkako je Savet bezbednosti Ujediwenih nacija usvojio Rezoluciju 1244, dokumenta kojim me|unarodna zajednica garantuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, kao pravnog

PAKLENE ULICE U MELBURNU Gra|ani u strahu, vozi ko gde stigne, nema pravila - op{ta anarhija u popularnoj ^apel ulici u centru Saut Jare!

politi~ko re{ewe krize na teritoriji ju`ne srpske pokrajine, ali i garancija mira i bezbednosti, kao i osigurawa slobodnog povratka izbeglica na svoja ogwi{ta.

Usvajawu Rezolucije 1244 prethodili su pregovori ta-

Rezolucijom 1244 potvr|uje se teritorijalni integritet SRJ, odnosno Srbije kao wenog pravnog naslednika, dok se ju`noj srpskoj pokrajini predvi|a „{iroka autonomija”

naslednika SRJ, dok se ju`noj pokrajini zemqe predvi|a „{iroka autonomija” ju`ne srpske pokrajine Kosova i Metojihe. Rezolucija 1244 usvojena je na 4011. sastanku SB UN 10. juna 1999. godine, a weno usvajawe usledilo je dan nakon zavr{etka 78-dnevne NATO agresije na SRJ potpisivawem Kumanovskog sporazuma. Rezolucija 1244 predstavqena je kao

da{weg predsednika SRJ Slobodana Milo{evi}a, predstavnika tada{weg Ruskog Predsednika Borisa Jeqcina, Viktora ^ernomirdina, i specijalnog predstavnika UN i EU, tada{weg predsednika Finske Martija Ahtisarija.

Dokument o sporazumu koji su trojica zvani~nika postigli po~etkom juna, a koji su prihvatili Narodna skup{tina i zatim Save-

Osniva~: \or|e Marinkovi};

Vlasnik: @ivana Jovanovi};

Glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Published By PGP Publishing Pty Ltd.

Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100; Mob: 0401 818 663.

Veb sajt: www.srpskiglas.com.au

Email: info@srpskiglas.com.au

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi}, (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov, (Sidnej), Jelena Nedeqkovi}, Biqana Leti}, (Brizbejn), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi}, (Kanbera), Toplica Mileti}, (Adelejd), Mira Dragovi}, (Pert), Marko Lopu{ina, Zoran Vla{kovi}, (Srbija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

zna vlada, slu`io je kao osnovna Rezolucije 1244.

Aneks 2 Rezolucije 1244 podrazumevao je povla~ewe Vojske Jugoslavije sa KiM i demilitarizaciju teroristi~ke Oslobodila~ke vojske Kosova i drugih albanskih formacija.

Rezolucijom 1244 odobreno je me|unarodno vojno i civilno prisustvo na ju`noj srpskoj pokrajini, uspostavqawe Privremene administrativne misije OUN na Kosovu (UNMIK), kao i stacionirawe me|unarodnih vojnih trupa Kfor.

Rezolucija 1244 usvojena je sa 14 glasova za, dok protiv nije glasala ni jedna ~lanica. Kao kriti~ar NATO agresije, ali i zbog bombardovawa kineske ambasade, Peking je bio uzdr`an na glasawu. Me|utim, budu}i da je SRJ prihvatila predlog, Kina nije iskoristila svoje pravo veta da spre~i usvajawe Rezolucije 1244.

Usvajawe Rezolucije 1244 usledilo je nakon opoziva Rezolucija 1160 (1998), 1199 (1998), 1203 (1998) i 1239 (1999).

Iako je Rezolucija 1244 glavni dokument kojim se u me|unarodnom pravu defini{e status Kosova i Metohije kao autonomne srpske pokrajine, odnosno kojim se potvr|uje teritorijalni integritet Srbije, odre|eni delovi me|unarodne zajednice kao da su zaboravili na wegovo postojawe, budu}i da je izjava, odluka i poteza koji se sa wom direktno kose bilo pregr{t u protekle 24 godine.

Me{tani tvrde da je ulica ^apel u Melburnu postala svojevrsno igrali{te za nepromi{qene i „narkomane“ qude koji se pona{aju na asocijalan na~in. Na dru{tvenim mre`ama pojavio se niz video snimaka na kojima se vide modifikovani automobili koji no}u

voze niz ~uvenu ulicu. Mlada `ena koja radi u italijanskom restoranu na ~uvenoj ulici rekla je da je u subotu uve~e videla automobil kojim je bezobzirno upravqao mladi}.

„Ispred na{eg restorana jedan se zamalo sru{io jer se voze tako brzo“, rekao je Smriti, koji radi u bistrou „La Lucciola“ u Saut Jari. „Sino} je voza~ projurio tako brzo da je umalo udario biciklistu.“ „Bili smo u autu na semaforu, ~ekali zeleno svetlo, a mladi} je projurio pored nas na crveno. Bilo je te{ko re}i {ta se ta~no de{ava jer se to dogodilo brzo, ali on je bio prili~no mlad. Bilo je kao u filmu.’Ona je rekla da su uznemireni putnici komentarisali da je scena bila kao zarobqena u sceni iz Paklenih ulica.“ Smriti, koji je radio u restoranu dve godine, tvrdi da je atmosfera ove godine postala mnogo „opasnija“, ~ak se pogor{ala u aprilu i maju 2023.

Lokalno stanovni{tvo treba da ulo`i formalne `albe Viktorijanskom ombudsmanu. Zabrinuti lokalni stanovnici veruju da je novac koji se vi{e puta tro{i na popravku {tete i ~i{}ewe u Prerenu, Saut Jari i Vindzoru bacawe novca poreskih obveznika.

Mladenovca i Smedereva

Povodom 40 dana od tragi~ne smrti osmoro qudi ubijenih u Duboni i Malom Ora{ju, odr`ani su parastosi u crkvama i na mestima wihovog stradawa. Gra|ani polagawem cve}a i paqewem sve}a odaju po{tu `rtvama.

Obele`ava se ~etrdeset dana od velike tragedije koja je pogodila Srbiju po~etkom maja, u okolini Mladenovca i Smedereva. U Duboni i Malom Ora{ju odr`ani su parastosi u crkvama i na mestima stradawa, 40 dana od tra-

gedije, kada je u tim selima u okolini Mladenovca i Smedereva ubijeno osam osoba.

Gra|ani polagawem cve}a i paqewem sve}a odaju po{tu `rtvama.

U no}i izme|u 4. i 5. maja, 20-godi{wi U. B. je hicima iz automatskog oru`ja, li{io `ivota osam osoba u Duboni i Malom Ora{ju.

On je priznao izvr{ewe krivi~nog dela, odnosno da je na tri lokacije automatskom pu{kom pucao na vi{e osoba koje su se nalazile u grupi. U. B. se nalazi u pritvoru koji mu je odre|en 6. maja.

^etrdeset dana od velike tragedije, kada je u~enik ubio devet u~enika i {kolskog ~uvara, obele`en je u nedequ O[ „Vladislav Ribnikar”. Gra|ani su ispred {kole palili sve}e, ostavqali cve}e i pli{ane igra~ke.

^etrdeset dana od masovnih ubistava u okolini

Svetski mediji: nema vi{e rasprave, \okovi} je najboqi teniser u istoriji

Svi svetski mediji su sa velikom pa`wom ispratili trijumf srpskog tenisera Novaka \okovi}a na Rolan Garosu.

[panska Marka donosi detaqan izve{taj sa Rolan Garosa i dodaje da je „\okovi} skinuo Nadala sa Olimpa tenisa”.

„Novak je najve}i me|u najve}ima. \okovi} je sada sam na vrhu mu{kog tenisa. Srbin je najboqi igra~ u istoriji tenisa, po{to je oborio sve rekorde. Srbin nije propustio priliku da osvoji 23. grend slem trofej i to na podlozi na kojoj najlo{ije igra”, isti~e {panski „As”.

[panski mediji podse}aju da je najve}i rival Novaka \okovi}a, Rafael Nadal, od danas ispao iz Top 100 najboqih igra~a sveta. \okovi} se danas i zvani~no vratio na prvo mesto ATP liste, dok je Nadal zbog povrede pao tek na 136. mesto.

Francuski „Ekip” isti~e da je \okovi} posle trijumfa u Parizu dokazao da je GOAT i da je u finalu protiv Ruda pru`io vi{e nego savr{enu partiju. Francuski list je stavio \okovi}a preko cele naslovne strane i napisao da je srpski teniser „jedinstven”.

„Srbin je ispisao istoriju tenisa, po{to je postao prvi igra~ koji je osvojio 23 grend slem trofeja”, navodi se, izme|u ostalog, u tekstu „Ekipa”.

Britanski mediji su sa velikom pa`wom ispratili finale Rolan Garosa.

„\okovi} je osvojio rekordnu 23. grend slem titulu i potvrdio da je najboqi teniser svih vremena”, navodi „Dejli mejl”.

„Zaustavite sat, zakqu~ite de-

batu, \okovi} je GOAT”, pi{e u tekstu „Dejli mejla”.

Bi-Bi-Si (BBC) navodi da je \okovi} nadma{io Nadala i poziva se na \okovi}eve re~i da ne}e da ka`e najboqi igra~ svih vremena.

„Istorija je ispisana u nedequ na Rolan Garosu kada je \okovi} osvojio rekordnu 23. grend slem titulu. On je postao prvi igra~ u istoriji ovog sporta koji je osvojio 23 grend slem trofeja”, isti~e se u tekstu ame-

NATO za narednu godinu najavquje otvarawe kancelarije u Tokiju

TOKIO – NATO }e uspostaviti kancelariju za vezu u Tokiju 2024. godine i koristiti je kao

produbiti veze sa svoja ~etiri glavna partnera na Pacifiku, formiraju}i osnovu za saradwu

panskom premijeru Fumiu Ki{idi da }e oja~ati veze Alijanse sa tom zemqom zbog bezbednosnih izazova kao {to su napad Rusije na Ukrajinu i rastu}a vojna mo} Kine.

Ki{ida je pro{log meseca rekao da Japan nema planove da se pridru`i NATO-u.

Japanski ambasador u SAD rekao je u maju da NATO planira otvarawe kancelarije u Tokiju, prve u Aziji da bi se olak{ale regionalne konsultacije, preneo je Rojters.

Francuski predsednik Emanuel Makron usprotivio se tom planu.

Kina je tada saop{tila da u Azijsko-pacifi~ki region nije dobrodo{la, kako je navela, „grupna konfrontacija” pozivaju}i Japan da bude oprezan po pitawu vojne bezbednosti, prenosi Tanjug.

ri~kog I-Es-Pi-Ena (ESPN).

Italijanska „Gazeta delo sport” navodi da je „\okovi} u{ao u istoriju”, dok „Republika” isti~e da je „\okovi} pobedio Ruda u tri seta i osvojio 23. grend slem u karijeri”.

„Niko kao on”, podse}a „Republika”.

I svi regionalni mediji se sla`u u oceni da je srpski teniser najboqi igra~ svih vremena u istoriji ovog sporta.

„Novak \okovi} – najboqi koji je ikada hodao ovom planetom”, navodi se u tekstu podgori~kih „Vijesti”.

Hrvatski „Indeks” podse}a da je \okovi} u 37. godini osvojio rekordni 23. grend slem.

„Nema vi{e rasprave, \okovi} je najve}i teniser u istoriji”, dodaje „Indeks”.

„\okovi} pe{kirom pokrio glavu, nije uspeo da zaustavi suze. \okovi} je iza sebe ostavio ve~ite rivale Rafaela Nadala i Roxera Federera, po{to je sam na vrhu na listi tenisera sa najvi{e osvojenih grend slemova”, navodi hrvatski sajt „24sata.hr”.

Jutarwi list podse}a da je \okovi} od danas ponovo najboqi teniser sveta.

„\okovi} ispisao istoriju u Parizu, preko Ruda stigao do rekordnog 23. grend slem trofeja”, navodi se u tekstu „Jutarweg lista”. Mediji u Bosni i Hercegovini su tako|e ispratili finale Rolan Garosa.

„\okovi} ispisao istoriju”, navodi „Avaz”, dok „Nezavisne” podse}aju da se \okovi} trijumfom u Parizu vratio na prvo mesto ATP liste.

NASLOVNA STRANA „EKIPA”: SA ZEMQE NA MESEC

Ugledni francuski sportski list „Ekip” fantasti~nom naslovnom stranom nakon trijumfa Novaka \okovi}a na Rolan Garosu prakti~no je proglasio srpskog tenisera za najboqeg u istoriji. „De La Terre, A La Lunne”, u prevodu „Sa Zemqe na Mesec” pi{e na naslovnoj strani uz ogromnu \okovi}evu fotografiju koji le`i na pariskoj {qaci nakon osvajawa Rolan Garosa. Naslov je podse}awe na roman ~uvenog francuskog pisca @ila Verna iz 1865. godine „Sa Zemqe na Mesec”, gde glavni likovi poku{avaju da po{aqu ~oveka u svemir. Skoro vek i po kasnije, \okovi} je, kad je tenis u pitawu, iznad svih (na Mesecu).

Joki}: Dobar je trenutak da bude{ Srbin

Ko{arka{ Denvera i srpski reprezentativac Nikola Joki} izjavio je da su Nagetsi strpqewem stigli do {ampionskog prstena u NBA ligi, prenosi I-Es-Pi-En (ESPN).

Ko{arka{i Denvera osvojili su prvu {ampionsku titulu u istoriji fran{ize, po{to su u petoj utakmici finala NBA lige na svom terenu pobedili Majami.

~vori{te za saradwu sa Australijom, Japanom, Novim Zelandom i Ju`nom Korejom, objavio je japanski list Nikei. List je naveo da }e NATO

u oblastima kao {to su sajber bezbednost i svemir.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg obe}ao je tokom posete Japanu u januaru ja-

Australija je ve} me|u pet partnera koji nisu NATO ~lanovi, ali imaju poboq{ane mogu}nosti za ve}u saradwu sa Alijansom, kao {to su obuka i deqewe informacija, saop{tio je NATO u aprilu.

Joki} je po zavr{etku me~a dobio trofej „Bil Rasel”, za najkorisnijeg igra~a (MVP) finala NBA lige. Srpski ko{arka{ je na konferenciji za medije odgovorio i na pitawe da li se raduje {ampionskoj paradi. Joki} je u tom trenutku okrenuo glavu i pitao portparola kluba: „Kada je parada?”. On je odgovorio da je u ~etvrtak, a onda je Joki} rekao: „Ne, moram da idem ku}i”. Jedan od novinara pitao je Joki}a da li je ovo najve}a era srpskih sportista. „Morala bi da bude”, odgovorio je Joki}. Srpski ko{arka{ je potom uzeo telefon da proveri da li je stigla ~estitka najboqeg tenisera sveta Novaka \okovi}a, ali se iznenadio kada je video veliki broj poruka. „Sport je ne{to {to je Srbiju uvek guralo napred. ^ak i pre 20-30 godina. Imamo \okovi}a koji je za nas najboqi svih vremena. Sada imamo i NBA {ampiona. Dobar je trenutak da bude{ Srbin”, zakqu~io je Joki.

Asan` na samo korak do izru~ewa Americi

Osniva~ „Vikiliksa” gubi dugu i mu~nu sudsku bitku i na korak je do izru~ewa SAD, jer je pora`en i u posledwoj `albi kojom je wegov pravni tim poku{ao da spre~i da se on zbog optu`bi za {pijuna`u na|e pred ameri~kim sudom. Xulijan Asan` podneo je ovu `albu pro{log juna, nakon {to je britanska ministarka unutra{wih poslova Priti Patel potpisala nalog kojim se odobrava wegova ekstradicija Americi. Asan`ova `alba, koja je sada odbijena na sudu, navodi da je ministarka pogre{ila u odluci da odobri izru~ewe jer zahtev kr{i britansko-ameri~ki sporazum kojim se navodi da ekstradicija ne}e biti odobrena ukoliko je delo za koje se ona tra`i politi~ko.

Wegov pravni tim je stava da je ameri~ka `eqa da do|e do Asan`a upravo politi~ki motivisana. Oni imaju pravo da se `ale na odluku suda, {to }e i u~initi. To }e ujedno biti wihov posledwi manevar, posledwa {ansa da promene gotovo izvestan ishod Xulijanovog dugog puta, ~ime }e biti iscrpqene sve mogu}nosti na britanskim sudovima. Borba bi se daqe mogla nastaviti na Evropskom sudu za qudska prava, kojem je u decembru stigla `alba pravnog tima osniva~a „Vikiliksa”. Ovaj sud bi, pak, mogao da deluje kao {to je to u~inio u slu~aju „Ruanda”. Naime, britanska vlada namerava da ilegalne migrante deportuje u Ruandu, gde bi, umesto na Ostrvu, ~ekali da im se razmotri zahtev za azil, ali ju je u nameri da to i u~ini, uprkos odobrewu britanskih sudova, spre~io Evropski sud za qudska prava. Britan-

Britanski sud odbio je `albu pravnog tima osniva~a

„Vikiliksa” na nalog o wegovoj ekstradiciji sudu SAD, gde mu preti do`ivotni zatvor

ci moraju da po{tuju ovu odluku, koja ujedno, kao {to bi to bilo i u Asan`ovom slu~aju, name}e sna`an unutarpoliti~ki narativ da je to napad na britanski suverenitet. Delovawe britanskih sudova „pod {apom” evropskih podsti~e pozive da Britanija napusti Evropsku konvenciju o qudskim pravima.

Nevladine organizacije i sijaset advokatskih timova uporno ponavqaju da sama ideja da se Asan`u ili bilo kome sutra sudi na ameri~kom sudu jer objavquje poverqiva dokumenta na na~in na koji to istra`iva~ki novinari rade svakodnevno treba da bude zastra{uju}a za Amerikance, ali i ne samo za wih.

Presedan slu~aja „Asan`” demorali{e sve one koji se bore za istinu. Ako {ef Bele ku}e Xozef Bajden dopusti da se ovaj slu~aj

okon~a u pravcu u kojem ide, budu}e administracije zasigurno }e to smatrati znakom da na isti na~in mogu da krenu i na novinare koji su im trn u oku. Oni poru~uju da je vreme da Bajden odustane od ovog slu~aja i da delima poka`e da praktikuje demokratiju za koju se na re~ima zala`e. Vreme je, ka`u, da svetu poka`e da je ozbiqan kad je re~ o slobodi {tampe.

A da Asan` pre`ivqava u`asnu tragediju i da bi wegovo izru~ewe Americi bilo kobno po wega, istinu, slobodu i demokratiju, smatra i australijski poslanik Endru Vilki, koji proziva australijskog premijera. On poku{ava da izvr{i pritisak na Entonija Albanezea da podigne slu{alicu, da pozove li~no Bajdena i zatra`i od wega da oslobodi Asan`a. On pozdravqa Albanezea jer je izja-

Zgodna lokacija u severnom predgra|u Melburna

Na{e usluge ukqu~uju:

l Briga o osobama sa posebnim

potrebama gubitkom pam}ewa

l Produ`eni boravak (odmorite se od brige, dok o osobi o kojoj brinete brine neko drugi)

l Trajno i palijativno zbriwavawe

l Kvalitetnu post-akutnu

i dugotrajnu negu

l Izuzetne klini~ke usluge qudi kojima je zaista stalo, u okru`ewu koje promovi{e dobrobit

vio da je ovaj slu~aj potrajao dovoqno dugo i da ga treba privesti kraju, ali podvla~i da izjave ne re{avaju problem, ve} da je tako|e do{lo vreme, s obzirom na to da Asan`a deli nekoliko sedmica od izru~ewa, da premijer razgovara s ameri~kim predsednikom i tako uputi molbu Bajdenu kao savezniku.

„Mi imamo specijalne odnose sa SAD. Imamo vi{e uticaja u Va{ingtonu nego {to neki misle. Vreme je da to iskoristimo”, rekao je Vilki i naglasio opet da je zatvor stra{na nepravda za Australijanca koji je pomogao u otkrivawu ~vrstih dokaza o ameri~kim ratnim zlo~inima. Asan` je, ka`e Vilki, heroj a ne zlo~inac.

Pravni tim Xulijana Asan`a optimisti~an je, uprkos novoj lo{oj vesti, da on ipak ne}e biti izru~en Americi, gde bi se suo~io s mogu}no{}u da ostatak `ivota provede u zatvoru. On se tereti po 18 ta~aka optu`nice jer je objavio poverqiva dokumenata zbog kojih je biv{a slu`benica ameri~ke vojske ^elsi Mening, koja mu ih je dala, bila osu|ena na 35 godina zatvora. Oslobo|ena je zahvaquju}i Baraku Obami, koji ju je amnestirao 2017. Asan` nije te sre}e. Ve} ~etiri godine boravi u zloglasnom britanskom zatvoru, gde je preme{ten iz ambasade Ekvadora u Londonu, u kojoj je dobio azil 2012.

LI^NOST U @I@I

Australijanac Xulijan Asan`

najpoznatiji politi~ki zatvorenik na svetu

Nikad nije bio osu|en ali je jo{ od aprila 2019. u zatvoru za najte`e kriminalce. Britanski sud je odlu~io da mo`e da bude izru~en SAD gde mu preti do`ivotni zatvor zbog optu`bi za {pijuna`u. Najpoznatiji Australijanac Xulijan Asan`, novinar, osniva~ Vikiliksa se ve} godinama bori protiv izru~ewa Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama. Tu borbu mora ve} ~etiri pune godine vodi iz zatvora. Iako osniva~ Vikiliksa (WikiLeaks) nije osu|en, nalazi se iza re{etaka – i to ne u obi~nom zatvoru, nego u zatvoru sa najvi{im stepenom obezbe|ewa, zloglasnom britanskom Belmar{u.

TRETIRAJU GA KAO TE[KOG KRIMINALCA

„On mora 20 sati da bude }eliji”, ka`e supruga Stela Asan`. Na vazduhu sme da bude najdu`e jedan sat. Onda mora da uzme hranu i pojede je sam u }eliji od 6 kvadrta. „U Belmar{u je uobi~ajeno da su zatvorenici izolovani u svojim }elijama”, ka`e ona. Do kada }e taj tretman trajati, ostaje otvoreno. Supruga i oca wihovo dvoje dece sme da ga vi|a 1-2 puta nedeqno. Posetiocima je dozvoqeno da ostanu 75 minuta. Kada `eli da poseti supruga u Belmar{u, od ulaznih vrata, do sobe za razgovore u kojoj joj je dopu{teno da sedi za stolom preko puta supruga, ~etiri puta mora da daje otiske prstiju i vi{e puta je pretresaju.

„Pro{lo je ve} ~etiri godine”, ka`e ona, „~etiri godine svakodnevne borbe na svim frontovima.” Aktivisti za za{titu qudskih prava i slobodu medija tra`e wegovo osloba|awe.

REPORTERI BEZ GRANICA - MO@E, PA NE MO@E KOD ASAN@A Organizacija „Reporteri bez granica” je trebalo prvi put da u aprilu dobije priliku da poseti Asan`a u Belmar{u. Sve je ve} bilo zakazano, poseta je bila odobrena. Me|utim, u posledwem trenutku je generalnom sekretaru Kristofu Deloaru i direktorki te organizacije Rebeki Vinsent, pristup onemogu}en.

Vinsent je ponovo objasnila za{to se wena organizacija zala`e za

Asan`a: „Xulijan Asan` je dao ogroman doprinos novinarstvu. Objavqivawe tajnih dokumenata je bilo u javnom interesu. Niko ne sme da zavr{i u zatvoru samo zato {to je objavio informacije u javnom interesu.” Asan` je sada postao najpoznatiji politi~ki zatvorenik na svetu. Da je Asan` politi~ki zatvorenik - to je ne{to {to je wegova supruga Stela vi{e puta naglasila. Kao advokatkiwa, ona radi samo za jednog klijenta: svog supruga. I bori se protiv toga da on bude zaboravqen u zatvoru i tamo propadne fizi~ki i psihi~ki.

Na svojim putovawima i u intervjuima ona uvek iznova poku{ava da skrene pa`wu na slu~aj Asan` i slobodu medija:

„Ako Velika Britanija i SAD ozbiqno `ele da podr`e slobodu medija i zauzmu se za novinare, ukqu~uju}i i svoje koji rade na opasnim mestima {irom sveta, onda moraju da u~ine pravu stvar i oslobode Xulijana”, ka`e Stela Asan`.

SLOBODA NIJE NA VIDIKU

Posledwa faza pravnog spora pred britanskim pravosu|em oko Asan`a mogla bi uskoro da po~ne. ^ini se da je osniva~ Vikiliksa daleko od pu{tawa na slobodu. U SAD, gde vlasti `ele da mu sude i za {pijuna`u, preti mu do`ivotna robija.

Asan` ne `ivi na slobodi ta~no 11 godina, jo{ od 19. juna 2012. kada je potra`io politi~ki azil u ambasadi Ekvadora u Londonu, gde je uhap{en 11 aprila 2019. i strpan u zatvor.

Britanski ”Gardijan”: Sprema se ulazak NATO trupa u

Ukrajinu?

Mislim da bi Poqaci ozbiqno

razmotrili ulazak u zemqu i formirawe koalicije

dobrovoqaca ako Ukrajina ne dobije

ni{ta u Vilwusu, rekao je biv{i

sekretar NATO i aktuelni savetnik

Zelenskog Anders Fog Rasmusen

Biv{i generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen izjavio je da bi neke ~lanice Alijanse mogle dobrovoqno poslati vojnike u Ukrajinu, ako Kijev ne dobije garancije o {irokom spektru pitawa na predstoje}em skupu bloka koji }e biti odr`an u julu u Viqnusu u Litvaniji.

Rasmusen, koji je sada savetnik ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog i koji je sara|ivao sa wegovim prethodnikom Petrom Poro{enkom, rekao je da Kijevu treba dati pismene garancije pre nego {to se lideri NATO-a sastanu slede}eg meseca, ukqu~uju}i razmenu obave{tajnih podataka sa Zapadom, transfer oru`ja i zajedni~ke vojne ve`be.

„Ako NATO ne mo`e da se dogovori o konkretnoj mapi puta za Ukrajinu, postoji jasna mogu}nost da neke zemqe pojedina~no preduzmu akciju”, rekao je on u sredu, prenosi „Gardijan”.

Kako je Rasmusen ocenio, Poqska bi mogla biti jedna od tih zemaqa.

„Mislim da bi Poqaci ozbiqno razmotrili ulazak u zemqu i formirawe koalicije dobrovoqaca ako Ukrajina ne dobije ni{ta u Vilwusu”, rekao je on.

Rasmusen je, nakon proputovawa Evro-

Od 12. do 23. juna NATO }e u Nema~koj odr`ati najve}u vazduhoplovnu vojnu ve`bu na tlu Evrope ikada

MOSKVA – Ministarstvo

odbrane Rusije objavilo je snimak na kojem se, kako je navedeno, vide tenkovi „le-

pom i SAD, tokom kojeg je poku{ao da osna`i vojnu podr{ku Ukrajini, tvrdio da bi razme{tawe stranih trupa u Ukrajini bilo u skladu sa me|unarodnim zakonom ako Kijev to zatra`i.

Aktuelni generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg nedavno je potvrdio da }e se u Viqnusu razmatrati odre|eni stepen bezbednosnih garancija za Ukrajinu, ali je naglasio da se pune garancije mogu ponuditi samo ~lanicama Alijanse.

Blok je prvi put obe}ao da }e Ukrajini odobriti ~lanstvo jo{ 2008. godine, a Kijev je zvani~no podneo zahtev za pridru`ivawe pro{log septembra, iako od tada pitawe ukrajinskog ~lanstva nije zna~ajno uznapredovalo.

Nekoliko NATO ~lanica postale su vatreni pobornici ~lanstva Ukrajine u bloku i pozivaju druge zapadne zemqe da defini{u jasan put Kijeva ka ~lanstvu.

Grupa isto~noevropskih ~lanica poznata kao „Bukure{tanska devetorka” je ranije ove nedeqe izdala saop{tewe u kome poziva blok da u Viqnusu „pokrene novu politi~ku trasu koja }e dovesti do ~lanstva Ukrajine u NATO-u” i da se odlu~i za „robusniji, vi{egodi{wi i sveobuhvatniji paket podr{ke” za Kijev.

Iako je iz Va{ingtona u vi{e navrata potvr|ivano da }e se Ukrajina jednog dana pridru`iti Alijansi, SAD posve}uju vi{e pa`we aktuelnom sukobu sa Rusijom, nadaju}i se da }e pitawe ~lanstva Kijeva re{iti kasnije.

Me|utim, ameri~ka ambasadorka pri NATO-u Xulijan Smit rekla je za „Gardijan”

opard” nema~ke proizvodwe i borbena vozila „bredli” ameri~ke proizvodwe, zarobqeni u Ukrajini. Na

snimku se vidi ruski vojnik pored NATO tehnike, koji ka`e da je re~ o „bredliju” i „toliko hvaqenom” „leopardu,” prenose RIA Novosti. Kako navodi rusko Ministarstvo odbrane, snimak je sa~inila ruska vojska na Zaporo{kom pravcu.

„Pripadnici jedinica grupe Istok pregledaju neprijateqske tenkove i borbena vozila pe{adije zarobqene u borbi. Sva zarobqena oprema je zapadne proizvodwe, nema~ki tenkovi „leopard” i borbena vozila pe{adije ameri~ke proizvodwe „bredli”, navedeno je u saop{tewu.

pr{le nedeqe da zvani~nici sada „razmatraju niz opcija za signalizirawe ukrajinskog napretka u odnosima sa NATO-om”, iako nije precizirala {ta bi to moglo da podrazumeva.

Rusija je, sa druge strane, u vi{e navrata istakla da isto~na ekspanzija NATO-a ugro`ava wenu bezbednost, dok su napori za naoru`avawe Ukrajine i pre eskalacije sukoba navedeni kao jedan od razloga za pokretawe Specijalne vojne operacije u februaru 2022.

Moskva je tako|e navela da ukrajinska vojna neutralnost predstavqa kqu~ni uslov za dugotrajan mir.

Vi{egodi{wa konfrontacija NATO-a sa zami{qenim vojnim savezom sa istoka eskalirala je na tlu Nema~ke. Specijalne snage mogle bi da budu prokrijum~arene u Nema~ku sa istoka, a ve} se nadzire novi takti~ki potez neprijateqa - namera da se preuzme luka Rostok na Balti~kom moru. Da bi to u~inio, savez sa istoka koristi specijalne snage podr`ane iz vazduha. NATO zato aktivira ~lan 5. svog ugovora i zapo~iwe odbranu. Tako izgleda scenario NATO vojne ve`be pod nazivom „Branilac neba 23” koja je po~ela u ponedeqak u Nema~koj. U pitawu je najve}a vazduhoplovna vojna ve`ba Alijanse na tlu Evrope ikada. Do 23. juna 10.000 vojnika iz 25 zemaqa trenira}e na 250 aviona u razli~itim vazdu{nim operacijama. Sjediwene Ameri~ke Dr`ave posla}e 100 vazduhoplova i 2.000 vojnog osobqa za u~e{}e na ovoj ve`bi.

