Srpski glas 29. jun

TEMA NEDEQE: PUTIN I POBUNA VAGNERA

36 sati koji su promenili Rusiju

AUSTRALIJA JE NOVI RAJ ZA ZDRAVSTVENE RADNIKE Nude im astronomske zarade i „vi{e dana za pla`u“

Srpska {kola „Vuk Karaxi}“ iz Melburna obele`ila Vidovdan

VIDOVDANSKA AKADEMIJA

U~enici srpske {kole uveli~ali hri{}anski praznik koji slavi srpsku istoriju i vekovnu borbu za slobodu

Melburn i Sidnej ponovo u samom vrhu najboqih gradova za `ivot na svetu

„LAKI KANTRI“U prvih 20 su i Adelejd, Pert i Brizbejn

SRBI U SVETU Srpkiwa student decenije u Francuskoj Samir, posledwi Srbin u Sudanu

Intervju nedeqe: ISTORI^AR MILO[ KOVI], UNIVERZITETSKI PROFESOR Neprijateq je iz Knina brzo stigao u Pri{tinu

Australija sprema novi paket vojne pomo}i Ukrajini

Australijska vlada obezbedi}e novi paket vojne pomo}i Ukrajini u vrednosti od 73,5 miliona dolara, ukqu~uju}i 70 vojnih vozila, izjavio je federalni premijer Australije Entoni Elbaneze. On je na brifingu za novinare u Kanberi rekao da najnoviji paket pomo}i Ukrajini nije podstaknut doga|ajima u Rusiji tokom vikenda.

Najnoviji paket vojne pomo}i ukqu~iva}e 28 M113 oklopnih vozila, 14 vozila za specijalna dejstva, 28 sredwih kamiona i 14 prikolica, precizirao je Elbaneze. U ciqu podr{ke ekonomije i trgovine Ukrajine, Australija }e produ`iti bescarinski re`im za uvezenu robu iz Ukrajine za jo{ 12 meseci, rekao je Elbaneze.

On je rekao da wegova vlada pozdravqa odluku visokog suda Australije da odbije prigovor Rusije da spre~i saveznu vladu da preuzme kontrolu nad zemqi{tem zakupqenim za izgradwu nove ruske ambasade u blizini zgrade parlamenta u Kanberi. „O~ekujemo da }e Ruska Federacija delovati u skladu sa sudskom presudom”, naveo je premijer.

Australija je 15. juna otkazala Rusiji zakup za izgradwu nove ambasade., pozivaju}i se na nacionalnu bezbednost. Kremq je saop{tio da taj potez Kanbere odra`ava wen antiruski stav.

Australija je jedna od zemaqa koja je uputila najve}u vojnu pomo} Ukrajini, a nisu ~lanice NATO. Australija je uvela sankcije prema oko 1.000 ruskih fizi~kih i pravnih lica.

Portparol ruskog ministarstva spoqnih poslova Marija Zaharova izjavila je da nedavni potez Australije, u vezi sa raskidawem ruskog zakupa za novu lokaciju ambasade u Kanberi, pokazuje da Australija zanemaruje po{tovawe zakona. „Dok su sklapale sporazum o re{avawu spora, vlasti u Australiji su istovremeno ~inile aktivne napore da izrade alternativni plan za zaplenu ruske diplomatske imovine”, rekla je Zaharova, ocewuju}i da je re~ o beskrupuloznom potezu.

VIDOVDANSKA DEKLARACIJA SRBA SA KIM:

Ujediweni smo u borbi za opstanak

Zbog krize i rizika po bezbednost, na severu Kosmeta bez tradicionalnog okupqawe za Vidovdan na Gazimestanu. Srbi sa Kosova i Metohije u Vidovdanskoj deklaraciji poru~uju da su ujediweni u borbi za opstanak. Nastavqeni mirni protesti, prevoznici sa srpskim tablicama i daqe ~ekaju na administrativnim prelazima.

U Vidovdanskoj deklaraciji Srbi sa KiM navode da }e biti ujediweni u borbi za ostanak i opstanak.

„Uo~i Vidovdana, kada se sve vidi, i kada svaka data re~ postaje zavet, mi Srbi i Srpkiwe sa severa Kosova i Metohije poru~ujemo da }emo, ukoliko se zulum nad na{im narodom nastavi, biti prinu|eni da odgovorimo svima onima koji nam `ele zlo, koji sawaju rat umesto mira, i bi}emo ujediweni u svojoj pravednoj borbi za ostanak i opstanak na ovim prostorima i odbrani na{ih domova i porodica”,a navodi se u jednoj od pet ta~aka Deklaracije.

U Deklaraciji se navodi da su Srbi sa KiM, od [trpca do Leposavi}a, vi{e od dve decenije, a posebno u proteklih nekoliko meseci, suo~eni sa nezapam}enim nasiqem koje, kako zbog motiva, tako i zbog na~ina kojim se sprovodi, ne mo`e da se nazove druga~ije nego fa{isti~kim.

„Od po~etka godine {estoro na{ih sunarodnika, me|u kojima i dvoje dece, raweno je u naletu etni~ke mr`we iz vatrenog oru`ja. Milun, Du{an, Nemawa, Dalibor, Uro{, Nenad stradaju

Osniva~: \or|e Marinkovi};

Vlasnik: @ivana Jovanovi};

Glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Published By PGP Publishing Pty Ltd.

Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100; Mob: 0401 818 663.

Veb sajt: www.srpskiglas.com.au

Email: info@srpskiglas.com.au

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi}, (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov, (Sidnej), Jelena Nedeqkovi}, Biqana Leti}, (Brizbejn), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi}, (Kanbera), Toplica Mileti}, (Adelejd), Mira Dragovi}, (Pert), Marko Lopu{ina, Zoran Vla{kovi}, (Srbija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

po pri{tinskim kazamatima, bez krivice, samo zato {to ne pristaju da srpsko ime na Kosovu i Metohiji nestane tiho i bez otpora. Srpska zemqa pradedovska konfiskuje se kako bi na{i tamni~ari na woj gradili svoje baze”, navodi se u tekstu.

Dodaje se da se srpske svetiwe skrnave kako bi se zatro svaki trag srpskog postojawa na ovim prostorima. „Na{e op{tine i gradove okupiraju sila i duge cevi, oni koji ni po dogovorima postignutim uz me|unarodno posredovawe i garancije, ovde nemaju {ta da tra`e. Pozivamo me|unarodnu zajednicu da preduzme odlu~uju}e korake u ciqu smirivawa tenzija, jer ovaj zulum vi{e trpeti ne mo`emo”, navodi se u jednoj od ta~aka Deklaracije.

U Deklaraciji se navodi i da se Srbi sa severa „boqe sutra utkali” u Zajednicu srpskih op{tina koju nam je garantovala i me|unarodna zajednica, da se 10 godina ~eka na pravo na `ivot dostojan

Bajden nazvao Sija diktatorom; Peking: Otvorena provokacija

Zvani~ni Peking odgovorio je na ocene predsednika SAD Xozefa Bajdena da je wegov kineski kolega „diktator”, rekav{i da su te primedbe „apsurdne i provokativne” nakon napora obe strane da smawe tenzije.

Bajden je izrekao svoj komentar na ra~un Si \inpinga samo dan nakon {to je ameri~ki dr`avni sekretar Entoni Blinken okon~ao posetu Pekingu u ciqu stabilizacije odnosa za koje Kina ka`e da su u najni`oj ta~ki od kada postoje formalni diplomatski odnosi.

Prisustvuju}i sve~anosti za prikupqawe sredstava u Kaliforniji, Bajden je rekao da je Si osramo}en kada je kineski {pijunski balon „oduvan” iznad vazdu{nog prostora SAD po~etkom ove godine.

„Velika sramota za diktatore, kada ne znaju znao {ta se dogodilo. (Balon) je ‚oduvan’ sa kursa“, dodao je Bajden.

Bajden je tako|e rekao da Kina „ima prave ekonomske te{ko}e“.

~oveka u 21. veku, na ostanak i opstanak na ovim prostorima.

Srbi navode da se obavezuju da }e svoju pravednu borbu za ostanak i opstanak na Kosovu i Metohiji nastaviti mudro i odgovorno, uvek ostavqaju}i razuman prostor za dijalog i kompromis.

„Zato poru~ujemo s ovoga mesta ~itavom svetu da `elimo da `ivimo u miru sa svojim kom{ijama Albancima i da gradimo zajedni~ku budu}nost na humanim i demokratskim temeqima, jer se nikada na tu|oj nesre}i ni~ija budu}nost nije gradila. @ive}i ovde i ne misle}i nikome zlo, zahtevamo pravo na `ivot i budu}nost, i ne}emo pristati da nam iko to pravo uskrati”, nagla{ava se u dokumentu pro~itanom povodom Vidovdana 2023.

Kako se nagla{ava, Srbi nikada i ni po koju cenu ne}e napustiti ono {to je po qudskom i bo`jem pravu „na{a zemqa” i dodaje da su spremni da podnesu i najve}e `rtve, „kakve mo`e podneti samo neko ko se bori za goli opstanak”.

Predsednik SAD je i ranije nazivao Kinu diktaturom i autokratijom, dodaju}i da „nijedan drugi svetski lider ne `eli da bude kao Si”.

Portparolka kineskog ministarstva spoqnih poslova rekla je da su Bajdenove re~i „krajwe apsurdne” i „neodgovorni”.

Mao Ning je istakla da su Bajdenovi komentari ozbiqno prekr{ili ~iwenice, diplomatski protokol i politi~ko dostojanstvo Kine i da je re~ o „otvorenoj politi~koj provokaciji“.

Premijer Australije Entoni Elbaneze

Veliki skup Srba u Severnoj Mitrovici

Stoltenbergu produ`avaju mandat tre}i put

Sada{wi {ef NATO verovatno }e ostati na funkciji i u narednih godinu dana

Mandat generalnom sekretaru NATO-a Jensu Stoltenbergu verovatno }e biti produ`en za jo{ godinu dana, tvrde ~etiri diplomate NATO-a za „Euraktiv”.

Stoltenberg, koji je na ~elu NATO-a od oktobra 2014. godine, trebalo bi da se povu~e ove jeseni, ali prema mi{qewu ovih zvani~nika {efovawe Alijansom bi}e mu produ`eno tre}i put.

„^ini se da nijedno od imena koja su kru`ila kao potencijalni naslednici – poput danske premijerke Mete Frederiksen, ministra odbrane Velike Britanije Bena Volasa ili {panskog premijera Pedra San~eza – do sada nije uspelo da dobije potpunu podr{ku me|u 31 ~lanicom NATO-a”, navodi „Euraktiv”.

Novi {ef NATO-a, ina~e, mora biti dogovoren konsenzusom nakon komplikovanog i tajnog procesa selekcije, a do nominacije dolazi tek kad se postigne politi~ki dogovor me|u ~lanicama, posebno onih iz kvarteta najve}ih saveznika - Francuske, Nema~ke, Britanije i SAD.

Volas je, ina~e, prvi koji se povukao iz trke, sugeri{u}i da bi Va{ington `eleo da Stoltenberg ostane.

S obzirom na to da bi Stoltenberg ostao na ovom poslu do 1. oktobra 2024. godine, ime slede}eg generalnog sekretara verovatno }e biti odlu~ivano u vreme kada }e se deliti najvi{i poslovi u EU, nakon slede}ih evropskih izbora zakazanih za jun slede}e godine.

To tako|e zna~i da bi novi {ef, u sedi{te NATO stigao samo nekoliko meseci pre nego {to se novi (ili stari) predsednik SAD useli u Belu ku}u.

Planeta je 2022. godine izgubila 4,1 milion hektara tropske {ume

Planeta Zemqa je 2022. godine izgubila 4,1 milion hektara tropske netaknute {ume, {to je povr{ina Holandije ili [vajcarske.

Prema analizi satelitskih podataka koje prikupqa platforma Global Forest Watch (GWF) ovog instituta sa sedi{tem u Va{ingtonu, svakih pet sekundi bila su oborena ili spaqena stabla na podru~ju povr{ine fudbalskog terena.

To je u odnosu na 2021. godinu 10 odsto vi{e izgubqene vegetacije koja je kqu~na za biodiverzitet i skladi{tewe ugqenika, prenosi Beta-AFP.

Najpogo|enija zemqa je Brazil, sa 43 odsto od ukupne uni{tene povr{ine, a slede Kongo (13 odsto) i Bolivija (devet odsto).

„Gubimo jedno od na{ih najefikasnijih oru|a za borbu protiv klimatskih promena, za za{titu biodiverziteta i podr{ku zdravqu i egzistenciji miliona qudi”, rekla je direktorka GWF Mikaela Vajs.

Tropske {ume uni{tene u 2022. godini oslobodile su 2,7 milijardi tona ugqen-dioksida, {to je ekvivalent godi{wim emisijama najnaseqenije zemqe na svetu Indije.

INDIJA O OBAMINOJ BRIZI ZA PRAVA MUSLIMANA:

Licemerno, bombardovali ste {est islamskih dr`ava

Indijski ministri su komentare biv{eg predsednika SAD da bi vlada premijera Narendre Modija trebalo da za{tititi prava indijskih muslimana nazvali licemerjem

Ministarka finansija Indije Nirmala Sitaraman ismejala je komentare biv{eg predsednika SAD Baraka Obame da bi vlada premijera Narendre Modija trebalo da {tititi prava mawinskih muslimana optu`uju}i ga da je licemeran, prenosi „Al Xazira”.

Tokom Modijeve dr`avne posete Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama pro{le nedeqe, Obama je za Si-En-En rekao da bi na sastanku sa predsednikom Amerike Xozefom Bajdenom vredelo pokrenuti pitawe „za{tite muslimanske mawine u Indiji sa ve}inskom hinduisti~kom populacijom”.

Obama je rekao da bez takve za{tite postoji „velika mogu}nost

da Indija u nekom trenutku po~ne da se raspada”.

Sitaraman je rekla da je {okirana {to je Obama izneo takve primedbe u trenutku u kom je Modi bio u poseti SAD s ciqem produbqivawa odnosa.

„Komentarisao je indijske muslimane… nakon {to je tokom svog predsedni{tva bombardovao ve}insko muslimanske dr`ave, od Sirije do Jemena”, rekla je Sitaraman na konferenciji za novinare.

Za{to bi iko slu{ao bilo kakve optu`be takvih qudi, upitala je ona.

„@elimo prijateqstvo sa SAD, ali dobijamo primedbe o verskim slobodama u Indiji. Tokom Obaminog mandata SAD su bombardovale {est muslimanskih zemaqa i na wih bacile vi{e od 26.000 bombi”, uzvratila je indijska ministarka biv{em predsedniku Amerike. Na Obamine optu`be osvrnuo se i ministar odbrane Indije Raxant Sing, navode}i da biv{i predsednik SAD treba da razmisli koliko je on sam muslimanskih zemaqa napao pre nego {to licemerno kritikuje Modija.

UN: Tr`i{te kokaina cveta, trgovina metamfetaminom u usponu

Najbr`i rast zabele`en je u zemqama u razvoju

Potra`wa i ponuda kokaina rastu {irom sveta, a trgovina metamfetaminom se {iri van uspostavqenih tr`i{ta, ukqu~uju}i i Avganistan, tradicionalnog proizvo|a~a heroina, gde se sada proizvodi i ta droga, navodi se u izve{taju Ujediwenih nacija.

Uzgoj i ukupna proizvodwa kokaina dostigli su rekordan nivo 2021. koja je posledwa godina za koju su dostupni podaci, a globalni broj korisnika kokaina, koji je te godine procewen na 22 miliona, stalno raste, navodi Kancelarija UN za droge i kriminal (UNODC) u svom godi{wem Svetskom izve{taju o drogama.

Zaplene kokaina su, me|utim,

rasle br`e od proizvodwe, {to je donekle „obuzdalo” ukupnu ponudu, navodi se u izve{taju koji prenosi Rojters.

„Svet trenutno do`ivqava produ`eni porast ponude i potra`we kokaina, koji se sada ose} a {irom planete i verovatno } e podsta}i razvoj novih tr`i{ta izvan tradicionalnih granica”, navodi se u izve{taju UNODC.

„Iako je globalno tr`i{te kokaina i daqe koncentrisano u Americi i zapadnoj i centralnoj Evropi (sa veoma visokom rasprostraweno{}u i u Australiji), u relativnom smislu izgleda da se najbr`i rast, iako zasnovan na veoma niskim po~etnim nivoima, de{ava u tr`i{tima u razvoju koja se nalaze u Africi, Aziji i Jugoisto~noj Evropi”, navodi se u saop{tewu.