Ve`be }e se uglavnom odvijati u tri koridora leta iznad Nema~ke, Severnog mora i Balti~kog mora – ukqu~uju}i dopunu goriva u vazduhu i letove na malim visinama.

Rusi zarobili nema~ke tenkove ”leopard” i ameri~ka borbena vozila „bredli” u Ukrajini

Ukrajina tvrdi da je povratila sedam sela tokom posledwih nedequ dana

KIJEV – Vojska Ukrajine je tokom pro{le sedmice povratila od ruskih snaga sedam sela koja zauzimaju povr{inu od 90 kvadratnih kilometara,

kao i tri u susednoj pokrajini Zaporo`je.

„Bitke su te{ke, ali napredujemo, i to je vrlo va`no”, rekao je predsednik Ukrajine Volodimir

su rekli u nedequ da su wihove trupe zauzele sela Blahodatne, Makarivka i Nesku~ne u Dowecku - ju`no od grada Velika Novosilka.

Malijar je danas rekla da su i naseqa Lobkove, Levadne i Novodrivka u oblasti Zaporo`je ponovno pod kontrolom Ukrajine.

Rusija nije potvrdila ove uspehe Ukrajine, a wih je nemogu}e proveriti i mogu se, kako ocewuje agencija Aso{ijeted pres, za~as preokrenuti.

Ovi dobici se odnose na tek komadi}e teritorije i ukazuju na te`inu bitke koja je pred ukrajinskim snagama.

Ukrajina }e, naime, morati metar po metar da se bori kako bi povratila otprilike petinu svoje teritorije koja je pod ruskom okupacijom.

rekao je zamenik ministra odbrane te zemqe, ~ija protivofanziva za sada bele`i skromne uspehe.

Zamenica ministra obrane Hana Malijar napisala je na Telegramu da se ukrajinska zastava ponovno vijori nad selom Storo`ov, u isto~noj pokrajini Doweck, i da su ukrajinske trupe zauzele tri obli`wa mala sela,

Zelenski u svom no}nom video obra}awu.

Prema wegovim re~ima, ki{ovito vreme predstavqa izazov za ukrajinske trupe.

Zelenski je rekao i da je razgovarao sa vojnim zapovednicima o tome „koje ta~ke na frontu treba oja~ati i koje se akcije mogu poduzeti kako bi se zauzelo {to vi{e ruskih polo`aja”.

Zvani~nici vlasti u Kijevu

Nedavne borbe na zapadnom frontu duga~kom oko 1.000 kilometara iskomplikovalo je pucawe brane na Dwepru, reci koja razdvaja zara}ene strane.

Zapadni analiti~ari i vojni zvani~nici upozoravaju da bi ukrajinski poku{aj osloba|awa svojih teritorija mogao potrajati godinama, jer su ruske snage dobro utvr|ene, a da je uspeh protivofanzive daleko od sigurnog.

RATNI HAOS U SUDANU SE NASTAVQA

Kartum u plamenu, besne etni~ki sukobi u Darfuru

Naj`e{}e oru`ane borbe Sudanske armije, generala Ahmada Fataha Burhana, i Snaga za brzo delovawe, generala Mohameda Hamdana Dagaloa, od po~etka rata 15. aprila, izbile su pro{log vikenda, izvestile su agencije. Do novog ratnog zao{travawa situacije u Sudanu do{lo je samo pola sata nakon isteka roka najnovijeg, devetog (ina~e samo jednod-

generala Burhana i Dagaloa, bez ikakvih naznaka skorog prestanka konflikta.

nevnog) prekida vatre, dogovorenog u subotu u Xedi, uz posredovawe Rijada i Va{ingtona. Bombardovawe i uli~ni sukobi {irom prestonice Kartuma, ali i Omdurmana i Bahra, bitke za strate{ki most Halifija na Nilu, etni~ki obra~uni u Darfuru i opsada El Obeida, glavnog grada severnog Kordofana, kqu~na su `ari{ta oru`anog obra~una trupa

U me|uvremenu, Crveni polumesec obustavio je ju~e rad u Sudanu, nakon {to je niz me|unarodnih humanitaraca i lekara proteklog vikenda poginulo u Darfuru, dok je dostava pristigle me|unarodne medicinske pomo}i (mahom hirur{ke opreme) iz luke Port Sudan ka Kartumu zaustavqena zbog zaseda na putu izme|u dva grada. Doturawe humanitarne pomo}i u Darfur, gde odskora ponovo besne etni~ki sukobi, obustavqeno je iz pravca Kartuma na zapad zemqe, mahom zbog blokade puteva oko El Obeida u severnom Kordofanu. Re~ je o poqoprivrednoj regiji, u kojoj su poqski radovi prestali zbog rata, dovode}i u pitawe setvu i jesewe snabdevawe Sudana hranom. Humanitarci koji jo{ deluju u Darfuru preusmerili su upu}ivawe pomo}i u taj region iz pravca susednog ^ada, gde ve} boravi nekoliko desetina hiqada novopristiglih izbeglica iz Sudana. Istovremeno, masovno bekstvo Sudanaca iz zemqe osetno je onemogu}eno pro{log vikenda nakon {to je Egipat uveo novi vizni re`im. Naime, zvani~ni Kairo od subote – nakon {to je vi{e od 200.000 Sudanaca od 15. aprila izbeglo u Egipat – zahteva da svi koji `ele da pre|u na tlo severnog suseda tre}e najve}e afri~ke dr`ave ubudu}e prethodno moraju da pribave vizu. Od sredine aprila gotovo dva miliona qudi je zbog rata sukobqenih generala Burhana i Dagaloa prinudno raseqeno, ve}inom unutar Sudana, dok je wih oko 400.000 potra`ilo skloni{te u okolnim zemqama, navode podaci UN.

Samit lidera BRIKS-a bi}e ipak odr`an u Ju`noafri~koj Republici

Pretorija—Samit lidera BRIKS-a, bi}e odr`an u Johanesburgu krajem avgusta, uprkos glasina da bi skup zbog dileme oko naloga Me|unarodnog krivi~nog suda u Hagu, za hap{ewe ruskog lidera Vladimira Putina (ako se pojavi u Ju`noafri~koj Republici) mogao biti izme{ten u Kinu, ili mo`da u susedni Mozambik, izjavio je Vinsent Magvewa, portparol predsednika JAR Sirila Ramapoze. Magvewa je ovom prilikom podsetio da je Ramapoza nedavno telefonom razgovarao sa kineskim liderom Si \inpingom, kada je bilo re~i o pripremama za samit lidera BRIKS-a, kao i skoroj oseti {est afri~kih lidera Kijevu i Moskvi.

Ramapozi }e se ina~e u toj mirovnoj misiji pridru`iti predsednik Meki Salu iz Senegala, Abdeu Fatah el-Sisi iz Egipta, Denis Saso Ngesu iz Konga-Brazavila, Hakaindeu Hi~ilemi iz Zambije i Joveri Museveni iz Ugande.

Dr Sr|an Peri{i}, ugledni srpski politikolog, profesor geopolitike i me|unarodnih odnosa: ZASLEPQENOST

Spoqna dimenzija srpskog stradawa bile su zapadne sile, a unutra{wa delovawe srpskih elita koje su se oslawale na Zapad i, {to je najtu`nije, sprovodile geopolitike zapadnih sila, a to, na`alost, imamo i danas upozorava Dr Sr|an Peri{i} u intervjuu za beogradski nedeqnik „Pe~at“.

Profesor dr Sr|an Peri{i} je ugledni srpski politikolog, profesor geopolitike i me|unarodnih odnosa. Bio je oficir u vojskama Republike Srpske i Srbije pa savetnik srpskog ~lana Predsedni{tva BiH. Od 2022. godine je savetnik predsednika Republike Srpske Milorada Dodika. Autor je vi{e kwiga i nau~nih radova, a wegova najnivija kwiga Geopolitika i Srbi, predstavqena nedavno u Ruskom domu u Beogradu, bila je povod za ovaj intervju za „Pe~at“. n [ta vas je motivisalo da napi{ete kwigu Geopolitika i Srbi i {ta je wena glavna poruka?

- Ideja za pisawe ove kwige je ro|ena na fakultetu, pred studentima, kada sam se zapitao – za{to su Srbi jedan od retkih naroda koji je izgubio sve svoje dr`ave u 20. veku? Srbi su izgubili Kraqevinu Srbiju, obe Jugoslavije su do`ivele slom, nestala je i SRJ i na kraju dr`avna zajednica Srbije i Crne Gore. Sve dr`ave koje su Srbi smatrali svojim nestale su u veoma kratkom periodu i to sa genocidima i progonima srpskog naroda. A kwiga je odgovor na pitawe za{to se to dogodilo, i to kroz prizmu geopolitike kao nauke.

n Da li su Srbi tragi~no izgubili sve svoje dr`ave zato {to su „izgradili ku}u nasred puta“, te su od 19. veka, kada obnavqaju dr`avnost, vi{e bili objekat, a mawe subjekat geopolitike?

Granica izme|u Rusije i Zapada }e biti reka Zbru~

n Bili ste kao posmatra~ na referendumima na kojima su se delovi nekada{we Ukrajine izjasnili za povratak u sastav Ruske Federacije. U delu na{e javnosti prisutan je strah da bi jo{ uvek uticajni elementi ruske „liberalne“ prozapadne elite mogli da spre~e potpunu vojnu pobedu svoje zemqe, odnosno „isforsiraju“ neko „kompromisno“ mirovno re{ewe. Da li su takva strahovawa opravdana i mo`e li se uop{te govoriti o uspe{noj realizaciji ciqeva Specijalne vojne operacije bez osobo|ewa svih teritorija nekada{we Nove Rusije?

- Rusija sada i Rusija uo~i vojne intervencije nisu iste. Jo{ od 2007. godine me|u ruskom politi~kom elitom postepeno sazreva ideja da je Rusija posebna civilizacija, a ne deo Zapada, kao i da je sa Zapadom nemogu} sporazum. Ovaj rat }e imati vi{e faza, i te{ko je prognozirati koliko }e trajati. Ube|en sam da }e na kraju granica izme|u Zapada i Rusije i}i onom civilizacijskom granicom koja je razdvajala Carsku Rusiju od Austrijskog carstva, a to je reka Zbru~, leva pritoka Dwestra. Time }e Rusija odse}i zapadni, unijatski deo od sebe. Do tada, kao {to rekoh, pro}i }e mnogo faza ovog globalnog sukoba.

SRPSKE ELITE ZAPADOM JE OGROMNA

- Obja{wewa srpske nauke o srpskom stradalnom 20. veku polaze od shvatawa Balkana kao „veriga sveta“, gde se ukr{taju interesi i putevi velikih sila. Me|utim, nikada nisam bio zadovoqan takvim poimawem srpske istorije i stradawa. Mnogi drugi regioni u svetu su tako|e prostori gde se ukr{taju i sukobqavaju velike sile, tako da ne smatram da u tome postoje srpska i balkanska izuzetnost. Osvaja~ke namere i prodori velikih sila na Balkanu su samo jedan deo odgovora, ali drugi deo odgovora se odnosi na pona{awe srpskih elita. To je kqu~ni deo moje kwige. Strate{ka odlu~ivawa srpskih elita, kroz ceo 20. vek do danas, ogroman su srpski problem.

n Ho}ete da ka`ete da i srpske elite nose odgovornost za stradawe Srba u 20. veku?

- Tako je. Slom obe Jugoslavije, kao i nestanak SRJ, razotkrivali su karakter srpskog pitawa – da ono nije bilo re{eno ni prvom, ni drugom Jugoslavijom. Srpska elita, i monarhisti~ka i komunisti~ka, ne samo da nije razumela uzroke sloma nego i nosi ogromnu istorijsku i nacionalnu odgovornost za stradawe Srba. Spoqna dimenzija srpskog stradawa jesu bile zapadne sile, ali unutra{wa dimenzija jeste delovawe srpskih elita, koje su se oslawale na taj Zapad i, {to je najtu`nije, sprovodile geopolitike zapadnih sila. Na`alost, i danas je tako.

n U kwizi Geopolitika i Srbi tvrdite da se srpske elite nisu pona{ale geopoliti~ki. [ta je to zna~ilo u politi~koj stvarnosti?

- Srbi nemaju svoju geopolitiku ve} du`e od sto godina. Zbog toga naslov moje kwige nije ni „Srpska geopolitika“ ni „Geopolitika Srba“ – zato {to to u praksi ne postoji. Posle smrti Milovana Milovanovi}a Bala~ka 1912. godine, predsednika kraqevske vlade, posledweg srpskog dr`avnika koji je razmi{qao geopoliti~ki, Srbi do danas nisu uspeli da izgrade svoju geopolitiku. Prihvataju}i ideju jugoslovenstva, srpska elita se odrekla srpstva i samim tim se odrekla izgradwe svoje autenti~ne geopolitike. Na na{u {tetu danas u Srbiji, pogotovo u Beogradu, jo{ uvek buja jugoslovenstvo, pogotovo u medijima, institucijama, u politi~kim strankama, kroz delovawe mnogih intelektualaca itd. Prisutan je i neotitoizam. Sve to udaqava Srbe od izgradwe samosvojne geopolitike.

n Da li je nastojawe srpskih elita da oslonac prvenstveno tra`e u zapadnim silama, a kasnije i da nas uvedu u „evropsku porodicu“ bila jedna od na{ih najve}ih i najskupqe pla}enih zabluda?

- U pravu ste. Najve}i deo srpske elite je po~etkom 20. veka preuzeo zapadne kulturne i ideolo{ke modele, jer su bili op~iweni materijalnim uspehom Zapada. Prihvatawem druga~ijeg kulturnog i ideolo{kog obrasca za{lo se u odbacivawe sopstvene kulture, koja se od tada ~esto posmatrala kao zaostala i prevazi|ena. Dakle, kod Srba se stvorio oblik kulturnog konvertitstva, pa time i geopoliti~kog. Geopoliti~ki identitet se temeqi na kulturno-civilizacijskom identitetu. Ukoliko svoju kulturu jedna elita nastoji da konvertuje u drugu, to }e biti neuspe{na politika, ali }e u narodu stvoriti uslove za podele i geopoliti~ku nestabilnost. Dominantnom delu srpske elite, uo~i Prvog svetskog rata, najvi{e je smetalo pravoslavqe – koje je u temequ srp-

skog kulturnog i geopoliti~kog identiteta. Na Zapadu su prisutni protestantski i rimokatoli~ki identiteti. Protestantizam kalvinisti~kog pravca, koji je jedna od osnova kapitalizma, op~iwava srpsku elitu. On je prisutan u Britaniji i Sjediwenim Dr`avama, tako da su srpske elite imale svoje uzore u tim zemqama i jo{ ih tamo imaju. Tako|e, pogubne ateisti~ke ideje modernosti, razvijane u Francuskoj, bile su (i daqe su) izrazito prisutne u Srbiji.

n Za{to se zablude nastavqaju sve do danas i pored o~igledno neprijateqskog odnosa „evroatlantskih partnera“ prema Srbima?

- Zato {to je zaslepqenost srpske elite Zapadom ogromnih razmera i razvijala se kroz ceo 20. vek. Drugo, elite uglavnom stvaraju elite. Tre}e, obrazovawe i prosveta u Srbiji su veliki problem. Elita se izgra|uje mukotrpno, ali po~iwe u {kolama. Srpsko {kolstvo ~eka promene, ali u nacionalnom duhu – {to nikako da se dogodi. Naprotiv, tragedija u Osnovnoj {koli „Vladislav Ribnikar“ razotkrila je upravo krivicu srpske elite. Sre}om, slomom druge Jugoslavije me|u Srbima je po~elo formirawe elite koja razmi{qa srpski, ali ona jo{ nije dominantna. S druge strane, me|unarodne okolnosti, hegemonija SAD i globalizacija, pogodovale su opstanku prozapadne elite. Jednostavno re~eno, zapadne dr`ave, Evropska unija i druge zapadne organizacije hrane i odr`avaju konvertitsku elitu me|u Srbima. Srpski titoisti, ve}ina monarhista, razni levi~ari i dobar deo desnice danas su ili otvoreni globalisti ili, ako nisu globalisti, ma{taju da sa Sjediwenim Dr`avama, Britanijom ili Francuskom i Nema~kom postignu nekakve dogovore – {to je jo{ jedna zabluda.

n ^esto isti~ete da bez Rusije ne bi bilo obnove srpske dr`ave i da je ona je-

dina od velikih sila bila iskreno zainteresovana za wen opstanak i prosperitet. Mo`e li se govoriti o kontinuitetu takvog odnosa Petrograda i kasnije Moskve, ~ak i u specifi~nom periodu postojawa komunisti~kog Sovjetskog Saveza i dve Jugoslavije sasvim razli~itog ideolo{kog i dr`avnog ure|ewa?

- Da nije bilo Rusije u 19. veku, Srbi ne bi uspeli da obnove svoju dr`avu. To je istorijska i geopoliti~ka ~iwenica. Unutra{wa dimenzija obnavqawa srpske dr`ave su bili ustanci i bune Srba {irom Balkana 19. veka, ali bez spoqne dimenzije, a to je Rusija, srpski ustanci ne bi uspeli. Rusija je uvek bila za srpsku dr`avu koja bi obuhvatala sve srpske oblasti i krajeve, i ni{ta vi{e izvan toga. S druge strane, bila je protiv stvarawa kraqevine Jugoslavije (SHS), {to je Nikoli Pa{i}u uo~i i tokom rata bezbroj puta re~eno. Rusi su opomiwali Pa{i}a da }e jugoslovenska dr`ava biti anti-srpska, a u spoqnoj dimenziji anti-ruska. To se i dogodilo. Obe Jugoslavije su vr{ile ulogu sanitarnog kordona Zapada prema Rusiji, tj. Sovjetskom Savezu, a unutar su suzbijale srpski faktor. Dakle, obe Jugoslavije su istovremeno bile antisrpske i antiruske (antisovjetske). Odnosi Beograda i Petrograda (Moskve), od 1915. do sloma druge Jugoslavije, bili su ili nerazumevawe, ili na distanci, ili lo{i, sve zbog prozapadne srpske elite.

Od ruske pobede u Ukrajini zavisi}e sve budu}e srpske pobede na Balkanu. To je „istorijski zakon spojenih posuda“. Kada Rusija napreduje i razvija se tada i Srbi imaju mogu}nost da se razvijaju, a kada Rusija strada i Srbi stradaju. Zato moramo da izwedrimo srpsku elitu koja }e to kona~no da shvati i primeni u svojoj geopolitici. n Verujete li da }e, bez obzira {to iz sada{we perspektive to izgleda te{ko ostvarqivo, jednoga dana, u bli`oj ili daqoj budu}nosti, do}i do ujediwewa Srbije i Republike Srpske, a mo`da i Crne Gore, u jednu zajedni~ku dr`avu na{eg naroda?

- Ako usledi udar na Srpsku oduzimawem imovine, tj. wenih {uma, reka, poqoprivredog zemqi{ta, raznih dr`avnih poseda, onda }e se Srbi tamo organizovati da to brane. Srbi u Srpskoj imaju elite koje su ipak druga~ije nego ve}ina elite u Srbiji. Srpska se za razliku od Srbije oslobodila jugoslovenstva, titoizma, autorazaraju}e ideologije bratstva i jedinstva, oslobodila se partizansko-~etni~kog raskola, tako da ne treba sumwati u wenu snagu. Uostalom, Republika Srpska je jedina geopoliti~ka logika i dobit Srba u 20. veku. Jedina. Razmi{qati geopoliti~ki zna~i boriti se za ujediwewe Srba u jednu dr`avu. Srpska geopoliti~ka ideja temeqi se na dve stvari: na srpskom identitetu – koji je zavetni, utemeqen na svetosavskom i kosovskom zavetu, i na ideji objediwavawa svih Srba na Balkanu. Ona je po~ela da se formira krajem 18. i po~etkom 19. veka sa ustancima Petra I Petrovi}a (Sveti Petar Cetiwski) i Kara|or|a. Srpska ideja ima i svoju spoqnu dimenziju, a to je Rusija, s obzirom da je Rusija sebe ~vrsto ugradila u temeqe srpske dr`avnosti. Dakle, budu}nost Srba je u trojstvu: zavetni identitet – objediwavawe Srba u jednu dr`avu – Rusija. Ona srpska elita koja to bude razumela ostvari}e taj srpski san – u protivnom, nesta}emo.

Porodica Sijeri} kod Bijeqine jedini proizvo|a~ i prera|iva~ bundeve u BiH

I HRANA I LEK

Za proizvode preduze}a iz Qeqen~e kod Bijeqine, koje se bavi preradom bundeve, vlada veliko interesovawe, a tako je bilo i na nedavno zavr{enom Novosadskom sajmu. Ova porodi~na firma prepoznatqiva je u regionu i jedini je prera|iva~ bundeve u BiH. Milena i Nikica Sijeri}, jedini u BiH proizvode tikvu golicu od ~ijeg semena, preradom dobiju hladno ce|eno uqe, bra{no i tri vrste ~okolade sa pe~enim semenkama od bundeve.

Po~etna proizvodwa ove alternativne kulture 2010. imala je i selektivni karakter, jer se u konkurenciji hokaido muskatne tikve, golica pokazala kao najrentabilnija. - Tikva golica ne podnosi herbicide {to je siguran znak da je zdrava, bez hemije i ve{ta~kih |ubriva. Zbog nedostatka radne snage, odustali smo od prvobitne proizvodwe sokova od bundeve, i danas prera|ujemo iskqu~ivo tikvu golicu - pri~a Milena.

Sva tri proizvoda su i kao hrana i kao lek. Bra{no je za-

nimqivo za pekarsku industriju za oboga}ivawe hleba i peciva jer je bogato magnezijumom, cinkom i selenom. Uqe od bundeve poseduje antiupalna, antikancerogena i antidijabeti~ka svojstva, i poma`e u prevenciji i le~ewu mnogih oboqewa. Ponosni smo na proizvodwu tri vrste ~okolade, mle~nu, crnu i belu, koje su na Novosadskom sajmu nagra|ene zlatnom medaqom. Nikica je zadu`en i za pra}ewe situacije sa proizvodwom zdrave hrane u Evropi i svetu.

- Sa Privrednom komorom RS, izlagali smo nedavno na{e pro-

izvode na sajmu u Riminiju u Italiji. ^iwenica je, da ne mo`emo proizvesti dovoqne koli~ine za ozbiqnije tr`i{te, ali na na{oj strani su jo{ uvek, zdrav vazduh, nezaga|eno zemqi{te, ~ista voda... Na tom sajmu sve je bilo „skockano”, ambala`a je svetska, ali samo na{i proizvodi su imali i miris i ukus - pri~a Nikica. Sve je ve}a potra`wa za kvalitetnom {qivom i malinom, svet vapi za lekovitim biqem... Dosta toga se kod nas mora promeniti u organizaciji i proizvodwe i plasmana gotovih proizvoda.

Srpska ministarka zdravqa Gruji~i} u poseti Republici Srpskoj

KAMEN TEMEQAC ZA NOVU BOLNICU U TREBIWU

„Jer sve {to qubimo stvorili smo sami“, na{ Jovan Du~i}. Kao da nam govori i o celom jednom narodu, wegovoj sudbini, wegovom stvarawu i spremnosti da uvek i nanovo gradi posle onih koji su mu ru{ili sve {to

li smo sami zna~i da treba da budemo ponosni na ono {to smo stvorili i {to i sada stvaramo. Ka`em „mi“ zato {to svi koji me znaju, znaju da ja Republiku Srpsku do`ivqavam kao svoju, jer se nikada u ovim krajevima nisam

Dodik: \okovi}

nastira Hercegova~ke Gra~anice. Bolnice su uvek bile va`ne, bolnica nije samo zdravstvena ustanova, ve} i upori{te opstanka naroda. Zato danas zdravstvo nije vi{e samo pitawe zdravqa, ve} je postalo strate{ko opredeqewe jednog dru{tva da opstane u vremenima koja }e mnoge opstanke dovoditi u pitawe - navodi ministarka.

Sve {to qubimo stvorili smo sami zvu~i lepo, ali i usamqeno. Ipak – niste sami. Kao ministar zdravqa Republike Srbije na ~elu sa Aleksandrom Vu~i}em ovde sam da vam potvrdim da niste sami. Nema ni jedne svetske zakonske i moralne norme koja mo`e zabraniti Srbima da se povezuju sa Srbima ma gde `iveli.

ispisao nove stranice u istoriji tenisa

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik ~estitao je teniseru Novaku \okovi}u osvajawe Rolan Garosa i naglasio da je \okovi} tokom celog turnira potvrdio apsolutnu dominaciju u svetskom tenisu i ispisao nove stranice u istoriji ovog sporta.

je stvarao. Ovaj stih napisan 1920.godine, kao da je pisan o onima koji }e stvarati Republiku Srpsku, o vremenima i o qudima koji }e Du~i}evo Trebiwe, postaviti ne samo na jug Hercegovine, ve} i na jug Srpske.

Ovo je napisala ministarka zdravqa Danica Gruji~i} nakon postavqawa kamena temeqca za bolnicu u Trebiwu. Stvori-

ose}ala kao stranac, pi{e ministarka.

- Zato danas, ovaj kamen temeqac za bolnicu u Trebiwu, nije samo kamen temeqac obi~ne bolnice. On je tvrdi jemac da na{ srpski narod ovde `eli da traje, da ostaje, da raste i razvija se, da gleda budu}nost svoje dece jednako kako je toj deci i tim potomcima darovao najlep{i pogled na Hercegovinu sa Crkvina i ma-

A to {to Drina nikada nije bila me|a koja je delila srpski narod ve} ki~ma na{eg naroda – to je ne{to {to je prirodno i nikoga ne treba da pla{i. Mi smo narod kulture susreta – zato sve druge i druga~ije do`ivqavamo kao sebi ravne i nemamo problem u susretu sa wima i wihovim vrednostima. Uvek smo spremni da ono {to je dobro i vredno kod drugih usvojimo bez predrasuda. Takva nam je bila istorija i tome nas je nau~ila. Zato i onima koji nisu Srbi Drina nije mesto prepreke, ve} mesto susreta – zato ima na Drini }uprija.

@ivela Srbija, @ivela Srpska!, navodi ona.

„Izuzetno mi je zadovoqstvo da Vam, u ime gra|ana Republike Srpske i u svoje ime, ~estitam osvajawe tre}e titule na Rolan Garosu i rekordnog 23. grend slem trofeja”, naveo je Dodik u ~estitki.

Dodik je istakao da je \okovi} tokom celog turnira potvrdio apsolutnu dominaciju u svetskom tenisu i ispisao nove stranice u istoriji ovog sporta, na, kako je naglasio, „veliko odu{evqewe brojnih qubiteqa tenisa i Va{ih navija~a u Republici Srpskoj”. „Va{a sjajna karijera, neprikosnoveno tenisko majstorstvo, borbenost i upornost, predstavqaju inspiraciju i daju primer pravih vrednosti mladima”, poru~io je Dodik. On je \okovi}u po`eleo dobro zdravqe, mnogo uspeha i sportske sre}e i da u vremenu koje je pred nama nastavi da ni`e uspehe i pobede „kojima }emo se zajedno radovati”.

odli~an

ANALIZA IZBORA U CG: Pirova pobeda Evrope sad, DPS ponovo u igri,

rezultat ZBCG, Be~i} i Abazovi} solidni

Vanredni parlamentarni izbori koji su u nedequ odr`ani u Crnoj Gori, skoro pa da su ogolili politi~ku situaciju u dr`avi, a gra|ani, iako u nikad mawem broju, ipak su dosta dobro poslo`ili politi~ke kockice, nakon tri godine tumarawa i lutawa ve}ine partija.

Ako se u obzir uzmu raspodela poslani~kih mandata, prve izjave aktera, brojne kombinacije koje su

ipak druga~ija i poraznija po wih. Evropa sad nije sama nastupila na ovim izborima ve} u koaliciji sa Ujediwenom, Alternativom, Novskom listom, Durmitorskom inicijativom, nezavisnim gra|anima… Svi oni, ili gotovo svi }e dobiti po jednog poslanika u novom sazivu, tako da Evropa sad od mogu}ih 24 ili 25 poslanika, na kraju }e u skup{tinskim klupama imati mawe od 20 svojih poslanika. S obzirom na to da su bili na krilima

prikrajka vreba i Milatovi}, koji zadovoqno trqa ruke, zbog lo{ijeg rezultata Spaji}a, kako bi u kona~nom preuzeo Evropu sad. Naravno, tek treba da se odmota i klupko afere Do Kvon, tako da }e naredni dani biti vrlo interesantni.

DPS ZAUSTAVIO

DRAMATI^AN PAD

od protekle no}i otvorene, budu}i mandatar nove vlade Crne Gore, ma ko to bio, mora}e narednih nedeqa i meseci da re{ava te{ke zadatke, bezmalo ne{to {to bi matemati~ari u dve re~i nazvali – kvadraturom kruga. Da li je Crna Gora posle vanrednih parlamentarnih izbora 11. juna 2023. bli`a novim vanrednim izborima, petim za godinu dana, nego – stabilnoj vladi. Ili mo`da mawinskoj vladi? To su pitawa na koja tek treba da dobijemo odgovore, ali za po~etak da vidimo kako je ko pro{ao na ovim izborima, ko zaista mo`e da slavi, a ko da tuguje i {ta je to {to je jasno posle ovih izbora.

PIROVA POBEDA EVROPE SAD, SPAJI] SLABIJI OD MILATOVI]A

Pokret Evropa sad jeste osvojio najve}i broj glasova na ovim izborima, u procentima je to oko 26 odsto, ali daleko od toga da je ta grupacija apsolutni pobednik ovih izbora. Naime, iako jo{ od sino} poku{avaju da spinuju javnost kako su oni sami pobedili, istina je

pobede u Podgorici i na predsedni~kim izborima, da su sebe ve} videli na preko 35 odsto podr{ke na ovim izborima, a da su dobili samo 26 odsto, jasno je da }e ovo biti Pirova pobeda Milojka Spaji}a. Apsolutni pobednik u Evropi sad je sino} bio Jakov Milatovi}, koga je Spaji} poku{ao da marginalizuje nakon predsedni~kih izbora, a rezultati od sino} su pokazali da je Milatovi} u prvom krugu predsedni~kih izbora imao 29 odsto na mnogo ve}u izlaznost, a Spaji} mnogo mawe. Tako|e, nije ta~na teza koju plasiraju iz ES da su oni sa pozicije vanparlamentarne stranke do{li do 25-26 odsto podr{ke, jer su Milatovi}, Spaji} i Olivera Iwac bili ministri u vladi posle 2020. godine, podr`ao ih je i sam tada{wi premijer Zdravko Krivokapi}, plus sve mawe partije i stranke koje su bile sa wima na listi, od kojih su neke, kao Ujediwena, imale i pre parlamentarni status. Jasno je da nakon lo{ijeg rezultata koji su ostavarili sino}, mnogi unutar ES }e tek pokazati svoje nezadovoqstvo jer ne}e svi mo}i da budu namireni funkcijama, a iz

DPS je sa svojim tradicionalnim partnerima (SD, LP i DUA), uspeo da se pribli`i Evropi sad po broju glasova, {to je bilo nezamislivo do pre mesec dana. Danas DPS di{e za vrat ES, a to zaista niko nije mogao da predvidi. Jasno je da je lo{a kadrovska politika Evrope sad, gde su svoju listu sastavqali s brda s dola, gde ima i nekih funkcionera DPS-a, {to }e im se tek obiti o glavu, utica}e da DPS ostane u sedlu. Umesto da je 42. vlada u kojoj su bili Krivokapi}, Spaji}, Milatovi} i Iwac zadala kona~an udarac DPS-u, oni su se obra~unavali sa onima koji su ih izabrali i zato danas imamo DPS za mandat ili dva samo slabiji od Evrope sad. Zato DPS treba da zahvali Zdravku Krivokapi}u i wegovim apostolima {to ju~e nisu i{li na mawe od 20 odsto, a trebali su, ve} su ostali u politi~kom sedlu, sa ozbiqnim brojem mandata, ~ak u jednoj varijanti bi}e najja~a, pojedina~no, stranka u Skup{tini. Jer, izgleda niko nije boqe odradio kampawu za DPS od Spaji}a i Krivokapi}a i to je danas svima jasno.

ZA BUDU]NOST CRNE GORE

POKU[ALI

SVI DA UNI[TE, SA 15 ODSTO ONI SU

POBEDNICI

IZBORA

^ini se da je najve}i pobednik izbora koalicija Za budu}nost Crne Gore, koja je uzela 15 odsto glasova, a protiv koje su bili skoro svi akteri izborne trke, kao i re`imski i neki drugi nezavisni mediji. Nova srpska demokratija i Demokratska narodna partija, plus Radni~ka partija, povukli su riskantan potez i u samoj kampawi su odlu~ili da ugase Demokratski front i da sami idu na izbore. Otka~ili su PzP, Marka Mila~i}a i

Vladislava Dajkovi}a, mnogo rizikovali za zbirni rezultat, ali na kraju su pro{li odli~no. Ne treba zanemariti ~iwenicu da su na wihovo bira~ko telo udarili biv{i Krivokapi}ev apostol Vladimir Leposavi}, kao i Narodna koalicija Dejan Vuk{i}, Mila~i}, Dajkovi} poja~ani Batom Carevi}em. Ako se doda da je i PzP i{ao sam, kao i SNP, onda je jasno da je 15 odsto osvojenih glasova odli~an rezultat, imaju}i sve ove okolnosti u vidu. Sada kada su Leposavi}, Vuk{i}, Mila~i}, Dajkovi} i Carevi} ostali ispod cenzusa, a koji su juri{ali na bira~ko telo ZBCG, jasno je da na narednim izborima koalicija Mandi}a i Kne`evi}a ne}e i}i ispod 20 odsto i da }e biti sto`er vlade. Da li }e biti deo i ove vlade, na to pitawe niko ne mo`e dati sada odgovor, ali ~ak i da ne u|u u vladu, oni }e biti istinska opozicija toj vladi, koja nema {anse da ispuni ona megalomanska obe}awa, pa je jasno da }e ZBCG znati da kapitalizuje sve gre{ke Evrope sad i da ve} na narednim izborima ostvare jo{ boqi rezultat. Jer, ako se ES odlu~i da pravi koaliciju bez ZBCG, onda su u velikom problemu jer ne}e imati stabilnu vladu.

BE^I] IZGUBIO KOALICIJOM

SA ABAZOVI]EM, URA OPSTALA

Gotovo neprincipijelna koalicija Demokrata i URE, koji su se mesecima pre izbora ~a{}avali ko je ve}i kriminalac, ko je uzeo pare, a koga je strah od snimaka iz Beograda, na vanrednim parla-

mentarnim izborima ostvarila je relativno dobre rezultate. Naravno, mawe zadovoqan treba da bude Be~i} koji }e u novom sazivu parlamenta imati najverovatnije najmawe sedam svojih poslanika, a do ju~e je imao 10, dok zadovoqniji svakako treba da bude Abazovi} i wegova URA. Naime, Abazovi} je 2020. godine imao tri poslanika, sada je izvjesno da }e imati ~etiri, {to za wih predstavqa veliki uspeh, s obzirom na wihova dva neuspe{na eksperimenta sa dve vlade u posledwe tri godine. Najve}a gre{ka Be~i}a i Abazovi}a da ovu koliciju sada raskinu, da bi neko od wih utr~ao u Vladu, ukoliko Evropa sad ne bude `elela one druge iz ove koalcije. Oni treba da nastupaju u budu}im pregovorima zajedno, da ne iskqu~uju jedni druge iz budu}e vlade i da ne pristaju na bilo kakve ucene da se mo`e s ovima, a ne mo`e sa onima. Jer, ukoliko Demokrate rasture koaliciju sa URA da bi u{li u vladu sa Evropom sad i mawinama, a bez koalicije Za budu}nost Crne Gore, oni }e gotovo izvesno postati novi SDP Evrope sad.

Zato je najprincipijelnije da zagovaraju stav da u vladi budu zajedno sa koalicijom Za budu}nost Crne Gore jer je ulazak wihov i ZBCG u vladu sa Evropom sad i mawinama najava stabilne vlade koja mo`e da izgura puni mandat. Sve ostalo, gotovo izvesno, vodilo bi nas kad-tad prevremenim parlamentarnim izborima, a ~ini nam se da smo svi umorni od izbora.

UVOZNI EVROPSKI PROIZVODI I ALKOHOLNA PI]A RAZNE VRSTE DOMA]IH KOLA^A, LEPIWA I BUREKA SVE@E I NAJBOQE VRSTE KAFA IZ CELOG SVETA OGROMAN ASORTIMAN PROIZVODA IZ BIV[E JUGOSLAVIJE

u Svakodnevni mirni protesti

Srba se nastavqaju uz kulturni i sportski sadr`aj ispred svih op{tina u Eskobar je rekao je da ukoliko Kurti ne prihvati tri uslova za smirivawe situacije na severu Kosova onda to zna~i da ne `eli saradwu sa EU i SAD i da to ne mo`e da pro|e bez posledica

Kriza na severu Kosova i Metohije u tri srpske op{tine : Zubinom Potoku, Zve~anu i Leposavi}u se nastavqa, po~ev od 26. maja.

U sve tri op{tine, ispred op{tinskih zgrada Srbi se okupqaju u jutrawim satima, na taj na~in spre~avaju}i da u op{tin-

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vu~i}: FORMIRAWE ZSO ISPRED SVEGA

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} razgovarao je sa Laj~akom i Eskobarom o aktuelnoj situaciji na severu Kosova i Metohije. Vu~i} je ponovio punu posve}enost Srbije procesu dijaloga sa Pri{tinom, postizawu kompromisnih i odr`ivih re{ewa u korist boqeg `ivota i odnosa izme|u Srba i Albanaca, a kao kqu~ni zahtev podvukao bezbednost na{eg naroda na KiM.

Predsednik Srbije je ponovio i insistirawe na potpunom sprovo|ewu dogovorenih i potpisanih sporazuma iz Brisela, na prvom mestu formirawe Zajednice srpskih op{tina, i pozvao me|unarodnu zajednicu da se vi{e anga`uje sa Pri{tinom u tom pravcu.

Srbi na severu Kosova i Metohije su uvek spremni za razgovore, ali zauzvrat mora ne{to da im se ponudi, poru~uje predsednik Vu~i}.

“Svi Srbi na severu Srbiju vide kao svoju zemqu, a ne Kosovo. To je realnost”, rekao je Vu~i} u intervjuu za Rojters i dodao da “neko treba da se uhvati u ko{tac i tamo organizuje (nove) izbore”.

NASTAVQA SE KRIZA NA SEVERU KIM A SRBI PREDLO@ILI RE[EWE:

Povla~ewe policije, gradona~elnici da ne dolaze u op{tine i novi izbori

ske zgrade u|u novoizabrani gradona~elnici Albanci koji su izabrani na lokalnim izborima 23. aprila. Ove izbore su Srbi bojkotovali i sada ne `ele da prihvate gradona~lnike op{tina koji su u proseku dobili 100 glasova.

Na lokalne izbore na severu pokrajine 23. aprila iza{lo je 1.567 bira~a ili 3,47 odsto od 45.095 registrovanih u bira~ki spisak.

U op{tinskim zgradama tri op{tine u{la je kosovska policija 26. maja a pripadnici KFOR-a su i daqe stacionirani na istim lokacijama – oko op{tina.

Oko podneva, 5. juna, Kfor je uklonio bodqikavu `icu koja je bila postavqena na ulici koja ide iz centra prema op{tini Zve~an a tako je bilo i u Leposavi}u.

Na Kosovo je 5. juna stigao deo od ukupno 700 dodatnih vojnika NATO-a. Kontingent iz Turske sa oko 500 vojnika pridru`io se drugim trupama KFOR-a.

U sredu, 7. juna, oklopna vozila kosovske policije su izme{tena iza zgrada op{tina u Zve~anu i Leposavi}u a wihovo ranije mesto zauzela su vozila Kfora. Oko podneva Kfor je uklonio bodqikavu `icu koja je bila postavqena na ulici koja ide iz centra prema op{tini.

Studenti Pri{tinskog univerziteta sa privremenim sedi{tem u Kosovskoj Mitrovici do{li su 8. juna ispred zgrade op{tine u

Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar poru~io je u Beogradu da mora odmah do}i do deeskalacije situacije na severu Kosova, {to, kako je naveo, zna~i da novoizabrani albanski gradona~elnici ne obavqaju svoju funkciju iz op{tinskih zgrada, da se iz wih povuku pripadnici Kosovske policije i da se obustave protesti gra|ana.

Eskobar je u obra}awu medijima u Ambasadi SAD u Beogradu rekao da se SAD i EU nadaju i novim izborima i da `ele da Srbi na wima u~estvuju.

Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Pri{tine Miroslav Laj~ak naveo je na Tviteru da su on i specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar imali duge razgovore sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vu~i}em o slo`enom polo`aju Srba na Kosovu.

Laj~ak je istakao da nasiqe nikada nije pri-

Zve~anu, i u majicama sa natpisom „Iza|i mala“ slikali se ispred metalne ograde koja deli pripadnike Kfora i okupqene Srbe.

Narod i daqe istrajava u svojim zahtevima za hitno povla~ewe specijalaca sa severa, osloba|awe uhap{enih koji su mirno protestovali, povratka op{tinskih radnika na svoja radna mesta.

U svim ovim op{tinama ispred op{tinskih zgrada Srbi su u proteklih nedequ dana izvodili bogat kulturno umetni~ki i sportski program a u Leposavi}u su, 5. juna, organizovane i radni~ke sportske igre u kojima je u nadvla~ewu konopca u~estvovao i ameri~ki Kfor, uz ocenu ameri~ke ambasade

hvatqivo i da je hitno potrebno politi~ko re{ewe za trenutnu krizu.

„Cenimo spremnost Vu~i}a da tome doprinese”, napisao je Laj~ak na Tviteru.

U medijima je objavqeno da rok koji su SAD i EU postavile kosovskom premijeru Aqbinu Kurtiju isti~e u sredu uve~e 7. juna, me|utim, Kurti je saop{tio da on nije dobio od nikoga nikakav rok za povla~ewe policije iz op{tinskih zgrada na severu Kosova.

Specijalni izaslanik Va{ingtona za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar rekao je da ukoliko Kurti ne prihvati tri uslova za smirivawe situacije na severu Kosova onda to zna~i da ne `eli saradwu sa EU i SAD i da to ne mo`e da pro|e bez posledica.

On je ukazao da ni u Pri{tini ni u Beogradu nije davao nikakve rokove do kada zahtevi SAD i EU za deeskalaciju krize treba da se ispune.

u Beogradu ‚’da su u ovoj igri pobednici i Srbi i Amerikanci’’.

- Za Srbe u ovim op{tinama deeskalacija podrazumeva povla~ewe policijskih snaga iz op{tinskih zgrada u Zve~anu, Leposavi}u i Zubinom Potoku, da gradona~elnici svoj „administrativni“ mandat nastave da sprovode sa administrativnih mesnih seoskih lokacija i da se raspi{u lokalni izbori uz osigurano u~e{}e Srpske liste. Ovi zahtevi su prosle|eni Pri{tini, zemqama Kvinte, EU i drugima – ka`e predsednik Srpske liste Goran Raki}.

Ministar infrastrukture privremenih pri{tinskih institucija Qiburn Aliju zaustavqen je u petak, 9.juna u poku{aju da poseti zgradu op{tine u Leposavi}u, gde je planirao da se sastane sa gradona~elnikom Quqzimom Hetemijem.

Komandat Kfora nije pustio Alijua da u|e u zgradu op{tine kako bi izbegao mogu}e napetosti sa okupqenim demonstrantima.

Vojnici ameri~kog KFOR-a, koji obezbe|uju prilaz sedi{tu op{tine, su u no}i 8 – 9 jun u potpunosti uklonili `ilet-`icu koju su postavili pre desetak dana, kada je albanski gradona~elnik Quqzim Peci nasilno u{ao u zgradu, uz pomo} pripadnika tzv. kosovske policije i wenih specijalaca.

Pukovnik Andrea Galijeni, portparol Kfora:

AKCIJA POLICIJE NA SEVERU BILA JE JEDNOSTRANA

Pukovnik Andrea Galijeni, portparol Kfora, izjavio je, 9. juna, da institucije u Pri{tini nisu koordinirale akcije koje su preduzele na severu KiM, kao i da je re~ o jednostranoj operaciji kako bi predsednici op{tina na silu u{li u zgrade lokalne samouprave.

“To je bila jednostrana odluka kosovskih institucija da se gradona~elnici na silu puste u svoje kancelarije. Kasnije smo se organizovali da budemo raspore|eni u ovim op{tinama, kao {to se 29. maja i desilo i stavqeni izme|u dve strane”, rekao je Galijeni.

Pi{e: Zoran Vla{kovi}

GABRIJEL ESKOBAR I MIROSLAV LAJ^AK USPOSTAVILI ISTE ZAHTEVE KAO SRBI

Кфор је 5. јуна уклонио бодљикаву жицу која је постављена у главној улици према општини у Звечану

Сваким даном спорт испред Кфора и општинских зграда

dan, Kfor i daqe ispred op{tine u Zve~anu

NAPAD NA RUSKU CRKVU

Pi{e: Marko Lopu{ina

Kao jedni od tvoraca Novog svetskog poretka i globalizma Amerikanci imaju intenciju da ~itav svet pretvore u jedno selo. U kome ne postoje nacije, wihove kulture i vere, ve} samo jedna nacija – ameri~ka, jedna kultura – ameri~ka i jedna vera – ameri~ka. Globalisti su u Zapadnu crkvu odavno ubacili klicu afirmisawa jednopolnih brakova (LGBTQ+) koju je Zapadna crkva prihvatila, ~ime je naru{ila su{tinu braka izme|u mu{karca i `ene. Na`alost, danas se na gotovo svim katoli~kim i protestantskim crkvama u SAD i Kanadi, ali i u Srbiji vijore zastave organizacije koja promovi{e patolo{ke zajednice istopolnih parova. Stoga je zvani~ni Va{ington je imao interes da „prava proameri~ka osoba” vodi Carigradsku patrijar{iju, kojoj pripadaju mnoge pravoslavne crkve. Da bi propagandom lomio Rusiju i Srbiju. Jer, ba{ pravoslavqe se pokaza

kanona Pravoslavne crkve. I kao glavnog neprijateqa SAD i CIA u realizaciji projekta pretvarawa sveta u ameri~ko globalno selo. Ameri~ka obave{tajna agencija je izabrala drevnu Vaseqensku patrijar{iju i wenog poglavara za saradnika, oceniv{i da na taj na~in mo`e lako da realizuje sve planove u korist svetskih globalisti~kih sila. Jo{ 1948. Amerika je smenila patrijarha Maksima, jer je sara|ivao sa Rusima.

Zapad tj. Amerika su hteli sedamdesetih godina pro{log veka da patrijarha Jakova iz Amerike imenuju za lidera pravoslavnog sveta. Budu}i carigradski patrijarh Jakov je pozvao Xorxa Bu{a, tada predstavnika SAD u UN, i tra`io da se izglasa rezolucija Saveta bezbednosti „o kr{ewu verskih sloboda u Turskoj”. Sinod Carigradske crkve je izabrao novog patrijarha Dimitrija (Papadopulosa) - „tihog monaha” koji nije davao jake izjave. On je imao dobar odnos sa Ruskom pravoslavnom crkvom i 1987. godine je bio u Moskvi. Dimitrije je umro 1991. godine. Wegovo mesto je zauzeo mitropolit Vartolomej (Argondonis), penzionisani oficir turske vojske. Navodno je bio pogodna figura za Ankaru i za Va{ington. Tako je na tron Vaseqenske patrijar{ije do{ao patrijarh Vartolomej, koji }e se kasnije pokazati kao odani

godine po~eo da se sukobqava sa Ruskom pravoslavnom crkvom, prvo u Estoniji, za koju je rekao da je wegova teritorija, a zatim 2018. godine u Ukrajini, gde je bez obzira na kanone legalizovao lokalne raskolnike. U me|uvremenu je priznao autokefalnost Makedonskoj pravoslavnoj crkvi. U svakom slu~aju patrijarh Vartolomej je li~nost koja odgovarala CIA i Stejt departmentu SAD za delovawe protiv slovenskog pravoslavqa. Dokumenata patrijarha carigradskog Dionisija i Sve{tenog sinoda Carigradske patrijar{ije iz 1686. godine potvr|uju da je Kijevska mitropolija bila stavqena pod jurisdikciju Moskovske patrijar{ije. [to zna~i da je Kijevska mitropolija u krilu i nadle`nosti Ruske pravoslavne crkve. Izvr{en je iz SAD pritisak na carigradskog patrijarha Vartolomeja da je preuzeo nadle`nosti koje mu po kanonima Pravoslavne crkve ne pripadaju, da sam donosi odluke i da ih jednostrano realizuje i proglasi autokefalnost Ukrajinske pravoslavne crkve. Takve odluke su se u Pravoslavnoj crkvi donosile vekovima na saborski na~in, tj. iskqu~ivo na osnovu odluka vaseqenskih sabora (uz u~e{}e poglavara svih hri{}anskih autokefalnih crkava). Pretvarawem Kijevske mitropolije u samostalnu Ukrajinsku pravoslavnu crkvu vaznesenski patrijarh Vartolomej je prourokovao raskol u Ruskoj pravoslavnoj crkvi, koji je za posledicu imao progon ruskog naroda i ruskih vernika unutar

Tokom 20. veka bilo je vi{e poku{aja Ukrajinaca da dobiju autokefalnu crkvu koja nije vezana za Moskovsku patrijar{iju. Po~etkom devedesetih stvorena je nekanonska Ukrajinska pravoslavna crkva Kijevskog patrijarhata (1992). U Ukrajini je i tada postojala kanonska Ukrajinska pravoslavna crkva Moskovske patrijar{ije. Bila je tu i jo{ jedna nekanonska crkva – Ukrajinska autokefalna pravoslavna crkva. Krajem 2018, na iznena|ewe dobrog dela pravoslavnog sveta, Vaseqenski patrijarh Vartolomej, kao poglavar svih pravoslavaca, je na molbu tada{weg ukrajinskog predsednika Petra Poro{enka, dao autokefalnost pravoslavnim vernicima u Ukrajini. Tomos, ukaz o autokefalnosti, stigao je po~etkom januara 2019. i tako je nastala Pravoslavna crkva Ukrajine.

Фотограф за венчања

1991. godine na tron Vaseqenske patrijar{ije do{ao je patrijarh Vartolomej, koji }e se kasnije pokazati kao odani poslu{nik onih koji su ga doveli na ovo mesto, a to su CIA i Stejt department SAD

Na wenom ~elu je mitropolit Epifanije. Od tog trenutka u Ukrajini je postojale dve Crkve, ruska i ukrajinska, odnosno Ukrajinska pravoslavna crkva Moskovskog patrijarhata i Pravoslavna crkva Ukra-

jine. U trenutku izbijawa ratnih operacija u Ukrajini zvani~ni Kijev je ruske vernike i sve{tenstvo Moskovske patrijar{ije prtoglassio nepo`eqnim. Nare|eno im je da napuste Ukrajinsku lavru, da je zatvore i da se isele u Rusiju. Oksana Sav~uk, poslanica Vrhovne rade Ukrajine, podnela je Predlog zakona “O zabrani Moskovskog patrijarhata na teritoriji Ukrajine”. U Predlogu zakona se ka`e: „Kako bismo za{titili nacionalnu bezbednost, suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine, spre~ili kolaboraciju, zaustavili podstrekavawe me|ureligijske mr`we i destabilizaciju religijskog okru`ewa u Ukrajini, Vrhovna rada Ukrajine treba da usvoji ovaj zakon.“

U wemu se, izme|u ostalog, tra`i zabrana svih aktivnosti Ruske pravoslavne crkve, odnosno Ukrajinske pravoslavne crkve unutar Moskovske patrijar{ije. Wena sva imovina bi trebalo u roku od 48 sati da bude nacionalizovana. Zajednice, manastiri, teolo{ke {kole koje su pod Ukrajinskom pravoslavnom crkvom Moskovskog

patrijarhata trebalo bi u roku od dve nedeqe da promene jurisdikciju, a ko to ne u~ini, bi}e zatvoren, te }e wihova imovina biti konfiskovana.

Tra`i se da najpoznatiji manastiri i crkve Ukrajinske pravoslavne crkve unutar Moskovske patrijar{ije pre|u u vlasni{tvu dr`ave, a oni mawe zna~ajni budu dati lokalnim zajednicama. Kona~no, bezbednosne snage Ukrajine }e “proveravati informacije o antiukrajinskim i antidr`avnim aktivnostima ili kolaboraciji sa ruskim agresorom i, ako se to poka`e, po~inioci }e biti pravno goweni. Ruska pravoslavna crkva je krajwe negativno reagovala na posebne zakone – predstavqene Vrhovnoj radi – o zabrani aktivnosti Moskovske patrijar{ije na ukrajinskom tlu, te je upozorila Kijev na “op{tu konfrontaciju sa nepredvidivim posledicama”. Raskol je zapo~eo me|u pravoslavcima Ukrajine i Rusije, a prerastao u nastavak politi~kog sukoba koji }e se sa po~etkom rata u Ukrajini rasplamsati i dobiti nove dimenzije.

AUSTRALIJA NA MAPI GLOBALNOG RIVALSTVA ZAPADA I KINE:

Stvara li se azijski NATO? (2)

Sa konceptima vojnih i politi~kih saveza u indopacifi~kom regionu „Quad”, „Quad Plus” i AUKUS, mo`da smo na putu ka verziji „isto~nog, azijskog NATO-a” u kojem Australija postaje ugaoni kamen, pi{e novinar i biv{i diplomata Dragan Biseni} za portal RTS-a. Za razliku od prethodnih decenija, Australija }e imati {ta vojno da ponudi svom savezu. Mo`e li to da zastra{i Kinu?

AMERI^KI NOSA^ AVIONA

„Bele kwige” o odbrani Australije obi~no se sastoje od jednog zanimqivog eseja o strate{kom okru`ewu u predwem delu, i liste odluka o merama u drugom delu. Generalno, veze izme|u oba dela su uvek implicitne, ~esto i slabe. Zaista, prevo|ewe strate{kih smernica u smislu prioriteta za strate{ke rizike, geografskog fokusa i op{tih zadataka u spo-

li Azije“, kao {to Britanija sebe vidi kao „ostrvo na obali Evrope”, a Sjediwene Dr`ave kao „ostrvo uz obalu evroazijske kopnene mase”.

Nekada su Australiju nazivali ”ameri~kim nosa~em aviona”, po{to su SAD samo pomo}u we mogle da u izvesnoj meri skrate distancu od 8.000 kilometara do Kineskog mora ili do Japana. Robert Kaplan Asutraliju naziva „ostrvom na obali Azije“, kao {to Britanija sebe vidi kao „ostrvo na obali Evrope”, a Sjediwene Dr`ave kao ”ostrvo uz obalu evroazijske kopnene mase”

sobnost delovawa australijskeih oru`anih snaga, bila je glavna istorijska slabost australijskog odbrambenog planirawa, koja se`e barem do koncepta „osnovne snage“ iz 1970-ih.

Kqu~ni izuzetak, kako je ocenio biv{i australijski ministar odbrane Robert Hil (2001-2006), bila su dva dokumenta, tzv. Dibov pregled iz 1986. i Bela kwiga odbrane iz 1987. godine, koji su dali implicitni scenario strukturirawa Australijskih odbrambenih snaga i eksplicitne smernice o tome kako }e one upravqati strategijom „odbrane u dubini“. U tom okviru le`i va`nost ovih dokumenata i danas.

Najpre, poku{ajmo da odredimo {ta je Australija u svetskim okvirima i kakav je zna~aj wenog statusa u rasponu od marginalnog do „podimperijalnog”, kako to vole da nazovu stru~waci za uticaj geografije na politiku. U okviru tog pitawa, podseti}emo i na to za{to se Australija nalazi u zapadnom, odnosno evroatlantskom „prstenu bezbednosti”, i na koji na~in to odre|uje weno sada{we i budu}e pona{awe.

Nekada su Australiju nazivali „ameri~kim nosa~em aviona”, po{to su SAD samo pomo}u we mogle da u izvesnoj meri skrate distancu od 8.000 kilometara do Kineskog mora ili do Japana. Robert Kaplan Asutraliju naziva „ostrvom na oba-

Dok Britanija ne `eli da jedna kopnena sila dominira evropskim kontinentom, Sjediwene Dr`ave ne `ele tako ne{to u Evroaziji, a ova zabrinutost ukazuje na geopoliti~ku poziciju Australije.

SAVR[ENA OM^A ZA KINU

Stabilan poredak u Aziji, prema razumevawu SAD i wenih zapadnih partnera, odnosi se na mnogo vi{e stvari od vojne stabilnosti. Osnovna ambicija spoqnih odnosa Australije jeste da unapredi svoje ekonomske interese u uslovima konkurencije. Za razliku od jugozapadnog Pacifika, gde Australija u`iva ogroman politi~ki i vojni uticaj, u azijskom regionu to joj nedostaje. Stoga ulazi u saveze sa ve}im silama kao {to su Britanija i Sjediwene Dr`ave. Tokom posledwih nekoliko decenija traje meteorski uspon kineske ekonomske mo}i, nakon „otvarawa“ Kine kasnih 1970-ih. Australiji ekonomski podsticaj jeste do{ao usled azijskog, a pre svega kineskog rasta, ali ona strahuje da }e biti degradirana na sekundarni nivo wegovim daqim usponom. Ona je stoga u stawu dinami~ke napetosti sa Azijom, a pre svih sa Kinom. Dok je ekonomsko ja~awe i anga`ovawe Kine izvuklo stotine miliona qudi iz siroma{tva i koristilo potro{a~ima kineske robe {irom sveta, te unapredilo ekonomsko stawe u svetu a po-

sebno ameri~ki prosperitet, ono je tako|e dovelo do istorijskog osna`ivawa kineske vojne, a posebno pomorske mo}i. Ovaj proces nije bio samo pitawe toga da li Kina ima na raspolagawu dodatna sredstva za modernizaciju. To je bio i ciklus u kome je sve ve}i broj kineskih prekomorskih ekonomskih interesa i investicija podstakao pove}anu kinesku percepciju nesigurnosti – pored istorijskih pritu`bi i dugo tiwaju}ih tenzija sa SAD u vezi sa suverenitetom i teritorijalnim pitawima na mestima kao {to su Tajvan, ostrva Senkaku i Ju`no kinesko more. Me|unarodni spor vodi se o akvatoriji koja ima 3,4 miliona kvadratnih kilometara (kao tre}ina evropske teritorije), gde se nalazi, uz nekoliko ve}ih, i 250 mahom nenaseqenih ostrva. Neka

„ostrva“ su samo hridi ili grebeni koji nestaju pod morem za vreme plime, ali je {est dr`ava direktno ukqu~eno u borbu za suverenitet nad wima, koja svakog ~asa mo`e da preraste u vojni sukob. Kineski ose}aj nesigurnosti najjasnije je ilustrovan u onome {to je biv{i kineski predsednik Hu \intao 2003. opisao kao kinesku „mala~ku dilemu“ – priznawe da bi kineske zalihe energije mogle da budu prekinute od strane neprijateqskih ili rivalskih stranih dr`ava na strate{kim lokacijama kao {to je Mala~ki moreuz. Tu prolaze `ivotno va`ni vodeni putevi kojima ide bliskoisto~na nafta za Kinu, Japan i Ju`nu Koreju, a tankeri donose 80–90 odsto nafte potrebne regionu.

Pre industrijskog razvoja Kine takva dilema nije postojala. Ali,

kako kineska ekonomija nastavqa da raste i postaje sve zavisnija od pristupa inostranim resursima i tr`i{tima, ovaj ose}aj nesigurnosti, kao i rezultiraju}i apetit za vojnim sredstvima, nastavqa da raste.

SAD imaju vojne ugovore sa Japanom, Ju`nom Korejom, Malezijom i drugim zemqama: u Ju`noj Koreji stacionirano je 30.000 ameri~kih vojnika, u Japanu oko 50.000. Tu je i Sedma flota, nuklearne podmornice i vojne baze u mnogim zemqama koje okru`uju Kinu. Ra~una se da SAD imaju oko 400 vojnih baza sa raketama, bombarderima, ratnim brodovima i nuklearnim oru`jem, {to je, prema re~ima samih Amerikanaca, „savr{ena om~a“ oko Kine.

IMPERIJALNI INTERESI

Australiju je naselila najve}a imperijalna sila svog vremena, Britanska imperija. Doseqenici su od samog po~etka shvatili da imaju koristi od snage Imperije, oni su delili wene strate{ke perspektive i imali koristi od wene ekonomske politike. Kako je Britanija u 19. veku pro{irila svoju kontrolu nad velikim delovima Azije, wene kolonije su se pro{irile i {irom australijskog kontinenta i bile za{ti}ene britanskom mo}i. Zato im je bilo u interesu da vi{e preferiraju Britansko od bilo kojeg drugog carstva, priklawaju}i se evropskoj vlasti, a ne bilo ~ijoj borbi za slobodu ili te`wi ka nacionalnom oslobo|ewu od kolonijalne vlasti.

(Nastavak u slede}em broju)

OD POKOJNOG MU@A IZ SIDNEJA NASLEDILA MILIONE DOLARA

Milionerka baka Mara umrla u tro{noj ku}i od blata

Pri~a o baki milionerki koja je umrla u bedi 2016. godine potresla je Srbiju. Baka Mara je i pored nasle|enih miliona od svog mu`a, umrla u bedi, preneli su mediji tada.

Baka Marija Zlati}, iz boqeva~kog sela Valakowe je nasledstvo dobila iznenada, od mu`a iz Australije, ali ga se nikad nije domogla. Nije ni `elela.

– Tamo gde ja uskoro treba da idem, pare mi ne trebaju, zato sam ih i poklonila – uz osmeh je govorila, kao da je predose}ala skori kraj te 2016. godine.