Dok je skoro 90 odsto zaplewenog metamfetamina {irom sveta bilo u dva regiona – Isto~na i Jugoisto~na Azija i Severna Amerika – podaci o zapleni sugeri{u da su se ta tr`i{ta stabilizovala na visokom nivou, ali je trgovina pove}ana na drugim mestima, kao {to su Bliski istok i Zapadna Afrika, navodi se u izve{taju.

Dodaje se da izve{taji i zaplene metamfetamina proizvedenih u Avganistanu sugeri{u da se ekonomija droge mewa u toj zemqi, gde se proizvodi 80 odsto svetskog ilegalnog opijumskog maka, koji se koristi za pravqewe heroina.

„Ostaju pitawa u vezi sa vezama izme|u ilegalne proizvodwe heroina i metamfetamina (u Avganistanu) i da li }e se ta dva tr`i{ta razvijati paralelno ili }e jedno zameniti drugo”, dodaje se.

Министарка финансија Индије Нирмала Ситараман

PUTIN I POBUNA VAGNERA -

36 sati koji su promenili Rusiju

Kratkotrajna pobuna {efa

„Vagnera” Jevgenija Prigo`ina kulminacija je vi{emese~nog verbalnog sukoba sa ministrom odbrane Rusije Sergejom [ojguom. Penzionisani diplomata Vladimir Vere{ ka`e za RTS da je u subotwi doga|aj za Moskvu bio veoma neobi~an {to ilustruje i otkazivawe proslave mature koja je odr`ana i 1941. godine, po{to je nacisti~ka Nema~ka napala SSSR. Dopisnik Ve~erwih novosti iz Moskve Branko Vlahovi} isti~e da generali smatraju da se ne treba odre}i usluga vagnerovaca, ve} samo Prigo`ina. Istori~ar iz Londona Vukan Markovi}, koji je `iveo u Rusiji, smatra da iz cele situacije korist mo`e da izvu~e lider ^e~ena Ramzan Kadirov. [ta }e biti sa Prigo`inom, a {ta sa „Vagnerom”, da li deca, kako je rekao Staqin, ne mogu da budu odgovorna za postupke svojih roditeqa? Kakva politi~ka budu}nost ~eka Vladimira Putina, kakva Rusiju, a {ta mo`e da o~ekuje svet?

U subotu ujutru izgledalo je da je privatna vojska Jevgenija Prigo`ina krenula na Vladimira Putina. Mada ni Putin ni Prigo`in nijednom nisu pomenuli ime ovog drugog. Ruski predsednik govorio je o izdaji, o zabijawu no`a u le|a, obe}avao stroge kazne.

Vagnerovci su sru{ili letelice koje je ruska vojska poslala na wih, dr`ava je proglasila antiteroristi~ku akciju.

Putin je situaciju uporedio sa

1917. godinom. A onda je uve~e tog dana ruski predsednik Prigo`inu izgleda oprostio, dozvolio mu je da napusti zemqu i ode u Belorusiju. Moskva je saop{tila da niko od vagnerovaca ne}e odgovarati.

Ambasador u penziji Vladimir Vere{, dugogodi{wi na~elnik Odeqewa za analizu u Ministarstvu spoqnih poslova, ka`e da se prestonica Rusije nije suo~avala sa pretwom pobune jo{ od vremena Gorba~ova.

Neki, su navodi Vere{, tvrdili da su kopani i rovovi u Moskvi, ne{to {to se nije radilo od 1941. godine, a da vanrednog stawa nije bilo od 1991.

Vere{: Proslavu mature nije pomerio ni Vermaht

Za Moskvu su subotwi doga|aji bili veoma neobi~ni, smatra Vere{ i isti~e da su mali detaqi mogli da ka`u gra|anima da ne{to nije u redu.

Ukazuje na to da je decenijama u Rusiji bio obi~aj da se pretposledwe subote u junu odr`ava matursko ve~e, kao {to je bilo 1941. kada su mnogi maturanti odmah posle oti{li na front.

Ovog puta ~ak je i tzv. ~eli~na matura pomerena za verovatno nedequ dana, a ponedeqak je neradni dan, iako su sve druge mere ukinute, dodaje Vere{.

Najnoviju izjavu Prigo`ina da ciq „mar{a na Moskvu” nije bilo svrgavawe ruskog rukovodstva, Vere{ ocewuje da {ef „Vagnera” sada poku{ava da smiri loptu i da se u su{tini borio za status „Vagnera” i neke privilegije, ali da daqe gaji netrpeqivost prema [zojguu i Gerasimovu.

Smatra da je Vladimir Putin ve} dosta izgubio, budu}i da se rat mnogo odu`io.

Podse}a da je plan bio da se sve zavr{i za nekoliko dana, da

Zgodna lokacija u severnom predgra|u Melburna

Na{e usluge ukqu~uju:

l Briga o osobama sa posebnim potrebama gubitkom pam}ewa

l Produ`eni boravak (odmorite se od brige, dok o osobi o kojoj brinete brine neko drugi)

l Trajno i palijativno zbriwavawe

l Kvalitetnu post-akutnu

i dugotrajnu negu

l Izuzetne klini~ke usluge qudi kojima je zaista stalo, u okru`ewu koje promovi{e dobrobit

se osvoji Kijev i postavi proruska vlast, ali to, kako ka`e, vidimo da nije uspelo i pretvorilo se u rovovski rat:

„Ruski predsednik govorio je da ne}e ~ak anga`ovati ni vojnike na redovnom slu`ewu vojnog roka, a anga`ovani su i zatvorenici i ^e~eni.”

Pro{log septembra je sprovedena mobilizacija 300.000 qudi, anga`ovani su i borci „Vagnera”, koji se, prema Vere{u, o~igledno boqe snalaze na nekim delovima fronta od redovne vojske {to im je i podiglo cenu. Vlahovi}: Sukob Prigo`in–[ojgu traje jo{ od Sirije Dugogodi{wi dopisnik Ve~erwih novosti iz Moskve Branko Vlahovi} ka`e da veruje Prigo`inu kada ka`e da nije hteo da ru{i Putina. Napomiwe da sukob Prigo`ina i [ojgua datira jo{ od vremena operacija u Siriji.

Kako navodi, krajem pro{le nedeqe objavqeno je istra`ivawe po kome Putin ima podr{ku sa ne{to mawe od 80 odsto anketiranih, ~ime ocewuje da polo`aj ruskog predsednika u javonosti nije uzdrman.

Luka{enko je, prema Vlahovi}u, pregovarao sa Prigo`inom jer ga poznaje 20 godina. Pregovori nisu bili laki, ali je napravqen kompromis. Ve} su bila postavqena dva prstena odbrane oko Moskve, pa bi isti~e Vlahovi}, nesumwivo bilo vrlo mnogo poginulih i i{lo bi se na wegovu likvidaciju.

Smatra da je Prigo`inu u posledwem trenutku proradio instinkt samoodr`awa. Ocewuje da je anga`ovawe vagnerovaca bila gre{ka, iako su se pokazali na frontu.

Napomiwe da je sam Prigo`in bio osu|ivan zbog nasilni{tva i kra|e i proveo osam godina u zatvoru, a zbog sukoba sa [ojguom bio je spreman da izazove krivoproli}e.

Sa druge strane, navodi, u tim jedinicama „Vagnera” su penizonisani oficiri sa velikim iskustvom i da su se zato i pokazali u te{kim uli~nim borbama.

Prema re~ima Vlahovi}a, ve}ina ruskih generala smatra da bi bilo pogre{no da se dr`ava odrekne usluga boraca „Vagnera”, ve} samo Prigo`ina koga vide kao neura~unqivog.

Vlahovi} ka`e da je imao priliku da slu{a obra}awe {efa vagenrovaca u javnosti i da je re~ o ~oveku „primitivne svesti”. Svaka druga re~ mu je psovka. Podse}a me na neke borce na na{im prostorima dvedesetih, dodaje dopisnik Ve~erwih novosti iz Moskve.

Vere{ ukazuje na to da iako je Putin pretio te{kom odmazdom niko ni za {ta ne}e odgovarati i da je „svakako ispao slab”.

Putin je, podse}a, ve} prolazio kroz ve}e krize kao {to je potonu}e podmornice „Kursk”, teroristi~ke akcije ^e~ena, ali da je to bilo na po~etku wegove vlasti.

Napomiwe da je ruski predsednik dobio veliku podr{ku javnosti prilikom aneksije Krima, ali da je danas zavladao ose}aj da ni{ta nije sigurno.

Markovi}: Kadirovu raste cena

Istori~ar iz Londona Vukan Markovi} koji je odre|eno vreme `iveo u Rusiji smatra da je cela situacija vrlo lo{a po vlast u Moskvi i vojsku.

Faktor boraca Ramzana Kadirova i mogu}nost da se sukobe sa vagnerovcima, Markovi} vidi kao korist za {efa ^e~enije.

Prema wegovim re~ima, sukob Rusa i ^e~ena je bio izrazito brutalan, a sada je u su{tini to lojalnost ^e~ena prema Kadirovu koji odgovara direktno Putinu, vode}i svoju prakti~no privatnu dr`avu.

„Kako je pobe|en islamizam u ^e~eniji, Kadirov je dobio svoju privatnu dr`avu i obavezao se na pokornost direktno Putinu, koji je za wega ‚ba}u{ka’, glavna li~nost. ^e~enija je privatna dr`ava Kadirova, vlada {erijatski zakon, za prelazak u susedne savezne jediince Ingu{etiju i Dagestan prolazi se policijska kontrola. A Kadirovu u sada{wim okolnostima raste cena u slo`enim kavkaskim prilikama”, obja{wava Markovi}.

„Tu ne postoji sistemski odnos, samo je mr`wa gurnuta pod tepih”.

Opasnost od eskalacije rata i nuklearnih pretwi Nekada{wi diplomata smatra da slu~aj „Vagner” mo`e poja~ati eskalaciju rata budu}i da Kijev vidi odre|enu konfuziju u Moskvi, a sa druge strane Moskva `eli da poka`e da se ovo ne}e odraziti na prilike na frontu.

Nagla{ava da se u ruskoj javnosti sve vi{e govori o upotrebi nuklearnog oru`ja prema prvenstveno Zapadnoj Evropi.

„U ruskim medijima se pri~a da bi Moskva nuklearnim oru`jem mogla da odgovori i na konvencionalni napad sa Zapada. Na televiziji je prikazana mapa gde bi glavne mete bile Poqska i Velika Britanija, a potom Nema~ka i Brisel”, ka`e Vere{.

Istori~ar Markovi} ka`e da je za London sigurnije da Putin, nego Prigo`in bude na vlasti.

„Sad je narativ druga~iji, ipak je sigurnije za Zapad da nuklearni kofer ostane kod Putina, a ne da ga se do~epa neko kao Prigo`in. Zapadu je ipak stalo da je vlast u Rusiji stabilna, jer kad bi nepouzdaniji preuzeli taj kofer moglo bi do}i do katastrofe”, zakqu~uje Markovi}.

Prigo`inov mar{ na Moskvu zaustavqen je u Minsku

Vagner se povukao, ali vagnerizam nije, smatra novinar i biv{i diplomata Dragan Biseni}

Neo~ekivani rasplet u smirivawu ju~era{we pobune Jevgenija Prigo`ina i wegove pla}eni~ke grupe Vagner omogu}io je predsednik Belorusije Aleksandar Luka{enko. On je odigrao kqu~nu ulogu u zaustavqawu krize pre nego {to bi ona dostigla kulminaciju u najverovatnijem oru`anom sukobu ruske vojske i Vagnera sa obostrano velikim `rtvama. Bila bi to ta~ka posle koje ne bi bilo povratka i koja bi pokrenula buran kovitlac doga|aja u ~ijim talasima bi bila dovedena u pitawe i sama Rusija. Vagner se povukao, ali vagnerizam nije. Wegove note odzvawaju ne samo ruskim polo`ajima na frontu, nego i ruskim gradovima.

Plamen „Vagnerove” pobune trajao je ta~no 24 ~asa. Taman toliko koliko je potrebno da ne eskalira u nacionalnu katastrofu za Rusiju, kako se to ~inilo

na po~etku pobune besprekorno obu~enih i naoru`anih pla}enika koje vodi Jevgenij Prigo`in. Prigo`in je posle dramati~nih akcija svoje grupe, jutarweg zau-

Putin: Vojnicima Vagnera trebalo vremena da se predomisle, odlukama sam izbegao krvoproli}e

Oru`ani prevrat koji je poku{an tokom vikenda svakako bi bio ugu{en, saop{tio je predsednik Rusije Vladimir Putin u svom televizijskom obra}awu javnosti.

„Oru`ani prevrat bi u svakom slu~aju bio ugu{en. Organizatori prevrata, bez obzira na gubitak adekvatnosti, nisu mogli to da ne shvate”, rekao je predsednik Rusije.

U POBUNI „VAGNERA” POGINULO JE 15 RUSA –OBORENO [EST HELIKOPTERA I KOMANDNI AVION, NASTRADALO JE 13 VAZDUHOPLOVACA

Tokom pobune „Vagner grupe”, pripadnici te privatne vojne kompanije su oborili {est helikoptera i jedan avion ratnog vazduhoplovstva Rusije. Tada je poginulo 13 pilota i ~lanova posade. Ta~nije, nastradala su tri vazduhoplovca u oborenim helikopterima i deset ~lanova posade Iqu{ina Il-22. Po tipovima letelica, oboren je jedan helikopter Mi-35, jedan Ka-52, tri helikoptera Mi-8 za elektronska dejstva, jedan transportni Mi-8 i avion Il22 koji je slu`io kao komandni centar. Sve letelice su oborene du` autoputa koji od Rostova na Donu vodi ka Vorowe`u i daqe Moskvi. Tim pravcem se kretao konvoj sa pripadnicima Vagner grupe, koji su krenuli ka glavnom gradu Rusije. Kako se saznaje, oborenim avionima nisu upu}ena upozorewa pre otvarawe vatre. Tokom pobune su u razmeni vatre sa pripadnicima regularnih oru`anih snaga Rusije, poginula dva pripadnika „Vagner grupe”.

zimawa milionskog grada Rostov na Donu i zapo~etog mar{a prema Moskvi naredio svojim borcima koji su ju~e u konvoju napredovali ka ruskoj prestonici, da se okrenu i vrate u svoje baze kako bi se izbeglo „prolivawe ruske krvi“. Prethodno je rekao da je „mar{em za pravdu“ Vagner nameravao da ukloni korumpirane i nesposobne ruske komandante, koje je okrivio za neuspeh u ratu u Ukrajini. Ovako neo~ekivani ra-

splet omogu}io je predsednik Belorusije Aleksandar Luka{enko. On je, kao „osoba sa strane”, odigrao kqu~nu ulogu u zaustavqawu krize pre nego {to bi ona dostigla kulminaciju u najverovatnijem oru`anom sukobu ruske vojske i „Vagnera” sa obostrano velikim `rtvama. Bila bi to ta~ka posle koje ne bi bilo povratka i koja bi pokrenula buran kovitlac doga|aja u ~ijim talasima bi bila dovedena u pitawe i sama Rusija.

„Dragi prijateqi! Danas se jo{ jednom obra}am svim gra|anima Rusije. Zahvaqujem vam na istrajnosti, solidarnosti i patriotizmu. Ova gra|anska solidarnost pokazala je da je svaka ucena, poku{aji da se pokrenu unutra{wa previrawa osu|eni na propast”, rekao je {ef dr`ave.

Javne organizacije, verske konfesije, vode}e politi~ke partije i, fakti~ki, ~itavo rusko dru{tvo zauzeli su ~vrst stav u podr{ku ustavnom poretku u poku{aju prevrata 24. juna, rekao je Putin.

„Fakti~ki se celo rusko dru{tvo ujedinilo i okupilo oko glavnog – odgovornosti za sudbinu otaxbine”, ocenio je ruski lider.

„Od samog po~etka doga|aja, na osnovu mojih direktnih naloga preduzimani su koraci kako bi se izbeglo ve}e prolivawe krvi”, objasnio je ruski lider.

On je dodao da je vojnicima grupe „Vagner” trebalo vremena da se predomisle.

Putin je istakao da su organizatori pobune poku{ali da borce i komandire grupe „Vagner” iskoriste.

„Znali smo i znamo da su ogromna ve}ina boraca i komandanata grupe ‘Vagner’ tako|e ruske patriote, koje su odane svome narodu i dr`avi. Oni su dokazali svoju hrabrost na bojnom poqu, osloba|aju}i Donbas i Novorusiju. Wih su poku{ali naslepo da iskoriste protiv svoje bra}e po oru`ju, sa kojima su se zajedno borili za zemqu i wenu budu}nost”, poru~io je Putin.

Putin je zahvalio vojnicima, slu`benicima organa reda i specijalnih slu`bi, kao i herojima-pilotima, koji su stali na put pobuwenicima.

„Ostali ste verni du`nosti, zakletvi i svom narodu. Hrabrost i samopo`rtvovanost palih heroja-pilota spasili su Rusiju tragi~nih razornih posledica”, istakao je predsednik, prenosi Sputwik.

Putin je izrazio zahvalnost i predsedniku Belorusije na doprinosu u re{avawu situacije sa poku{ajem prevrata u Rusiji.

Селфи са Јевгенијем Пригожином у Ростову на Дону, 24. јуна 2023.

Bajden: SAD i NATO nemaju ni{ta sa jednodnevnom pobunom u Rusiji

VA[INGTON – Ameri~ki

predsednik Xozef Bajden izjavio je da SAD i NATO nisu bili ume{ani u kratkotrajnu pobunu paravojne grupe „Vagner” u Rusiji.

On je, u prvom reagovawu na pobunu, rekao da je „prerano” proceniti kakav }e uticaj ona imati na rat u Ukrajini, pre nosi AP.

„Jasno smo stavili do znawa da nismo ume{a ni. Nismo imali ni{ta sa tim. Ovo je bio deo borbe unutar ruskog sistema”, rekao je Bajden, dodav{i da su saveznici radili na tome da ne daju „nikakav izgovor” da se za pobunu okrivi Zapad.

Predsednik SAD je naveo da je imao duga~ak razgovor sa ukrajinskim kolegom Volodimirom Zelenskim, kao i da }e se mo`da ponovo ~uti sa wim

kasnije u toku dana.

„Rekao sam mu da }e, bez obzira na ono {to se desilo u Rusiji, Sjediwene Dr`ave nastaviti da podr`avaju odbranu Ukrajine, wen suverenitet i teritorijalni integritet”, rekao je Bajden.

Tramp uve}ao prednost nad Desantisom unutar Republikanske stranke

Biv{i predsednik SAD Donald Tramp jo{ je popularniji me|u republikanskim glasa~ima kada je

re~ o izboru kandidata te stranke za predsedni~ke izbore 2024. godine, navodi se u danas objavqenoj

IZBORI U GR^KOJ

anketi En-Bi-Si wuza

Kako se navodi u tom istra`ivawu, 51 odsto glasa~a Republikanske stranke bi izabralo Trampa za kandidata, dok bi za guvernera Floride Rona Desantisa glasalo 22 odsto.

To je pove}awe od pet odsto za Trampa, a smawewe za devet odsto za Desantisa u odnosu na En-Bi-Sijevu anketu od aprila.

Anketa je sprovedena u periodu izme|u 16. i 20. juna, nedequ dana nakon objavqivawa optu`nice protiv Trampa da je lo{e rukovao poverqivim dokumentima koji su otkriveni pro{le godine u wegovoj rezideniciji na Floridi, Mar-a-Lagu.

Ubedqiva pobeda Micotakisa

Siriza ponovo izgubila, neo~ekivani uspon krajwe desni~arske nove partije

Spartanci

Atina – Kirijakos Micotakis je pobedio na izborima i prema prvim rezultatima sa 40,5 odsto glasova ponovo dobio poverewe Grka i novu {ansu da u nerednih ~etiri godine sa jakom, autonomnom vladom, nastavi zapo~ete programe, ispuni obe}awa koja zemqi treba da garantuju stabilnost, sigurnost i boqe uslove `ivota. Siriza je ponovo pretrpela poraz osvojiv{i oko 18 od-

sto

tre}e mesto. Slika je mawe-vi{e ista u odnosu na pre mesec dana uz mali porast popularnosti.

Najve}e iznena|ewe ovih izbora je ulazak u parlament krajwe desni~arske partije Spartanci, koja se na politi~koj sceni pojavila ovih nedeqa i po broju osvojenih glasova ostavila iza sebe partiju Elenski izbor, koja je bila vode}a na krajwe desnom krilu. Prema do sada prebrojanim glasovima, izgleda da partija Jania Varufakis MeRa25 ne ulazi u novi parlament, mada samo nekoliko procenata mo`e da promeni situaciju u wenu korist.

Ove izbore koji su odr`ani u letwe, za Grke neuobi~ajeno vre-

me, imali su i svoje zanimqive momente. Na birali{ta su ve} u ranim jutarwim satima, ne{to posle {est sati dok su glasa~ka mesta jo{ bila zatvorena, stizali mladi... Pravo iz no}nog provoda, tek {to su se zatvorili klubovi. Me{tani brdovite Evinohorije u Navpaktiji do{li su rano ujutru u no{wama i sa bubwevima, odmah posle tradicionalnog seoskog slavqa koje se u toj oblasti odr`ava jo{ od gr~ke revolucije. Gr~ki {ampion u karateu Levteris Davaris je postao glavna zvezda izbora – na svoje bira~ko mesto u Pirgosu na Peloponezu stigao je ja{u}i na kowu.

glasova, {to je duplo mawe u odnosu na Novu demokratiju. PA-

SOK – Kinal partija je sa 13 procenata zauzela tradicionalno

DR MILO[ KOVI],

UGLEDNI SRPSKI ISTORI^AR I UNIVERZITETSKI PROFESOR Kocka

na opstanak

Oni koji su mislili da }e izdajom Krajine Republika Srpska i Srbija biti sa~uvane, brzo su shvatili svoje zablude. Neprijateq je iz Knina stigao u Pri{tinu, ka`e Dr Milo{ Kovi} u intervjuu za beogradski „Pe~at“

Teror koji sada trpi srpski narod na severu Kosova direktna je posledica raspu{tawa tamo{wih organa na{e vlasti. Pre 2012, kako to re~e Mitra Reqi}, samo ptice su mogle da prelete most na Ibru u Kosovskoj Mitrovici – ka`e u razgovoru za beogradski „Pe~at“ istori~ar Milo{ Kovi}.

n O~uvawe teritorijalnog integriteta odavno je u javnom diskursu ustupilo mesto politi~ki korektnoj „brizi za Srbe na Kosovu i Metohiji“. Gde se u ovom trenutku, usled sveop{teg terora koji se sprovodi nad Srbima, ogleda ta briga?

- Odbrana Kosova i Metohije zna~i odbranu Srbije, wenih dr`avnih granica, wene teritorije, stanovnika i, {to je su{tinski najva`nije, svetiwa. Kada je o tome re~, svako popu{tawe zna~i stavqawe na kocku opstanka na{e zemqe. O odbrani svetiwa, stanovni{tva, granica i teritorija se prosto, u ure|enim zemqama, ne raspravqa. Zvani~ni Beograd je prvo Briselskim sporazumom raspustio sudstvo, policiju i Civilnu za{titu na severu Kosova, potom je u{ao u pregovore o „razgrani~ewu“ Srbije s „Velikom Albanijom“ na Kosovu i Metohiji, u stvari o „korekciji granica“ Srbije i „Kosova“ kako nam je to objasnio Ha{im Ta~i, da bi se danas, po{to nije dobio ~ak ni to, wegova kosovska politika na{la u rasulu, sa svim posledicama koje to donosi za na{ narod na Kosovu i Metohiji. Poruke o spremnosti na cewkawe sopstvenim teritorijama, NATO i wihovi albanski {ti}enici shvatili su kao znak potpunog amaterizma na{ih vlasti i kao signal slabosti. Poruke o „brizi za Srbe na KiM“, umesto o teritorijalnom integritetu na{e zemqe, samo su dodatna potvrda nedr`avni~kog stava Beograda. Hteo bih da budem sasvim jasan – izvor svih na{ih nevoqa na Kosovu i Metohiji su NATO, SAD, EU i albanski {ovinisti. Ali o~ajno stawe u kome se sada nalazimo posledica je politike na{ih vlasti.

n O Kosovu i Metohiji vrlo `u~no se debatuje u Skup{tini Srbije, ali na velikim protestima „Srbija protiv nasiqa“ nema re~i o o~uvawu na{e ju`ne pokrajine. Kakav se zakqu~ak name}e?

- Imam puno razumevawe za o~aj i ogor~ewe svojih sugra|ana. Ne mo`emo da nastavimo kao da se ni{ta nije dogodilo. Podr`avam zahteve da agresija u na{em javnom `ivotu kona~no prestane. Medijsko lin~ovawe politi~kih protivnika potpuno je neprihvatqivo. Za stvarawe takve atmosfere najodgovornije su na{e sada{we vlasti. Ali primitivizam i agresija vladaju i u tzv. opozicionim medijima. Wihov odnos prema kqu~nim pitawima, a Kosovo i Metohija su samo jedno od wih, ne razlikuje se od onoga {to vidimo u medijima pod kontrolom vlasti. I u vlasti i u opoziciji sre}emo istu, privilegovanu, amerikanizovanu klasu. Pogledajte wihove objave na tviteru – to je carstvo agresije. Beogradski de~ak-ubica, po tome {ta je gledao i sa ~im se identifikovao, bio je amerikanizovan i nije bio gledalac Pinka i Hepija. Za ubistva u okolini Mladenovca odgovorni su organi vlasti, jer ubica je na vreme mogao da bude prepoznat i zaustavqen, ali ova vrsta zlo~ina stigla je do nas iz SAD. Zahtevima protesta to se prikriva. Mi smo u stawu duboke moralne bolesti, svi to ose}amo, ali lekovi koji nam se nude ne}e nas izle~iti. Pre}utkivawe zlo~ina na Kosovu i Metohiji budi, zaista, sumwu. U danu kada je preko pedeset Srba u Zve~anu raweno, Beograd se ni pomerio nije. Kada su Srpska omladina za Kosmet i Pokret za odbranu Kosova i Metohije blokirali auto-put kod Autokomande, zahtevaju}i prestanak nasiqa nad Srbima na Kosovu i Metohiji, mediji pod kontrolom vlasti su nas pre}utali, dok su mediji koji podr`avaju proteste „Srbija protiv nasiqa“, neki tamo{wi govornici, kao i neki „patrioti“ koji u tim protestima u~estvuju, osuli paqbu po nama. Kada smo protestovali pred nema~kom am-

basadom, to se dodatno poja~alo (naravno, odatle smo oti{li pred Predsedni{tvo). Poruka je jasna – oni koji u ovom trenutku vode proteste „Srbija protiv nasiqa“ ne `ele bilo kakvo pomiwawe KiM na na{im ulicama. Je li }utawe znak odobravawa?

Zna~i li to da oni podr`avaju zlo~ine nad Srbima na KiM i politiku NATO-a prema na{oj zemqi? Ponavqam, ne govorim o desetinama hiqada svojih ogor~enih sugra|ana nego o onima koji bi da ih iskoriste za svoje ciqeve.

n Koja je cena nema~ko-francuskog predloga?

- Ova vlast odavno se odrekla Kosova i Metohije. To je bilo najavqeno Briselskim sporazumom 2013. Oni koji su mo`da i mislili da je ~ak i to bio poku{aj da se dobije u vremenu, izgubili su svako pravo na iluzije posle javnih, defetisti~kih poruka, po~ev{i od 2017, o tome kako na Kosovu i Metohiji „nemamo ni{ta“ i kako se treba „razgrani~avati“. Nema~ko-francuski ultimatum je samo ogoqen dokaz potpune kapitulacije. On je usmeno prihva}en i to je, kako tvrde u SAD i EU, ali i na{i vode}i pravnici, dovoqno da se smatra usvojenim. Sve {to na{e vlasti od tada preduzimaju na wegovoj primeni to dodatno potvr|uje.

n Upozoravali ste na scenarije koje sada pratimo na KiM. Da li se povla~ewe potpisa sa svih prethodno potpisanih sporazuma name}e kao jedino re{ewe za izlazak iz ove situacije?

Odbrana Kosova i Metohije zna~i odbranu

Srbije, wenih dr`avnih

granica, wene teritorije, stanovnika i, {to je su{tinski najva`nije, svetiwa. Kada je o tome

re~, svako popu{tawe zna~i stavqawe na kocku opstanka na{e zemqe

- To {to moji prijateqi i ja iz Pokreta za odbranu Kosova i Metohije odavno govorimo o tome da }e se ovo dogoditi za nas nije nikakva uteha. Vi{e bih voleo da nismo bili u pravu. Briselski sporazum je, zbog nesprovo|ewa od strane Pri{tine, odavno mrtav, ali odavde se jo{ insistira na ZSO, koja je, sama po sebi, najjasniji znak kapitulacije Beograda. Ceo niz sporazuma mora biti preispitan i svuda gde je to pravno ili na terenu mogu}e – poni{ten.

n Kakvu poruku Beograd {aqe dono{ewem odluke o u~e{}u Srbije u zajedni~kim vojnim manevrima s NATO trupama, a kakvu SAD izborom Vidovdana za dan odr`avawa vojnih ve`bi?

- Sve su to jasni znaci o tome ko upravqa Srbijom. Kristoferu Hilu i wegovim pretpostavqenima potrebno je da nas ~ak i na ovako simboli~an na~in ponize. Takvu poruku je, vojnim manevrima i posetom Franca Ferdinanda Sarajevu na Vidovdan, Srbima 1914. poslala i Austrougarska. Svi znamo kako se to po wu zavr{ilo. Cela istorija je, u stvari, pri~a o takvim preokretima i iznena|ewima. O tome }emo slobodno i bez ikakvih zazora govoriti na protestu koji Pokret za odbranu Kosova i Metohije organizuje na Vidovdan u Beogradu. Mi ne}emo }utati i u~ini}emo sve {to je u okviru zakona i na{ih mo}i da spre~imo najgore. n Kakvo je raspolo`ewe me|u Srbima na Kosovu i Metohiji?

- Vlada op{te ogor~ewe zbog ose}awa napu{tenosti od strane zvani~nog Beograda i neverica zbog toga {to desetine hiqada Beogra|ana protestuju bez pomiwawa nasiqa nad svojim sugra|anima na Kosovu i Metohiji. Zato je va`no da im upu}ujemo stalne i jasne poruke o tome da smo jedan narod iste sudbine, kao i da smo ovde, u Beogradu, potpuno svesni svoje du`nosti da ih za{titimo i da branimo otaxbinu. Ova zemqa je na{a, gradili su je i za wu ginuli na{i ~ukundedovi, pradedovi, dedovi i o~evi i ona je starija od bilo kog trenutnog srpskog vlastodr{ca, ameri~kog, britanskog ili evrounijskog ambasadora, pa i od SAD, EU i sli~nih silnika oro~enog trajawa. Mi jesmo narod koji je ru{io carstva. To je istorijska ~iwenica.

Bawaluka `eli da spre~i sprovo|ewe

odluka

Ustavnog suda BiH;

Dodik: Taj sud je antidejtonski

Ponovo zao{travawe odnosa izme|u Bawaluke i Sarajeva: Povod je sednica Skup{tine Republike Srpske na kojoj }e se raspravqati o predlogu Zakona o ne primjewivawu odluka Ustavnog suda Bosne i Hercegovine. Sud je antiustavan, antidejton ski i preglasavawem uru{ava Srpsku, ka`u u Bawaluci.

Ukoliko Zakon bude izglasan, vi{e se ne}e sprovoditi odluke Ustavnog suda BiH. Zakon u Skup{tinu ide po hitnoj proceduri, a stupi}e na snagu dva dana nakon usvajawa.

„Ukoliko se usvoji prijedlog Zakona o neprimjewivawu odluka Ustavnog suda BiH po hitnom postupku, onda Ustavni sud BiH ne}e mo}i da poni{tava odluke koje donesemo mi u Skup{tini, posebno one odluke o imovini“, istakao je predsednik Narodne skup{tine Republike Srpske Nenad Stevandi}.

U Bawaluci ka`u da ni po koju cenu ne}e dozvoliti da se imovina Srpske kwi`i kao vlasni{tvo BiH. Skup{tinu su sazvali nakon odluke Ustavnog suda BiH da im za sazivawe sednica i odlu~ivawe nisu ni potrebne sudije iz reda srpskog naroda. „RS }e adekvatno da odgovori. Samo naivni mi-

PE^EWE SA RA @ WA

JELA PO NARUXBI

PH 0430 732 284

SHOP 4/346 MAIN ROAD WEST ST ALBANS

PRASETINA SA RA@WA JAGWETINA SA RA@WA

sle da mi povla~imo ishitrene poteze. BiH }e se morati vratiti u Dejtonski okvir sa malom modifikacijom koju }e svi morati prihvatiti ili je ne}e biti”, poru~io je predsednik RS Milorad Dodik. Dok poslanici vladaju}e koalicije jasno poru~uju da }e podr`ati zakon, u opoziciji za sada samo da }e biti na sednici.