– Dala sam novac qudima koji me ~uvaju. Wima te pare vi{e trebaju, a ja ionako ne znam ni koliko je to. Meni je dosta mojih osam hiqada dinara, koliko dobijam na ime poqoprivredne penzije… – kazala je ona. U svojoj ispovesti je daqe navela kako je do{lo do toga da ne vidi ni dinara od ovog bogatstva.

– Ta~no je da sam dobila to nasledstvo, ali od wega nemam ni dinara! Kada sam saznala da mi je suprug umro u Australiji, oko nasledstva mi je sve opravila i sredila Mara (poznanica koja je ~uvala). Tra`ila sam da se novac podeli na tri dela, ali jedan od onih s kojim imam dogovor da me ~uva ka`e da je ne{to stavio meni na neku kwi`icu, ne{to on uzeo, a ni Mari, kako znam, nije dao koliko treba. Uzeli su jo{ neki. Ja dinara nisam videla! – govorila je baka Marija, koja je `ivela duboko u {umi u ku}i od blata sa nepunih 10.000 dinara penzije mese~no! Novac je po prispe}u u Srbiju, podigao ~ovek koji treba da se brine o

baki. On je kazao da je podelio kako je baka zahtevala i da nema vi{e ni{ta za raspodelu jer se, prema wegovom kazivawu, kada se pro~ulo o nasledstvu, u Australiji pojavio kao naslednik bliski srodnik pokojnog Mom~ila. Ina~e, bakin suprug Mom~ilo preminuo je 2011. godine. Marija je davne 1956. sa wim oti{la u Australiju, ali se posle godinu i po vratila jer nije mogla da se navikne na `ivot u toj dalekoj zemqi.

– Brinula sam o bolesnoj majci, na kraju je i sahranila, ali se u Australiju vi{e nisam vratila – pri~ala nam je Marija. – Mom~ilo mi je povremeno pisao. I slao mi je novac. @eleo je da se, kada do~eka penziju u Australiji, vrati u Srbiju. Godine su prolazile. Potom i decenije. Ali, Mom~ilo se nije vra}ao. On je potom tamo upoznao drugu `enu, sa kojom je `iveo u vanbra~noj zajednici, a koja je umrla pre wega. Australijanci su potom prona{li baku u Srbiji, proglasili je naslednikom i uplatili joj sav novac.

– On je radio u po~etku kao tesar po gra|evinama i u fabrici u Gvilfeldu. Kasnije je imao nekoliko farmi. Ja nisam mogla da izdr`im. @ivela sam od bedne penzije poqoprivrednika i dok sam mogla, radila sam na wivi. Sada vi{e ne mogu i sama sam sa psima i ma~kama. Qudi koji me ~uvaju obilaze me na tri dana. Nisam imala ni struju, a te{ko mi je bez vode. Hleb mi donose. Meni pare nisu potrebne, ni~emu mi ne bi slu`ile, a ku}ni prag ne}u napustiti. Ovako }u dok mogu – jadala se baka Marija. Za nasledstvo bake Marije kolale su tada razli~ite pri~e. U nekoliko navrata me|u wenim navodnim du{ebri`nicima dolazilo je do sukoba zbog para, pa je ~ak

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

i policija morala da interveni{e. Bakin pokojni suprug Mom~ilo posle smrti je pored 940.000 dolara u ke{u ostavio i

Kenguri pewa~i – australijske pli{ane igra~ke

Pri pomenu kengura prva asocijacija su naj~uvenije australijske `ivotiwe poznate po izuzetno dugim skokovima i torbicama u kojima nose svoje mlade. Ali, da li ste znali da postoje i kenguri koji `ive na drve}u? Kenguri na drve}u (Tree-Kangoroo) se mogu prona}i samo u ki{nim {umama Australije, Zapadne Papue i Papue Nove Gvineje. [est od deset vrsta nalazi se u Papui Novoj Gvineji, u nekim

od posledwih stani{ta ki{nih {uma na svetu. Ma~ijev kengur na drvetu je endemska vrsta sa poluostrva Huon na severoisto~noj obali Papue Nove Gvineje.

Ma~ijevi kenguri sa drveta `ive u planinskim obla~nim {umama na nadmorskoj visini do 3.300 metara. Ve}inu vremena provode na drve}u i prvenstveno jedu

li{}e. Tako|e konzumiraju cve}e, izdanke trave, paprati, mahovinu

i koru. Malo se zna o dru{tvenom pona{awu divqih kengura sa drveta. Istra`iva~i veruju da su Ma~ijevi kenguri sa drveta prili~no usamqene `ivotiwe. Me|utim, ~ini se da ne osnivaju hareme, a `enke ostaju nezavisne. Jedina jaka dru{tvena veza koju ove `ivotiwe stvaraju je izme|u majke i potomstva. U zato~eni{tvu, ako su `enke izolovane od svih drugih `ivotiwa nakon {to zatrudne,

oko ~etiri miliona australijskih dolara nasledstva u nekretninama. Trebalo je ~etiri godine da se prona|e naslednik jer ih u prvi mah nije bilo u Australiji. U me|uvremenu je narastao iznos poreza, pa je dr`ava to odbila i na kraju je ostalo „svega“ 940.000 dolara nasledniku. – Mara je stupila u kontakt sa qudima iz Australije. Godinama je tragala i na kraju su je, po~etkom septembra 2015. godine, obavestili da je nasledila Mom~ilovu imovinu. „Pare sam dobila posle nekoliko meseci. I odmah sam ih podelila. Meni, vidite i sami, ba{ ni{ta ne treba“ – zakqu~ila je pokojna baka Mara u jednom od tada{wih intervjuua.

potomci gotovo uvek pre`ive. Ova zapa`awa pokazuju da su Ma~i-

jevi kenguri sa drveta uglavnom usamqene `ivotiwe.

Baka Marija je umrla u svojoj tro{noj ku}ici od blata

Marija je davne 1956. sa Mom~ilom oti{la u Australiju, ali se posle godinu i po vratila jer nije mogla da se navikne na `ivot u toj dalekoj zemqi

Ku}a Mom~ila u Australiji

Lepo je biti Srbin

Nije prvi put da Srbi ispisiju istoriju u mnogim oblastima `ivota. ^ove~anstvo su tokom 20. veka zadu`ili najve}i svetski nau~nici Srbi: Nikola Tesla, Mihajlo Pupin i Milutin Milankovi}. Tesla mnogim svojim izumima na poqu nauke i pre svega naizmeni~ne struje, bez koje bi svet danas bio bukvalno nezamisliv. Pupin na poqu telefonije, a Milanko-

ga je ve} nakon par meseci prestigao i to u wegovom kraqevstvu, gde je [panac bio neprikosnoven. \okovi} jeste definitivno najve}i Srbin dana{wice i najboqi ambasador svoje zemqe ikada. Wegova poruka nakon pobede u prvom kolu Rolan Garosa, kada je ~itavom svetu poru~io da je „Kosovo srce Srbije“, odjeknula je svetskim medijima. Naravno, niti jedan politi~ar ili visoki srpski zvani~nik, ni blizu ne mo`e poslati tako jaku poruku, kao {to to mo`e Novak ~ak i kad ni{ta ne izgovori. Zato je wegova medijska snaga neuporedivo ve}a u svetskim razmerama od bilo kog dosada{weg ili budu}eg srpskog predsednika.

Sport je danas izvor globalne medijske dominacije, jer mo`e uticati na sve qude, a posebno na one koji nemaju svoje politi~ke stavove. Patriotizam \okovi}a jedan je izvrstan primer, kako treba voleti svoju otaxbinu i nikad ne zaboraviti svoje korene. Jer \okovi} nije samo idol i uzor mladima

to izgleda samo Novak, koji nikad nije prestao da veruje u sebe i u svoj krst koji je hrabro nosio, i onda kada su ga svi otpisivali. Vra}ao se Novak kao „feniks fenomen“ i ranije, i uglavnom su to bile povrede ili lo{e forme, ali nikad kao posle velike politi~ko-sudske drame u Melburnu. Ipak, oni koji su ga dobro poznavali znali su da to srpskog tenisera mo`e samo oja~ati, i jo{ vi{e ga motivisati da nastavi do krajwih granica, i da zacementira istoriju „belog sporta“. Sporta koji je do ne tako davno bio rezervisan samo za bogate nacije, i kada nije bilo zamislivo ni u najlu|im snovima, da jedan momak iz Beograda mo`e postati najboqi teniser ikada. Novak je odavno pomerio granice tenisa, toliko drasti~no da je svim svojim kriti~arima i „hejterima“ zauvek zapu{io usta, i ostavio im samo mogu}nost da mu se dive.

Pobedom na Fren~ openu \okovi} je u{ao u arenu besmrtnih sportista, ~ije }e ime zlatnim slovima zauvek biti urezano u istoriju tenisa. Zato je jo{ jedan veliki Srbin Nikola Joki}, najboqi ko{arka{ Denver Nagetsa, nakon osvajawa NBA lige ove nedeqe rekao: „Sport je ne{to {to je Srbiju uvek guralo napred. ^ak i pre 20-30 godina. Imamo \okovi}a koji je za nas najboqi svih vremena. Sada imamo i NBA {ampiona. Dobar je trenutak da bude{ Srbin”. I ponosni Somborac Nikola, koji je sa svojih neverovatnih 600 poena, doprineo da Denver osvoji ovogodi{wu titulu, stalno podse}a ameri~ke medije odakle on dolazi. I na{ Deni Vukovi}, golman Sentral Koust Marinersa i ranije australijske fudbalske reprezentacije, nedavno je podigao trofej doma}e A-lige kao prvi Srbin - kapiten jednog fudbalskog kluba na Petom kontinentu.

Pozori{na publika u Sidneju je prethodnog vikenda (10. juna) imala jo{ jednom priliku da odgleda pozori{nu predstavu „ja, Milutin” u izvo|ewu glumca Sergeja Ko`ula i muzi~kog ansambla Boza Limunada.

sezone u Sidneju, glumac Sergej Ko`ul je izjavio da je ovo samo po~etak izvo|ewa ove predstave, koja je nai{la na odli~an prijem me|u publikom.

- „Sa ovim smo zavr{ili prvu rundu igrawa. Posle septembra

vi} najpreciznijim kalendarom koji i danas koristimo. Tako su nekada Srbi dominirali naukom i nau~nim patentima, kojima svet jo{ uvek nije prestao da se divi. Iako i danas na Zapadu ima vrhunskih nau~nika srpskog porekla, apsolutna dominacija je u 21. veku preme{tena na poqe sporta.

Pro{log vikenda na pariskom Rolan Garosu, najboqi srpski i svetski teniser Novak \okovi} jo{ jednom je pomerio granice „belog sporta“. Osvajawem 23. gren slem titule Novak je postao i zvani~no najboqi svetski teniser svih vremena! Osvajawem Australijan opena ove godine u Melburnu, Novak se izjedna~io po broju najva`nijih titula sa Rafaelom Nadalom, ali

{irom sveta, zbog svoje teniske perfekcije i genijalnosti, ve} i zbog onog {to on sam jeste. ^ovek od krvi i mesa, koji se bori i nikad ne odustaje. Novakova australijska odiseja koja jo{ uvek traje, nalik je ~uvenoj srpskoj bajci o „Ba{ - ^eliku“. Jer poruka popularne bajke je da se upornost uvek isplati, i da je samo ona kqu~ uspeha. Novak od malena sledi taj primer i veruje u svoj uspeh. Tako je i ove godine, osvojiv{i prva dva gren slema pokazao da su snovi realni onoliko koliko mi to `elimo. Niko posle onog {to su mu australijske vlasti i mediji uradili pro{le godine u Melburnu, nije mogao da zamisli da }e se on vratiti i osvojiti taj isti turnir ve} dogodine. Znao je

Pro{le nedeqe, sve nas je rastu`ila vest da je na{ sportski velikan Rale Ra{i} preminuo u 87. godini u Sidneju. Australijanci ne prestaju da slave Srbina koji je prvi odveo „sokeruse“ na Svetsko prvenstvo u fudbalu, daleke 1974. godine. Veliki fudbalski znalac bio je i ponosni Srbin, i uvek dragi gost srpske zajednice u Australiji na svim manifestacijama gde god se pojavqivao. Australijski Srbi nikad ne}e zaboraviti wegovu hrabru misiju, i ulogu koju je imao u promovisawu i ja~awu sporta na najmawem kontinentu. Rale Ra{i} je bio i ostao jedan od najve}ih australijskih Srbina, koji je svojom genijalno{}u ostavio neizbrisiv trag u „najva`nijoj sporednoj stvari na svetu“.

sasajankovic28

@SasaJankovic28

sasajankovic28

Pozori{ni teatar Forum Lajkard u Sidneju bio je ispuwen skoro do posledweg mesta. Publika je dugim aplauzom i ovacijama ispratila aktere ove drame koji su uspe{no izveli svoje peto igrawe. Predstava je premijerno otvorena u Sidneju sa tri igrawa a zatim su odigrane jo{ dve predstave u Melburnu 2. i 3. juna. Nakon posledweg igrawa predstave ove

o~ekujemo jo{ jednu turneju po Australiji. O~ekuje nas jo{ nekoliko nastupa u Sidneju, zatim planiramo gostovati u Kanberi i Brizbejnu. Dobijamo pozive za Adelejd i Pert. Po{to je predstava jako dobro prihva}ena od publike ciq nam je da je prika`emo {to ve}em broju na{ih qudi“ - izjavio je Ko`ul nakon subotwe predstave.

Foto: Radivoj Ma~kovi}

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

GLUMAC SERGEJ KO@UL NAJAVIO NOVU TURNEJU

Jo{ jedno uspe{no izvo|ewe predstave

„ja, Milutin“ u Sidneju

JAVNI POZIV AMBASADE REPUBLIKE SRBIJE U KANBERI

POZIV ZA PISMA O ZAINTERESOVANOSTI ZA IZGRADWU

NOVOG KOMPLEKSA PREDSTAVNI[TVA RS U AUSTRALIJI

Ambasada Republike Srbije u Komonveltu Australija sa zadovoqstvom obave{tava javnost da su nadle`ne australijske institucije u maju 2023. godine izdale gra|evinsku dozvolu za izgradwu novog kompleksa diplomatsko-konzularnog predstavni{tva Republike Srbije u Kanberi.

Ovim je ispuwen deo preduslova za nastavak ovog zna~ajnog projekta, te }e fokus Ambasade u narednom periodu biti na analizi lokalnog tr`ipta i sagledavawu najboqih modaliteta za wegovu daqu realizaciju.

U tom smislu, Ambasada poziva sva lica i kompanije, koje su zainteresovane za u~e{}e u proceduri nabavke (tenderu), da dostave pismo o namerama – u kojem }e predstaviti oblast svoga rada, kapacitete i eventualne reference.

Oblasti od intesa:

l projektni menaxment i administrirawe ugovora

l izvo|ewe gra|evinskih radova

l arhitektonsko - gra|evinski nadzor

Podse}amo da je kompleks u Kanberi prvi te vrste u svetu koji Republika Srbija, od raspada biv{e SFRJ, namenski gradi za potrebe diplomatsko-konzularnog predstavni{tva. Upravo imaju}i pomenuto u vidu, a u ciqu dobijawa {to kvalitetnijeg re{ewa, odlu~eno je da se pru`i prilika srpskoj stru~noj javnosti, da sa najvi{eg nivoa arhitektonske struke,

putem slobodnog, autorskog dizajna, odgovori na postavqene zahteve i time da svoj umetni~ki doprinos u kreirawu slike Republike Srbije u inostranstvu.

U tom ciqu, Ministarstvo spoqnih poslova Republke Srbije je, u saradwi sa Udru`ewem arhitekata Srbije, organizovalo i sprovelo arhitektonsko-urbani-

sti~ki, javni, anonimni, konkurs za izbor Idejnog re{ewa za izgradwu ovog kompleksa. Stru~na javnost je prepoznala zna~aj ovog Konkursa i odaziv je, prema broju pristiglih radova, bio izuzetan. Pristiglo je 33 konkursna rada, a najboqi je izabran od strane `irija, koji su ~inili eminentni stru~waci u ovoj oblasti. Prvu nagradu osvojio je projekat biroa „AKVS arhitektura“, iza kojeg stoje mladi, ali ve} afirmisani i nagra|ivani autori, An|ela Karaba{evi} i Vladislav Suxum. Pomenuti konkursni rad, kako je navedeno u obrazlo`ewu odluke stru~nog `irija, pru`io je sveobuhvatan odgovor na zadatu temu, jasno definisanim i prikazanim autorskim stavom, i u konceptualnom i u kontekstualnom smislu.

Jo{ jedan istorijski dan za liverpulsku svetiwu

Re{ewe se odlikuje jednostavnim i jasnim konceptom, koji je dosledno sproveden kroz sve segmente. Elegantna i svedena pojavnost projektovanog kompleksa bazirana je na principima i elementima srpske tradicionalne arhitekture, znala~ki i decentno prevedenim u savremeni arhitektonski jezik. Jasno zonirawe funkcionalnih celina, objediwenih tradicionalnim motivima trema i svedenom dimenzijom unutra{weg dvori{ta (atrijuma), pru`a adekvatan odgovor postavqenom projektnom zadatku. Predlo`eno re{ewe, kako je ocenio `iri, implicira jasan i nedvosmislenim identitet, a istovremeno je primeren materijalnim mogu}nostima realizacije.

Kanbera, jun 2023. godine

POSTAVQAWE IKONA U NOVOM HRAMU

U subotu, 10. juna 2023. godine, u novom srpskom pravoslavnom hramu Svetog apostola i jevan|eliste Luke u sidnejskom predgra|u Liverpool, po~elo je postavqawe ikona na budu}em ikonostasu ove na{e svetiwe.

Ovom va`nom poslu prisustvovao je stare{ina hrama prota Aleksandar Milutinovi}a, a prvu ikonu Svetog apostola Matije postavio je predsednik Goran Kiti}, uz pomo} vrednih ~lanova Alena Ogwenovi}a i Slobodana Skorupana.

Prve ikone postavqene su u gorwem redu. Imaju}i u vidi da se radi o delikatnom poslu, radovi }e biti nastavqeni u budu}em periodu. Uvereni smo da }e i dana{wi dan biti zapisan zlatnim slovima u istoriji liverpulskog hrama. Ikone za liverpulski hram stigle su iz Srbije.

Tekst i foto: Joca Gajeskov

Slobodan, Goran, Alen i prota Aleksandar

Nova srpska svetiwa u sidnejskom predgra|u Liverpul sija na zimskom suncu snimqena 10. juna 2023. godine

Goran Kiti} postavio prvu ikonu

IN MEMORIAM: ZVONIMIR RALE RA[I] (26.12.1935 – 08.06.2023)

Rale Ra{i} - legenda srpskog

Pro{le nedeqe u Sidneju u 87. godini `ivota preminuo je Zvonimir Rale Ra{i}, ~ovek koji je ostavio neizbrisiv trag u australijskom fudbalu. Pre 53 godine kao 34-godi{wi fudbalski stru~wak postao je najmla|i selektor australijske fudbalske reprezentacije i prvi ~ovek u istoriji koji je „sokeruse“ odveo na Svetsko prvenstvo.

Zvonimir Rale Ra{i}, biv{i fudbaler nekoliko srpskih klubova, a kasnije i selektor fudbalske reprezentacije Australije i mnogih klubova na najmawem kontinentu, preminuo je u Sidneju u 87. godini `ivota. Legendarni Rale je bio ~ovek koji je bio revolucionar kada je u pitawu fudbal u Australiji. Vodio je „kengure“ pet godina, od 1969. do 1974. godine, i imao je najve}i uticaj na popularnost i shvatawe fudbala u Australiji. On je ina~e i prvi koji je odveo Australiju na Svetsko prvenstvo 1974. godine.

Zvonimir Ra{i} je ro|en u mestu Dole u Bosni i Hercegovini. Karijeru je po~eo u Proleteru iz Zrewanina, gde je proveo ~etiri sezone. Potom je igra za Vojvodinu, Spartak iz Subotice i Borac iz Bawaluke, pre nego {to je 1962. godine oti{ao u Australiju, gde je igrao za Futskrej JUST. Potom je isti tim po~eo i da trenira, a nakon toga je preuzeo i reprezentaciju, koju je odveo na prvi Mundijal.

Posle Svetskog prvenstva je dobio otkaz, a on je kasnije istakao da veruje da je otpu{ten zato {to ga nisu gledali kao pravog Australijanca.

Zvonimir Rale Ra{i} je 1989. godine uvr{ten u sportsku ku}u slavnih u Australiji, a 2001. godine odlikovan je medaqom australijskog sporta, kao i medaqom za sve {to je uradio za fudbal u Australiji.

PLAKETA ZA RALETA

Stankovi}a i drugova, ali i ponosni jer `ele da poka`u Australijancima da smo upravo mi razvili fudbal na Petom kontinentu.

afirmacija prijateqstva Australije i Srbije. Saradwa u domenu sporta je definitivno ne{to {to mo`e biti pozitivno u odnosima dve zemqe.

Prijateqski me~, koji je fudbalski tim Srbije imao po~etkom juna 2011. godine protiv Australije u Melburnu, izmamio je na{e qude na stadion Etihad glavnog grada dr`ave Viktorije da jo{ jednom slave sportsku pobedu usred dalekog kontinenta. Mnogi su sa svojom decom stigli iz drugih gradova u Melburn da navijaju za srpski dr`avni tim. Prijateqski me~ je zavr{en bez golova, ali srpska publika nije oti{la sa stadiona nezadovoqna.

Utakmica je bila uzbudqiva, sa mnogo {ansi, mada nije bilo golova. Srpski navija~i su zadovoqni zbog gostovawa Dejana

Ra{i} je 1989. godine uvr{ten u sportsku Ku}u slavnih u Australiji, a 2001. godine odlikovan je medaqom australijskog sporta

Fudbalski savez Srbije priredio je specijalnu prezentaciju u ~ast fudbalske legende i nekada{weg trenera australijske reprezentacije Zvonimira Raleta Ra{i}a. A Fudbalski savez Australije, Fudbalski savez Srbije i Ambasada Srbije uru~ili su ovim povodom specijalnu Plaketu Zvonimiru Raletu Ra{i}u za istorijski doprinos razvoju fudbala na Petom kontinentu.

Tom prilikom je ambasadorka Neda Maleti} pred dve stotine gostiju i zvanica izjavila: - Dirqivo je kada vidite nekoga ko je 50 godina proveo u sportu u ovoj zemqi kako je blizak sa svojim narodom i svojom otaxbinom! Za nas je ova ceremonija velika

FSS su zastupali potpredsednik Dragan \or|evi} i generalni sekretar Dragan Lakovi}. Generalni sekretar FSS pozvao je sve australijske reprezentacije da do|u u Beograd i budu specijalni gosti u srpskoj Ku}i fudbala, koja je me|u najboqim u Evropi.

Dobitnik visokog priznawa Rale Ra{i} je primio Plaketu sa suzama u o~ima, sre}an {to je wegov decenijski rad u sportu nagra|en i od strane Srbije i od strane Australije.

- Zadovoqan sam {to me qudi nisu zaboravili i {to sam zvani~no postao deo istorije sporta i u Srbiji i u Australiji. Poqubio sam srpski trofej koji su mi oni dali, a poqubio sam i {al sa zeleno-zlatnim bojama Australije, stavio ga oko vrata. Imepresioniran sam i sjajnim odnosom qudi iz na{e diplomatije i sportskog saveza prema meni. Ovu Plaketu }u da stavim na po~ano mesto mog Muzeja fudbala u Volongongu – rekao mi je Rale Ra{i}.

Australijska Foks televizija je tog dana na kraju programa zvani~no javila da je „legenda fudbala Rale Ra{i} zaslu`ila priznawe Fudbalskog saveza Srbije”.

Inicijativa za ovo priznawe potekla je od Vase Despotovi}a, biv{eg srpskog fudbalera iz Sidneja, koji je posle konsultovawa sa prijateqima predlog prosledio Fudbalskom savezu Srbije, Ambasadi Srbije i Ministarstvu za dijasporu, koji su ga odmah prihvatili. Kako se to de{avalo sve tokom maja 2011. nastala je trka kako organizovati dodelu priznawa i u to ukqu~iti Fudbalski savez Australije. A da se predaja Plakete odr`i tokom prijateqske utakmice dva dr`avna tima.

Uz predlog za nagradu napisana je i iscrpna biografija ovog sportskog radnika, koji je kao fudbalski trener bio prvi ~ovek koji je tim Australije odveo na Svetsko prvenstvo u Nema~ku 1974. godine.

- Zvonimir Rale Ra{i} je prvo bio igra~

FK “Vojvodine”, potom “Spartaka” iz Subotice, zrewaninskih i beogradskih timova, pre nego je sa “Borcem” iz Bawa Luke osvojio Kup BiH. Pre odlaska u inostranstvo u Jugoslaviji je igrao beka za mladu reprezentaciju. Emigrirao je 1962. godine u Australiju i postao prvotimac kluba “Xast” u Melburnu – rekao mi je sportski novinar Milan Ninovi}, najboqi poznavalac srpskog loptawa na kontinentu. U to vreme Srbi su imali veliku fudbalsku tradiciju na kontinentu. Prvi srpski fudbalski klub “Beograd” osnovan je 1949. godine u Adelaidu. Iz Etni~ke fudbalske lige doseqenika, ka`e Ninovi}, stvorena je u drugoj polovini sedamdesetih “Filips” Nacionalna liga Australije, a potom i prva reprezentacija.

- Ra{i} je igrao u ligi dr`ave Viktorija. Bio je trener FK “Xast”, sa kojim je osvajao Kup i Prvu ligu Viktorije, kada ga je Fudbalski savez Australije 1970. godine anga`ovao da vodi wihov dr`avni tim. Stvorio je jaku i homogenu ekipu koja se izborila za odlazak na Mundijal u Nema~ku 1974. godine – se}a se Milan Ninovi} - Tako je Rale Ra{i} u{ao u istoriju australijskog fubdala i sporta, jer je do 2006. godine bio jedini selektor koji je odveo reprezentaciju Australije na svetsku smotru fudbala.

Ro|en je 1935. godine u Mostaru i imao je 34 godine kada je prvi put seo na selektorsku klupu. Kako je to Rale Ra{i} izveo pri~ao mi je jedne nedeqe u Sindeju, gde dr`i Fudbalsku akademiju i vodi Fudbalski kamp, koji ima svoje ispostave u Kini i Ju`noj Americi. - Igrao sam u Australiji fudbal deset godina protiv mojih zemqaka, jer smo mi bili igra~ka velesila. Moji quti protivnici su bili Dragan Dagi Utje{inovi}, Ximi Milisavqevi}, Branko Buqevi}, koje sam sve stavio u dr`avni tim. Mi smo u kvalifikacijama igrali sa Iranom, koji je bio jako nezgodan, brz i prosto neuhvatqiv tim. Me|utim, jedan na{ ~ovek, koji je bio trener u Iranu mi je javio da Arapi igraju fudbal na peskovitom terenu,

(Iz kwige „Srbi u Australiji“, Du{an i Marko Lopu{ina, Prometej, 2013)

srpskog i australijskog fudbala

u kopa~kama bez krampona. I da {utiraju sa svih pozicija na gol – pri~a Ra{i} - Australijskim reprezentativcima sam dao kopa~ke bez krampona, da i oni budu brzi na terenu i nare|ewe da blokiraju svaki udarac Ira~ana. Pobedili smo ih i li~no mi je princ, sin kraqa Reze Pahlavija ~estitao na pobedi.

Odveo je Australijance u Nema~ku kao privremeni trener sa platom od samo 4.000 dolara godi{we. Na tom Mundijalu 1974. godine Srbi su, ka`e Rale Ra{i}, imali tri tima koje su vodili na{i qudi:

- Na prvenstvu je u~estvovalo 16 ekipa. Konkurencija je bila stra{na. Mene, me|utim, nije uhvatila panika, jer smo mi Srbi vodili tri dr`avna tima – ka`e Ra{i} - Miqan Miqani} je vodio tim Jugoslavije, Spasoje Vidini} je bio selektor reprezentacije Zaira, a ja sam predvodio ekipu Australije.

U takvoj konkurenciji debitanti, i reprezenatcija Australije, i wen selektor Zvonimir Ra{i}, nisu se obrukali:

- Na Mundijalu 1974. godine nismo se proslavili, jer smo bili u jakoj grupi – Zapadna Nema~ka, Isto~na Nema~ka, ^ile i Australija. U mom timu su igrali Dragan Utje{inovi} iz OFK “Beograda” kao desni bek i Xim Milisavqevi}, golman iz Australije, koji tada nije znao nijednu srpsku re~. Izgubili smo od obe Nema~ke, a sa ^ileom, koji je imao sjajne igra~e, igrali smo nere{eno. Bili smo posledwi u grupi sa jednim osvojenim bodom.

RATNO SIRO^E

@ivotni put ovog sportskog velikana je bio jako te`ak i trnovit. Rale se malo se}a svojih roditeqa, oca Ivana i majke Stanislave, koji su rodili i sina Dragoslava i k}erke Katarinu i Ivanku. Otac je bio ~lan

29. hercegova~ke brigade i kada je Ivan Ra{i} poginuo kod Trsta 1944. godine mali Rale se na{ao u de~ijem domu “Radojka Laki}” kao ratno siro~e. Dve godine kasnije preba~en je u Beograd, u dom na Karaburmi.

- U domu o nama siro~i}ima je brinuo Crveni krst i divni qudi koji su voleli fudbal. Moj brat Dragoslav je bio usvojen u porodici Lazara Kujunxi}a u Dardi, a za sestre nisam znao gde su. Tek 1954. sam sreo Katarinu, a Dragoslava sam video u Osijeku, kada sam i{ao na utakmicu – pamti to vreme Rale Ra{i}.

Fudbal je ka`e nau~io da igra na Karaburni sa ostalim “domcima”. Bilo ih je oko 400. A me|u wima i Milan Gali}, kasnije golgeter “Partizana”.

- Moj domski drug je bio i Muharem Per-

vi}, kriti~ar i direktor televizije, Gojko Kuki}, hemi~ar kandidat za Nobelovu nagradu i Bo{ko Latinovi}, magistar. Imali smo kupatila sa tu{evima, ali bez grejawa, pa smo razbijali led i kupali se zimi. Jeli smo Trumanova jaja u prahu i ribqe uqe da nam plu}a ne zakr`qaju. Bili smo slo`na porodica koja je mogla i kroz zid da pro|e ako treba. Mi smo, ipak, samo krali tre{we i zbog toga dobijali prekore vaspita~ice Slavke ^anak – setno pri~a Ra{i}.

Kazuje da je taj dom za ratnu siro~ad od wega napravio ~oveka, koji je spreman za `ivot, otporan, borben i preduzimqiv.