Igor Crnadak iz PDP-a obja{wava da su bili suzdr`ani jer jo{ nisu videli zakon. Srpska predla`e dono{ewe Zakona o Ustavnom sudu BiH bez stranih sudija: Trojica iz Srpske, {est iz Federacije. U odlu~ivawu mora da bude bar jedan glas sudija iz reda srpskog, hrvatskog i bo{wa~kog naroda. A sve do tada, odluke Ustavnog suda BiH u Srpskoj se ne}e sprovoditi.

SA [VERCOVANIM SVIWAMA STIGLA I AFRI^KA KUGA

U Semberiji zvani~no potvr|en opasni virus

Virus afri~ke kuge kod sviwa zvani~no je potvr|en u devet doma}instva u Semberiji, ali sumwa se da je broj gazdinstava gde se pojavila bolest znatno ve}i. Na terenu se ~e{qa-

dogodi na sto~nom fondu u doma} instvima tokom trajawa zaraze nadoknaditi Ministarstvo poqoprivrede. - Svi koji ne budu prijavili slu~ajeve zaraze ili na druge na~ine doprinesu {irewu

JELA SA RO [ TIQA

BAWALU^ANKA AN\ELA GAJI] IZABRANA ZA MIS BOSNE I HERCEGOVINE

bolest nije opasna po qude ali zato uni{tava sto~ni fond. Na desetine hiqada sviwa se nalaze u krugu gde se pojavila afri~ka kuga u Semberiji. Ova bolest je opasna i te{ko je se sa wom izboriti ako se ne radi kako treba. [paniji je trebalo 20 godina da iskoreni afri~ku kugu kod stoke. Kina je nedavno izdvojila 100 milijardi dolara za suzbijawe ovog virusa.

On ka`e da je afri~ka kuga do{la u Srpsku prvi put i to preko nelegalnoog uvoza sviwa.

ju i ostali uzgajiva~i kako bi se sva `ari{ta stavila {to pre pod kontrolu.

Na sednici Lokalnog kriznog centra u Bijeqini za kontrolu afri~ke kuge sviwa, na kojem su u~estvovali i predstavnici Ministarstva poqoprivrede, utvr|ene su mere koje treba da suzbiju ovu zaraznu bolest. U Bijeqini je zabraweno i odr`avawe sajmova, izlo`bi i sto~nih pijaca. Tako|e, navode da }e svaku {tetu koja se

afri~ke kuge sviwa snosi}e krivi~nu odgovornost - upozorili su iz kriznog {taba.

Pojava afri~ke kuge kod sviwa ima}e velike posledice po doma}u proizvodwu, ali i na buxete sto~ara, ka`e za „Novosti” Mi{o Maq~i}, predsednik Udru`ewa uzgajiva~a sviwa RS.

- Na`alost, nije se reagovalo na vreme. Odgovornost ide na lokalne veterinare pre svega jer su morali upozoriti na pojavu bolesti - isti~e Maq~i}. - Ova

- Pre nekih mesec ili dva uputio sam dopis na adrese devet institucija u RS i BiH da se stane u kraj nelegalnom uvozu sviwa iz inostranstva jer postoji mogu}nost od najgoreg scenarija. Niko se nije udostojio ni da odgovori. Sad kad imamo afri~ku kugu svi su odjednom pametni. Imamo informacije da se ~itavu godinu nelegalno uvozi prasad u Srpsku, ali nije bilo reakcije na suzbijawe ovog problema - ka`e Maq~i}.

Prema wegovim re~ima sad je pitawe koliko se mo`e zaustaviti virus ako ne bude konkretne akcije da se eutanazira sva stoka koja je bolesna i da se sto~arima nadoknadi {teta.

Krunu najlep{e devojke u BiH ponela je Srpkiwa An|ela Gaji} iz Bawaluke, koja se u finalu takmi~ila sa jo{ 20 devojaka iz BiH. Prva pratiqa Mis BiH za ovu godinu je An|ela Joksimovi} iz Trebiwa, a druga pratiqa je Anisa Obad iz Mostara. Pobednica Mis BiH predstavqa}e BiH na izboru za Mis

Sveta u decembru 2023. godine u Wu Delhiju u Indiji. U finalu ovogodi{weg izbora za Mis

Sveta takmi~ila se 21 devojka iz cele BiH. Takmi~ewe Mis BiH 2023. odr`ano je u Bosanskom kulturnom centru u Tuzli.

USIJANA POLITI^KA ATMOSFERA U CRNOJ GORI

Otvorilo se pitawe da li Va{ington kreira novu izvr{nu vlast

Izjava ameri~ke ambasadorke u Crnoj Gori Xudi Rajzing Rajnke da SAD kao partnera ne vide koaliciju „Za budu}nost Crne Gore, o~ekuju}i {to br`e formirawe Vlade Crne Gore,

de mewaju. Krivokapi}, Dritan, Spaji}, Vuk{i}, birani su samo po jednom kriterijumu - ko je spreman da za novac ne dira {verc cigareta i kokaina - kazao je lider PzP Neboj{a Medojevi}.

AMERI^KA KOMBINACIJA

U Podgorici se u politi~kim krugovima ~uje da je ameri~ka ambasada ve} „sastavila” novu Vladu Crne Gore, bez koalicije „Za budu}nost Crne Gore”. Navodno je za wih dobitna kombinacija onih stranaka koje bi garantovale striktno sprovo|ewe ameri~ke politike. A to su Pokret „Evropa sad”, URA, Demokrate i mawinske partije.

nke o tome ko je (ne)prihvatqiv za Va{ington dolazi u odgovaraju}em trenutku, to jest pogodila je tajming.

koja }e biti inkluzivna i privr`ena evroatlantskim vrednostima i reformama, usijala je politi~ku scenu Montenegra. Ponovo se otvorilo pitawe da li Va{ington kreira novu izvr{nu vlast koja ne}e biti rezultat izborne voqe gra|ana.

Stranke biv{eg re`ima predvo|ene DPS-om, ali i deo onih od 30. avgusta 2020. godine - Demokrate i URA, kao i Pokret „Evropa sad” - ~vrsto }ute. Me|utim, zagrmele su ~lanice biv{eg Demokratskog fronta iz PzP i koalicije „Za budu}nost Crne Gore”.

- Jednom kolonija, uvek kolonija. Robovi su isti, samo se gaz-

Za predsednika Nove srpske demokratije Andriju Mandi}a izjava Rajnkeove uru{ava odnose Srba i SAD, iskazuju}i mr`wu prema srpskom narodu.

- Mi kao autenti~ni predstavnici srpskog naroda u Crnoj Gori `elimo dobre odnose sa SAD. Tako da nam nisu jasni motivi zbog kojih se ovo radi - izjavio je Mandi}.

Da se radi o „nedemokratskom nastupu” ambasadorke Rajzing Rajnke uveren je i lider Demosa i biv{i jugoslovenski diplomata Miodrag Leki}.

Politi~ki analiti~ar Bo{ko Vuki}evi} ka`e za „Novosti” da izjava ameri~ke ambasadorke Raj-

- Neprihvatqiv je kolonijalni polo`aj Crne Gore u prethodnih par decenija. Ameri~ka ambasadorka je iznela stvari na ~istac i sada su pred rukovodstvom Pokreta „Evropa sad” dve mogu}nosti. Ili da se kao prethodni re`im povinuje `eqama ambasada, ponizi se i obe{~asti, ili da pak poka`e neku vrstu karaktera i dostojanstva. Moje je mi{qewe da bilo koja nova izvr{na vlast, koja ne}e ukqu~ivati koaliciju Za budu}nost Crne Gore, ne mo`e biti dugog veka niti stabilnaocewuje Vuki}evi}.

Izjavu ameri~ke ambasadorke osudio je lider Slobodne Crne Gore Vladislav Dajkovi}.

- Da je sre}e svaki politi~ar koji ima dostojanstva, hrabrosti i qubavi prema na{oj zemqi bi je osudio, pa ~ak i pozvao na odgovornost zbog brutalnog me{awa u na{e unutra{we stvari - kategori~an je Dajkovi}.

Ulovili ”\avoqu ribu” u moru kod Bigova

Velika manta izvu~ena je iz morskih dubina kod Bigova u Crnoj Gori. Instagram profil Podgori~ki vremeplov objavio je nekoliko fotografija iz Bigova na kojima se vidi manta koja je navodno „ulovqena mre`om” na vi{e od 100 metara dubine.

Manta je ina~e vrsta velikih ra`a koja mo`e da dosegne i sedam metara u {irinu, a zbog specifi~nog oblika zovu je i „morski |avo”.

- Manta je jedna od najve}ih riba koje `ive u okeanima. Zbog neobi~nog rasporeda prsnih peraja, koje formiraju svojevrsne rogove na glavi, manti je pripisan naziv „morska |avoqa riba”. Ali nemaju ni{ta „|avolsko” u svom na~inu `ivota i pona{awu. Mante su mirna bi}a, hrane se planktonom, cede}i ga iz vode. Riba manta poznata je po svojoj sposobnosti da ska~e visoko iz vode (na visinu od jedan i po metar).

MARIJA I TRIVO PROSLAVILI 70 GODINA BRAKA Mimoi{li se u mi{qewima samo kad je on krenuo na put oko sveta

Kad krupna jedinka nakon skoka padne u vodu, ~uje se zvuk sli~an grmqavini, koji se ~uje nekoliko kilometara u blizini - navedeno je uz fotografiju.

Ribari su me|utim umesto pohvala i ~estitki nai{li na osudu javnosti zbog fotografisawa sa mrtvom ra`om. Mante su jo{ od 2011. godine strogo za{ti}ene u me|unarodnim vodama kao „rawiva vrsta sa pove}anim rizikom od izumirawa” i mnoge zemqe zabrawuju lov na wih.

Proslaviti 70 godina braka prava je retkost. Proteklog vikenda, veliki jubilej u krugu porodice obele`io je bra~ni par Marija i Trivo Zolak (92).

Kada su sklopili brak Marija je imala 18, Trivo 22 godine `ivota. Sudbonosni susret dogodio se u Sarajevu. Bila je qubav na prvi pogled, i nepogre{iva procena gospodina Triva da je sreo qubav svog `ivota za sva vremena. Trivo Zolak, najstariji crnogorski novinar koji pi{e i u 10. deceniji `ivotne dobi, a autor je 25 kwiga. Za suprugov dinami~an posao, gospo|a Marija je oduvek imala razumevawa.

- Samo tolerancija. Nisam bila zadrta, sve je bila stvar dogovora. Dogovor ku}u gradi. Ho}emo li ovo, ho}emo li ono, ne{to mo`emo, ne{to ne mo`emo. Niko se u na{ brak nije ‘petqao’, nismo dozvoqavali - isti~e Marija. Gospodin Trivo dodaje: „Jedno drugom smo se prilago|avali ~itav `ivot, i to je tajna uspeha ne samo u braku, mi moramo da se prilago|avamo vremenu, situaciji, uslovima…“

- Svoje probleme u braku re{avali smo uvek dogovorom, nijednu odluku nismo doneli bez zajedni~kog dogovara, bez jasnog stava da je to porodi~na odluka. Za sve ove godine jednom smo se samo mimoi{li u mi{qewima – kada sam ja krenuo na put oko sveta, ali i tada sam, na kraju, dobio weno odobrewe, wenu saglasnost - pri~a Trivo. U braku su Marija i Trivo dobili dvoje dece – Suzanu i Velibora.

- Ro|ewe }erke je bila prva radost, a nakon 22 meseca do{ao je i sin, isti~e Marija.

UVOZNI EVROPSKI PROIZVODI I ALKOHOLNA PI]A RAZNE VRSTE DOMA]IH KOLA^A, LEPIWA I BUREKA SVE@E I NAJBOQE VRSTE KAFA IZ CELOG SVETA OGROMAN ASORTIMAN PROIZVODA IZ BIV[E JUGOSLAVIJE

Crna Gora ne}e uskoro dobiti novu

VE] MESEC DANA TRAJE JEDNA OD NAJVE]IH KRIZA

NA SEVERU KIM

Dok se ne oslobode nevino uhap{eni i povuku kosovski specijalci nema deeskalacije

Uhap{eno

osam

Srba

na severu Kosova od izbijawa krize 26 maja

Hap{ewa Srba intenzivirana su od 26. maja kada su kosovski specijalci i novi albanski gradona~elnici nasilno zauzeli op{tine na severu Kosova i Metohije {to je nai{lo na otpor Srba. Uhap{enima se na teret stavqaju razna dela od napada na novinare, Kfor, ustavni poredak, ratni zlo~in, terorizam.

Srbi i wihovi politi~ki predstavnici smatraju da je re~ o neosnovanim hap{ewima kojima Pri{tina vr{i odmazdu nad Srbima. Jedan od advokata koji zastupaju pritvorene Srbe, Neboj{a Vlaji}, govore}i o uhap{enim Srbima, izjavio da je prakti~no nemogu}e pravno za{tititi optu`ene, jer wihove optu`be nisu pravno utemeqene, dok se argumenti sa srpske strane otvoreno ignori{u .

Oficir za vezu Beograda i Pri{tine Dejan Pavi}evi} posetio je uhap{ene Srbe sa KiM koji se nalaze u pritvornim centrima u Podujevu i u Gwilanu i tom prilikom se uverio da je kosovska policija maltretirala i tukla sve uhap{ene Srbe, saop{tio je direktor Kancelarije za KiM Petar Petkovi} na vanrednoj konferenciji za medije u utorak.

„Pavi}evi} je u Gwilanu posetio Rado{a Petrovi}a, Du{ana Obrenovi}a koji su uhap{eni 29. maja, a u Podujevu je posetio i Miluna Milenkovi}a Luneta, Nemawu Vla{kovi}a, Dalibora Spasi}a, ali i Milovana Bo`ovi}a koji je uhap{en po~etkom aprila ove godine”, rekao je Petkovi}.

Dodao je da je Pavi}evi} ustanovio da je kosovska policija posebno maltretirala i tukla uhap{ene prilikom privo|ewa i odvo|ewa u pritvorne centre.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petkovi} izjavio je i da je apsolutna la` premijera privremenih pri{tinskih insitucija Aqbina Kurtija i ministarke Donike Gervale da su pri{tinski policajci uhap{eni na teritoriji KiM..

„Kidnapovawa nije bilo. Oni su na teritoriji centralne Srbije uhva}eni od strane specijalne antiteroristi~ke jedinice MUP-a Srbije u okolini sela Gwilice u op{tini Ra{ka, gde su do{li sa automatskim pu{kama i dva pi{toqa”, rekao je Petkovi} na vanrednoj konferenciji za novinare.

Petkovi} je naveo da ih je obi{ao pri{tinski oficir za vezu i uverio se da se nalaze u odli~nim uslovima i da je tretman prema wima dobar za razliku od onoga u kakvom su stawu uhap{eni Srbi, koji su brutalno pretu~eni.

„Hitno tra`imo da se oslobode svi uhap{eni Srbi, da se povu~e Rosu policija i la`ni gradon~elnici”, poru~io je Petkovi}.

Odluku da zabrani ulazak vozila sa srpskim registarskim oznakama na Kosovo i Metohiju, Pri{tina je 18. juna promenila u odluku da na KiM mogu da u|u kamioni koji prevoze stranu robu, bez obzira na tablice.

Prevoznici sa robom iz centralne Srbije i daqe ~ekaju na administrativnim prelazima i tra`e povla~ewe odluke. Putni~ki saobra}aj u oba smera odvija se normalno uz poja~anu kontrolu kosovske policije.

Direktor bolnice u Kosovskoj Mitrovici dr Zlatan Elek upozorava na humanitarnu katastrofu ukoliko Pri{tina ne ukine svoju suludu odluku.

- Kiseonik nam je neophodan za rad u operacionoj sali, za ra|awe

beba, jednom re~ju za normalno funkcionisawe na{e ustanove, tako da nam u slu~aju zabrane dopremawa kiseonika iz centralne Srbije jednostavno preti humanitarna katastrofa, rekao je u ~etvrtak 22. juna dr Zlatan Elek

direktor Klini~ko-bolni~kog centra u Kosovskoj Mitrovici.

Srbi na severu KiM ve} mesec dana mirno protestuju ispred op{tinskih zgrada u Zve~anu, Leposavi}u i Zubinom Potoku.

Oni ne odustaju od svojih za-

HAP[EWA I ZLOSTAVQAWE SRBA

VODE U JO[ VE]I KONFLIKT

Vladika ra{ko-prizrenski Teodosije izrazio je duboku zabrinutost zbog nedavno uhap{enih Srba koji se nalaze u pritvornim jedinicama i Gwilanu i Podujevu. “Hap{ewa i zlostavqawe Srba od strane policije vode u jo{ ve}i konflikt”, upozorio je vladika i pozvao na hitno smirivawe napetosti.