- U menzi si jeo meso samo ako si bio prvi u redu, jer ga posle nije bilo. Disciplina nas je u~inila vrednim, tako da sam kao fudbaler uvek sam ~istio svoje kopa~ke i brinuo od svojim dresovima – se}a se Ra{i} i nastavqa da otkriva svoju mladost:

- U domu smo umesto pravog fudbala {utirali puvalo, sviwski `eludac koji smo uvili u krevetski ~ar{av. Sa tom krpewa~om sam razbio jedan prozor, pa me direktorka doma Gina Koji} jurila i grdila. Lepo nas je vaspitala, bili smo vredna deca. Igrali smo fudbal, ko{arku i {ah. Moja prva utakmica koje se se}am, bio je me~ pionira FK “De~iji dom” protiv FK “Proletera” iz Zrewanina. Pobedili smo ih sa 14 prema nula, pa su nas Zrewaninci sve uzeli u svoj klub. Potom sam ja sa “Proleterom” pobedio FK “Vojvodinu” sa devet prema nula, pa su Novosa|ani po~eli da me jure da pre|em kod wih..

Kada se Ra{i} proslavio kao beg u ovim timovima ~uveni trener Hugo Ru{evqanin je do{ao “mercedesom” u dom na Karaburmu da me vodi u FK “Vojvodina” u Novi Sad.

- Nisam hteo odmah da idem u Novi Sad dok ne vidim svu moju bra}u u domu i dok se sa wima ne pozdravim – priznaje Rale – Jer, ja sam i daqe bio samo jedno veliko dete `eqno porodice i igre. Pamtim da sam dok sam igrao u Zrewaninu obo`avao {trudle od bundeva, a u Novom Sadu, pamtim odlaske u restoran hotela “Vojvodina” u kome je pevao Cune Gojkovi}. I to u @utoj sali hotela. Cune je dolazio motorom iz Beograda da peva u ovoj kafani.

Bio je desni bek u vreme kada su fudbal igrali Bo{kov, Rajkov, Krsti}, Sviwarevi}, Roganovi}, sa kojima je bio u dr`avnom timu. Me|utim, bio je i odli~an |ak i potom student. Dr`avni domovi za ratnu siro~ad

deci su pru`ala osnovno i sredwe obrazovawe. Ra{i} je zavr{io sredwu trgova~ku. Tu obavezu da se obrazuje nastavio je i kada je odrastao, jer je u Beogradu zavr{io Fakultet za fizi~ku kulturu, a u Melburnu Vi{u pedago{ku {kolu. Wegov brat Dragoslav Dragan Ra{i} je postao doktor hemije, koji danas ima fabriku u Bankoku.

Uselio se u Australiju 1962. godine, u vreme kada su wegove sestre ve} imale svoje porodice na Kosovu i Metohiju i u Novom Pazaru. Sve se dogodilo spontano i uz pomo} prijateqa:

- U Beogradu mi je jedan od trenera reprezentacije bio Tiko Jelisav~i}, profesor fiskulture koji je 1961. oti{ao u Australiju i po~eo da igra za Jugoslovenski fudbalski klub “Jugal”. Taj tim su stvorili Dalmatinci i u wemu su igrali Toni Ni~evi} iz Splita, Mita Stojanovi} iz Beograda, Qubi{a Lazarevi}, Petri} i Brajkovi} – kazuje RaleOni su tukli klub “Sent Xorx” sa 8:1 i 1962. osvojili Kup Australije. Jelisav~i} je dao pet golova.

Tada je Matica iseqenika Jugoslavije bila jako aktivna i preko we su fudbaleri odlazili da igraju po dijaspori. Tiko Jelisav~i} je pozvao Ra{i}a da do|e u Australiju. Pri~ao mu je da u klubu “Sidni ateletik” igra Caja Jagodi}, a da je Veroslav Verko Mladenovi} u “Xastu”. Tiko Jelisav~i} je bio veoma cewen igra~ i trener u Australiji. On je bio prvi selektor repezentacije Australije u fudbalu 1963 godine. U kvalifikacijama za Svetko prvenstvo izgubio je od Severne Koreje sa 6:1. Igrao je za “Jugal”, ali je vodio i jevrejski tim “Nakoa” i ekipu Nigerije od 1974. godine.

Fudbalska seoba mladog Ra{i}a na Peti kontinent je i{la sporo, jer Australija nije bila ~lanica Fifa, a on je bio pod ugovorom.

- Imao sam ugovor sa FK “Borac” iz Bawa Luke, koji sam raskinuo i bez ugovora stigao u Sidnej. Odatle me Jelisav~i} odveo u Melburn. Imao sam 26 godina i bio sam omladinski reprezentativac Jugoslavije u generaciji Milutina [o{ki}a, Vladice Popovi} a, Sline Mihailovi}a. Kada smo stigli Australijanci su mislili da smo mi glupi fudbaleri sa Balkana, jer smo do{li u ko{uqama sa kratkim rukavima, a ovde je bila zima, pa smo se otimali za xempere. Vrlo brzo su shvatili da mi znamo sve o Australiji, kompletnu istoriju i da smo majstori za fudbal – iskren je Rale Ra{i}.

Igrao je za Jugoslovenski ujediweni fudbalski tim, ~ija je skra}enica bila “Just”, {to se ~italo kao “Xast”. Klub je kao predsednik vodio Ante Kova~. On ga je pitao: “Kako da te platimo? Ho}e{ da ti kupimo ku}u ili da ti damo platu od 1.500 funti?” Ra{i} je izabrao funte. Kada je, me|utim, po~eo da igra, nastali su veliki problemi. “Xast” je pre dolaska Ra{i}a i jo{ ~etvorice srpskih fudbalera bio {ampion, a sa wima je pao na ~etvrto mesto tabele Dr`avne lige Viktorije.

- Bila je to cena na{eg prilago|avawa na Australiju, jer je ovde hrana za nas Srbe bila slaba. Nije bilo pasuqa i kupusa sa slaninom. I{li smo u neki italijanski bar na {pagete. Red je bio veliki jer su {pagete bile u modi. Moj suigra~ Caja Jagodi} se naqutio na mene, jer je konobarica meni namigivala i davala

Zvonimir Rale Ra{i} - prvi koji je odveo Australiju na Svetsko prvenstvo

Zvonimir Rale Ra{i}, nekada{wi selektor fudbalske reprezentacije Australije i mnogih klubova na tom kontinentu, ro|en u Bosni i Hercegovini preminuo je u Sidneju u 87. godini `ivota

na 18. strani uuu

Nastavak sa 17. strane uuu

ve}e porcije nego wemu. U stvari, Caja je bio ve} umoran od igrawa i ja sam ga nagovarao da postane trener – obja{wava Ra{i} – Na{ tim je vodio neki Nemac, koji nas je ubijao na treninzima, ali je slabo znao taktiku igre. I kada je Caja Jagodi} postao trener “Xasta”, pobe|ivali smo sve timove redom do 1965 godine. Jagodi} je uveo lepr{avu i brzu igru, sa mnogo prodora i driblawa, tako da se levo krilo Tomislav Stankovi} proslavio. Pobedili smo naja~e timove “Torpedo”, “Bazel” i osvojili smo Ampol kup 1965. godine.

Kada se Zvonimir Rale Ra{i} posle {est godina zasitio australijskog fudbala, hteo je da oka~i kopa~ke o klin, ali ga je doktor Srba Preradovi} iz “Xasta” nazvao ludakom i predlo`io mu da bude trener ovog kluba. Tim je bio u krizi, a gazde u panici i uprava je pozvala Ra{i}a u pomo}.

- Ja sam kao trener bio gazda na terenu, a moj pomo}nik Caja Jagodi} je bio diplomata, zadu`en za odnose sa upravom i igra~ima. Prvi me~ smo izgubili od FK “Melburn” sa ~ak 7:1, ali smo zato narednih 17 utakmica dobili. U{li smo me|u pet najboqih timova u Australiji – hvali se Ra{i}.

U ovom timu najboqi igra~ je bio Milan Mi}ko Mihailovi}, biv{i fudbaler “Partizana”. A uz wega su bili Branko Buqevi} i Dragoqub Utje{enovi} iz OFK “Beograda”. Najboqi igra~ u Australiji je bio Qubi{a Bro}i} Bro}a, koji je jo{ 1950. bio ~lan reprezentacije Jugoslavije. Bio je potom trener FK “Crvena Zvezda”, pa selektor Egipta i trener FK “Juventus” u Melburnu. Do{ao je u “Xast” 1964 sa Novog Zelanda. Kad mu je brat umro, rekao je samo: “Bog je sa vama!” i napustio fudbal.

Ra{i} je sa wima i “Xastom” bio prvak dr`ave Viktorije 1968/69 godine. Tada je i privatno slavio. O`enio se Barbarom 1968. i dobio dvoje dece. K}erka Danijela danas ima dvoje svojih mali{ana, sin Simon Ra{i} ima ~etvoro dece. Posle finala Kupa Viktorije progla{en je za trenera godine. Na me|unarodnom turniru Tokijo kup osvojili su prvo mesto, jer su tukli Japan i Dansku. U finalu Nacionalne lige Australije tukli su slavni FK “Markoni”. Imao je tri velike titule i ponudu da vodi dr`avni tim.

- Bio sam prvi trener u Australiji sa ugovorom o privremenom radu i prvi selektor koji je uveo psiholo{ke pripreme fudbalera i sportista. Vodio sam tim kao da je vojni klub – strogo i profesionalno. Kopirao sam jugoslovensku i ma|arsku fudbalsku igru da bih u Australiji stvorio svoju. Australijanci su znali dobro da tr~e, ali su bili lo{i u individualnim duelima. U reprezentaciju

Za Raleta Ra{i}a i australijski sportski funkcioneri ka`u da je stvorio profesionalni fudbal na Petom kontinentu. Li~no je stvorio 27 fudbalera, tri kluba i australijsku reprezentaciju

sam uveo na{e fudbalere – otkriva Rale Ra{i} tajnu svog fudbalskog uspeha.

Na turneji po Evropi i Aziji reprezentacija Australije sa Ra{i}em na ~elu tima pobedila je Izrael, Iran, Gr~ku, koju je trenirao slavni Pu{ka{ i Englesku. Helmut [el, trener Nema~ke ga je pitao da mu otkrije tajne kako je pobedio Grke usred Atine sa 3:1.

- Kada smo se vratili u Australiju, slavili su me kao revolucionara koji je sa timom ru{io sve protivnike. Protivnici iz FK “Akropolis” su mi se podsmevali da sam u tim doveo kengure i koale. Ja sam im pokazao trofej te`ak 20 kilograma i rekao da probaju oni da ga osvoje.

Kako je bilo na Mundijalu u Nema~koj, to se ve} zna, ali malo je poznato kakva je u tom trenutku slave po australijski fudbal, bila sudbina wenog selektora. Rale Ra{i} o tome prvi put sasvim otvoreno govori za ovu kwigu: - Moj ugovor sa Fudbalskom federacijom Australije je bio ~udan. Anga`ovan sam privremeno na ~etiri godine, dok ne na|u profesionalnog trenera. Dobio sam za to vreme ukupno 10.000 dolara kao platu. Imao sam kao trener u FK “Sent Xorx” na primer, platu 12.000 dolara, stan i kola, plus premije od pobeda – ka`e Ra{i} i nagla{ava: - I pored toga {to sam dr`avni

Legendarni Ra{i} je bio revolucionar fudbala u Australiji. Vodio je „Kengure“ pet godina, od 1969. do 1974. godine i imao je najve}i uticaj na popularnost i shvatawe fudbala u Australiji

tim Australije prvi odveo na Svetko fudbalsko prvenstvo smewen sam jo{ dok sam bio u Nema~koj. Treneri su postali Vorington i Grin, koji su unazadili australijsku reprezentaciju.

Naime, posle poraza na Mundijalu u reprezenatciji su uzavrele stare strasti i klevete na ra~un Ra{i}a, koje je on kao selektor i trener uspeo da sti{ava. Kako je posle prvenstva 1974. ostao u Nema~koj, da bude komentator, kod ku}e u Melburnu je progla{en nepo`eqnim da vodi dr`avni tim Australije.

- Ja sam fudbalerima bio i tata i mama, ali i strogi profesor i psiholog. Jer, u Australiji veliki fudbal nije bio ozbiqan sport, a fudbaleri su se pona{ali kao filmske zvezde. Tim je bio sastavqen od fubdalera iz {est nacija. Imali smo i jednog Aborixana. Da bi ih uveo u red izbacio sam upotrebu piva i zabranio odlaske u kafane, uveo ku}ni karantin i strogu disciplinu. Igra~i engleskog porekla su se odmah pobunili, a ubedili su i neke ~lanove Fudbalskog saveza da ja nisam dobar selektor i trener.

Dr`ave, ~iji su timovi izgubili od Australije, odmah su se, me|utim, zainteresovali za “~arobnog trenera”, kako su ga zvali. Ra{i}a su pozvali Iran i Kuvajt da bude trener wihovih reprezentacija za platu od 15.000 dolara, ali je on ove ponude odbio. Li~no mu je iranski {ah, koji ga je pozvao na ru~ak, poklonio zlatni sat.

- Mesto selektora Australije mi je donelo nove anga`mane i nove honorare. Postao sam profesor fudbala sa platom od 30.000 dolara godi{we, zatim zastupnik “Adidasa” iz Nema~ke sa primawem od 3.000 dolara i izve{ta~ lista “Bildcajtung” za 80.000 maraka, {to i danas radim.

Za Raleta Ra{i}a i australijski sportski funkcioneri ka`u da je stvorio profesionalni fudbal na Petom kontinentu. Li~no je stvorio 27 fudbalera, tri kluba i australijsku reprezentaciju. Osniva~ je i ~lan Instituta za sport u Kanberi. Uradio je studiju o australijskom fudbalu na 360 strana, kakve imaju Nemci i Englezi, i Fifa, ali je Australija nije prihvatila. Napisao je i memoare, koji sadr`e kompletnu

pri~u o wegovom fudbalskom `ivotu u Australiji, ali su izdava~i odbili da je objave, jer ka`u, ilegalno boravio na kontinentu i igrao fudbal.

Za doprinos razvoju fudbala i sporta kraqica Elizabeta je Zvonimiru Ra{i}u dodelila orden Komonvelta. Odlikovan je Medaqom sa sport i uvr{}en u istoriju australijskog fudbala. I uvr{ten je u Ku}u slavnih.

Ra{i} se u, me|uvremenu bavio poslovima osigurawa i dr`ao je svoju agenciju “Ralko” u Liverpulu. Bio je i proizvo|a~ opreme za fudbalere, koja se pakuje u specijalno dizajnirani ranac. Poznat je i kao spiker za sve~ane ve~ere, jer je odli~an govornik. Imao je sa jednim hrvatskim doseqenikom od 1975. godine Akademiju fudbala i kampove u Nema~koj, Brazilu, Koreji i Kini. Akademija je 2010. zapala u te{ko}e kada je Ra{i}u pukla Ahilova tetiva, pa je morao na operaciju i le~ewe. Radio je sa Xonom Vorenom u Japanu, dok ovaj nije preminuo, kao i sa sa doktorom Sokratesom, biv{im fudbalskim asom u Brazilu.

I daqe je sportski komentator za australijski SBS radio i za nema~ke medije. O~ekivao je, ka`e da ga selektor srpske reprezentacije Radomir Anti} pozove sa Mundijala iz Ju`ne Afrike da mu ka`e 2010. godine kako da igra protiv tima Australije, ali se to nije dogodilo. Niti ga je novi selektor Vladimir Petrovi} Pi`on zvao da se konsultuje sa wim.

U me|uvremenu, fudbal se na kontinentu toliko razvio da je Australija postala tim koji se respektuje na fudbalskim terenima. A Fudbalski savez Australije je stekao ugled u svetu. I na terenu i u upravi ima Srba, koji aktivno u~estvuju u fudbalskom sportu. Kako ~elnici saveza smatraju u ovoj zemqi sport napreduje i da }e fudbal uskoro postati posebno popularan, ako Australija nastavi da pobe|uje, oni su podneli kandidaturu za organizaciju Svetskog prvenstva u fudbalu 2022. godine. Promocija ih je ko{tala 45 miliona dolara, ali nije bila efikasna. To bi bio prvi fudbalski {ampionat sveta na Petom kontinentu.

TRAGEDIJA U NOVOM JU@NOM VELSU

Autobus sa svatovima prevrnuo se u Hanter Valiju – 10 mrtvih, 25 povre|enih

Najmawe 10 qudi je poginulo, a vi{e od 20 je hospitalizovano nakon {to se autobus koji je prevozio svatove sa ven~awa prevrnuo u Hanter Valiju, australijskom regionu poznatom po vinu.

Putnici su se vra}ali sa ven~awa u vinariji u nedequ uve~e kada se wihov autobus oko 23.30 prevrnuo, dok je skretao sa puta na kru`nom toku. Policija je porenula istragu, a 58-godi{wi voza~ autobusa je uhap{en. On je tako|e zadobio povrede. Strahuje se da bi broj stradalih mogao da bude ve}i, jer je 25 putnika preba~eno u bolnicu, od kojih dva avionom.

Nadle`ni navode da je mogu}e da jo{ ima zarobqenih qudi u autobusu, a trebalo bi

da bude dovezen kran koji }e podi}i vozilo. U trenutku nesre}e, na putu je bilo magle. Federalni premijer Entoni Elbanizi rekao je da je „okrutno, tu`no i tako nepravedno” da se „radosni dan na tako prelepom mestu zavr{i sa tako stra{nim gubicima `ivota”.

„Qudi unajmquju autobuse za svadbe kako bi za{titili svoje goste, a to samo doprinosi nezamislivoj prirodi ove tragedije“, rekao je on na konferenciji za novinare u Kanberi. Hanter Vali je poznat po vinogradima i autohtonim sortama vina, {to ga ~ini popularnim mestom za turiste i grupne izlete. Policija je saop{tila da i daqe radi na identifikaciji `rtava nesre}e i kontaktirawu wihovih najbli`ih ro|aka.

Uskoro počinje!

St. Sergius starački dom počinje

Društvena grupa za ljude preko 65 godina u Blacktown.

Da li tražite druženje sa aktivnostima u slobodno vreme, roštiljanje , koncerte, vježbanje onda je ovo za vas. Ako ste zainteresovani ili bi neko od vaših voljenih želio da prisustvuje ovim aktivnostima slobodno nas kontaktirajte. Prevoz je dostupan za stanovnike Blacktown area.

Lucy Naumov: 0402 055 661 email: LNaoumov@stsergius.org.au

Primamo sve koji se prijave.

Australija zabrawuje nacisti~ke simbole, ali ne i nacisti~ke pozdrave

Federalne vlasti su saop{tile da }e narednih dana predstaviti zakone u parlamentu kojim }e se zabrawivati javno prikazivawe i prodaja nacisti~kih simbola, usled pove}awa aktivnosti ekstremnih desni~ara u toj zemqi. Svastika, jedan od najprepoznatqivijih simbola nacisti~ke propagande, kao i oznake [, paravojnog krila nacisti~ke partije, ne}e mo}i da se koriste na zastavama, trakama, niti }e mo}i da

budu {tampane na ode}i.

„Videli smo, na`alost, pove} awe broja qudi koji prikazuju ove zlokobne simbole koji nemaju mesta u Australiji, to je u`asno.

Na`alost, videli smo nasiqe na nekim doga|ajima koji su ti qudi organizovali”, rekao je dr`avni tu`ilac Mark Drejfus. Zabrana nacisti~kog pozdrava ne}e biti dodata u savezni zakon, dodao je generalni tu`ilac. On je rekao da uprave saveznih dr`ava i lokalne

vlasti mogu da efikasnije uvedu zabranu nacisti~kog pozdrava.

„Vlade australijskih dr`ava imaju ve}u odgovornost za ono {to mo`ete nazvati javnim prekr{ajem. Salutirawe smo ostavili dr`avama da re{e”, dodao je Drejfus. Australijska obave{tajna agencija je upozoravala da su grupe ekstremnih desni~ara u porastu i da su postali organizovaniji i vidqiviji javnosti. U martu, grupa neonacista sukobila se sa aktivistima za prava transrodnih osoba u Melburnu, a usput su i salutirali nacisti~ki u blizini zgrade parlamenta.

Pro{le godine, navija~ koji je otpozdravqao nacisti~ki na finalu Kupa Australije, dobio je do`ivotnu zabranu ulaska na stadione od FS Australije. Po~inioci ovih dela mogu da dobiju do 12 meseci zatvora, a izuzetak }e postojati samo u slu~aju kori{}ewa svastike u umetni~ke, akademske ili religiozne svrhe.

Ju`no od Sidneja spasen grbavi kit zarobqen u mre`i za ajkule

Tokom spasila~ke misije u Australiji, koja je trajala osam sati, iz mre`e za ajkule je spasen grbavi kit. Operacija spasavawa je obavqena u vodama ju`no od Sidneja i to uo~i Svetskog dana okeana 8. juna. Izve{taji o kitu koji se nalazio u opasnosti stigli su proteklog vikenda, nakon ~ega su se na lokaciju uputili timovi volontera iz organizacija Marine Rescue NSW, NSW National Parks i Wildlife Service. Kit je bio zapleten u u`ad i plovke, a spasila~ki timovi su se namu~ili dok su se borili da uklone mre`u i oslobode ogromno stvorewe. Vremenske prilike su ote`avale wihove napore, kao i pojava drugih kitova. Migracija kitova po~iwe u maju kada se oni kre}u severno pre nego zapo~nu svoje putovawe ju`no u avgustu. Vrhunac sezone migracije je od juna do jula. Svetski dan okeana obele`ava se 8. juna {irom sveta s ciqem {irewa svesti o potrebi o~uvawa vodenih stani{ta. Koncept je prvobitno predlo`en 1992. godine.

PRAG - EVROPSKA METROPOLA KULTURE

Ako tra`ite mesto gde se mo`ete dobro zabaviti, ne{to videti i potro{iti malo novca onda je magi~ni Prag pravi izbor za vas. Ovaj grad mostova, katedrala, kula i kupola va`i za jedan od najlep{ih i naj{armantnijih u Evropi. Poznat po svojoj sredwevekovnoj arhitekturi ovaj “Zlatni grad” na Vltavi danas je jedan od najpose}enijih u centralnoj Evropi uz Be~ i Krakov. Prag je glavni i najve}i grad ^e{ke. Osnovan u 9-tom veku uskoro postaje i glavni grad Bohemije. Dana{wi oblik dobija u 14-tom veku i najva`nije atrakcije Praga poti~u iz tog perioda. Tokom Drugog svetskog rata znatno je mawe stradao od velikog broja drugih evropskih gradova tako je veliki broj starih zgrada ostao sa~uvan do danas.

Sa svojih 18 mostova u gradu, na reci Vltavi, odu{evqava sve posetioce u svako doba godine. Zimi je Prag posebno bo`anstven, i tada je aktuelna vo`wa fijakerom po gradu, a vo`wa brodom po Vltavi je poseban do`ivqaj, koji ne smete propustiti! U toku posledwih 20 godina Prag je postao jedan od najpose}enijih gradova Evrope i prepoznatqiva destinacija mnogih putnika. Godi{we ga poseti preko 4 miliona turista. Prag predstavqa veli~anstven spoj prirode i arhitekture. Danas je on slika i prilika prestonice pre po~etka industrijske ere i jedna od retkih turisti~kih destinacija koje se mogu posetiti a koja je zadr`ala svoj izvorni oblik. Drve}e i vo}waci sa jedne strane spu{taju se tik do reke, a bezbroj kula, torweva i pozla}enih kupola izdi`u se u nebo. Upravo zato ga zovu i grad stotine torweva ili zlatni Prag. To je najboqe videti sa nekog od uzvi{ewa koja pru`aju panoramski pogled na grad. Danas je ova prestonica poznata i po “Ple{u}oj zgradi” koja je dobila nadimak zbog svog neobi~nog izgleda koji podse}a na par koji ple{e. Prag je podeqen je na nekoliko celina: Stari grad, Novi grad, Hrad~ani i Mala strana. Od 1992. stari deo Praga je na UNESCO-voj listi svetske ba{tine. To je grad kulture i umetnosti, pa je poznat jo{ i kao majka svih gradova. Istorijsko jezgro grada mo`e se istra`iti pe{ke, a kada se umorite na usluzi vam je odli~an gradski prevoz. Iako su razli~ite `eqe onih koji pose}uju Prag, ovo je samo jedan od predlog onoga {to treba videti u Pragu kao i onoga {to do~arava duh ovog bajkovitog grada. Sa preko 2000 istorijskih znamenitosti i retkih kulturnih vrednosti, Prag ima oko 30 muzeja i 160 umetni~kih galerija.

PRA[KE ZNAMENITOSTI

Starogradski trg u Pragu je mesto gde se slivaju posetioci preko cele godine. Ovde ih zabavqaju uli~ni izvo|a~i, osve`avaju se u ba{tama kafi}a i dive se okolnim gra|evinama razli~itih arhitektonskih stilova. U centralnom delu trga je spomenik Janu Husu, ~e{kom verskom reformatoru, a okolo se ni`u gra|evine razli~itih epoha, kao {to su zgrada Strogradske ve}nice i Crkve Device Marije sa svojim zatamwenim kulama. Starogradski trg je ipak najpoznatiji po astronomskom satu iz XV veka. Pored toga {to pokazuje vreme on pokazuje i polo`aj Sunca, Meseca i zvezda, dok wegov dowi broj~anik prikazuje zodija~ke znake i smene godi{wih doba. Pomerawe figura dvanaest apostola

Karlov predstavqa najstariji o~uvani pra{ki most, koji je podigao kraq Karlo IV, 1357. godine. Na mostu se nalazi i 30 kipova religijske tematike - wihovo sme{tawe du` ograde mosta zapo~elo je 1657. godine

na svakih sat vremena predstvaqa jednu od najve}ih atrakcija ovog grada.

Vi{ehrad u prevodu zna~i grad na uzvi{ewu, uzdi`e se visoko iznad reke Vltave. Za razliku od ostalih pra{kih atrakcija odlazak do Vi{ehrada }e predstavqati pravo osve`ewe jer ovo mesto naj~e{}e nije na listi agencijskih obilazaka grada. Ovde uglavnom dolaze oni koji samostalno organizuju svoje vreme u Pragu, pa }e vas na ovoj uzvi{ici do~ekati mir i ti{ina nekih pro{lih vremena. Nalazi se na mestu gde je princeza Libu{a predvidela osnivawe Praga i gde se udala za svog dragog ora~a

P{emisla. U{u{kana u okolni park u kome se nalaze statue Libu{e i drugih li~nosti iz legendi, sme{tena je Crkva Svetog Petra i Pavla ~iji se torwevi uzdi`u visoko iznad kro{wi stabala. U okolini se nalazi i grobqe na kome su sahraweni mnogi velikani kao {to su Dvor`ak i Smetana. Iako se nalazi van centralne zone, do Vi{ehrada se lako sti`e odli~nim pra{kim metroom. Karlov most danas predstavqa jedan od simbola Praga. Vekovima bio jedini most u Pragu. ^ine ga {esnaest masivnih lukova od pe{~ara koji preko Vltave povezuju Stari grad i centar Male strane. Sa obe strane

obezbe|uju ga kule. Kula u Starom gradu je bogato ukra{ena, a malostranska je mawa i deo je nekada{weg starog mosta (Juditinog). Ukra{en je baroknim skulpturama, me|u kojima je i statua Svetog Jovana Nepomuka. Po{to se ogre{io o kraqa, ovaj sve{tenik je ba~en sa mosta u vre}i. Kada je wegovo telo udarilo o vodu, na povr{ini vode zasijalo je pet zvezda. Nepomuk je zbog toga postao svetac za{titnik mostova i stalno se predstavqa sa zlatnim oreolom. Lokalna legenda ka`e da }e vam doneti sre}u ako ga dodirnete. Na mostu je uvek mnogo uli~nih zabavqa~a, prodavaca sitnih umetnina i suvenira. Da bi se izbegle gu`ve preporu~uje se poseta ranije ujutru ili van sezone.

Plovidba Vltavom mo`da ne zvu~i primamqivo s obzirom da se u mnogim gradovima na rekama nudi sli~no krstarewe. Me|utim, zanimqivo je videti grad iz drugog ugla, naro~ito uz zvuke ~uvene “Vltave” Bexiha Smetane. Ime}ete priliku da vidite i wegov muzej, koja se nalazi na obali. Krstarewa postoje tokom cele godine, mada su najlep{a tokom sezone, kada nije hladno. Ve}ina brodova polazi sa keja ispod ^e{kog mosta i krstari uzvodno, prolaze Karlov most i nadomak Vi{ehrada okre}e nazad. Plovidba traje sat vremena.

Vlcavski trg je mesto gde gradski `ivot bije svom snagom. Vi{e je bulevar nego trg. Ovim prostorom dominira statua Svetog Vaclava na kowu i impozantna zgrada Narodnog muzeja koji na vrhu Vaclavskog trga sa svojom pozla}enom kupolom predstavqa krunu najva`nije ulice u glavnom gradu. Poznat je po tome {to su se na wemu odigravali svi doga|aji iz savremene ~e{ke istorije, a danas kao simbol modernog Praga i idealno mesto za {oping.

Katedrala svetog Vita je gotska gra|evina koja je zavr{ena u novije vreme. Zapo~eo ju je Karlo IV na temeqima drevne crkve koja se tu nalazila. Posmatrawe kula bliznakiwa koje streme nebu oduzima dah, mada se predwi deo katedrale, zbog sku~enog prostora ne mo`e sagledati u punom sjaju. Katedrala je riznica bogate ~e{ke istorije. Prostrana unutra{wost prima velike grupe turista, pristigle da pogledaju mno{tvo dragocenih predmeta, od sredwevekovnih slika do modernog obojenog stakla (mozaika).

Pra{ki dvorac nalazi se na vrhu Hrad~ana i predstavqa najve}i dvorac na svetu. Hiqade prozora pra{kog dvorca sa brda gleda na grad. Sastoji se od tri dvori{ta koja su me|usobno povezana i kojima su hodali vladari od najstarijih vremena do danas. U Pra{kom dvorcu stanuje predsednik ^e{ke Republike, a zanimqiv detaq je da se zastave sa kapija kraqevske palate skidaju kada je predsednik odsutan iz dr`ave. Turistima uvek zanimqiva atrakcija posmatrawe smene stra`e je na zapadnom ulazu, u podne, kada je ceromonija potpuna i propra}ena muzikom. Pra{ki dvorac je tvr|ava ~e{ke nacije u kojoj su skupqene sve uspomene ovog naroda. Tu su stare kaldrmisane ulice, trgovi, palate, crkve, parkovi, me|u kojima se izdvajaju Kraqevski vrtovi koji nude beg od gu`vi i druga~iji pogled na dvorac i katedralu.

I za kraj, nikako nemojte oti}i iz Praga a da ne svratite u neku od ~uvenih pra{kih pivnica sa kojima vole i druge evropske destinacije da se takmi~e ali bezuspe{no, i dok ne probate neki od gula{a i poznatu ~e{ku kobasicu na ulici.

Pra{ki dvorac je najve}i anti~ki dvorac na svetu, duga~ak je 570 i {irok 130 metara

PESNIK SRPSKOG ROMANTIZMA JOVAN JOVANOVI]

ZMAJ

(NOVI SAD, 24. NOVEMBAR 1833. –SREMSKA KAMENICA, 14. JUN 1904.)

Jovan Jovanovi} Zmaj, jedan od najpoznatijih srpskih pesnika, a svakako i jedan od najvoqenijih, naro~ito me|u decom koja ga iz milo{te zovu ^ika Jova Zmaj. Bio je i za~etnik satiri~no i dru{tveno anga`ovane poezije u srpskoj kwi`evnosti. Uz \uru Jak{i}a, on je jo{ jedan veliki liri~ar srpskog romantizma. Ure|ivao je brojne ~asopise i listove, a smatra se najplodnijim srpskim pesnikom iz druge polovine 19. veka. Jova Zmaj je napisao veliki broj raznovrsnih pesama - satiri~nih, qubavnih, lirskih i politi~kih - ali je ostao upam}en po svojim pesmama za decu. Bio je prvi srpski kwi`evnik koji je pisao poeziju za decu, a wegove su pesme ostavile dubok trag u srpskoj kulturi i svesti.

Ro|en je 1833. godine u Novom Sadu gde je poha|ao osnovnu {kolu. Odrastao je u vrlo staroj i po{tovanoj porodici, a roditeqi su mu bili Marija Gavanski i Pavle Jovanovi}, koji je bio gradona~elnik Novog Sada U najranijem detiwstvu interesovao se za srpske narodne pesme koje su mu recitovali, pa je ~ak i tada sam sastavio poneku pesmu. Sredwu {kolu zavr{io je u Bratislavi a studije nastavio u Budimpe{ti, Pragu i Be~u gde je studirao pravo. To je bila `eqa wegovog oca, ali sopstvena naho|ewa vodila su ga ka medicini, a kasnije i fizici. Nakon zavr{enih studija prava, 1860. godine vra}a se u Novi Sad i postaje slu`benik u novosadskom magistratu. Tu se i upoznao sa svojom budu}om suprugom, Ru`om Li~anin. Qubav i sre}an porodi~ni `ivot inspiri{u ga da napi{e svoju najpoznatiju zbirku pesama \uli}i (od turske re~i Gül {to zna~i „ru`a“).

Po{to mu slu`ba u magistratu nije vi{e odgovarala, napustio ju je i posvetio se kwi`evnom radu. Tada je pokrenuo kwi`evni ~asopis Javor i satiri~ni list Komarac. Godine 1838. seli se u Budimpe{tu a 1864. pokre}e satiri~ni list Zmaj (igra re~i, po{to je 3. maj bio datum odr`avawa Majske skup{tine 1848. godine), ~iji }e naziv postati sastavni deo wegovog imena. Otuda ime Jovan Jovanovi} Zmaj.

1870. godine, nakon {to je u Budimpe{ti ispunio svoju `equ i zavr{io studije medicine, vra}a se u Novi Sad kako bi radio kao lekar. Ubrzo nakon povratka zadesila ga je porodi~na tragedija: wegova `ena i deca pomrli su od tuberkuloze. Iz ove tragedije proiza{la je zbirka elegi~nih pesama pod nazivom “\uli}i uveoci“. Tokom ovog perioda pisao je i prozne radove, najvi{e kratke romane, ali pod drugim imenom. Najpoznatiji rad iz tog doba je “Vidosava Brankovi}eva“.

Pisao je mnoge i raznovrsne pesme, me|u wima qubavne, lirske, satiri~ne, politi~ke ali je, me|utim, ostao najzapam}eniji po svojim de~jim pesmama. Jovan Jovanovi} Zmaj bio je prvi pisac u srpskoj kwi`evnosti koji je pisao poeziju za decu. Wegove de~je pesme su ostavile toliko

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo}

dubok trag u srpskoj kulturi i svesti da ih ponekad roditeqi pevaju deci ne znaju}i ni ko ih je napisao. Mo`e se re}i da su pesme prevazi{le svog tvorca.

Pored toga {to je bio pisac, Jovanovi} se bavio i prevo|ewem. Dosta je prevodio, naro~ito iz ma|arske kwi`evnosti. Wegovi najboqi prevodi su oni ma|arskog pesnika Aleksandra Petefija. Iz nema~ke poezije prevodi Getea i s uspehom odra`ava Hajneovu qubavnu liriku i epigram, kao i orijentalsku poeziju Fridriha Boden{teta. Od ostalih pisaca strane kwi`evnosti, zna~ajniji su weogvi prevodi dela ruskog pisca Qermontova i engleskog pesnika Tenisona.

Pored Zmaja ure|ivao je jo{ dva satiri~na lista: @i`u i Starmali. Od 1880. godine, pa do smrti, izdavao je de~ji list “Neven”, najboqi srpski de~ji list tada. Umro je u Sremskoj Kamenici 14. juna 1904. godine.

KWI@EVNI RAD

Iako je po zanimawu bio lekar, Jovan Jovanovi} Zmaj je 50 godina ure|ivao i objavqivao de~je, kwi`evne i politi~ke ~asopise. Tokom studija medicine radio je i kao nadzornik zadu`bine Tekelijanuma i izdavao satiri~ni list „Zmaj”. Tako je i stekao svoj nadimak.

Posle diplomirawa `iveo je i radio kao lekar u Be~u, Novom Sadu, Zagrebu, Beogradu i drugim gradovima. Bio je ~lan Narodne stranke Svetozara Mileti}a i zalagao se za politi~ko i nacionalno oslobo|ewe ju`noslavenskih zemaqa.

U periodu od 1890 do 1898. godine bio je dramaturg beogradskog Narodnog pozori{ta.

Jovan Jovanovi} je bio i prvi srpski pisac za decu, a wegove pesme se isti~u ne samo po umetni~koj ve} i po eti~koj vrednosti. Neke od najpoznatijih pesama koje je napisao za decu su Pa~ija {kola, Tr~i zeka iz jendeka, \iha |iha ~etri noge, Zima zima e pa {ta je, Ta{i ta{i tanana i druge.

Ono po ~emu je Jovanovi} bio posebno poznat su zbirke pesama za decu koje govore o sre}noj porodici i `ivotnim problemima na koje je `eleo da pripremi decu jednostavnim i pou~nim stihovima. Ukupno je napisao vi{e od ~etiri stotine de~ijih pesama, a inspirisan je li~nom tragedijom, odnosno smr}u sopstvene dece.

stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Porodi~na tragedija

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE

117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

U Novom Sadu je 1861. godine upoznao svoju suprugu Ru`u Li~anin, a qubav i ispuwen porodi~ni `ivot poslu`ili su mu kao inspiracija za pisawe dela \uli}i. Nekoliko godina kasnije do`iveo je porodi~nu tragediju. Prvo je umro wegov trogodi{wi sin Mirko, a zatim i tromese~na }erka Tijana. Jovan i wegova supruga potra`ili su utehu u sinu Savi, ali i on je preminuo nedequ dana kasnije. Wihovo ~etvrto dete, sin Jug, umro je na poro|aju. Posle ro|ewa petog deteta, }erke Smiqe, umire i Jovanova supruga Ru`a. Jovanu je ostala samo }erka Smiqa, ali je posle dve godine i ona umrla od tuberkuloze. Na osnovu ove li~ne tragedije napisao je zbirku elegi~nih pesama \uli}i uveoci.

Porodicu ^ika Jove Zmaja je zadesila velika nesre}a. Kao da se univerzum urotio protiv wih. Do 1872. godine preminulo je ~etvoro dece porodice Jovanovi} - Mirko, Tijana, Sava i Jug. Ni detiwstvo nisu do`iveli. Skrhana bolom, Ru`a je preminula u Pan~evu 1872. godine, i ostavila supruga sa tek ro|enom }erkicom Smiqkom. Jova je usvojio jo{ dve devoj~ice - Mariju i Anku, i sa tri }erke se preselio u Futog.

Me|utim, ni tamo ga nesre}a nije napustila. Preminula je i Smiqka, a da ni dve godine nije napunila. ^ika Jova Zmaj je nad`iveo i usvojene }erke - Mariju i Anku, jer su obe umrle 1901. godine

Jovan Jovanovi} Zmaj i supruga Ru`a

Jedno ni{ko selo ima samo ~etiri stanovnika, ali svi su povratnici iz gradova

Sa samo ~etiri stanovnika, od kojih najmla|i ima 56 godina, selo Manastir najmawe je na podru~ju Ni{avskog okruga, pokazuju podaci posledweg popisa. Sme{teno u Si}eva~koj klisuri, nekoliko kilometara od Ni{ke Bawe i 12 kilometara od Ni{a, Manastir je po popisu posle Drugog svetskog rata imao 122 stanovnika.

U potrazi za poslom i boqim `ivotom ve}ina porodica odselila se 60-tih godina pro{log veka za Ni{, ili u susedno selo Prosek. Ni{lije su u tom selu 80-tih izgradile oko 60 vikendica, a wih ~etvoro se i trajno doselilo u Manastir.

Najmla|i me|u wima je 56-godi{wi Miroqub Jovanovi}, nekada{wi radnik fabrike pumpi „Jastrebac”, ~iji su roditeqi 70-tih godina u Manastiru po~eli da grade vikendicu. On se iz Ni{a preselio 2004. godine, kada je ostao bez posla u fabrici.

„Nisam od preduze}a dobio stan, ostali su mi du`ni vi{e plata. Nisam imao kud i do{ao sam u vikendicu. Izdr`avam se od

socijalne pomo}i i tako {to sakupqam i prodajem sekundarne sirovine. Obra|ujem ba{ticu pored Ni{ave u Proseku i tako obezbe|ujem malo hrane. Poma`u mi i monasi iz manastira Svetog Nikole”, kazao je Jovanovi}.

Supru`nici Gordana i Branislav \or|evi} do{li su u Manastir privu~eni lepotom tog kraja i na placu od 12 ari na pravili su ku}u i dvori{te.

„Bila je to prava xugla i zmijarnik. Koprive su bile od dva metra. Sve smo to o~istili i otkopali ~itavo brdo da bi na pravili prostrano dvori{te. Ku}u i pot porne zidove sami smo gradili, ru~no, bez me{alice. U kofama smo nosili beton”, naveo je \or|evi}.

Kazao je da mnoge Ni{lije ne znaju da postoji selo u kom je `ivot po wegovim re~ima, pravi raj.

„Za nas je ovo produ`etak `ivota. Radimo u na{em vo}-

waku kad je potrebno, sre|ujemo dvori{te, imamo mali plastenik sa paradajzom. Spavamo koliko ho}emo, zdravo se hranimo, a slavuji nam po ceo dan pevaju”, kazao je \or|evi}.

Dodao je da se nijednog trenutka nije pokajao {to se iz Ni{a preselio u selo, iako je ro|en u gradskoj op{tini Palilula.

„Na{ stan u Ni{u je mali, kako bi svi zajedno `iveli tamo, supruga, sin }erka, unuka i ja. Ovako nam je neuporedivo boqe. Deca nas obilaze, donose nam namirnice. Mi ovde uspevamo da u{tedimo od na{ih penzija i da wima svakog meseca damo tu u{te|evinu”, izjavio je \or|evi} koji je penziju stekao rade}i u Lutkarskom pozori{tu u Ni{u.

Wegova supruga Gordana rekla je da joj `ivot u gradu nimalo ne nedostaje i da je za posledwe dve godine samo tri puta oti{la u Ni{.

Supru`nici Gordana i Branislav \or|evi} do{li su u Manastir privu~eni lepotom tog kraja i na placu od 12 ari napravili su ku}u i dvori{te

MUDRE MISLI I CITATI

Hrabrost je jedna od osobina karaktera koja odvaja one koji su spremni na sve, od onih koji se ipak ne bi tako lako odlu~ili na neki ~in. Neki bi rekli da se hrabrost ~esto grani~i sa ludo{}u i nepromi{qeno{}u, ali to ne mora uvek biti slu~aj.

Hrabri qudi smatraju da je ova osobina veoma va`na jer nas ne sputava u situacijama kada je potrebno doneti neku odluku koja bi mogla da nam promeni `ivot, ~ak iako nismo sigurni u ishod.

Pro~itajte {ta su o hrabrosti rekli neki od najve}ih mislilaca u istoriji, nau~nici, umetnici i druge zna~ajne li~nosti.

Citati i izreke – O hrabrosti

uuu Nau~io sam da hrabrost nije odsustvo straha, nego da je to pobeda nad wim. Hrabar ~ovek nije onaj koji se ne ose}a upla{eno, nego onaj koji nadvlada taj strah. – Nelson Mandela

uuu Onaj ko nije dovoqno hrabar da rizikuje ne}e posti}i ni{ta u svome `ivotu. – Muhamed Ali

uuu Moj strah je taj koji mi daje hrabrost. – Bob Marli

uuu Qudi koji imaju hrabrosti i karaktera drugim su qudima uvek neugodni. – Herman Hese

„Bilo nam je te{ko kada smo gradili ku}u i sre|ivali dvori{te, ali sada nam je odli~no. Imamo uvek po ne{to da radimo u dvori{tu, a najvi{e volim da se bavim cve}em. Imam preko 300 lala i preko 400 perunika.

Imam i svoju stenu sa najrazli~itijim cve} em koja je najlep{a u prole}e”, rekla je Gordana.

Selo je dobilo ime po manastiru koji datira jo{ iz 14. veka, a posve}en je letwem Svetom Nikoli, odnosno prenosu mo{tiju Svetog oca Nikolaja.

Prema pisanim tragovima, oko crkve, izgra|ene na prostoru nekada{weg manastira 1838. godine podignuto je selo Manastir. Prvi stanovnici bili su Srbi koji su se tu doselili sa prostora Kosova i Metohije. Predawe govori da je Manastir jedno do retkih sela na podru~ju juga Srbije u koje Turci za vreme svoje vladavine nikada nisu kro~ili nogom, pi{e Beta.

uuu Hrabar je onaj ~ovek koji ne pobegne, nego ostane na svom mestu i bori se protiv neprijateqa. – Sokrat

uuu Volim one koji se smeju u problemima, koji iznalaze novu snagu u te{ko}ama, te postaju jo{ hrabriji. U takvim uslovima uskogrudni posustaju, ali oni ~ija su srca ~vrsta, ~ija savest opravdava wihova dela, su spremni da slede svoje principe do smrti. – Leonardo da Vin~i

uuu Mo} je data samo onima koji se usude da se sagnu i podignu je. Samo jedna stvar je bitna, samo jedna, biti u stawu da se usudi{. – Fjodor Dostojevski

uuu Elektri~na komunikacija nikada ne}e zamijeniti lice koje svojom du{om ohrabruje drugu osobu da bude hrabra i iskrena. – ^arls Dikens

uuu Hrabrome poma`u i zvezde. – Korejska poslovica

uuu Ko ne rizikuje, nema izgleda da dobije. – Napoleon Bonaparta

uuu Ni{ta vi{e upla{enom ~oveku ne daje hrabrosti kao tu|i strah. – Umberto Eko

uuu Hrabrost koja se bori boqa je od slabosti koja traje. – Hegel

uuu Svi va{i snovi mogu postati stvarnost – ukoliko imate hrabrosti da ih sledite. – Volt Dizni

uuu Ako ne{to zaista `elite, skupite hrabrosti da sve u to ulo`ite. – Bernard Frensis

uuu Svet pripada hrabrima. – Karl Marks

uuu Ba{ kao {to hrabrost ugro`ava `ivot, isto tako ga strah {titi. – Leonardo da Vin~i

uuu ^ovek ne mo`e da otkrije nove okeane ako nema hrabrosti da obalu izgubi iz vida. – Andre @id

uuu Biti duboko voqen od nekog vam daje snagu, a voleti nekoga duboko vam daje hrabrost. – Lao Ce

Najmla|i stanovnik sela je 56-godi{wi Miroqub Jovanovi}

MILION NO]EWA

I OKO 300.000 STRANACA U BEOGRADU OVE GODINE

Ukupan broj registrovanih no}ewa u prestonici Srbije od po~etka godine dostigao je skoro milion, od ~ega su 807.773 ili 34 odsto ostvarili strani gosti, podatak je Turisti~ke organizacije Beograda.

Od ukupno 349.907 gostiju koji su od po~etka godine posetili Beograd, 291.351 i iz inostranstva, i wih je za 44 odsto vi{e u odnosu na isti period pro{le godine.

U aprilu je, prema dostupnim podacima, 111.942 turista posetilo Beograd, od ~ega su skoro 100.000 strani gosti, {to je za 40 procenata vi{e u odnosu na april pro{le godine. Naj~e{}i turisti u aprilu bili su Rusi, Turci, ali i gosti iz BiH, Hrvatske i Nema~ke, dok najve}i porast u broju dolazaka bele`e gosti iz Gr~ke i Kine.

„Statisti~ki podaci u skladu su sa poslovnim i promotivnim aktivnostima na{e zemqe na stranim tr`i{tima, a o~ekujemo jo{ boqe rezultate u letwoj sezoni. Ovome doprinose novi uspostavqeni direktni letovi na{e nacionalne i stranih avio kompanija koji Beograd i Srbiju ~ine sve dostupnijim turistima iz celog sveta.“, ka`e Miodrag Popovi}, direktor Turisti~ke organizacije Beograda.

USPE[AN OPORAVAK PAN^EVA^KE FABRIKE KOJA JE BILA UNI[TENA U NATO BOMBARDOVAWU 1999

„Utvina” „sova” uspeh srpske vazduhoplovne industrije

Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije izdao je potvrdu za tip jednomotornog aviona „utva 75A41M”, kojom potvr|uje da letelica ispuwava sve standarde sigurnosti i tehni~ke zahteve u vazduhoplovstvu

Pan~evo – Posle 44 godine od posledweg dobijenog tip sertifikata i {est godina razvoja i ispitivawa, „Utva – avio-industrija” Pan~evo dobila je takav sertifikat za avion „utva 75A41M” – „sova”. To je potvrda da letelica ispuwava sve sigurnosne standarde i tehni~ke zahteve u vazduhoplovstvu. Ovde isti~u da je time srpska vazduhoplovna industrija stavqena na mapu zemaqa koje su uspele da sertifikuju letelicu sa ~etiri sedi{ta, {to ja~a reputaciju pouzdanosti i izvoz na globalno tr`i{te, ali i da je to prvi sertifikat izdat u Srbiji u moderno doba.

„Proces sertifikacije zna~i da je letelica, posle svih ispitivawa i modifikacija koje smo uneli, pokazala da je sigurna i bezbedna za saobra}aj. Tip sertifikatom se kupcu omogu}ava da registruje avion u Srbiji i inostranstvu, jer Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije, koji ga je izdao, radi pod me|unarodnom organizacijom za bezbednost saobra}aja i samim tim je sertifikat priznat u ~itavom svetu.

Tako|e, u ’Utvu’ je stigao i sertifikat za projektnu organizaciju, koji nam omogu}ava da ugovaramo poslove projektovawa, izrade prototipa i ispitivawa aviona, ~ime zaokru`ujemo ~itav proces proizvodwe za na{e potrebe, ali i za tre}a lica”, napomiwe za beogradsku „Politiku” Aleksandar Petrovi}, rukovodilac Razvoja i projektovawa u „Utva – avio-industriji”. Ovde isti~u i druge benefite projekta „Sova”. Za fabriku je on zna~io i sticawe

”Sova” jednomotorni avion, niskokrilac

„Utva 75A41M” – „sova” modernizovana je verzija aviona „utva 75”, namewena za po~etnu obuku i selekciju, aero-taksi usluge, sportsko letewe, turizam... Mo`e se koristiti za izvi|awe i fotografisawe iz vazduha, kao i no{ewe lakog ili ve`bovnog naoru`awa, uz ugradwu odgovaraju}e opreme. „Sova” je jednomotorni avion, niskokrilac, potpuno metalne konstrukcije tipa poluquske, sa ~etiri sedi{ta u konfiguraciji „sajd baj sajd” u dva reda, sa fiksnim stajnim trapom. Kabina je {iroka 120 centimetara (47 in~a), sa podesivim sedi{tima, pedalama za pilota i studenta/kopilota i dosta prostora za putnike.

iskustva u projektovawu letelica, a u okviru projektne organizacije i ovla{}ewa za ispitivawa u letu, {to „Utva” u pro{losti nije imala. Tim in`ewera, tehni~ara i mehani~ara je tako tokom projektovawa i ispitivawa „sove” uradio vi{e od 3.000 crte`a i vi{e od 350 izve{taja, a tokom letnih ispitivawa obaqeno je preko 250 letova,

odnosno 300 ~asova leta ili 430 ciklusa, odnosno sletawa aviona. Tako|e, 30 mladih in`ewera, u~e{}em u razvoju aviona kao {to je „sova”, radili su po najmodernijim principima projektovawa, analize podataka i numeri~kih metoda. Tako su stekli prva iskustva u vazduhoplovnoj industriji, pa je ura|eno i vi{e od 20 master i diplomskih radova, a iz rada na ovom projektu nasta}e i nekoliko doktorata.

„Kao nastavak razvoja projekta razmatamo ugradwu dizel-motora, kao dodatnu ponudu za korisnike kao {to su avio-{kole, ili aero-klubovi, da do|u do aviona sa mawom potro{wom goriva, ali i mawim negativnim uticajem na `ivotnu sredinu. Tako|e, uz ovaj sertifikat vratili smo i tip sertifikat ’utve 75’ pod okriqe ’Utve’ i sada smo odgovorni i za plovidbenost tog aviona. Sve to je veliki korak u vazduhoplovnoj civilnoj industriji u Srbiji”, isti~e Petrovi}.

Fabrika aviona „Utva” je 5. juna napunila 86 godina, a svakog 10. juna organizuje leta~ki dan. Tada mogu da se vide i avioni „lasta”, bespilotne letelice „vrabac” i „pegaz”, kao i prikaz dvadesetak letelica, helikoptera, `irokoptera i hidroaviona i promocija „sove”.

JUGOSLAVIJA OD IDEJE DO ZABLUDE (6) 15.

u Nova dr`ava svoj `ivot zapo~ela u haosu koji je ostavio Veliki rat i nemirewe gubitnika sa novom podelom Evrope u Vratolomije Stjepana Radi}a – od

Pi{e: Andrija ^olak

NIKOLA PA[I] SUO^EN SA OPTU@BAMA ZA MAHINACIJE SVOG SINA

Internacionale do kraqevog podanika u Kakva je bila uloga Antuna Koro{ca u atentatu Puni{e Ra~i}a u Skup{tini u [ta su Hrvati dopisali u Deklaraciju o progla{ewu Federativne Narodne Republike Jugoslavije 1945. godine

Koro{ec u pozadini atentata u skup{tini

Radi} se posle ove turneje sastao sa Nikolom Pa{i}em i objasnio svoje govore `eqom da se kulturno i ekonomski oja~aju zaostali krajevi kao {to su dalmatinsko zale|e i Bosna i Hercegovina, a Pa{i} je posle toga oti{ao kod kraqa da ga informi{e o situaciji koja je nastala posle Radi}evih govora. U Skup{tini je Radi} bio pomirqiv. Rekao je: „Treba da se sa Srbima izmirimo, i to ne samo kao qudi nego i kao prava bra}a, jer je do{ao momenat da }emo i mi i oni propasti i stradati“. Usledila je i sednica vlade koja je zakqu~ila da je situacija „regularna“ i da vlada mo`e da nastavi politiku koju je do tada vodila.

Ali i to je kratko potrajalo, jer je nepoverewe na obe strane bilo ja~e od `eqe za saradwom, a napadi na Pa{i}a od strane wegovih protivnika iz Srbije postali su `e{}i nego ikada i u kampawu protiv wega ukqu~ili su i afere wegovog sina Radomira, koji je bio je nezaobilazni me{etar.

Sam Radi} se pridru`io napadima opozicije zbog zloupotreba u dr`avnim nabavkama. Starom Pa{i}u nije preostalo ni{ta drugo nego da 4. aprila 1926. podnese ostavku. Radi}evci ostaju u novoj vladi, ali wihov {ef nastavqa u svojim javnim nastupima da napada centralizam, posebno korupciju za koju optu`uje svoje koalicione partnere iz vlade. Takva vlada nije mogla dugo da opstane. Koalicija radikala i Radi}eve stranke se raspala, a Radi} je posle toga na svojim turnejama po zapadnim krajevima zemqe mogao komotno da govori {ta god mu se prohte.

^esto su ti govori i u hrvatskoj {tampi ocewivani negativno, jer Radi} nije mnogo birao re~i, a neka wegova obe-

Никола и Ђурђина Пашић са кћерком Павом, сином Радомиром -- Радом (стоји у средини), зетом Штефијем Рачићем и унуцима

}awa delovala su naivno i neostvarqivo. Ali efekat kod masa nije izostao i wegova popularnost u hrvatskom narodu je bivala sve ve}a.

SIN NIKOLE PA[I]A

Milan Stojadinovi} je u svojim memoarima, o Radu, sinu Nikole Pa{i}a, napisao da je bio “mondenski tip, besprekorno obu~en, uvek u dru{tvu lepih `ena, pa se na wegovim ve~erama okupqao krem beogradskih lepotica, udatih i neudatih...“ Stojadinovi} je jo{ dodao da je Pa{i}ev sin, „imao veoma razvijen smisao za poslove. Lako je dolazio do para i jo{ lak{e tro{io..“

Nikola Pa{i} je suo~en sa ozbiqnom optu`bom da je i sam u~estvovao u mahinacijama svog sina. Neposredan povod je bilo pojavqivawe nekog ~eka na 20.000 franaka kojeg je jedan francuskii novinar dobio, navodno od Rade Pa{i}a, jer na pole|ini ~eka je zaista potpis mla|eg Pa{i}a. Faksimil ~eka je objavqen u {tampi sa tvrdwom da novac poti~e direktno iz dr`avne blagajne, zbog ~ega Skup{tina formira anketni odbor koji }e ispitati ceo slu~aj. Rad anketnog odbora se odu`io, jer ~ek, sam po sebi, nije bio nikakav dokaz, {to je radikalima dobro do{lo da sa starog Pa{i}a skinu svaku sumwu i podr`e ga u nameri da ponovo postane

predsednik vlade U takvom raspolo`ewu Pa{i} odlazi 9 decembra 1926. kod kraqa da ga upozna sa odlukom Radikalskog kluba da ponovo preuzme vo|stvo vlade, ali kraqeva reakcija je bila surova: „Vi ste pod anketom. Dokle god se ne operete od optu`bi u vezi sa aferama va{eg sina, vi ne mo`ete biti na ~elu vlade“. Ovakav kraqev odgovor je toliko potresao starog Pa{i}a da mu je iste ve~eri pozlilo. I dok se lekar koji je hitno pozvan nalazio pored Pa{i}a, sti`e li~no ministar dvora Dragomir Jankovi} koji mu prenosi kraqevo izviwewe: „Wegovo veli~anstvo kraq `ali {to je upotrebio one izraze, jer nije imao nameru da vas vre|a“. Ali to nije moglo da ute{i Pa{i}a, jer iza ove re~enice sledi i druga: „Kraq povla~i svoje re~i, ali ne i odluku koja vam je poznata.“

Pa{i} je umro te no}i u snu, a kraq je pred podne do{ao u wegovu ku}u u tada{woj Pozori{noj, danas Francuskoj ulici i dugo stajao pred be`ivotnim telom ~oveka sa kojim je zajedno stvarao istoriju. Pa{i}evom smr}u nestala je najmarkantnija politi~ka li~nost Srbije koja je na ~elu stranke i dr`avne uprave, sa povremenim prelaskom u opoziciju, bila skoro pola stole}a.

1862. - Na ^ukur-~esmi u Beogradu turski vojnik je ubio srpskog de~aka {to je izazvalo sukobe u gradu. Turci su potom sa beogradske tvr|ave, gde im je bio garnizon i bombardovali Beograd.

1903. - Nakon ubistva Aleksandra Obrenovi}a u Majskom prevratu, Skup{tina Srbije izabrala je Petra Kara|or|evi}a za kraqa Srbije. Tokom wegove vladavine u~vr{}en je parlamentarizam i ubrzan privredni i kulturni razvoj zemqe. Povukao se s vlasti 22. juna 1914, a kraqevska ovla{}ewa dobio je wegov drugi sin Aleksandar.

1904. - Vi{e od hiqadu qudi, ve}inom `ena i dece, poginulo je blizu Wujorka u po`aru na brodu „General Slokam”.

Jedna druga politi~ka li~nost je ostala da u naredne dve godine dominira jugoslovenskom politi~kom scenom, bez obzira {to nije na vlasti. To je predsednik najja~e hrvatske stranke koji se posledwih godina pretvorio u vo|u celog hrvatskog naroda -- Stjepan Radi}. U politi~kom `ivotu sva|e i uvrede postale su uobi~ajen na~in rada i mu~ne scene ponavqale su se na svakom skup{tinskom zasedawu. Vladimir ]orovi} vrlo kratko opisuje ono {to se u Skup{tini dogodilo kobnog 20. juna 1928.: „I jednog dana dogodila se nesre}a. U razdra`ewu, zbog jedne li~ne uvrede, poslanik Puni{a Ra~i} pucao je u Skup{tini iz revolvera, pa je te{ko ranio Stjepana Radi}a, a smrtno pogodio druga dva hrvatska predstavnika, Pavla Radi}a i \uru Basari~eka“.

Ni Branko Petranovi} ovaj doga|aj ne opisuje mnogo detaqnije od ]orovi}a, ali dodaje jedan detaq kojim se pitawe povoda za ovako bezuman ~in u Skup{tini znatno udaquje od „razdra`ewa” atentatora i pribli`ava mogu}oj senzacionalnoj pozadini. Petranovi} doslovno pi{e: „Svedo~anstvo Stanka Majcena, {efa kabineta Antona Koro{ca, otkriva da je Koro{ec dan pre atentata primio ubicu -- Puni{u Ra~i}a. Pozadina atentata tra`i da se ovo svedo~anstvo ne mimoilazi, jer je Koro{ec bio poverqiva li~nost kraqa Aleksandra, ministar unutra{wih poslova, u delu javnosti optu`ivan da je ‘re`irao’ ubistvo, pa i da nije trpeo Radi}a”.(Branko Petranovi}, Istorija Jugoslavije, Prva kwiga, Beograd 1988.)

l U slede}em broju: Sudbina pogre{no zakop~anog prsluka

1907. - Po~ela je Druga ha{ka mirovna konferencija, na kojoj su 44 dr`ave, ukqu~uju}i Srbiju i Crnu Goru, donele 13 konvencija o zakonima i obi~ajima ratovawa („Ha{ke konvencije”). ^etvrtom konvencijom osnovan je Stalni arbitra`ni sud u Hagu.

1920. - Jedan od osniva~a be`i~ne telegrafije, italijanski in`ewer \ulielmo Markoni emitovao je u Engleskoj prvi muzi~ki radio-prenos. Bila je to numera australijske operske peva~ice Neli Melba.

1940. - Nema~ke trupe su kod Sedana probile Liniju Ma`ino. Taj sistem utvr|ewa, duga~ak 360 kilometara, koji su Francuzi izme|u dva svetska rata izgradili du` granice prema Nema~koj, smatran je remek-delom gra|evinarstva i fortifikacije.

1975. - Ko{arka{i Jugoslavije postali su {ampioni Evrope pobedom nad reprezentacijom SSSR u Beogradu.

1982. - Argentinske snage na Foklandskim ostrvima predale su se Britancima. Time je okon~an rat u kojem je poginulo oko 1.000 qudi.