Vladika ra{ko-prizrenski Teodosije podse}a da je advokat koji zastupa pritvorene Srbe izjavio da je prakti~no nemogu}e pravno za{tititi optu`ene, jer wihove optu`be nisu pravno utemeqene, dok se argumenti sa srpske strane otvoreno ignori{u.

Istovremeno, episkop Teodosije izrazio je o~ekivawe da }e misija Euleksa na Kosovu proveriti navode optu`nica protiv uhap{enih Srba, kao i sve {to su pro{li u toku i nakon hap{ewa.

„Na{a crkva svih ovih dana nastavqa sa molebanima za Kosovo i Metohiju i poziva verni narod da u poverewu u Boga sa~uva mir”, zakqu~uje se u saop{tewu.

RADO[ PETROVI] NA SLOBODU UZ KAUCIJU

Rado{ Petrovi} iz Kosovske Mitrovice koji je prvi uhap{en 29. maja u Zve~anu, u petak 23. una je uz polo`eno jemstvo pu{ten na slobodu. On se posle 26 dana pritvora ponovo pridru`io svojoj porodici.

Od trenutka wegovog privo|ewa, evidentni su bili dokazi da je Rado{ priveden dok je mirno protestovao, bez ikakve krivice {to su za wega i Du{ana Obrenovi}a potvrdili i me|unarodni predstavnici, me|u kojima i Euleks.

hteva da se specijalne jedinice kosovske policije povuku iz op{tinskih zgrada, onemogu}i rad gradona~elnika koji su nelegitimno izabrani na posledwim izborima i oslobode uhap{eni Srbi.

Srpska lista je povodom video-poruke koju je Kurti uputio Srbima na KiM saop{tila da je namera premijera privremenih pri{tinskih institucija Aqbina Kurtija „da la`ima i lo{om glumom obmane Srbe na KiM” unapredosu|ena na neuspeh, „jer Srbi dobro ose}aju na svojoj ko`i kako Kurti zami{qa `ivot za sve nas na ovim prostorima”.

Srpskom narodu je, kako podse}aju iz Srpske liste, Aqbin Kurti obe}ao da }e polovina biti u zatvoru, a polovina proterana, kao deo “hrvatskog scenarija” koji je javno ponudio i sprovodi na Kosovu i Metohiji.

Kancelarija za Kosovo i Metohiju potvrdila je da su pripadnici Kurtijeve specijalne policije uhapsili Srbina Nenada Orlovi}a iz Kosovske Mitrovice, samo jedan dan nakon dijaloga u Briselu koji, isti~e se, na svaki na~in sabotira premijer privremenih pri{tinskih institucija Aqbin Kurti i uprkos poruka visokog predstavnika EU za spoqnu politiku @ozepa Boreqa da Pri{tina mora da prestane sa neosnovanim i arbitrarnim hap{ewima.

Komadant Kfora An|elo Mikele Ristu~a izjavio je da je situacija na severu Kosova i Metohije i daqe tenzi~na, uprkos naizgled mirnoj atmosferi.

An|elo Mikele Ristu~a napomiwe da Kfor ostaje posve}en ispuwavawu mandata u okviru Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN i da je NATO poslao dodatne trupe u pokrajinu kako bi se boqe suo~ili sa izazovima.

Pi{e: Zoran Vla{kovi}

Vladika ra{koprizrenski Teodosije

специјалци у Бошњачкој махали у Косовској Митровици

SRPKIWA STUDENT DECENIJE U FRANCUSKOJ

An|ela za godinu dana dala po dve godine na dva fakulteta!

„Preko trwa do zvezda“ latinska je poslovica koja mo`e da opi{e `ivot porodice Lazarevi}. Pro{li su mnogo toga u `ivotu da bi se danas Francuska „poklonila“ An|eli odaju}i joj veliko priznawe. Weni rezultati pokazuju da je pravi genije a weni profesori govore da Francuska ne pamti ovakvog studenta. Porodica Lazarevi} `ivi u Mecu, na istoku Francuske.

An|elini roditeqi Dragana i Bogdan su iz Pe}i sa Kosova i Metohije. Posle povla~ewa srpske vojske i policije u junu 1999. godine, oni su napustili Kosovo i Metohiju. Ostavili su svoj dom i krenuli u nepoznato. Put ih je odveo u Vrwa~ku Bawu gde su se doselili. Posle nekoliko godina dobili su }erku An|elu. Me|utim, te{ka ekonomska situacija tih godina u Srbiji, Lazarevi}eve je naterala da se jo{ jednom sele, pi{e portal „Svi Srbi u Parizu“, koji okupqa na{e qude koji tamo `ive i rade. Odlu~ili su da probaju „preko“ i 2010. godine dolaze u grad Mec, na istoku Francuske, gde poku{avaju da se sna|u. U po~etku Lazarevi}ima je bilo veoma te{ko. Bez

poznavawa jezika i bez boravi{ne dozvole, Bogdan, kao glava porodice, nalazio je sitne poslove kako bi prehranio porodicu. Ova vredna i po{tena porodica regulisala je svoj status u Francuskoj 2017. godine a An|ela je u me|uvremenu dobila sestru Miu i brata Milo{a. Ve} od po~etka {kolovawa u Francuskoj An|ela je pokazivala veliko znawe i uz marqiv rad postizala je fantasti~ne rezultate. Dobijala je razne pohvale i priznawa tokom svog osnovnog {kolovawa a onda je do{ao trenutak da upi{e fakultet i da odlu~i koje }e zanimwe odabrati. Izbor je pao

na studije medicine.

An|ela je u prethodnoj godini postigla takve rezultate na fakultetu da joj se klawa cela Francuska. Naime za samo jednu godinu, dala je po dve godine i to na dva fakulteta. Na Medicinskom fakultetu i na fakultetu fizike i hemije sa maksimalnim ocenama. Weni profesori na oba fakulteta ne {tede re~i hvale. Govore da odavno nisu videli tako nekog genijalca.

An|ela je na fakultetu u Nansiju od 1.470 studenata izabrana za najboqeg studenta a nakon toga joj je isto priznawe dobila i na nacionalnom nivou u svojoj bran{i. A znaju}i da Francuzi ne prepu{taju ni{ta slu~aju, ponudili su joj ve} od 2024. godine specijalizaciju kao natprose~nom studentu.

Me|utim dobar glas, daleko se ~uje pa je i [vajcarska poslala ponudu da stipendira u potpunosti

An|elu i plati joj kompletnu specijalizaciju tako|e pod naznakom „natprose~nog studenta“. I zaista, An|ela je natprose~ni student. An|ela je od skora dobila francusko dr`avqanstvo ali ne zaboravqa odakle poti~e i dolazi. Ona je rekla za sajt da „srpski

duh mi svakodnevno poma`e da budem prvenstveno boqi ~ovek i da na najboqi na~in predstavqam na{ narod“.

Do septembra An|ela nema nikakvih obaveza na fakultetu a onda kre}e u novu {kolsku godinu nadaju}i se jo{ boqim rezultatima. Ona je poslala poruku svim na{im mladim qudima koji

Kako izgleda `ivot u zemqi pogo|enoj gra|anskim ratom?

SAMIR, POSLEDWI SRBIN U SUDANU

Majka mu je Srpkiwa, a otac Sudanac. Avio-mehani~ara Samira Vahbija sudbina je 2012. godine ponovo spojila sa ocem, kojeg je posledwi put video kao dete. Oti{ao je u Sudan i tamo ostao. Posledwi je Srbin koji nije evekuisan iz te afri~ke zemqe, zahva}ene gra|anskim ratom.

„Halo, halo, gde si, bre, ti?“, poku{ava Ahmed da dozove svog prijateqa, a veza se stalno prekida.

„Evo me… evo me na pisti, pregledam avion, u Port Sudanu.“

„Ja samo da proverim da nisi negde zalutao, kako si prijatequ?“

„Preksino} te{ko vreme, stalno sam mokar… Ujutru magla sa vetrom, te{ko da di{e{ a ne da radi{… Toliko su bili nemogu}i uslovi za rad da smo morali da zatvorimo aerodrom. Mnogi su mislili da je pe{~ana oluja, a nije… samo magla i vetru{tina, a temperatura kao u rerni. Pre`ivqavam na {krge, vaqda }u izdr`ati jo{ mesec dana…“

Internet posustaje, ali ne i Ahmed Mouti, po~asni konzul Republike Srbije u Sudanu, koji iz Beograda poku{ava da uspostavi vezu. Uporno ~eka da se veza poboq{a, dok Samir po pisti tra`i mesto sa boqim signalom.

Posledwi Mohikanac, posledwi Srbin koji je ostao u Sudanu, to je avio-mehani~ar Samir Vahbi kojem je majka Srpkiwa, a otac

Sudanac. ^ak dvadesetak Srba, uglavnom avio-mehani~ara, pre rata je radilo za sudanske avio-kompanije. Ve}inom su se na vreme sklonili, a dvojicu je Ahmed izvla~io iz zemqe. Jedino Samir nije hteo da se evakui{e, iako je posle te{ke odiseje uspeo da stigne do Port Sudana, gde sada poma`e na aerodromu.

„Port Sudan je va`na luka na Crvenom moru. Tu se sudaraju pustiwski sa morskim vetrovima i stvaraju te{ku klimu. ^etrdeset pet stepeni sa velikom vlagom, to malo ko mo`e da podnese. Stavi{ u orman ispeglanu ko{uqu, izvadi{ je mokru. A u Kartumu je suprotno, stavi{ mokru ko{uqu u orman, za pola sata ona je ve} suva“, do~arava mi Ahmed, dok ~ekamo da se iz dubina interneta ponovo pojavi Samirov glas.

„Ne mogu da ih ostavim na cedilu, sad me i no}u cimaju, pre neku no} smo do pola dva radili…“

„Do{le su koze i ovce, ~ekaj, teramo ih sa piste… Ima jedan ~ovek de`uran za to, evo kona~no se setio da do|e…“

„Prijatequ, jesu li ti sve koze na broju?“, pita Ahmed.

„Ma pusti, ima i volova i kamila.“

„Otvori}e sad aerodrom za tranzit, pomiwu se letovi za Rijad i Dohu. Mnogo je qudi ostalo ovde, tra`ili smo dozvolu da letimo za Katar. Situacija je sve te`a, uveli su vize Egip}ani i Emira}ani.“

„Te{ko je pla}ati stanove, cene su oti{le dovraga. Ovde mi je polusestra, mo-

ram da je po{aqem u neko mawe mesto gde je tako|e mirno, a cene su pristupa~nije…“

„Kad sam se evakuisao do Port Sudana zaustavqale su nas paravojske, zanimqivo da niko ne govori arapski, to su sve neki qudi iz ^ada i drugih dr`ava…“

„Meni su ku}u danas opqa~kali… sve razneli, {to nisu mogli da odnesu, polupali su“, ka`e Ahmed.

„Ma, obnovi}emo sve, va`no da smo `ivi i zdravi.“ „Kad su stigli do moje ku}e, zna~i da zavr{avaju, da be`e… bi}e to dobro, mo`da te ja do~ekam u Kartumu.“

Stalni prekidi, ali i Ahmed i Samir su navikli na to. Strpqivo ~ekaju da se veza ponovo uspostavi, iako bi svako drugi davno prekinuo razgovor. ^im uhvate dobar kontakt, jedan drugom govore, iako je razgovor ~udan, jer je svaka re~enica kratka i zaokru`ena, sa o~ekivawem da odgovor ne}e ~uti. Optimizam im je natopqen bolom, ali je nepokolebqiv, i ja im se divim. Podse}a me na 1999. i na to koliko je snage i na{ narod pokazivao u najte`im trenucima.

Ovaj kontakt, veza im je sa otaxbinom – Ahmedu sa Sudanom, Samiru sa Srbijom. Mnogo je neizre~enih emocija u prostim re~enicama, puno je nade, ali i pre`ivqenih strahota koje se ose}aju u }utawu, u spokojnom ~ekawu da se veza ponovo uspostavi.

„Nemamo struje po pola dana. Agregat se ukqu~i pomalo, a ure|aj za klimu odmah curi sa druge strane kao da si ~esmu odvrnuo…“

`ive van Srbije: Iskreno, ja sam jako vezana za Srbiju i `elim da poru~im na{im mladim generacijama koje `ive ovde da se samo bore i da na sve na~ine poka`u na{u inteligenciju. Ne sme i ne mo`e nijedna prepreka da zaustavi uspeh na{e dece koja su jako inteligentna i borbena za `ivot gde god se nalaze.

Ti{ina posle svakih desetak sekundi: telefon poku{ava da ponovo uspostavi vezu.

„Samo slu`beno idemo van grada, ali su me pre neki dan ro|aci vodili na jagwetinu…“

„Jesi li jeo jagwetinu koju zatrpaju pod zemqom ispod furune, to se zove mndi? Ukusna je kao bombone, topi se u ustima“, pita Ahmed.

Nisam tu jeo, ali bogme i ova pre neki dan je bila odli~na… Samo moramo do osam uve~e da se vratimo, tad po~iwe policijski ~as.“

„U avgustu mi isti~e viza… ovde mi se smeju kad pomenem da }e mi trebati nova dokumenta, ka`u ratno stawe, kakva dokumenta…“ „@iv bio, sre}no“, ka`e Ahmed proste re~i {to sad zna~e daleko vi{e nego u mirnodopsko doba.

SLU^AJ BOGATE PREVARANTKIWE KOJI JE POTRESAO AUSTRALIJU I DAQE ^EKA SVOJ RASPLET

Morbidan obrt poja~ava misteriju cele pri~e

Kada je bogata prevarantkiwa Melisa Kadik nestala bez traga u novembru 2020. godine, Australija je na~uqila u{i. Kada je more posle nekoliko meseci izbacilo weno delimi~no raspadnuto stopalo na pla`u, nastao je haos.

Wen slu~aj iznenadio je investitore, zbunio policiju i privukao pa`wu ~itave nacije. Prevarantkiwa koja je `ivela u luksuznom stanu na istoku Sidneja inspirisala je podkast, TV seriju i bezbroj ludih teorija zavere - od toga da ju je pojela ajkula do toga da je odsekla sopstvenu nogu kako bi zbunila istra`iteqe. Dugogodi{wa istraga slu~aja pokazala je da je policija traqavo vodila istrage i da je svedo~ewe wenog supruga bilo nedosledno, pi{e Bi-Bi-Si.

Elizabet Rajan, zamenica glavnog islednika dr`ave Novi Ju`ni Vels, izjavila je krajem pro{log meseca da se verovatno nikada ne}e saznati {ta se zaista dogodilo Melisi.

- Zakqu~ak do kojeg sam do{la je da je Melisa Kadik umrla. Me|utim... ne verujem da nam prikupqeni dokazi mogu re}i kako, gde ili kada se to dogodilo - kazala je Rajan.

Ve}ina qudi je prvi put ~ula za Melisu kada su mediji objavili da je, kako se ~inilo, uspe{na finansijska savetnica nestala. Me|utim, pri~a oko we po~ela je da se raspli}e kada su australijske agencije koje nadgledaju finansijsko tr`i{te obave{tene da je „pozajmila” licencu od prijateqa i promenila je tako da glasi na weno ime. Agencije sumwaju da je 49-godi{wa Melisa od klijenata ukrala 30 miliona dolara. Da bi `ivela u luksuzu, navodno je o{tetila vi{e od 60 qudi, ukqu~uju}i ~lanove wene porodice i prijateqe. Ona je pronevereni novac potro{ila na letove privatnih aviona, skupe automobile, dizajnersku ode}u i skupi nakit.

Islednica je rekla da metode koje je koristila nisu bile preterano komplikovane. Kada bi joj novi klijenti davali novac, starima bi isplatila ne tako izda{ne dividende, a ostatak bi potro{ila na sebe. Rajan je dodala da je iznena|ena lako}om kojom je Melisa impresionirala klijente i potencijalne investitore.

- Jednako je va`na ~iwenica da su joj verovali... Skoro svi su bili ~lanovi wene porodice ili bliski prijateqi - kazala je.

Jedan investitor je jednom re-

kao: „@eleo sam da se moja porodica i ja pona{amo kao uspe{ni qudi, a Melisa je delovala uspe{no”.

KONCEPTUALNI ALBUM

Ali sve je po~elo da se ru{i kada je policija pokucala na wena vrata u zoru 11. novembra 2020. Zvani~no, Melisu su posledwi put videli policajci koji su upali u wenu ku}u. Wen suprug Entoni Koleti rekao je policiji da misli da je oti{la na rano jutarwe tr~awe. Wen automobil i li~ne stvari su ostavqeni u wenoj ku}i.

Me|utim, pro{lo je vi{e od 30 sati pre nego {to je Entoni prijavio wen nestanak. I to je u~inio tek po{to se telefonom povezao sa ro~i{tem u sudu na kojem je trebalo da prisustvuje wegova supruga. Svedoci ka`u da je bio iznena|en kada je saznao da ona nije do{la.

Policija je prvobitno sumwala da je Melisa ili pobegla kako bi izbegla da odgovara za nezakonite radwe koje je po~inila ili da je sebi oduzela `ivot. Istra`iteqima koji su prou~avali i analizirali slu~aj re~eno je da se Entoni, koji sada radi kao frizer i di-xej, pona{ao rasejano nakon wenog nestanka i da policija sumwa da je on mo`da imao veze sa wenim iznenadnim nestankom.

Entoni tvrdi da nije znao ni{ta o zlo~inima koje je po~inila wegova supruga i da nije imao nikakve veze sa wenim nestankom. Policija je saop{tila da nije na{la dokaze koji bi doveli u pitawe te tvrdwe. Me|utim, jedan istra`iteq je rekao da on nije bio previ{e zabrinut kada je wegova supruga nestala. Detektiv Majkl Kinur tako|e je rekao da je Entoni posetio planinu nedaleko od ku}e u kojoj su on i Melisa `iveli i fotografisao otisak cipela. Detektiv je takvo pona{awe opisao kao „neobi~no”.

Istraga je tako|e otkrila da je Koleti slao poruke sa `eninog mobilnog telefona i pretvarao se da je ona. Pored toga, rekao je policiji da je „prezauzet” da bi bio intervjuisan i davao je kontradiktorne izjave. Na primer, policija je rekla da im je Koleti rekao {ta je wegova `ena nosila onog jutra kada je nestala iako je nije video. Entoni je kasnije objavio konceptualni muzi~ki album koji je sadr`ao wegovu verziju pri~e i pesme kao {to su „Melisa je nestala” i „Iznad zakona”.

Melisin nestanak poprimio je morbidnu notu kada je u februaru 2021. na pla`i udaqenoj

500 kilometara ju`no od Sidneja prona|ena trula noga sa patikom. Stru~waci su ubrzo utvrdili da je re~ o Melisinom stopalu, ali nisu mogli da ka`u da li je noga na silu odvojena od tela ili je otpala usled raspadawa. Tokom istrage, istra`iteqi su ~uli tvrdwe da je ajkula mo`da pojela delove wenog tela, a zatim ih povratila. Istra`iteqima je tako|e re~eno da policija razmatra da koristi le{eve sviwa na ~ija kopita je stavila cipele kako bi poku{ala da utvrdi kako su ajkule i okeanske struje mogle da

Melisa Kadik, prevarantkiwa koja je `ivela u luksuznom stanu na istoku Sidneja inspirisala je podkast, TV seriju i bezbroj ludih teorija zavereod toga da ju je pojela ajkula do toga da je odsekla sopstvenu nogu kako bi zbunila istra`iteqe

„NARCISTI^KA POVREDA”

Nau~nici su ponudili ne{to jednostavnije obja{wewe. Okeanografi su rekli da su morske struje mogle lako da odnesu nogu 500 kilometara, a patolog je obja-

za{to detektivi za ubistva nisu bili odmah na licu mesta kako bi, ako ni{ta drugo, iskqu~ili mogu}nost da je ona ubijena. Jedan detektiv je bio iznena|en ~iwenicom da je policija tek nekoliko meseci nakon wenog nestanka zatra`ila od regulatora koji nadgleda finansijsko tr`i{te izja-

Istra`iteqima je tako|e re~eno da je Melisa imala `ivotno osigurawe koje pokriva samoubistvo i da je godinama vi{e puta govorila o okon~awu sopstvenog `ivota. Policija je u po~etku posvetila vrlo malo vremena ovoj

Islednica Rajan je rekla da je mogu}e da je Melisa pretrpela „narcisti~ku povredu” kada je optu`ena za prevaru i da je to uni{tilo sliku bogatstva i uspeha koju je stvorila u svom umu.

- Mogu}e je da je do{la do zakqu~ka da je samoubistvo jedino re{ewe - rekla je Rajan. Islednica je ponovila da je na~in Melisine smrti i daqe nepoznat. Iako sa iznenadnim zapletima u vi{e navrata slu~aj koji je potresao naciju jo{ uvek ~eka na svoj rasplet.

Melisa sa suprugom Entonijem

AUSTRALIJA JE NOVI RAJ ZA ZDRAVSTVENE RADNIKE

Nude

netaknute pla`e i sun~ano vreme mnoge ubedili da potra`e posao u Australiji

Rekordan broj nezadovoqnih lekara i bolni~ara `eli da napusti Veliku Britaniju zbog posla od naj mawe 180.000 dolara u Austra liji, a Dubai bi mogao biti wihovo slede}e omiqeno odredi{te. Austra lija poku{ava da ih namami oglasima u kojima im obe}ava velike zarade i vi{e dana odmora za „u`ivawe na pla`i”.

Skoro 25.000 prijava za dobijawe dokumenata potrebnih za posao u inostranstvu poslato je britanskom zdravstvenom regulatornom telu 2022. godine, pi{e londonski „Mejlonlajn”.

To zna~ajno prevazilazi brojku od 10.000 iz vremena pre kovid krize. Zvani~nici britanske zdravstvene slu`be upozorili su da „egzodus tek po~iwe” i ka`u da bi ta statistika trebalo da „zapawi” ministre i pokrene ih u akciju.

Nezadovoqni lekari ka`u da je pandemija otkrila koliko su slabo ceweni u Velikoj Britaniji, {to je bio faktor koji je pokrenuo talas {trajkova {irom zemqe.

Oni su, istovremeno, namamqeni obe}awima o platama koje dosti`u i do 250.000 dolara u Australiji, kao i boqoj ravnote`i izme|u posla i privatnog `ivota.

Australija je tako|e pokrenula talas „bezobraznih” taktika, kao {to je postavqawe mobilnih bilborda sa ukazivawem na prednosti `ivota u toj zemqi, i to na mestima gde su britanski zdravstveni radnici organizovali proteste. „Mejlonlajn” pi{e da su neki koji su se tamo preselili, ipak, `alili da to nije ba{ obe}ani „san”.

Britansko zdravstveno osobqe koje

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

`eli da se prijavi za posao u inostranstvu mora da dobije dokumenta od svog regulatora, Generalnog medicinskog saveta, kao deo prijave. Na taj na~in potencijalnim poslodavcima dokazuju da nemaju nikakve lo{e ocene u dosijeu, da im je obuka a`urna i da im se mogu poveriti pacijenti.

„Mejlonlajn” pi{e da se pro{le godine skoro 7.000 lekara prijavilo za ta dokumenta, {to je za 6.100 vi{e nego u 2019. godini. Podaci za ovu godinu sugeri{u da }e ove godine egzodus biti jo{ ve}i, jer se samo do maja prijavilo skoro 3.500.

Za bolni~are, medicinske sestre i babice, brojke su jo{ upadqivije. Skoro 16.000 sli~nih prijava podneto je u 2022. i 2023. godini. U 2018. godini bilo ih je ne{to mawe od 5.500. ^ini se da su netaknute pla`e i sun~ano vreme mnoge ubedili da potra`e posao u Australiji.

Ta zemqa je na vrhu liste po ukupnom broju prijava u obe profesionalne grupe. Nisu, me|utim, samo Australijanci zainteresovani da „ulove” visoko kvalifikovano britansko zdravstveno osobqe. Prijave lekara za rad u Ujediwenim Arapskim Emiratima skoro su se udvostru~ile, sa 550 u 2019. na ne{to vi{e od 1.000 u 2022. godini.

Oni su tamo privu~eni ve}im platama bez poreza, koje mogu do}i sa pogodnosti-

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

ma kao {to su subvencionisani sme{taj i izda{ni paketi odsustva. Prijave za bolni~are u SAD pretrpele su jo{ dramati~niju eksploziju. Pro{le godine dostigle su 6.433, {to je skoro 10 puta vi{e nego u 2017/18. I lekari i bolni~ko osobqe su u dugotrajnom sporu sa britanskom vladom zbog plata, {to je rezultiralo talasima {trajka i naknadnim otkazivawem hiqada termina za obi~ne Britance.

Oni tvrde da inflacija ~ini rad zdravstvenih radnika neisplativim. Ministri, me|utim, tvrde da su zahtevi sindikata za dvocifreno pove}awe plata jednostavno nerealni i da bi i{li na {tetu pacijenata. Postoji vrlo malo znakova bilo kakvog kompromisa u budu}nosti i dok se spor nastavqa, liste ~ekawa u britanskim bolnicama rastu, a sve vi{e zdravstvenih radnika prijavquje se da napusti zemqu.

Prodavac jedne „Tojote Lend Kruzer specijal“ iz Novog Ju`nog Velsa tra`io je ne{to vi{e od sto trideset pet hiqada dolara, {to je gotovo duplo od cifre koju je izdvojio za wega kada je bio potpuno nov. Sude}i po oznaci „sold“ sa portala Carsales.com.au – ve} je uspe{no prodat!

@iveti u figurativnom mehuru za{ti}en od svega na ovome svetu predstavqa staru izreku, koju mi defini{emo staklenim zvonom, ali je ovaj Australijanac iz Novog Ju`nog Velsa odlu~io da se kocka sa potpuno novim 2021 Toyota Land Cruiser

79 Series modelom klasi~nog stila, kreiranog u okviru sedamdesete godi{wice linije i dr`anog dve godine u pravom za{titnom balonu.

Prodavac ovog specijalnog Kruzera za wega je tra`io ne{to vi{e od 140.000 dolara, {to je skoro duplo od cifre koju je izdvojio za wega kada je bio potpuno nov, svega dve godine ranije. Mo`da ovo zvu~i potpuno suludo, ali ipak u ovoj pri~i postoje pojedini faktori koji ovaj model ~ine zaista posebnim.

Pre svih, tu je ~iwenica da ovaj posebni primerak pre{ao svega dvanaest kilometara, {to ga ~ini skoro potpuno novim. Kako

bi osigurao da ostane {to je vi{e sve` i u fabri~kom stawu, wegov vlasnik je odlu~io da ga dr`i u plasti~nom balonu, {to zna~i da on tokom dve godine doslovno nije ni pra{inu skupqao. Na kraju, ovaj SUV se prodavao sa plasti~nim mehurom koji ga okru`uje, {to je fin detaq kada se u obzir uzme budu}a potencijalna vrednost koju }e ovi modeli bez ikakve sumwe imati.

Ova budu}a vrednost klasi~no dizajniranog 70th Anniversary izdawa Tojota Lend Kruzer serije zasniva se na tome {to ono dolazi u ograni~enom broju od samo 600 primeraka koji su ikada kreirani za ~itavo svetsko tr`i{te.

^ini se da su

Australijanac ~uvao novu Tojotu od pra{ine dve godine, prodao je za duplo vi{e

im astronomske zarade i „vi{e dana za pla`u”

Melburn ponovo me|u najboqima

Glavni grad australijske dr`ave Viktorije, Melburn poznat je po mnogo ~emu. I {to bi se reklo i po dobru i po zlu. Nakon nekoliko izgubqenih kovid i lokdaun godina, ovog juna 2023. je ponovo u{ao u arenu najboqih

grada, Be~ je ove godine progla{en najboqim za `ivot, rezultati su najnovije ankete koju je objavila poznata istra`iva~ka kompanija „Economist Intelligence Unit“. U proteklih pet godina, Be~ se ~ak 3 puta na{ao na prvom mestu. U istra`ivawu su gradovi proceweni i bodovani u pet kategorija: bezbednost, zdravstvo, obrazovawe, kultura, infrastruktura. Be~ je zauzeo prvo mesto na listi, jer je imao „dobitnu kombinaciju“ navedenih kategorija, navodi se izve{taju ove agencije. Iako proteklih nekoliko godina istra`ivawa, pojedini australijski gradovi nisu bili me|u prvih deset (ili su se borili za ulazak) sada su se na listi najboqih na{li i Melburn i Sidnej, zauzev{i tre}e i ~etvrte mesto. Na 12. mestu je Adelejd, odmah iza je Pert, a na 16. poziciji Brizbejn. Tako su se u

na {ta nas svakodnevno podse}aju ovda{wi mediji. Infrastruktura je tek posebna pri~a, jer bi se s obzirom na sve ve}e saobra}ajne gu`ve i ~esti kolaps u dva najve}a australijska grada mnogi slo`ili da to sigurno nije na{a prednost. Zdravstvo je tako|e jedna od posebno osetqivih kategorija. I bez obzira na kvalitet na{ih bolnica, jasno je da ih ni Melburn ni Sidnej nemaju dovoqno i da }e s obzirom na ubrzani priliv stanovni{tva biti sve te`e do}i do zdravstvene nege. O tome mediji svakodnevno izve{tavaju, a problemi su naro~ito porasli nakon kovida, jer su sada liste ~ekawa i za najobi~nije hirur{ke operacije i do tri puta du`e nego pre korone. Obrazovawe i kultura su jo{ mo`da i najsvetlija ta~ka ove pri~e. Tako je pro{le godine Melburn prvi put imao ~ak dva uni-

MAKRONU NO@ U LE\A

Biv{i premijer Australije Skot Morison priznao je da nije obavestio francuskog predsednika Emanuela Makrona o svojoj nameri da odustane od ugovora o kupovawu podmornica vrednih 90 milijardi (biliona) dolara kako bi se, umesto toga, opredeli za ameri~ke podmornice.

- Na{a strategija je bila da, ako se na takav korak odlu~imo, onda ne smemo da dozvolimo da Francuzi saznaju – u slu~aju da to o{teti francuski sporazumnapisao je Morison u svojoj predstoje}oj kwizi koju je videla novinska agencija Frans pres. Morison je u intervjuu sa australijskim novinarom Ri~ardom Kerbajem rekao da je zato wegova administracija sakrila svoje dileme od ostatka obave{tajnog saveza koji ~ine Australija, Kanada, Novi Zeland, Ujediweno Kraqevstvo i SAD.

ri~ke podmornice na nuklearni pogon i odustane od francuskog ugovora.

Me|utim, on ne smatra da je svojom odlukom slagao Makrona. „Ne re}i mu nije isto {to i lagati ga”, ustvrdio je on.

Prema prvobitnom sporazumu, Kanbera je pristala da kupi desetak konvencionalnih ratnih podmornica od francuske kompanije „Naval group”. Kada je prvi put objavqen 2016. godine, Francuska je taj sporazum nazvala „ugovorom veka.”

Odluka Australije da odstupi od sporazuma objavqena u septembru 2021. godine, a u Parizu je shva}ena kao izdaja. Tada{wi ministar spoqnih poslova @an-Iv Le Drijan je odluku Kanbere opisao kao „ubod no`em u le|a.”

gradova za `ivot na svetu. I to odmah iza austrijskog Be~a i danskog Kopenhagena. Ovo je ogroman pozitivan skok za petomilionski grad koji je pro{le godine bio ~ak na 15. poziciji. Prvi put u samom vrhu Melburn se na{ao na drugom mestu jo{ 2002. godine, kada je prvi bio kanadski Vankuver. I naredne dve godine nakon toga bio je drugi najboqi grad za `ivot. Zatim je prvi put titulu najboqeg preuzeo 2011. godine, da bi kasnije pobe|ivao jo{ {est puta za redom. Ovaj rekord od sedam uzastopnih titula najboqeg grada doneli su Melburnu svetsku slavu. Sve do trenutka dok nije uveden prvi kovid lokdaun, da bi na kraju preuzeo i neslavnu titulu grada sa najdu`im lokdaunom na svetu, od neverovatnih 263 dana. Dodu{e, ne u cugu ali svejedno, bili su to dani za Riplija i Ginisa zajedno. Mawe od godinu i po dana nakon posledweg lokdauna Melburn je ponovo u sedlu, i to rame uz rame sa evropskim gradovima poput Be~a i Kopenhagena. Od ukupno sto sedamdeset tri

prvih 16. najboqih u svetu na{li skoro svi glavni australijski gradovi osim Kanbere, Darvina i Hobarta. Na ove ~iwenice Australija mo`e biti izuzetno ponosna, jer se tim dostignu}em ne mo`e pohvaliti nijedna dr`ava na svetu da od prvih 20 ima ~ak 5 gradova u samom vrhu.