1992. - Parlament Japana odobrio je, prvi put od Drugog svetskog rata, anga`ovawe vojnika u inostranstvu.

1994. - Izrael i Vatikan uspostavili su pune diplomatske odnose, potvrdiv{i dogovor o me|usobnom priznawu i pomirewu posle vi{evekovnih sukoba Jevreja i katolika.

2000. - U poku{aju atentata u Budvi, u Crnoj Gori, lak{e je rawen Vuk Dra{kovi}, lider Srpskog pokreta obnove, u to vreme jedne od najve}ih opozicionih politi~kih stranaka u Srbiji.

2006. - Vlada Srbije priznala je Republiku Crnu Goru, 12 dana po progla{ewu wene nezavisnosti.

Sto dvadeset godina od Majskog prevrata

29. maja po starom kalendaru 1903. godine, u tri sata i pedeset minuta, okon~an je `ivot kraqa Aleksandra i kraqice Drage Obrenovi}, na isti dan kada je 35 godina ranije, 1868. godine u Ko{utwaku, ubijen knez Mihailo Obrenovi}

Pre 120 godina, 1903. godine, 29. maja po starom, julijanskom kalendaru, odnosno 11. juna, u Srbiji se dogodio „Majski prevrat”, kraj dinastije Obrenovi}, i kako se ispostavilo, kraj jedne epohe u Srbiji. Oficiri zaverenici ubili su tada u rano jutro u Beogradu, u tada{wem dvoru, poznatom kao Stari konak, kraqa Aleksandra Obrenovi}a i kraqicu Dragu.

Bio je to rezultat {iroke zavere grupe oficira i istaknutih politi~ara, koji su se ~vrsto opredelili da uklone kraqevski par za koji su bili uvereni da naru{ava ugled i budu}nost Srbije.

Kraq Aleksandar na vlast je do{ao 1889. posle abdikacije oca, kraqa Milana, ali su zemqom zbog maloletstva vladara upravqali namesnici. Preuzeo je vlast dr`avnim udarom 1893. Zbog `enidbe 1900. dvorskom damom wegove majke kraqice Natalije, Dragom, sukobio se sa ocem i navukao na sebe op{te nezadovoqstvo.

Bio je to zapravo krvav dr`avni udar kojim je uklowena dinastija Obrenovi} koja je vladala Srbijom tokom ve}eg dela 19. veka. Broj `rtava je bio mnogo ve}i, stradalo je vi{e ministara, vojnih lica, kraqi~ina bra}a, i drugi.

Glavne li~nosti vojnog dela zavereni~ke grupe bili su Dragutin Dimitrijevi} Apis, tada pe{adijski poru~nik i Antonije Anti}, kowi~ki poru~nik. U najranijem oficirskom zavereni~kom jezgru, koje se okupilo leta 1900. godine, bili su i poru~nik Milan Marinkovi} i potporu~nik Nikodije Popovi}, sa jo{ trojicom drugova.

Anti} je potom kontaktirao \or|a Gen~i}a, s kojim je bio u rodu, uglednog politi~ara, biv{eg ministra, bliskog saradnika kraqa Milana. Tako je potom okupqena grupa uticajnih politi~kih li~nosti, poslovnih qudi (poput Nikole Haxi Tome) kao i visokih oficira poput potpukovnika

Petra Mi{i}a ili pukovnika Ma{ina. Zaverenici su no}u 10. na 11 jun (28. na 29. maj, po starom julijanskom kalendaru) prodrli u dvor, negde oko dva sata, namerni da uklone kraqevski par. Potraga je trajala do pred zoru. Po uklawawu kraqa i kraqice, na scenu je stupilo politi~ko krilo zavere, tako da je brzo obrazovan novi kabinet i obelodaweno da se na presto Srbije pozivaju Kara|or|evi}i.

Tragi~ni kraq Aleksandar navukao je omrazu `enidbom sa Dragom, udovom

in`ewera Ma{ina, koja je bila vi{e od deset godina starija od kraqa. Takav brak delovao je nepojmqivo u to vreme kada su se vladari obavezno ven~avali iz vladarskih ku}a. Draga jeste bila iz ugledne obrenovi}evske ku}e Luwevica, ali je brak te vrste bio dru{tveno nemogu}. Me|u gra|anstvom Srbije mi{qewa su bila podeqena, bilo ih je koji su dr`ali da se kraqeva voqa i u tom domenu ima po{tovati, ma kakvi bili standardi na evropskim dvorovima.

Ono me|utim {to je situaciju u~inilo dodatno tragi~nom bila je la`na trudno}a kraqice Drage, zbog ~ega je Srbija postala predmet ismevawa u {tampi evropskih zemaqa.

Kona~ni prelomni moment je verovatno bila smrt kraqa Milana po~etkom 1901, u Be~u, kada je postalo nesumwivo da na kraqa Aleksandra vi{e niko ne mo`e da presudno uti~e, odnosno na daqi razvoj prilika u zemqi, a u prilog ku}e Obrenovi}. Istina, kraq Milan je zapravo digao ruke od svega ranije, duboko razo~aran ven~awem kraqa Aleksandra i Drage leta 1900. Isto je u~inila i kraqica Natalija koja se ve} dugo nalazila u Francuskoj.

Isto tako, samovoqna i hirovita vladavina kraqa Aleksandra i ina~e je proizvela brojne neprijateqe. Devetnaestovekovna Srbija, uostalom, sve vreme je bila podeqeno dru{tvo u kom su postojale pristalice i jedne i druge dinastije.

Aleksandar je, pritom, vladao ne-

takti~no. Namesnike koji su upravqali zemqom do wegovog punoletstva uklonio je dr`avnim udarom. Sli~ne ustavne i politi~ke prevrate ponovio je bar u tri navrata tokom kratkotrajne vladavine. Isto tako hirovito je mewao vlade, otpu{tao politi~ke protivnike ili ih slao na robiju (poput \or|a Gen~i}a, zato {to se protivio neprili~nom braku).

I u spoqnoj politici je stabilnu orijentaciju na Austrougarsku wegovog oca kraqa Milana, zamenio poku{ajem ulagivawa Rusiji. Da bi potom razo~aran relativno brzo promenio stav.

Postoje ozbiqni nagove{taji da je kraq Aleksandar nastojao, shvativ{i nemogu}u situaciju u kojoj se na{ao, da prekine brak koji mu nije mogao doneti potomstvo. Sve je me|utim bilo dockan.

Prevrat 1903, je pokazalo se, bio ne samo kraj dinastije Obrenovi} nego zapravo i ra|awe nove epohe u srpskoj istoriji. Novi kraq Petar Kara|or|evi} bio je strogo ustavni vladar koji ni~im nije izlazio iz okvira uzdr`anog obavqawa vladarskih du`nosti. Ima otuda onih koji tvrde da je wegova vladavina bila period najstabilnije demokratije u Srbiji. Iako je sve vreme postojao problem sa hirovitim pona{awem pojedinih oficira u~esnika u prevratu 1903, to je uglavnom ta~no. Isto tako, spoqna politika Srbije je posle smene dinastija preusmerena.

Krvavi prevrat u Srbiji pre 120 godina, stvorio je niz ozbiqnih problema na me|unarodnom planu. Britanija je prekinula diplomatske odnose. A i druge zemqe su se prema Srbiji potom dr`ale vrlo uzdr`ano. Bile su potrebne godine da bi se to unekoliko promenilo. Odnosi sa Austrougarskom ostali su trajno naru{eni.

Sama ~iwenica da su upravo oficiri koji su se zakleli na vernost kraqu, bili po~inioci takvog zlo~ina gotovo nikoga u evropskim metropolama nije ostavila ravnodu{nim. Posebno je na dvorovima zavlada op{ta konsternacija, u`asavawe nad po~iwenim.

U {tampi Evrope dugo se pisalo na takve i sli~ne teme, a nastali su nebrojeni feqtoni, kojekakve poluhoror pri~e, za~iwene mra~nim i krvavim ilustracijama, petpara~ki romani.

Bi}e potrebne decenije kako bi se slika o Srbiji promenila u pojedinim zemqama, a u svim kriznim potowim situacijama po pravilu su potezani i argumenti koji su u{li u opticaj upravo posle tragi~nog prevrata 1903. godine.

Kraj dinastije Obrenovi}: Aleksandar i Draga ubijeni su u zaveri

MOZAIK

Srbija obele`ila 214 godina od istorijske bitke na ^egru

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

SIN\ELI]

I

RESAVCI KAO LEONIDA I SPARTANCI

Osmanski Hur{id-pa{a uzidao je u kulu kraj Carigradskog puta lobawe junaka koji su u maju 1809. izginuli sa vojvodom Stevanom Sin|eli}em na ^egru da upla{i Srbe, a postigao je sasvim suprotno, podse}aju beogradske „Novosti“.

Okrutni zapovednik Ni{a samo je osna`io kult samopo`rtvovawa „za krst ~asni i slobodu zlatnu” i od Sin|eli}a stvorio mitskog heroja, koji je sa svojim Resavcima, uz koje su bili ustanici iz Aleksinca i Ra`wa, zaustavio neuporedivo ve}u tursku vojsku. Srbija je i ovog 31. maja, kao i ranijih godina, dr`avnom komemoracijom obele`ila 214. godi{wicu istorijske bitke. O Boju na ^egru i `rtvi Stevana Sin|eli}a je ve} 1809. kraji{ki kapetan Rade Vu~ini} iz Karlovca, kao deputat Praviteqstvuju{~eg sovjeta izvestio francuski dvor:

- Vojvoda Resavac bi prvi napadnut u svom {ancu od Turaka, koji razvi{e veliku nasrtqivost ili boqe re}i jednu vrstu besnila, ali

CENA SLOBODE

Francuski pesnik i akademik Lamartin je 1833. Carigradskim putem pro{ao kraj ]ele-kule (Kule lobawa) i zapisao: „Pozdravih okom i srcem ostatke ovih hrabrih qudi, ~ije su odse~ene glave postale kamen - temeqac nezavisnosti wihove otaxbine. Neka Srbi ~uvaju ovaj spomenik! On }e wihovu decu u~iti koliko vredi nezavisnost jednog naroda, pokazuju}i kojom cenom su je wihovi o~evi platili.”

im on opet dokaza, {ta mo`e srpska hrabrost i topovska i pu{~ana vatra sa wegova {anca. Pusto{e}i redove Turaka, on ih primora na povla~ewe. Turci dva puta obnovi{e napad sa istom uporno{}u i dva puta iskusi{e istu sudbinu. Tada pa{a, glavnokomanduju}i, razdra`en, hrabra{e svoje vojnike govore}i im: „Nije li sramno videti da 70.000 Turaka ne mogu ni{ta protiv 2.000 nevernika?” Trebalo je uzeti {anac a, ako to nije mogu}e, on }e im svima redom otse}i glave. Spremi{e se i za ~etvrti juri{, koji be{e jo{ stra{niji i krvaviji nego prvi. Turci najzad uspe{e da u|u u {anac, jer rov be{e ispuwen mrtvima, koji su pali u pre|a{wa tri juri{a, ali ~im Srbi vide{e, da im zbog blizine Turaka vatreno oru`je postaja{e nekorisno, oni se poslu`i{e pro{cima, koje behu spremili. Ovo be{e stra{na kasapnica. Srbi se opirahu, {to mogahu

POSAO: Ako nameravate da promenite profesiju ili pre|ete na drugo radno mesto, ima}ete jak vetar u le|a od strane osoba na ~iju pomo} jo{ do ju~e uop{te niste mogli da ra~unate. QUBAV: O~ekujete da vam voqena osoba i delima i re~ima dokazuje koliko joj zna~ite. To za drugu stranu mo`e predstavqati veliki pritisak i izvor sukoba. Dopustite partneru da „di{e”. ZDRAVQE: Bolovi u le|ima.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Preuzimawe tu|ih obaveza na sebe dolazi na naplatu. Ukoliko uskoro ne budete oti{li na odmor, gre{ke }e biti neminovne, pa samim tim i kritike na va{ ra~un. QUBAV: Prestanite da `alite za propu{tenim prilikama. Obratite pa`wu na nekoga u kom{iluku ili radnom okru`ewu. Mo`da ta osoba zaslu`uje da joj date priliku da u|e u va{ `ivot. ZDRAVQE: Proverite vid.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: U`ivate u prilikama koje vam je `ivot priredio. Iako su u pitawu za vas sasvim nepoznate okolnosti, vi u wima plivate kao riba u vodi. Uspevate da spojite lepo i korisno. QUBAV: Iako ~eznete da upoznate nekoga sa kim }ete deliti `ivot, jasno vam je da bi vas to u ovom trenutku opteretilo. Sasvim ste zadovoqni ma{tarewem i povremenim flertovawem. ZDRAVQE: Smawite unos {e}era.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Okru`uju vas qudi koji vam uporno govore {ta i kako treba da radite. Ne li~i na vas da mislite tu|om glavom, na vreme se distancirajte. QUBAV: Te`ite ka slobodi, ali bi bilo boqe da se suzdr`ite jer nije povoqan period za promene. Strpqivo pristupite partneru, jedino }ete na taj na~in izbe}i prekid veze. Skloni ste tajnim qubavnim prepiskama. ZDRAVQE: ^uvajte se infekcije.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

tvrdoglavije, ubijaju}i Turke tojagama. Kad u ovom klawu Srbi budu svedeni najzad na jednu stotinu, wihov hrabri vojvoda Resavac, da ne bi postao plen Turaka, zapali magacin s barutom i minama i na taj na~in pogibe sa celim svojim narodom, a i sa Turcima.”

Herojska `rtva Sin|eli}a i wegovih ustanika u popularnoj istoriji zasenila je drugu, {iru sliku, koja nije tako slavna, ali je veoma pou~na i upozoravaju}a. Ona prikazuje vlastoqubive i zava|ene srpske vojvode ~iji je sukob do{ao do vrhunca u najgorem trenutku, kada su pripremao sukob najve}ih hri{}anskih sila Evrope: Francuske, Austrije i Rusije. Tada{we srpske vo|e to uop{te nisu shvatale i za 1809. su predvidele ofanzive i pro{irewe ustanka prema Negotinskoj Krajini, Novom Pazaru i Prijepoqu, Ni{u i Bosni.

- U realizovawu ovakvog ratnog plana ra~unalo se na sadejstvo sa Rusima. Me|utim, neuspesi Rusa u ratu sa Turcima, kao i promena nekih komandanata, {to je dovelo do sva|e i lo{eg komandovawa, nezadovoqstvo vojske i stanovni{tva, poni{tilo je sve dotada{we uspehe ustanika - navodi istori~ar mr Dobrivoje Jovanovi}.

Oko 18.000 srpskih boraca je po~etkom maja 1809. stiglo na obronke Svrqi{kih planina iznad Ni{a, u kome se nalazilo oko 3.000 Osmanlija. Zbog zavade „politi~ki podobnog” komandanta Miloja Petrovi}a i iskusnijeg vojvode Petra Dobrwca nije iskori{}ena broj~ana prednost za osvajawe grada. Dobrwac i Hajduk Veqko Petrovi} su tra`ili napad, dok Turcima ne stignu poja~awa, a Petrovi} je naredio utvr|ivawe u zemqano-palisadna utvr|ewa, {an~eve, nadaju}i se ruskoj pomo}i.

Najistureniji {anac, na brdu ^egar, koji je trebao da primi prve turske napade, gradio je Stevan Sin|eli} sa svojim Resavcima.

U isto vreme Napoleonov {pijun Diba{e, preneo je Osmanlijama informaciju da se Srbija pokre-

POSAO: Sve vam ide od ruke. Na krilima uspeha {irite pozitivnu atmosferu gde god da kro~ite. U izgledu je poslovna ponuda koju ne}ete mo}i da odbijete. QUBAV: Od qubavi do mr`we mali je korak. Pre nego {to se razo~arate u osobu koja vam je draga, razmislite da li je sve ba{ tako kako izgleda ili neko poku{ava da vas navede na pogre{an zakqu~ak. ZDRAVQE: Problemi s ko`om.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: Bi}e vam lak{e ako shvatite da mnogo toga ne zavisi od vas. Zasad se dr`ite maksime „ve`i kowa gde ti gazda ka`e” i strpqivo do~ekajte svojih pet minuta. Prionite na ra{~i{}avawe doma. Re{ite se bespotrebnih stvari. QUBAV: Od voqene osobe o~ekujete bezrezervnu podr{ku, ali ona nekako deluje odsutno. Ozbiqan razgovor bi iskristalisao stvari. ZDRAVQE: Postajete meteoropata.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Ovih dana solirate, {to mo`e da ima dugoro~no negativne posledice. Na te`i na~in u~ite va`nu lekciju, da je ponekad bitno ne {tr~ati iz gomile. QUBAV: Na jednom gradskom doga|aju sledi vam upoznavawe sa zanimqivom osobom koju ste znali iz vi|ewa. Imate sve mawe nerava za prenemagawe jednog ~lana porodice. Nije vreme za trenirawe strogo}e. ZDRAVQE: ^uvajte plu}a.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Razmi{qate o dopunskim poslovima kojima biste poboq{ali buxet. Bi}e vam ponu|en ortakluk, ali savet je da ga ne prihvatite kako ne biste ugrozili prijateqstvo. QUBAV: [krti ste na re~ima, a to voqenoj osobi smeta. Kada biste bili otvoreniji, prizvali biste u `ivot vi{e romanti~nih trenutaka. Ako jo{ niste na{li srodnu du{u, iskoristite ove dane. ZDRAVQE: Hroni~an umor.

nula u samoosloba|awe bez pomo}i Rusije. Turci su ~arkama kupovali vreme dok su u Ni{ ubrzano stizala poja~awa: pred odlu~uju}e napade, osmanske trupe su brojale 30.000 do 35.000 vojnika.

- Kara|or|e se za pomo} obratio Rusima. Tra`io je, na osnovu obe}awa, da Rusi pre|u Dunav i da tako privuku tursku vojsku. Ustani~ke snage nisu bile dovoqne da uspe{no ratuju na vi{e frontova, jer su zbog neaktivnosti ruske vojske, Turci velike snage uputili prema ustanicima, a naro~ito prema Ni{u - navodi Jovanovi}.

Be~ki obave{tajci su zabele`ili da je dan pred napad ni{ki episkop poslao svog ~oveka Miloju

POSAO: Prepuni ste optimizma i elana tako da pomalo gubite realnu sliku o mogu}nostima koje su pred vama. Sve {to ovih dana zapo~nete i}i }e traqavo. QUBAV: Dozvoqavate sebi da utonete u carstvo ma{te. Pogre{no tuma~ite qubaznost jedne osobe koja vam svojim blagonaklonim pona{awem {aqe signal da vas po{tuje, a vi verujete da su u pitawu qubavni signali. ZDRAVQE: Glavoboqa.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Kao da se sve oko vas ru{i, a vi jo{ tapkate u mestu, ~ekaju}i da se dogodi ~udo. Poslu{ajte savete prijateqa, jer neki od wih bi mogli imati genijalne ideje u kom pravcu bi trebalo da ide nastavak va{e karijere. QUBAV: Pro{lost vam kuca na vrata. Ako ih otvorite, kaja}ete se. Ako ih ostavite zatvorena, `ali}ete. Zvezde vam {aqu tajni znak. ZDRAVQE: Poja~ana nervoza i nesanica.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Povukli ste brzoplete poteze, pa ste se zbog toga na{li u prividno bezizlaznoj situaciji. Da biste ubla`ili posledice preuzmite odgovornost i razre{ite problem. QUBAV: Vrebate svaku priliku kako biste ponovo nametnuli svoju dominaciju voqenoj osobi. To vas mo`e suo~iti s novim komplikacijama u va{em odnosu. Ako tome ne odolite, sledi ozbiqan konflikt. ZDRAVQE: Alergije. l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Okolnosti na poslu se mewaju, ali vi ostajete po strani. Oslonite se na svoje sposobnosti i budite oprezni, o~ekuju vas i pote{ko}e s autoritetima. QUBAV: Uz vi{e strpqewa mogli biste da re{ite emotivne probleme sa partnerom, ali ne o~ekujte da vam on pro~ita misli. Bilo kakvo skra}eno komunicirawe i kratke poruke mogu da prouzrokuju {umove u vezi. ZDRAVQE: Problemi s varewem.

Petrovi}u da ga obavesti o tome, ali mu ovaj nije poverovao, ve} ga je zatvorio.

Turci su opkolili Sin|eli}ev {anac i zasuli ga artiqerijskom paqbom sa brda Vinik. Tobxije su bili engleski pla}enici u osmanskoj vojsci. Srbi su ginuli, ali se nisu povla~ili. Pre`iveli, kojih je bilo sve mawe, odbijali su pe{adijske napade, kako pi{e jedan savremenik: „Turci vazda naleta{e na ~egarsku utvrdu, ali dok svojim le{inama ne ispuni{e rov pre we, ne moga{e masovno u}i”. Kada su doslovno preko le{eva u{li u {anac, zapo~ela je bespo{tedna, ali bezizgledna borba prsa u prsa. Sa posledwim pre`ivelima

Sin|eli} se probio do magacina sa barutom i digao ga u vazduh.

- O~evici su izjavqivali da su neki vojnici iz {anca Miloja Petrovi}a po{li u pomo} Resavcima, ali ih je Miloje silom vra}ao. Gubici ustanika bili su veliki. Oni se kre}u od 2.000 do 4.000. poginulih - navodi Jovanovi}.

Iako su ustanici pretpreli strahovit poraz, Sin|eli} je odneo pobedu i zaustavio tursko napredovawe prema dolini Morave.

Osmanlije iscrpqene u`asnom bitkom na ^egru vratile su se u Ni{. Tek oko polovine juna, jedan odred od 6.000 vojnika je do{ao do Deligrada, a glavnina tek krajem juna. B.S.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП

Vojvoda Stevan Sin|eli}

Suplementacija kao podr{ka imunitetu

Stres za stresom, o~aj za o~ajem, stalna ubistva i pretwe postaju svakodnevica Srbije. Suze, pla~, jecaj postaju sastavni deo srpskih domova. Psiholozi i psihijatri profesije su od kojih se sada mnogo o~ekuje, jer mnogo je zla oko nas. Sve to dovodi do slabqewa imuniteta u organizmu. Kada se tome doda brz na~in `ivota, kao i da je u dana{we vreme te{ko napraviti zdravu i izbalansiranu ishranu, a i da je sve lo{iji kvalitet namirnica normalno je da i organizam oslabi i da se desi da mu nedostaje neki od hrawivih sastojaka. Sre}om, qudski organizam ima imuno sistem koji ga ~uva od neda}a, a Nata{a Lazovi}, specijalista farmaceutske zdravstvene za{tite, za beogradsku „Politiku“ obja{wava:

„Funkcija imunog sistema je da {titi organizam od spoqnih

RECEPT

KREMASTI KOLA^ PO STARINSKOM RECEPTU

POTREBNO JE:

n 2 jaja,

n 2 ka{ike bra{na,

n 2 ka{ike {e}era.

SASTOJCI ZA FIL:

n 200 ml slatke pavlake,

n 100 gr turskog keksa ili nekog drugog keksa,

n ~okolada mrvice ili {lag.

PRELIV:

n 100 ml mleka,

n 2 vanilin {e}era.

PRIPREMA:

Od navedenih sastojaka umutiti biskvit i pe}i na 200 stepeni celzijusovi oko 20 min. Preliti sa vrelim mlekom sa vanilom.

Umutiti slatku pavlaku pa dodati istucan keks i dobro izjedna~iti i premazati preko biskvita. Odozgo mo`ete staviti {lag ili rendanu ~okoladu.

agenasa koji bi mogli da naru{e zdravqe. Imuni sistem se aktivira svaki put kada se u qudskom organizmu na|e strano telo ili organizam poput bakterija, virusa, gqivica, toksina ili ~estica zaga|ewa. Va`an zadatak ovog sistema je da pamti strane materije i razlikuje ih od onih koje pripadaju qudskom organizmu. Postoje dve vrste imuniteta: uro|eni i ste~eni. Uro|eni deluje neposredno u roku od 96 sati i nema „imuno-pam}ewe“. Ste~eni se razvija postepeno, nakon ro|ewa, ima „imuno pam}ewe“ i podrazumeva da za svaki antigen postoji specifi~an imuni odgovor. Ima du`e vreme reakcije - od 96 sati pa nadaqe. Imuni odgovor mo`e biti humoralni, usmeren protiv bakterija, i }elijski, usmeren protiv virusa, malignih }elija...“

U ciqu spre~avwa virusnih i bakterijskih infekcija Nata{a Lazovi} ka`e da se mogu koristiti razli~iti vitamini i minerali kao i probiotici. Evo wenih saveta koliko ~ega treba dnevno unositi u organizam:

VITAMIN D

„Vitamin D je esencijalni vitamin koji je rastvorqiv u mastima. Stvara se u ko`i nakon izlagawa sun~evoj svetlosti ili se unosi putem hrane. Kako se receptori za vitamin D nalaze na imunolo{kim }elijama, on ima sposobnost da koriguje ste~eni imunitet. Suplementacijom obezbe|ujemo dovoqne koli~ine vitamin D, posebno tokom jeseni i zime. Dnevne potrebe odraslih, trudnica, dojiqa i dece za vitaminom D su 400 internacionalnih jedinica dnevno. Simptomi nedostatka vitamina D mogu biti glavoboqa, dijareja, opadawe

kose, poja~an umor, ~este prehlade i infekcije. S druge strane, prevelika koli~ina vitamina D u organizmu mo`e da dovede do stvarawa kamenaca u bubrezima. Tokom dugotrajnog unosa vitamina D potrebno je analizirati krvnu sliku i proveriti bubre`nu funkciju.“

VITAMIN C

„Vitamin C je vitamin koji je rastvorqiv u vodi, a prisutan je u sve`em vo}u i povr}u. Ima brojne uloge u organizmu: antioksidans je, uti~e na stvarawe kolagena, poma`e apsorpciju hrane. Preporu~ene dnevne doze su za decu do ~etiri godine 40 miligrama, za odrasle 60, a za pu{a~e 200 miligrama dnevno. Apsorpciju vitamina C pospe{uju kalcijum, magnezijum, ostali vitamini i minerali, dok stres, povi{ena temperatura tela, duvan i antibiotici smawuju. Vitamin C je osetqiv na povi{enu temperaturu pa se od 50 do 90 odsto vitamina C uni{tava kuvawem.“

VITAMIN A

„Vitamin A je rastvorqiv u mastima. Posebnu va`nost pokazuje u fiziologiji vida, smatra se da poja~ava funkciju imunolo{kog sistema i spre~ava pojavu nekih

Funkcija imunog sistema je da {titi organizam od spoqnih agenasa koji bi mogli da naru{e zdravqe. Imuni sistem se aktivira svaki put kada se u qudskom organizmu na|e strano telo ili organizam poput bakterija, virusa, gqivica, toksina ili ~estica zaga|ewa

infektivnih bolesti. Apsorpciju vitamina A poma`u vitamini D, C, B-kompleks, minerali kalcijum i cink, a odma`u kafa, alkohol, mawak vitamina D, antacidi... Prekursori vitamina A se nalaze u `utom i naranxastom vo}u i povr}u, a najbogatije vitaminom A je ribqe uqe. Dnevne potrebe za vitaminom A su od 0.8 do jedan miligram.“

CINK

„Cink je mo}an antioksidans koji u~estvuje u odbrambenom mehanizmu organizma. U~estvuje u gotovo svim biolo{kim procesima. Poma`e organizmu da se nosi sa stresom, smawuje u~estalost infekcija i efikasan je u borbi protiv dijareje zbog ~ega se dodaje probioticima. Zastupqen je u mnogobrojnim multivitaminsko-mineralnim kompleksima, posebno onim koji su nameweni le~ewu gripa i prehlade, jer se smatra da stimuli{e nastanak odbrambenih molekula u na{em organizmu. Unos cinka mora biti svakodnevan, jer ga organizam nema u rezervi. Dnevne potrebe za cinkom su kod odraslih i tinejxera mu{kog pola 15 miligrama, kod `enskog pola 12, trudnica 15, dojiqa od 16 do 19 i kod dece od jedne do 12 godina od osam do 14 miligrama.“

LE^EWE BIQEM

Tikvice, sadr`e brojne vitamine i minerale

U tikvicama }ete na}i mnogo vitamina A i C i mno{tvo biqnih jediwewa, ukqu~uju}i polifenole i karotenoide, grupu biqnih pigmenata. Svi ovi mikronutrijenti su antioksidansi koji poma`u telu da smawi upalu i da se bori protiv slobodnih radikala. Slobodni radikali su nestabilni molekuli koji, kada im se do-

zvoli da se nagomilaju u velikim koli~inama u celom telu, mogu dovesti do skoro svake hroni~ne bolesti.

Kada je u pitawu odr`avawe zdravih o~iju i vida, tikvice tako|e mogu biti korisne. Dva karotenoida koja se nalaze u ovoj tikvi, lutein i zeaksantin, povezani su sa poboq{anim zdravqem o~iju, kao i vitamin A. Lutein

i zeaksantin se zapravo akumuliraju u mre`wa~i, poma`u}i u spre~avawu o~nih bolesti povezanih sa starewem, poput katarakte i makularne degeneracije.

Poznato je da tikvice podr`avaju i zdravqe srca, zahvaquju}i sadr`aju vlakana, kalijuma, magnezijuma i vitamina K. U tikvicama }ete prona}i pektin, vrstu rastvorqivih vlakana koja

„Selen je neophodan oligoelement koji u~estvuje u prevenciji kardiovaskularnih bolesti i stimuli{e imunitet. Na{ organizam ga ne proizvodi, tako da se unosi jedino kroz ishranu ili suplementacijom. Nedostatku su najpodlo`nije osobe koje su izlo`ene zaga|iva~ima, pu{a~i i oni koji su podlo`ni infekcijama. Potrebe za selenom kod starijih osoba rastu, pogotovo kod starijih osoba od 75 godina, pa je dnevna doza od 55 do 80 mikrograma.“

PROBIOTICI

„Probiotici su kulture `ivih bakterija i kvasnica koje u~estvuju u odr`avawu balansa izme|u neophodnih i preteranih mehanizama odbrane uro|enog i ste~enog imuniteta. Benefiti mikroorganizama u crevima su da poma`u varewe hrane, uti~u na lo{e bakterije i reguli{u imuni sistem. Probiotici preveniraju da patogeni mikroorganizmi izazovu ve}a o{te}ewa. Za konzumirawe probiotika najboqe je konsultovati se sa farmaceutom. Iako je upotreba probiotika potpuno bezbedna za najve}i broj qudi, postoji grupa pacijenata koja bi trebalo da izbegavaju wihovu primenu“.

se vezuju za holesterol u gastrointestinalnom traktu, izlu~uju}i ga iz tela kroz otpad, a ne apsorbuju se u krv. Unos vlakana tako|e mo`e doprineti normalnom nivou krvnog pritiska, kqu~u za optimalno zdravqe srca. U me|uvremenu, kalijum i magnezijum su elektroliti koji igraju vitalnu ulogu u normalnom ritmu otkucaja srca.