U Melburnu `ivim vi{e od 13 godina sa mawim prekidima i naravno da volim taj grad. Ipak, ~esto sam se pitao posebno u onih sedam uzastopnih godina, {ta je to {to Melburn ~ini najboqim za `ivot. Jer titula najboqeg grada jeste laskava, ali je i mnogim mojim prijateqima u isto vreme bila i nejasna. Re}i da je jedan grad najboqe mesto za `ivot u ~itavom svetu ipak nije mala stvar, i mislim da nije dovoqno samo nabrojati nekoliko apstraktnih kategorija. Uistinu one zaista ~ine svakodnevni `ivot, to jest kvalitet na{eg `ivota, ali ih je ~esto i lako izvu}i iz samog konteksta. Jer na primer bez obzira na ukupnu bezbednost kriminal u Melburnu i Sidneju nije redak,

verziteta na listi 50 najboqih u svetu (Melburnski univerzitet i Mona{). Melburn se tako|e ne mo`e pohvaliti ni promenqivim vremenom a posebno ne zimom koja je o{trija jedino u Kanberi i Hobartu. Ipak, ono ~ime Melburn mo`e biti ponosan je sport, jer je ve} decenijama pravi sportski grad. Tu je naravno teniski grend slem Australijan open, trka Formule 1 ali i najva`niji grad popularnog australijskog „futija“ i klasi~nog fudbala. Ne treba zaboraviti ni mediteranski duh grada koji je poseban, ili mo`da najboqu kafu na svetu za poneti. Ali ~ini se da te kategorije koje nam zna~e nisu ni bile nikad predmet istra`ivawa. Kako god, bez obzira na razne ankete svako voli svoj grad iz nekog verovatno najprostijeg razloga, koji je opet vrlo ~esto nemogu}e objasniti.

sasajankovic28

@SasaJankovic28

sasajankovic28

Biv{i australijski premijer je tako|e objasnio da je dve godine tajno radio sa SAD i Velikom Britanijom na formirawu alternativnog saveza - ozna~enog AUKUS - u kojem bi tri zemqe delile napredne odbrambene tehnologije, omogu}avaju}i Kanberi da kupi ame-

Taj potez doveo do zatezawa diplomatskih odnosa dve zemqe, a Makron je kasnije optu`io Morisona da la`e, rekav{i da nije otkrio da je razgovarao sa SAD i Velikom Britanijom.

Spor je na kraju re{en u junu 2022. godine, a Australija je pristala da plati Francuskoj vi{e od 830 miliona dolara kako bi ga prenebregli, pi{e ameri~ki magazin „Politiko”.

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Kako je Australija prevarila Francusku

Francuski predsednik Emanuel Makron

Melburn, tre}i najboqi grad za `ivot na svetu

DR@AVNA CENZURA NA POMOLU

Australija ka`wava dru{tvene mre`e zbog {irewa la`nih vesti

Australija priprema nacrt zakona kojima }e se kompanije vlasnice dru{tvenih mre`a ka`wavati ukoliko nisu ukloni-

sni standard za celu industriju koji bi primorao digitalne platforme da uklone {tetan sadr`aj, dodaje list.

Vlada tvrdi da ACMA ne bi imala ulogu u odre|ivawu toga {ta je istina, a {ta la`. Me|utim, ne navodi ko }e imati tu ulogu, odnosno ko }e propisivati {ta je dezinformacija

od toga koji iznos je ve}i, dok bi kr{ewe standarda {to se odnosi na celu industriju povla~ilo penal vrednosti 6,88 miliona australijskih dolara, ili pet odsto globalnog prometa kompanije.

U slu~aju „Mete”, vlasnika „Fejsbuka”, na primer, maksimalna kazna bi mogla da iznosi vi{e od osam milijardi dolara.

Prema predlo`enom zakonu, Australijska uprava za komunikacije i medije (ACMA) imala bi ovla{}ewa da pribavi informacije i dokumente s digitalnih platformi u vezi s dezinformacijama. Ali vlada tvrdi da ACMA ne bi imala ulogu u odre|ivawu toga {ta je istina, a {ta la`. Me|utim, ne navodi ko }e imati tu ulogu, odnosno ko }e propisivati {ta je dezinformacija.

le dezinformacije sa svojih platformi, prenosi doma}i list „Ejx” (The Age), ali ne precizira ko }e odre|ivati {ta su la`ne vesti. Prema predlo`enom zakonu, vlada bi mogla da nametne novi kodeks kompanijama koje vi{e puta nisu re{ile problem plasirawa la`nih vesti ili svojevr-

O~ekuje se da }e budu}i zakon, po{to pro|e javnu raspravu, do}i pred parlamentarce do kraja godine.

Maksimalna predvi|ena kazna za kr{ewe budu}eg kodeksa iznosila bi 2,75 miliona australijskih dolara ili dva procenta globalnog prometa, u zavisnosti

„Vlada premijera Entonija Elbanezea posve}ena je za{titi Australijanaca na mre`i, {to podrazumeva da dr`ava ima ovla{}ewa kojima mo`e da sankcioni{e digitalne platforme koje plasiraju dezinformacije”, izjavila je ministarka komunikacija Mi{el Rouland za „Ejx”, isti~u}i pri tome da ovde nije re~ o ograni~avawu slobode govora.

Evropska unija je pro{le godine usvojila nove zakone u

sli~nom obra~unu s dru{tvenim medijima, a koji ukqu~uju kazne do {est odsto globalnog prometa kompanija.

Najdrasti~nije je zasad oti{la Irska koja predla`e zakon o govoru mr`we – ukoliko taj akt bude usvojen, irske vlasti }e dobiti ovla{}ewe da osu|uju qude za niz krivi~nih dela „mr`we”, ukqu~uju}i posedovawe materijala koji bi, ukoliko se pro{iri, mogao da

podsti~e mr`wu kod drugih. Najglasniji protiv takvog propisa i sli~nih zakona je vlasnik „Tvitera” Ilon Mask, koji pomenute poku{aje karakteri{e upravo kao masovni napad na slobodu govora.

Ina~e, wegova kompanija je objavila krajem maja da napu{ta „kodeks dobre prakse za borbu protiv dezinformacija u Evropskoj uniji”.

Dr`ava Viktorija }e pro{iriti zabranu isticawa fa{isti~kih simbola, u koje }e ubudu}e biti ukqu~eno i usta{ko znamewe. Odmah po{to to usvoji dr`ava Viktorija, istim putem }e krenuti i australijska federalna uprava. To zna~i da Hrvati vi{e ne}e mo}i da isti~u {ahovnicu iz vremena Nezavisne dr`ave Hrvatske, fotografije i transparente sa likom Ante Paveli}a, slovo U i pozdrav „za dom spremni”. Hrvatska zajednica me|u kojima je veliki broj potomaka usta{a koji su nakon Drugog svetskog rata pobegli iz Jugoslavije, za to mo`e da zahvali fudbalerima kluba „Vitezovi” iz Melburna. Oni su desetog aprila, na dan osnivawa zlo~ina~ke Nezavisne dr`ave Hrvatske, u svla~ionici pevali usta{ku pesmu „boj se bije, usta{ki se barjak vije” i otpozdravqali podizawem desne ruke.

– Dr`ava Viktorija ima nultu to-

leranciju prema veli~awu ideologije mr`we. Svako zaslu`uje da se ose}a bezbedno, da bude dobrodo{ao i ukqu~en u

dru{tvo Viktorije, saop{tila je dr`avna uprava Viktorije.

Istra`ivawe medija je pokazalo da hr-

vatska zajednica otvoreno isti~e usta{ko znamewe i kao primer za to je naveden klub „Bosna” u zapadnom Sidneju, gde su na svim javnim okupqawima prisutne zastave sa slovom U. Putem interneta se prodaju majice, privesci za kqu~eve i zastave sa likom Ante Paveli}a, koji je, kako se isti~e u tekstu „Sidnej morning heralda”, bio blizak saveznik Adolfa Hitlera. Re`im Paveli}a je, navodi se, odgovoran za ubistvo najmawe pola miliona Srba, Jevreja i Roma.

U Australiji je odavno poznato koketirawe Hrvata sa nacizmom i zato ova pri~a nije stigla bez razloga. Naime, Hrvatska zajednica je ogor~ena zato {to Srbi, potomci ~etni~ke emigracije a i kasniji doseqenici mogu da u~estvuju u proslavama ANZAC praznika, koji se slavi u ~ast ratnih vojnih veterana. Ina~e, poznato je da su Australijanci u oba svetska rata bili saveznici Srba.

Poznato je i da je najmawe 1.500 pripadnika Enzek-a ratovalo uz Srbe u Prvom svetskom ratu. I u drugom svetskom ratu su Srbi ponovo bili na istoj strani sa Australijancima i Novozelan|anima. U oba svetska rata, Hrvati su bili na strani pora`enih. Ako ne ra~unamo Hrvate koji su nakon septembra 1944. godine i poziva Tita, prebegli na stranu partizana, kada je ve} bilo jasno kako }e se zavr{iti rat.

Koncert Awe i Zlatne odr`an u Melburnu

U umetni~koj koloniji u melburnskom predgra|u Eltam pred poklonicima dobre muzike i stvarala{tva grupe “Awa i Zlatna“ izvedene su vrlo dobre i poznate pesme koje su iz narodnog folklora balkanskih zemaqa otpevale divnim glasovima Awa i Zlatna (Kirsty) uz pratwu Donalda, Rajana i Endrjua. Koncert ove poznate vokalno instrumentalne grupe odr`an je 18. juna. Uskoro izlazi tre}i album Awe i Zlatne pod nazivom „Moj golube” koji }e imati 19 numera ukqu~uju}i i 5 duhovnih koje su Awa i Donald uradili kao posvetu Awinoj majci, koja je nedavno preminula.

Muzika je bila raznovrsna po `anru i karakteru, a i poreklom, sa sjajnim solo deonicama. Promocija novog albuma }e biti odr`a-

Tekst i foto: Goran Doj~inovi} (www.goranphoto.com.au)

U~enici srpske etni~ke {kole „Vuk Karaxi}“su na veli~anstven na~in i ove godine obele`ili Vidovdan, hri{}anski praznik koji slavi srpsku istoriju i vekovnu borbu za slobodu. Srbi bez Kosova i Vidovdana ne bi nikad bili to {to jesu, {to su najboqe pokazali i u~enici ove srpske {kole iz Melburna

na 17. avgusta u „Open Studio” u 20 sati, adresa: 204 High St, Northcote VIC 3070. Dobrodo{li.

ETNI^KOJ [KOLI “VUK KARAXI]“ U MELBURNU

akademija u Sent Albansu

U subotu 24. juna tradicionalno je odr`ana Vidovdanska akademija u crkvi Sv. \or|a u Sent Albansu u organizaciji Srpske {kole „Vuk Karaxi}“.

Nakon ve~erwe slu`be otac Boro Petrovi} je otvorio akademiju. Prisutne je podsetio na istorijsku va`nost Vidovdana i napomenuo da to nije jedini datum u na{oj pro{losti kojeg Srbi treba da se prise}aju kako bi sa~uvali svoj identitet pogotovo u ova te{ka vremena.

Voditeqi akademije su bili u~enici Sandra Cvjeti~anin i Bogdan Galovi}. U~enici su izveli bogati programom koji su spremili sa svojim nastavnicama: Danicom Bandom, Brankom Stevanovi}, Sawom Lugowom, Miroslavom Peru~icom, Qiqanom Kova~evi}

i Tatjanom Georgievskom, a u pripremi programa pomagala je i gospo|a Sla|a Cukani} iz peva~kog dru{tva „Prelo“ kao i Adrijana Gugleta, biv{a u~enica na{e {kole. Roditeqi volonteri su se potrudili da sala

bude spremna za prijem gostiju i da pripreme posne poslastice za u~enike i wihove roditeqe.

Nastavnice Srpske {kole „Vuk Karaxi}“ su u zajedni~koj izjavi za SG istakle: „Sa zadovoqstvom mo`emo da ka`emo da su nam nakon uspe{ne Vidovdanske akademije svima srca puna. Jer znamo da za na{ narod nada i daqe postoji, dokle god generacije koje dolaze i na kojima svet ostaje pamte i svedo~e o va`nim doga|ajima iz na{e pro{losti“.

Srpska etni~ka {kola „Vuk Karaxi}“ iz Melburna je osnovana po~etkom osamdesetih godina pro{log veka sa ciqem da bi se me|u mladim Australijancima srpskog porekla negovala srpska tradicija i kultura i u~io srpski jezik. [kola funkcioni{e na dve lokacije u Melburnu i to u predgra|ima Frejzer Rajz (Fraser Rise) nedaleko od Sent Albansa i Grinzbara (crkva Svetog Save) i u Xilongu (crkva Svetog Nikole). Od pred{kolskog uzrasta pa sve do dvanaestog razreda, {kola organizuje nastavu tokom cele {kolske godine subotom od 10 do 13 ~asova. Pre korone imala je vi{e od 200 u~enika a polo`ila je i test uspe{nog organizovawa onlajn nastave u 2020. i 2021. godini. [kola „Vuk Karaxi}“ je zvani~no registrovana, priznata i podr`ana od strane Ministarstva prosvete dr`ave Viktorije. U~enici imaju mogu}nost da na kraju pola`u srpski kao zavr{ni ispit {to im donosi dodatne bodove za eventualni upis na fakultet. Ova {kola svake godine ima u~enike koji posti`u izvanredne rezultate me|u najboqima u Viktoriji. Osim za Vidovdan, u~enici tradicionalno spremaju prigodan program i za Savindan kao i za {kolsku slavu Svetog Arsenija Sremca.

Amerikanac spasio Australijanku od kengura

Turista iz Amerike koji je do{ao u Australiju na odmor nije ni sawao da }e wegova poseta ukqu~iti i okr{aj sa pomahnitalim kengurom! Mu{karac je pritekao u pomo} `eni po imenu Kortni Karter koju je kengur jurio po parku dok je ona pani~no be`ala od wega. Incident se dogodio „Cohunu Koala Park“-u, u Zapadnoj Australiji.

Kako je ispri~ala za Bi-Bi-Si, ona je vri{tala tra`e}i pomo} nekoliko minuta, sve dok je ameri~ki turista nije ~uo i usko~io da je spase od agresivnog torbara. U borbu se kasnije ukqu~io i wegov sin.

- Nikada nisam imala ovakav blizak susret sa kengurom koji je hteo da bude malo nesta{an - ispri~ala je Karterova.

- Zato sam bila izuzetno zahvalna ameri~kom turisti koji je usko~io jer sam ja vri{tala, a u blizini nisam videla nikog od zaposlenih. Mogli ste da mu vidite na licu da se upla{io od `ivotiwe od koje je zadobio dosta ogrebotina na rukama. Mislim da ne}u pose}ivati parkove sa `ivotiwama u skorije vreme. Situacija se smirila kada je jedan od zaposlenih do{ao da odvede `ivotiwu.

Najmla|i svetski nacionalni park krije najstarije fosile `ivotiwa

Interesantni detaqi novo-otvorenog nacionalnog parka u Ju`noj Australiji

Poznata kao najsuvqi kontinent, ali i kao najravniji, Australija je bogatija za jo{ jedan nacionalni park. Budu}i da je ve}i deo wene teritorije u davnoj pro{losti bio zapravo dno okeana, to se na wemu kriju fosili najstarijih `ivotiwskih vrsta na planeti.

Poznati pod nazivom Ediacara biota, ti fosili `ivotiwa danas su za{ti}eni i predstavqaju deo Nacionalnog parka Nilpena Ediacara.

Pre dva meseca ovaj nacionalni je prvi put otvoren za posetioce. Pored toga {to mogu videti izbliza mesta na kojima su prona|eni fosili `ivotiwa, posetioci mogu imati i uvid u rad Meri L. Dozer, ameri~kog paleontologa. Upravo je ona zaslu`na za iskopavawa jednog od najpoznatijih nalazi{ta fosila na tom podru~ju.

- Fosili su stari oko 550 miliona godina - navela je Dozer za „Travelandleisure“ i dodala: - Zahvaquju}i ovim nalazi{tima u Nilpeni, utvrdili smo postojawe najstarije reproduktivne aktivnosti `ivotiwa, prona{li najstariji mikroskopski organizam i niz drugih zna~ajnih detaqa.

Do sada na podru~ju nacionalnog parka postoji gotovo 40 otkrivenih nalazi{ta fosilnih ostataka `ivotiwa, dok se intenzivno radi na novim otkri}ima.

Budu}i da je u pitawu izuzetno zna~ajan lokalitet, na kome su i daqe u toku radovi, od posetilaca se zahteva da unapred rezervi{u ture sa vodi~em.