SELEN

SKANDINAVKA UKR[TENE RE^I

OSTATI U @IVOTU NESTABILAN (LAT.) GRAD I LUKAU MEKSIKU POHLEPNO ATLETSKI KLUB JAVNO MNEWE JUG VR[ITI ADSORPCIJU SRPSKI GLUMAC SA SLIKE VEPAR ZA PRIPLOD ODVIJA^ (MN.) VO@WA SANKAMA FILM BRANKA BAUERA

JEDAN UZVIK VELIKA REKAU SIBIRU

NARAVNO, DABOME

KRHOTINA, RBINA KOJI SU BEZ KRVI CRNAPEGA NAKO@I

DOWA SUKWA (FRANC.)

STARI NAZIV

ALUMINIJUMA

KO[ ZA KUKURUZ NEPER

UNIJADVE POLURAVNI (MN.)

ENIGMATSKI KLUB

FRANC. PISAC, EDMON

VR[ITI ODABIR

MUQ, NASLAGA OKRETAWE SRPSKI VAJAR, LOGO

MASTILO (ENGL.)

SEVER OVIJATI, ZAMOTAVATI VOLUMEN

EVENTUALNO (SKR.)

VAREWE HRANE U @ELUCU

GR^KO OSTRVO MESTO PE^ATA (SKR.)

REVOLUCIONAR, GEVARA GRAD U GIJANI

KOWANICI NAORU@ANI KOPQIMA

URANIJUM ZAMOTATI SE, ZAVITI SE

JAPANSKI REVOLUCIONAR, SEITI

STANOVNIK MESTA RITA

PRVO SLOVO AZBUKE

I]I SPORIM KORAKOM

IZVOD

SrpskiGlas

ULICA (SKR.) RUSKI [AHISTA KARPOV

RE[EWE SKANDINAVKE

VODORAVNO: OLA-LA, JAVNOST, DAKAKO, DIEDAR, RBAK, BESKRVNI, @IPON, KOTARKA, ALUMIN, ROSTAN, TALOG, OBRTAWE, INK, RODOS, ^E, S, OMO TAVATI, U, EV, PROBAVA, UL, ITIKAVA, RI]ANIN, A, MATI, TAPATI, IOS, OSA, SKELET, RTOVI, A, ZAVOJAK.

RE[EWE UKR[TENIH RE^I

VODORAVNO: AKROBATI, GRA^ANIN, REZIDENIT, ASL, ISTE, RTAK, TOR, NAGORE, E, A, ANATAS, RU^ETINA, EV, RIKEN, FOSIL, MT, ODE, OLIN, RNI], U^O, MIKAALAS, AKORDANT.

SUDOKU

NAPAD, NAVALA

VODORAVNO: 1. Artisti u cirkusu, 2. Stanovnik Graca, 3. Osoba koja ima pravo stalnog boravka u drugoj zemqi bez obzira na dr`avqanstvo, 4. Astro-svemirska laboratorija (skr.) - Jednake, 5. Mali rt, rti} - Obor za stoku, 6. U pravcu prema gore, navi{e - Oznaka za energiju, 7. Prvo slovo azbuke - Titanov oksid, 8. Velika ruka, ru~erda, 9. Eventualno (skr.) - Biv{i nema~ki fudbaler, Lars, 10. Okamenotina (geol.) - Megatona (skr.), 11. Pohvalne pesme - [vedska glumica, Lena, 12. Srpski rukometni trener, Momir - U~iteq odmila, u~a, 13. Srpski matemati~ar, Mihailo Petrovi} (1868-1943), 14. Onaj koji radi „na akord“.

USPRAVNO: 1. Skup mera usmeren na redistribuciju agrarnih resursa jedne zemqe, 2. Izraslina na glavi petla - Prvi, glavni ~lanak u novinama, 3. Onaj koji izaziva razlagawe - Marka japanskih satova, 4. Organi ~ula vida - [kotski glumac, [on - Korist, dobit (tur.), 5. Ameri~ki roker HoliRatarsko oru|e - Atletsko dru{tvo (skr.), 6. Sredstvo za anesteziju - Deo pribora za pu{ewe, 7. Italijanski re`iser Bras - Koji boluje od anemije, malokrvan, 8. Zanimqivost.

ROMAN MAKSIMA GORKOG GRAD U ITALIJI GRAD U RUSIJI

Prvi put na „ludi kamen“

sa 54 godine:

UDALA SE GLUMICA

NAOMI VOTS

Britansko-australijska zvezda postavila je na svom zvani~nom Instagram nalogu nekoliko fotografija nakon ceremonije, na kojima se vidi da je odabrala vintix haqinu jednostavnog kroja, sa cvetnim detaqima. U pitawu je kreacija

Oskara de la Rente, ~ija cena je oko 7.400 dolara. Ovaj detaq najboqe pokazuje skromnost slavne glumice, koja je oduvek plenila svojom lepotom i talentom za umetnost. Naomi je u Australiju do{la sa svojom porodicom, kada je imala 14 godina, gde je u poznatom sidnejskom predgra|u Mosman zavr{ila sredwu {kolu. Sa 18 godina je postala manekenka a nakon toga i glumica. Kada je u jednom intervjuu upitana da li svojim domom smatra Englesku ili Australiju odgovorila je: „Smatram sebe izuzetno vezanim za Australiju, i kad me pitate gde je moj dom - rekla bih zbog veoma jakih emocija i se}awa, to je Australija“.

Ona i Krudap su emotivan odnos po~eli jo{ 2017. godine, nedugo nakon {to je Naomi raskinula 11 godina dugu vezu sa glumcem Lijevom [rajberom. Naomi Vots najpoznatija je po ulozi u filmu Dejvida Lin~a „Mulholland Drive“ iz 2001. godine. Nakon ove ostvarila je niz uspe{nih uloga, me|u kojima su one u ostvarewima „21 Grams“, „Eastern Promises“, „The Impossible” i drugim.

QUBAVNA PRI^A NOVAKA I JELENE \OKOVI]

Upoznali su se jo{ kao tinejxeri, 20 godina kasnije zajedno slave istoriju koju niko nije ispisao

Od de~aka koji je sawao trofej u rukama do ~oveka koji je ispisao istoriju kojom niko do wega nije kora~ao, a ona je sve vreme tu...

Novak \okovi} je pobedom na Rolan Garosu osvojio 23. grend slem titulu u karijeri i ostvario uspeh kakav niko pre wega nije u svetu tenisa. Da iza svakog {ampiona poput wega, pored wegove istrajnosti i talenta, stoji i neverovatna podr{ka, dokaz je i sam Novak. Pored wegovih roditeqa, bra}e, celokupnog profesionalnog tima je i `ena koja ga prati od kad je bio „samo” Novak.

Novak i Jelena \okovi} znaju se jo{ iz sredwo{kolskih dana, a iz prijateqstva se rodila qubav koja traje skoro dve decenije. Novak je jednom prilikom govorio ~ime ga je Jelena osvojila, a ~esto isti~e da je jako sre}an jer zna da ga je zavolela kao Novaka, pre svih uspeha koje je postigao.

- Na prvi pogled me je osvojila osmehom. Naravno, izgled uvek prvi dolazi do izra`aja, ali za qubav je potrebno mnogo vi{e. Jelena je bila iskrena od prvog trenutka i hvala Bogu {to smo se sreli pre nego {to sam postigao velike uspehe jer znam da je ona sa mnom zbog mene, zbog Novaka, zbog klinca kog je upoznala kada je imao 17 godina. Ona mi je najve}a podr{ka, sposobna je, ambiciozna i jaka. Kod we najvi{e volim iskrenost, to je ono {to nas ~ini sre}nim.

Jelena je upisala fakultet u Italiji, u Milanu gde je i doktorirala. Bilo je te{ko ispratiti posao i vezu sa ~ovekom koji je osvaja svet na turnirima {irom planete, ali su istrajali, pa su zajedno odlu~ili da ona postane direktorka Fondacije Novak \okovi}, kroz koju je organizovala brojne humanitarne akcije, i bila u svakom trenutku uz Novaka.

- Na{a vi|awa bila su nau~na fantastika. Bila sam studentkiwa koja je finansijski jedva oti{la da studira u inostranstvo, a on je bio teniser koji isto tako nije imao

nu dana kasnije su se ven~ali u nu, samo ~etiri dana nakon {to

Danas imaju dvoje dece,

NOLETOV ULAZAK U ISTORIJU GLEDAO SVETSKI XET SET KREM

U publici na Rolan Garosu holivudske zvezde i slavni sportisti

Nole je ovom pobedom uradio ne{to {to nijednom mu{karcu u tenisu nije uspelo, a wegov uspeh su iz publike gledale mnoge svetske zvezde. Ovaj istorijski trijumf Noleta iz publike su pratile mnogi xet set li~nosti sa A liste. Tu je bilo i holivudskih zvezda, kao i ~uvenih sportista.

Odmah uz Jelenu \okovi} sedeo je legendarni sportista Tom Brejdi, koji je ovih dana u centru pa`we po{to se pri~a kako se ne{to potencijalno de{ava izme|u wega i lepe manekenke Irine [ajk. Osim

novca da finansira skup put. Avioni su za nas bili svemirske letelice, nismo to mogli da priu{timo - prisetila se jednom prilikom Jelena \okovi} po~etaka wihove romanse.

wih tu su bili i glumci Hju Grant, Vudi Harelson i Xejk Xilenhol sa suprugama, kao i fudbaleri Zlatan Ibrahimovi} i Kilian Mbape. Grant je ina~e poznat kao navija~ \okovi}a i bodrio ga je svojevremeno i na Vimbldonu pre dve godine. Tu je bila i jedna od najlep{ih `ena sveta, manekenka Arijana Gutjerez, kao i francuski glumac i dobitnik oskara @an Di`arden. Predsednica Luj Viton kompanije Delfin Arno tako|e je bila tu, kao i ~uveni francuski teniser, Janik Noa i mnogi drugi.

sina Stefana (9) i }erku Taru (5). @ive na relaciji Monte Karlo-Beograd i trude se da isprate svaki Novakov turnir kao wegova najve}a podr{ka i motivacija.

Man~ester siti prvi put {ampion Evrope

Fudbaleri Man~ester sitija savladali su ekipu Intera 1:0 u finalu Lige {ampiona i uspeli su prvi put u svojoj istoriji da se domognu trofeja namewenog prvaku Evrope.

gre{aka u defanzivi.

Potrebno je ista}i veliku ulogu Xona Stonsa u finalu koji je pokrivao deo terena od {esnaesterca do {esnaesterca ~esto kvare}i igru protivniku.

Gvardiola: Umoran sam i zadovoqan, Liga {ampiona je kao bacawe nov~i}a

Umoran sam, miran i zadovoqan. Osvojiti Ligu {ampiona je tako te{ko, izjavio je menaxer Man~ester Sitija Pep Gvardiola posle pobede protiv Intera (1:0) u finalu elitnog takmi~ewa.

On je kona~no, u {estoj sezoni na klupi Sitija osvojio trofej koji je nedostajao klubu, ujedno i wegov tre}i trenerski, prvi posle odlaska iz Barselone.

Zvonimir Rale Ra{i}

26.12.1935.- 08.06.2023.

Fudbaleri Man~ester sitija osvojili su prvi put u svojoj istoriji Ligu {ampiona.

Trener tima Pep Gvardiola je osvojio prvi pehar namewen prvaku Evrope jo{ od 2011. godine i trijumfa sa Barselonom i drugi put u svojoj karijeri je doveo jedan klub do trostruke krune.

Posle Barselone i 2009. godine, {panski stru~wak je sa Sitijem osvojio trostruku krunu, po{to su „gra|ani” prethodno zavr{ili kao prvi u Premijer ligi i FA kupu.

Pored Milana, sada i Man~ester ima dva {ampiona Evrope.

Nema sumwe da su fudbaleri Sitija bili boqi rival u finalu Lige {ampiona od Intera. Bili su direktni sa loptom, izuzetno precizno su dodavali i bez velikih

Me|utim, za boqi rezultat Intera, ipak je nedostajalo dosta toga, a ponajvi{e boqa igra napada~a Romelua Lukakua, jer nema sumwe da je on bio najve}a prepreka da italijanski tim ostvari boqi ishod.

Prvi put je Belgijanac zasmetao saigra~u Dimarku u 70. minutu da do|e do izjedna~ewa, a drugi put u 89. minutu je sa pet metara proma{io gol, tj. pogodio golmana Edersona u nogu.

Inter je porazom zavr{io sezonu, a ujedno i neslavno okon~ao veliku nadu doma}eg fudbala, budu}i da su pre ekipe iz Milana i Roma i Fjorentina pora`eni u finalima Lige Evrope, odnosno Lige konferencija.

Man~ester siti je igrao napa-

„Rekao sam igra~ima na poluvremenu da budu strpqivi i da }e prilika do}i. Da bi se osvojila Liga {ampion potrebno je imati i sre}e. Ederson je branio, oni su proma{ivali, mogli su do izjedna~ewa. Ovo takmi~ewe je kao bacawe nov~i}a. Ipak, mi smo ga osvojili, bilo je zapisano me|u zvezdama”, istakao je Gvardiola, a prenose engleski mediji.

da~ki tokom ve}eg dela utakmice, stvarali su prilike, a ofanzivna igra isplatila se u 68. minutu kada je Rodri postigao efektan pogodak, dovoqan za titulu prvaka Evrope.

Siti je trijumfom nad Interom postao i 23. tim koji je osvojio Ligu {ampiona.

Ekipa Man~ester sitija zavr{ila je ovu sezonu u najelitnijem evropskom klupskom takmi~ewu bez poraza, ali i sa prvom titulom, najvrednijom u istoriji kluba.

Berluskonijeva fudbalska zaostav{tinaMilan postao gigant, Monca ~lan Serije A

Biv{i italijanski premijer Silvio Berluskoni, koji je pre-

minuo u 87. godini, bio je vlasnik fudbalskog kluba Milan od 1986. do 2017. godine. Italijanski mediji podse}aju da je Milan pod vladavinom Silvija Berluskonija `iveo zlatnu eru.

Milan je bio pet puta {ampion Evrope i osmostruki prvak Italije u periodu od 1986. do 2017. godine. U „roso-nerima” su igrali najboqi igra~i sveta i napravqen je svetski brend od kluba.

Berluskoni je aprila 2017. godine prodao Milan kineskoj kompaniji Luks za 740 miliona evra. On je 2018. godine kupio fudbalski klub Monca koji je pro{le godine po prvi put u istoriji izborio plasman u Seriju A.

Monca je ovu sezonu zavr{ila na 11. mestu na tabeli Serije A.

Posledwi pozdrav velikom sportskom velikanu i istaknutom ~lanu srpske zajednice u Australiji.

Po~ivaj u miru Bo`jem! Porodici iskreno sau~e{}e. Simo Turudija sa porodicom.

POSLEDWI POZDRAV POSLEDWI POZDRAV

Zvonimir Rale Ra{i}

26.12.1935.- 08.06.2023.

Redakcija Srpskog glasa sa tugom i `aqewem je primila vest o upokojewu legende srpskog fudbala. Tvoje ime }e ve~no ostati urezano u pam}ewu srpske sportske zajednice u Australiji. Neka ti je ve~an spomen!

Iskreno sau~e{}e porodici od redakcije i kolegijuma Srpskog glasa.

\OKOVI] SE VRATIO NA PRVO MESTO ATP LISTE

Novak \okovi} opet na vrhu i sunovrat Rafaela Nadala

Najboqi teniser svih vremena zapo~eo je 388. nedequ na ~elu teniskog karavana i ponovo „kosi sve pred sobom”.

\okovi} je u Parizu zaradio 1.640 bodova i trenutno je sa 7.595 poena lider ATP liste.

Iza srpskog asa je Karlos Alkaraz sa 7.175, a Danil Medvedev se nalazi na tre}oj poziciji sa 6.100 bodova.

U top 10 je vi|ena samo jo{ jedna promena, po{to je Karen Ha~anov „uleteo” na 10. mesto umesto Feliksa O`e-Alijasima. Kasper Rud je ostao ~etvrti, Stefanos Cicipas peti, Holger Rune je i daqe na {estom mestu, te slede Andrej Rubqov, Tejlor Fric i Janik Siner kao deveti igra~ sveta.

Pro{logodi{wi osvaja~ Rolan Garosa Rafael Nadal je izgubio 2.000 bodova, po{to zbog povrede nije u~estvovao na Otvorenom prvenstvu Francuske. [panac je u ovom trenutku 136. na ATP listi, jer je nazadovao za 121 mesto.

Srpski teniser Miomir Kecmanovi} je pao za dva mesta i trenutno je 39. igra~ sveta sa 985 poena, dok je Du{an Lajovi} napredovao za osam poizicija i sada je 45. sa 899 bodova. Laslo \ere je zadr`ao 60. mesto na ATP listi sa 810 bodova, dok je Filip Krajinovi} nazadovao za 12. pozicija i trenutno je 105. na ATP listi sa 581 poenom. Hamad Me|edovi} je napredovao za 10 pozicija i sada je 158. teniser sveta sa 366 bodova.

Istorija je ispisana u Parizu – Novak ubedqiv protiv Ruda za rekordnu 23. grend slem titulu u karijeri

Novak \okovi} u tri seta savladao Kaspera Ruda (7:6, 6:3, 7:5) i tako do{ao do rekordne 23. grend slem titule u karijeri, tre}e na Rolan Garosu. Srpski teniser postao prvi teniser koji je svaki od ~etiri velika trofeja osvajao bar po tri puta. \okovi} }e se od ponedeqka vratiti na prvo mesto ATP liste.

Novak je najboqi u istoriji, protiv Ruda osvojio 23. grend slem titulu u karijeri

Ubedqivim trijumfom protiv kaspera Ruda, Novak \okovi} je osvojio 23. grend slem titulu u karijeri, a tre}u na tere nima Rolan Garosa.

Novak je po ko zna koji put u karije ri pokazao da je najboqi u istoriji „belog sporta”, a sada to ima i napismeno - nijedan

Novak poslao poruku mladima:

UZMITE STVARI U SVOJE RUKE I OSTVARITE SNOVE

Novak \okovi} osvojio je 23. grend slem trofej u karijeri, a posle podizawa Kupa musketara zahvalio se porodici i timu na podr{ci. Nole je bio pun komplimenata na ra~un Kaspera Ruda, a na kraju je imao poruku za sve mlade qude {irom sveta.

„Ba{ poseban trenutak u mojoj karijeri. Mo`da je slu~ajno da sam osvojio 23. trofej ba{ ovde u Parizu. Ovaj turnir je uvek bio najte`i za mene, zato sam toliko emotivan. Mnogo se toga de{avalo na terenu i van wega. Po~astvovan sam {to sam ovde na posebnom terenu za tenis. Hvala vam na podr{ci”, rekao je Novak. Novak se zahvalio Rudu na lepim re~ima i uzvratio mu komplimentima

„Ti si jedna od najboqih osoba na Turu. Stvarno ose}am da u dana{wem svetu mnogo zna~i da zna{ da neko ima prave qudske vrednosti. Ti i tvoj tim, vi zaslu`ujete veliko po{tovawe i veliki aplauz zbog toga. @ao mi je zbog rezultata danas. Imao si neverovatnih par godina, jedan si od najkonstatnbijih na svetu u posledwe dve godine. @elim ti da pobe|uje{ protiv svih, osim protiv mene”, rekao je Novak sa osmehom.

Najboqi svetski teniser potom se zahvalio svojoj porodici i timu, koji mu pru`aju veliku podr{ku tokom godina.

„Moj tim, moja porodica, `ena, deca, bra}a koja nisu ovde… Mnogo vas volim. Znate kroz koliko smo neda}a pro{li i koliko umem da budem nezgodan. Hvala {to ste moja stena, {to ste moja podr{ka, stvarno vas cenim i volim”, emotivan je bio \okovi}.

Novak je za kraj imao i poruku za sve mlade qude {irom sveta

„Moja deca su ovde. Stalno se trudim da po{aqem neku poruku. Voleo bih da po{aqem poruku svakoj mladoj osobi, {ta god da voli{ u `ivotu... Imao sam 7 godina kada sam po`eleo da budem najboqi teniser. Budi {to jesi, ne zaboravi {ta je bilo u pro{losti. Uzmi stvari u svoje ruke i ostvari svoje snove”, zavr{io je Novak svoj govor, ispra}en aplauzima sa tribina stadiona „Filip [atrije”.

teniser u istoriji nije osvajao ~etiri najva`nija turnira koliko \okovi}.

Srpski teniser iza sebe je ostavio

Rafaela Nadala na 22. titule, a sada juri i apsolutni rekord - 24. grend slem trofeja koliko ima Margaret Kort.

Kasper Rud je odigrao dobar me~ na „{atrijeu”, ali sa druge strane mre`e imao je najboqeg svih vremena, pa wegov trud i talenat ovog puta nije do{ao do izra`aja.

Norve`anin je ve} na startu me~a napravio brejk, ali Novak se vratio i prvi set osvojio u taj-brejku.

Bio je to {esti 13. gem koji je srpski teniser dobio na ovom turniru, bez izgubqenog. Jedan brejk bio je dovoqan Novaku u drugom setu, koji je re{io u svoju korist 6:3.

Rud je poku{ao u tre}em setu da produ`i svoj boravak u finalu Rolan Garosa, ali je Novak sigurnom igrom ~ekao pravi trenutak za brejk, a on je do{ap u 11. gemu. Novak je tre}i put trijumfovao na Kupu musketara i tako postao prvi teniser u istoriji koji je u karijeri svaki od grend slem turnira osvajao bar po tri puta.

Istovremeno, \okovi} je obezbedio dovoqno bodova da se od ponedeqka vrati na prvo mesto ATP liste.

Rud je izgubio svoje tre}e grend slem finale, pro{le godine u finalu Pariza od wega je bio boqi Rafa Nadal, dok je u Wujorku trijumfovao Karlos Alkaraz.

Bila je ovo peta pobeda \okovi}a nad Rudom u isto toliko odigranih me|usobnih duela, a zanimqivo je da Norve`anin nije uspeo da osvoji ni set.

Novak je ujedno postao i najstariji {ampion u istoriji Rolan Garosa.

\okovi} je uvek ispred svih

Po~ev{i od 2008. godine kada je osvojio prvu grend slem titulu na Australijan openu, pa sve do istorijske, 23. u karijeri, na Rolan Garosu \okovi} kao da je poru~ivao qubiteqima tenisa, popularnim re~ima Miroslava Nikoli}a: „[to se radujete, ovo je sve normalno.”

\okovi} je qubiteqe tenisa navikao na uspeh i svaka wegova pobeda deluje uobi~ajenom, deluje kao da se podrazumeva trijumf, ne zato {to nema konkurenciju, ve} zbog toga {to je na ve}em nivou od protivnika, godinama unazad. \okovi} je qubiteqe tenisa navikao na uspeh i svaka wegova pobeda deluje uobi~ajenom, deluje kao da se podrazumeva trijumf, ne zato {to nema konkurenciju, ve} zbog toga {to je na ve}em nivou od protivnika, godinama unazad.

Novak \okovi} je osvajawem 23. grend slem titule postao najboqi na svetu koji je ikada igrao tenis i pored toga stao je me|u velikane u konkurenciji najboqeg sportiste ikada.

Ovaj uspeh bi verovatno do{ao i ranije da \okovi} nije deportovan iz Australije i da mu je dozvoqen ulazak u SAD. Tada su \okovi}a prakti~no fizi~ki spre~ili da sada ima tri grend slem titule vi{e.

No, nisu samo trofeji merilo kvaliteta, ve} i na~in igre pomno`en sa brojem godina, a u toj kategoriji \okovi} je neprikosnoven.

Trijumfom na Rolan Garosu srpski teniser postao je najstariji osvaja~ drugog grend slem turnira u sezoni.

U karijeri dugoj 20 godina, \okovi} je osvojio sve najvrednije turnire, izuzimaju}i zlatnu medaqu na Olimpijskim igrama. Za taj podvig izvesno je da }e imati jo{ jednu priliku u Parizu ve} slede}e godine.

Novak je primera radi po~eo seniorsku karijeru u godini ro|ewa Alkaraza, 2003, a igrao je sa tenise-

rima kao {to su Nikolaj Davidenko, Marat Safin ili Robin Soderlig koje [panac nije ni dobrano upamtio.

Tokom karijere otpratio je teniske legende kao {to su recimo Lejton Hjuit, Endi Rodik i Roxer Federer u zaslu`enu penziju, a sada mla|im kolegama Kasperu Rudu, Karlosu Alkarazu i Davidovi~u Fokini demonstrira ~asove tenisa.

To vremensko razdobqe u kome je \okovi} konstanta i uvek ispred svih, iskoristio je da se prilagodi tenisu, a zatim igru prilagodio sebi. S tim u vezi, ne bi bilo preterano kada bi se konstatovalo da je srpski teniser zauvek pro-

menio na~in igre u „belom sportu”.

Nezavisno od toga da li se nekome dopada \okovi}ev stil ili ne, ono {to se mora ista}i je ujedna~en nivo svih elemenata u wegovoj igri, po~ev{i od servisa do sme~a. Svaki udarac, pa ~ak i onaj koji zavr{i u mre`i ili autu, deluje besprekorno izveden.

Ipak, Novakovo najja~e oru`je ne dolazi iz igre. Pomisao cinika da ne mo`e daqe i vi{e od trenutnog, \okovi}a pomera napred unedogled. Deluje kao da u pobedni~kim momentima on gleda samo ko, {ta i kakav ciq je ispred wega.

Na osnovu dosada{wih rezultata, nema sumwe da }e se zaustaviti na ovom broju grend slem titula, jer Margaret Kort ima jedan trofej vi{e od srpskog tenisera.

\okovi} je po svemu sude}i neuhvatqiv, kad god bi neko pomislio da nema izlaza, on bi se Hudinijevski sna{ao i osloba|ao iz nemogu}ih situacija.

[ampionski se vratio na mesto odakle su ga deportovali, a po svemu sude}i otputova}e tamo gde su mu zabranili kako bi pokazao rasko{nu tenisku magiju kojom raspola`e.

THURSDAY l ^ETVRTAK 15. 6. 2023.

Denver {ampion NBA lige, Joki} najboqi igra~ finala

Ko{arka{i Denver nagetsa pobedili su Majami hits 94:88 (22:24, 22:27, 26:20, 24:18) u petom me~u finala NBA lige i tako prvi put postali {ampioni najja~eg ko{arka{kog takmi~ewa na planeti. Nagetsi su pobedili 4:1 u seriji.

Srpski ko{arka{ Nikola Joki} predvodio je Denver do istorijskog uspeha pred doma}om publikom. Joki} je stigao do dabl-dabl u~inka i bio najefikasniji igra~ na utakmici sa 28 poena, 16 skokova i 4 asistencije.

Po~etak utakmice obele`ili su fau lovi i veliki broj proma{enih {uteva. Majami je imao samo dva uba~ena {uta iz 14 poku{aja, dok je Denver vrlo brzo imao ~ak ~etiri izgubqene lopte. Joki} je u prvih deset minuta napravio ve} dva faula, dok su toliko imali i Gordon i Grin. Majami je posle prvih 12 minuta imao prednost, iako ni Ximi Batler koji je prva zvezda tima nije uspeo da postigne poene. Majami je nastavio da vodi i u drugoj deonici, dosu|eni su faulovi Gordonu

JOKI]: POSAO JE OBAVQEN, SADA MO@EMO KU]I

Srpski ko{arka{ Nikola Joki} progla{en je za najkorisnijeg igra~a velikog finala NBA lige.

Srpski centar ispisao je istoriju plejofa, u kome je postigao ukupno 600 poena, imao 269 skokova i 190 asistencija, a pro-

se~no je bele`io 30,8 poena, 13,5 skokova i osam asistencija. Joki} je tako|e najni`e rangirani pik na draftu koji je uspeo da postane MVP finala. Prethodno, Joki} je progla{en za MVP-ija u Zapadnoj konferenciji.

Nikola Joki} je posle osvajawa istorijske, prve NBA titule sa Deverom, dao veoma originalnu i kratku prvu izjavu. - Dobar je ose}aj, dobar, Posao je obavqen, mo`emo ku}i sada - rekao je Joki} na pitawe reporterke ESPN-a kako se ose}a posle velikog uspeha.

Nikola Joki} peti je srpski ko{arka{ sa NBA titulom, ali prvi sa MVP trofejom i sa glavnom ulogom u ekipi. Pre Joki}evog istorijskog uspeha sa Denverom, titule su osvajali Darko Mili~i} sa Detroitom (2004), Predrag Stojakovi} sa Dalasom (2011), Ogwen Kuzmi} sa Golden Stejtom (2015) i Nemawa Bjelica, tako|e sa Voriorsima, pro{le godine.

i Mareju, dok je na drugoj strani Dankan Robinson vezao pet poena i popeo prednost Hitsa na deset poena razlike. Na poluvremenu Majami je vodio 51:44, a Denver je delovao kao ekipa koja nema re{ewe u napadu. Trojke nikako nisu htele u ko{. Kona~no, probudio se u tre}oj deonici heroj Denvera, Nikola Joki} koji je ekipi vratio samopouzdawe i ritam. Srpski as poga|ao je kada niko nije mogao, upisivao je skok za skokom, a onda je Majkl Porter junior asistirao Xamalu Mareju za trojku koja je donela izjedna~ewe. Joki} je imao va`nu ulogu i u tim trenucima jer je ukrao loptu, dodao je Porteru koji je potom novom trojkom Nagetsima kona~no doneo prednost. Uprkos mnogo boqoj deonici, Denver i daqe nije mogao u potpunosti da ra~una na {ut, a Majami je vodio sa 71:70 pred posledqudeonicu utakmice.

Tada na scenu stupa Joki} sa svojim ~uvenim Sombor {aflom za prednost od 79:76, ali posebno neverovatnu stvar uradio je Brus Braun koji je u posledwem minutu utakmice presekao tri napada Majamija. Posle ko{a koji je dao, Kaldvel Poup je oti{ao na liniju za slobodna bacawa, a potom se Braun jo{ jednom odli~no namestio i dobio novu priliku da pove}a prednost sa linije za slobodna bacawa. Kada je na 15 sekundi do kraja oba puta bio precizan, Denver je imao pet poena prednosti, a Majami vi{e nije imao vremena.

Nikola Joki} progla{en je nakon utakmice za najboqeg igra~a finala NBA lige.

VU^I] ^ESTITAO JOKI]U: Beskrajno Vam hvala na tome {to ste proslavili Srbiju

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} ~estitao je najboqem ko{arka{u sveta Nikoli Joki}u na osvajawu titule u najja~oj ligi sveta i priznawu za najkorisnijeg igra~a.

„^estitam Vam na osvajawu {ampionskog prstena u najboqoj ko{arka{koj ligi na svetu. Beskrajno Vam hvala na tome {to ste proslavili Srbiju i {to ste doneli ogromnu radost na{em narodu. Sve to postigli ste zahvaquju}i te{kom i napornom radu. U ime gra|ana Srbije, `elim Vam jo{ mnogo velikih pobeda”, napisao je Aleksandar Vu~i}.

Nikola Joki} u zagrqaju brata

Nikola sa }erkicom i peharom za najboqeg igra~a finala