I mada i u drugim delovima sveta postoje otkri}a fosila `ivotiwa po-

znatog pod nazivom Ediacara biota, Dozer smatra da su ovi u Australiji najzna~ajniji. Upravo zahvaquju}i tom otkri}u, stru~waci su dobili mnogo jasniji uvid u ranu istoriju obitavawa `ivotiwa na na{oj planeti.

Nacionalni park Nilpena Ediacara deli oko {est sati vo`we od Adelajda. Teritorijalno pripada dr`avi Ju`na Australija i nalazi se u severnom delu lanca Flinders. Iako je ulazak na podru~je nacionalnog parka besplatan, svi posetioci koji `ele turu sa vodi~em moraju je i platiti prema va`e}em cenovniku i unapred rezervisati.

VIDOVDAN praznik u kome se prepli}u istorija i obi~aji

Gazimestan je uzvi{ewe na severoistoku Pri{tine (626 m), pet kilometara od grada. Na wemu je vo|ena Kosovska bitka 28. juna 1389. godine

Narodna verovawa i obi~aji

Vidovdan je posebno zanimqiv zato {to se prepli}u istorijske ~iwenice sa naraodnim obi~ajima i verovawima oli~enim u razvoju kosovskog mita uporedo sa paganskim kultovima starog slovenskog bo`anstva Vida.

Za one koji ne znaju, Vid je smatran vrhovnim bo`anstvom – „Bogom nad bogovima“ a svi drugi bogovi tek polubogovima. Me|u Srbima i svim Slovenima verovalo se da je Vid svevide}e bo`anstvo, pa se Vidovdan smatra praznikom za o~i, odnosno praznikom koji „otvara o~i“.

Na Vidovdan se, prema kwigama i verovawima ne radi u poqu – da kukuruz zametne klipove, ni u vinogradu – da se gro`|e ne sasu{i i otpadne. Tog dana treba probati i zrelo vo}e. Veruje se i da na Vidovdan vaqa zapo~eti ru~ne radove – pletewe i vezewe.

U [umadiji i jo{ nekim krajevima bio je obi~aj i da se na Vidovdan iznose stvari iz ku}e da se „provetre radi moqaca“. Izno{ene su i tapije i obligacije da bi se razgledale i provetrile. Izno{ene su i kese s novcem – da se vidi i izbroji.

Na Homoqskim planinama se verovalo da godina mo`e omanuti ako na Vidovdan nema oblaka, u Gru`i da „ptica kukavica koja po~iwe na Mladence da kuka za kosovskom pogibijom, prestaje da kuka od Vidovdana“, a u [umadiji da na “Vidov dan, u gluvo doba no}i, sve vode na Kosovu poteku crvene kao krv”, a krvqu kosovskih junaka obojeni su i kosovski bo`uri.

Tako je u okolini Vlasenice bio obi~aj da devojke, ubrav{i vidove trave, naliju vode u lonac koji su kupile bez poga|awa, uzmu malo soli, hleba, detelinu sa ~etiri lista i jednu tkaninu koju prebace preko lonca i pred spavawe prozbore: „Vide, Vide! Tako ti soli i hleba, zemqe i neba, ka`i mi ko }e mi biti su|en, dovedi ga na san“.

Pravoslavni vernici 28. juna svake godine obele`avaju jedan od najve}ih srpskih praznika – Vidovdan. Taj praznik se u narodu, s jedne strane dovodi u vezu sa knezom Lazarom i Kosovskim bojem, a s druge, u arhai~nijoj varijanti, sa Svetim Vidom.

Kao dr`avni praznik, obele`ava se radno u spomen na Kosovsku bitku, koja se odigrala 28. juna 1389. godine, odnosno 15. juna po starom kalendaru i predstavqa se}awe na poginule u svim ratovima.

Stradawu srpskih vojnika je posve}en spomenik podignut na Gazimestanu 1953. godine, rad Aleksandra Deroka, dok Spomenik kosovskim junacima, koji je otkriven 28. juna 1904. godine u okviru proslave stogodi{wice Prvog srpskog ustanka, u prisustvu kraqa Petra Prvog Kara|or|evi}a, predstavqa simbol Kru{evca i delo je srpskog vajara \or|a Jovanovi}a.

Vidovdan se proslavqa dostojanstveno, mirno, bez veseqa. U svim pravoslavnim hramovima slu`i se parastos na{im vojnicima palim na bojnom poqu, i svim do danas postradalim mu~enicima koji su na razne na~ine `ivot dali za pravoslavnu veru.

Po narodnom verovawu, va`no je {ta }e se na ovaj dan videti, jer }e se kasnije ba{ u tome imati uspeha.

Ponegde, izlazi se do podneva na grobqa i donosi hrana, riba obavezno. Ima sredina, u severozapadnoj Srbiji i Vojvodini, gde se iznosi sve tkawe {to `ene i devojke rade kako bi se videlo koliko su vredne i pokazalo da je odre|eno doma}instvo imu}no.

U nekim sredinama, poput Ma~ve, na taj dan su velike zadu{nice. Izlazi se do podneva na grobqe i donosi hrana, a riba obavezno, kao vrsta `rtve Svetom Vidu.

Postoji i obi~aj da `ene uo~i Vidovdana beru travu vidov~icu i stavqaju je pod jastuk da bi usnile svog izabranika.

Proslavqa se i kao dan grada Kru{evca. Gradona~elnica ^ikaga Lori Lajtfut 2021. godine proglasila je Vidovdan praznikom tog grada, isti~u}i da taj praznik slavi pomirewe i izdr`qivost naroda

Uskoro počinje!

St. Sergius starački dom počinje

Društvena grupa za ljude preko 65 godina u Blacktown.

Da li tražite druženje sa aktivnostima u slobodno vreme, roštiljanje , koncerte, vježbanje onda je ovo za vas. Ako ste zainteresovani ili bi neko od vaših voljenih želio da prisustvuje ovim aktivnostima slobodno nas kontaktirajte. Prevoz je dostupan za stanovnike Blacktown area.

Lucy Naumov: 0402 055 661 email: LNaoumov@stsergius.org.au

Primamo sve koji se prijave.

koji je bio potla~en, koji stremi ka slobodi, dostojanstvu i jednakosti – univerzalnim idealima koji inspiri{u.

U hri{}anskom kalendaru ne postoji svetac s ovim imenom i pre ne{to vi{e od jednog veka, ta~nije tek 1892. godine, Srpska pravoslavna crkva ga je prvi put unela kao praznik u svoje kalendare, stavqaju}i ga u zagradu iza proroka Amosa i kneza Lazara, ~ije je kultove negovala, zapisao je poznati etnolog Mile Nedeqkovi} u kwizi „Godi{wi obi~aji u Srba“. Vidovdan je nepo-

kretni praznik koji se uvek praznuje 28. juna, a u crkvenom kalendaru obele`en je crvenim slovom.

Zna~aj Vidovdana za srpski narod proisti~e iz istorijskih doga|aja koji su vezani za taj datum. Od svih je najzna~ajniji Kosovski boj, pogibija kneza Lazara i propast srpskog carstva. Kneza Lazara Srbi ne pamte samo po hrabrosti u bici na Kosovu, ve}i i po zadu`binarstvu jer je za `ivota izgradio mnoge manastire i crkve.

Knez Lazar Hrebeqanovi}, rodom iz Prilepca kod Novog Brda, bio je jedan od plemi}a cara Du{ana. Posle smrti Du{anovog sina cara Stefana Uro{a, patrijarh Jefrem krunisao ga je za srpskog cara.

Vladao je od 1371. do 1389. godine i proglasio se za „gospodara svih Srba“. Posle smrti cara Uro{a, kneza Lazara je patrijarh Jefrem krunisao kao srpskog cara. Za suverenog vladara svih Srba smatrala ga je i Carigradska patrijar{ija.

Posle Kosovskog boja telo cara Lazara sahraweno je u Pri{tini a potom preneto u wegovu zadu`binu – manastir Ravanicu kod ]uprije. Kada je po~ela seoba Srba, narod je sa sobom nosio i wegove svete mo{ti i sklonio ih u manastir Ravanicu na Fru{koj gori.

Za vreme Drugog svetskog rata 1942. godine telo mu je preneto u Beograd, odakle je 1988. godine preme{teno ponovo na Kosovo u manastir Gra~anicu. Odatle je 1989. godine preneto u Lazarevu zadu`binu manastir Ravanicu kod ]uprije, gde i danas po~iva.

Kosovka devojka, delo Uro{a Predi}a, 1919.

MON SEN MI[EL – CITADELA STARA HIQADU GODINA

Pre ta~no hiqadu godina, u junu mesecu, po~ela je izgradwa veli~anstvene katedrale na ostrvu na obali Francuske koja izrawa iz uzburkanih voda Atlantskog okeana, i koja }e postati trajni simbol nacionalne snage. Sredwovekovna opatija na vrhu Mon Sen Mi{el, kaskada zidova i potpornih kula koje se spu{taju sa visokog centralnog torwa, bila je spektakularna tvorevina koja je igrala kqu~nu ulogu u francuskoj istoriji tokom vekova.

Danas, kada obele`ava milenijum od po~etka izgradwe, to je jedna od najpopularnijih turisti~kih atrakcija u zemqi pored Pariza – ponekad preplavqena sopstvenom popularno{}u do te mere da su nadle`ni apelovali na posetioce da ne dolaze.

Opatija, koja se nalazi na stenovitom ostrvu u kanalu Laman{, na u{}u reke Kesnon, oko kilometar udaqeno od obale Nor-

Mon-Sen-Mi{el je dugo „pripadao” pojedinim porodicama koje su delile poslove u gradu i nasle|ivale seosku upravu. Turizam je gotovo jedini izvor prihoda komune. Turizam ovom malom ostrvu donosi oko 63 miliona dolara. Ima oko 50 prodavnica za 3 miliona turista. Samo oko 25 qudi spava svake no}i na planini (ukqu~uju}i monahe), osim onih u hotelima. Mon-Sen-Mi{el je poslu`io kao umetni~ka inspiracija za brojna dela. Deo radwe u trileru Helen Mekins Zadatak u Bretawi odvija se na Montu, ukqu~uju}i dramati~nu no}nu poteru po pesku. U filmu Pitera Xeksona iz 2003. Gospodar prstenova: Povratak kraqa, glavni grad Gondora, Minas Tirit, napravqen je po uzoru na Mon Sen-Mi{el. Isto tako, grad i zamak u Diznijevom hitu Tangled zasnovani su na Mon-Sen-Mi{elu, kao i dizajn lokacije Dark Souls Nev Londo Ruinsa.

mandije, zapadno od Pariza, privla~ila je legije hodo~asnika tokom vekova. Danas privla~i 1,3 miliona turista svake godine.

„U rasponu od 1.000 godina, wegova silueta je postala simbol francuskog univerzalizma“, napisao je francuski predsednik

Emanuel Makron na Tviteru 5. juna nakon zvani~ne posete ostrvu. „Wegova opatija, simbol je onoga {to jesmo: narod graditeqa.“

SVEDOK ISTORIJE

Izdi`u}i se iz zaliva okru`enog obalama Normandije i Bretawe, opkoqena `ivim peskom, goti~ka opatija Mon Sen Mi{el nadvisuje se nad selom i debelim zidinama tvr|ave.

Kada plima nastupi, Mon izrawa iz vode poput francuske Atlantide, arhitektonskog ~uda postavqenog u prelepom prirodnom pejza`u. Ostvo je deo Uneskove svetske ba{tine od 1979. godine.

„Brak qudskog genija i prirode“, prokomentarisao je predsednik Makron u govoru povodom proslave milenijuma postojawa opatije.

Prozvana „~udom zapadnog sveta“, istorija naseobine se`e do 709. godine kada je

na steni podignuto svetili{te u ~ast Svetog Arhan|ela Mihaila. Postalo je sveto mesto koje je nastavilo da se razvija od 11. do 16. veka.

Opatija je bila svedok kqu~nih trenutaka francuske istorije, naro~ito kada je postala tvr|ava tokom Stogodi{weg rata u 14. i 15. veku i pre`ivela tridesetogodi{wu opsadu Britanaca.

Tokom Francuske revolucije krajem 18. veka opatija je bila pretvorena u zatvor. Do 1863. 14.000 zatvorenika provelo je vreme u „Bastiqi na moru“, gde su plime i `ivi pesak onemogu}avali bekstvo zatvo-

Милиони ходочасника посећују остrvо вековима

Mon Sen Mi{el (franc. Le Mont-Saint-Michel) je stenovito ostrvo u kanalu Laman{ na u{}u reke Kesnon, oko kilometar udaqeno od obale Normandije. Nalazi se u blizini grada Avran{ i granice Bretawe u departmanu Dowa Normandija. Ostrvo je ~uveno po svom benediktinskom manastiru, koji dominira ovim ostrvom povr{ine 55.000 m². Ova utvr|ena opatija je jedan od najboqih primera francuske sredwovekovne arhitekture. Mon Sen Mi{el je i selo na ostrvu osnovano 708 godine. Do ostrva se ranije moglo sti}i kopnom samo u periodu oseka. Krajem 19. veka ostrvo je povezano sa obalom ure|ewem prirodne prevlake i izgradwom puta. Izgradwom brane pove}ana je akumulacija peska u zalivu i on je postao pli}i.

od odlu~uju}ih bitaka za oslobo|ewe Francuske i Evrope, koja se odigrala nekoliko kilometara od Mon Sen Mi{ela, u blizini potpuno uni{tenog grada Avran{a.

ZABRINUTOST ZBOG

VELIKOG BROJA TURISTA

Mon Sen Mi{el je oduvek bio izuzetno popularan i privla~io je milione hodo~asnika tokom svoje istorije. „To je bilo najve}e mesto hodo~a{}a na Zapadu, pre nekoliko vekova, ispred Santjaga de Kompostele“, nagla{ava Tomas Velter, generalni direktor Nacionalne javne ustanove Mon Sen Mi{el za Si-En-En.

Danas, oko tri miliona qudi poseti ovo ostrvo svake godine, a neki vikendi su pose}eniji nego ina~e. Vikend na dan praznika Vaznesewa u maju opatija je bila preplavqena posetiocima izme|u 11 i 15 ~asova – broj koji uznemireni zvani~nici obi~no o~ekuju samo na vrhuncu leta.

„Prodali smo 10.500 karata u opatiji, {to je rekord“, navodi Velter za Si-En-En. Ukupno je na licu mesta bilo oko 33.000 qudi, {to nije rekord samo po sebi, ali ipak mnogo za Mon, koji ovoliki broj turista obi~no o~ekuje u avgustu, u vreme sezone.

je ~uveno po svom benediktinskom manastiru, koji dominira ovim ostrvom povr{ine 55.000 m²

„Pre svega mu~e se sami posetioci jer im je obilazak mnogo nekonforniji“, dodaje Velter. „Jo{ od pandemije, turisti imaju mnog mawu toleranciju na gu`vu, jer su imali prilike da iskuse u`ivawe u obilasku lokaliteta kada je bilo mnogo mawe posetilaca.“

Uz proslavu milenijuma, prve brojke za 2023. najavquju da }e Mon Sen Mi{el ostati veoma popularna turisti~ka atrakcija, {to predstavqa odre|ene probleme za desetak stanovnika, vlasnike prodavnica i prirodno okru`ewe.

„Mislim da to nije dobra stvar za trgovce, hotelijere i restorane jer jednostavno ne mogu da idu u korak sa potra`wom. Mon Sen Mi{el zauzima povr{inu od jedan kvadratni kilometar i ima jednu trgova~ku ulica. Kada se vi{e od pet hiqada qudi u jednom trenutku na|e na ulici, mislim da to nije ba{ prijatno“, ka`e Velter.

renika. Porodice zatvorenika zamenile su hodo~asnike koji su nekada {etali seoskim stazama.

Tokom bel epoka pre Prvog svetskog rata spomenik je postepeno postao svetska turisti~ka atrakcija kakvu danas poznajemo. Jedna od wegovih popularnih znamenitosti je ~uvena gostionica „Mer Pular“, nazvana po briqantnoj kuvarici Anet Pular, koja ugo{}uje posetioce od 1888. godine.

Godine 1944., pisac Ernest Hemingvej, u to vreme ratni dopisnik, navodno je sedeo za stolom u „Mer Pular“ i opisivao podvig iskrcavawa saveznika tokom Dana De, jedne

U nastojawu da se pove}a odr`ivost, autobusi koji povezuju lokaciju sada rade na biogorivo, a ne na dizel. U me|uvremenu, posetioci se pozivaju da istra`e {ire podru~je zaliva tokom {pica od 11 do 15 ~asova, a da iskoristite besplatan parking posle 18.30.

„Mogu da iskoriste, na primer, boravak u prirodi i ture brodom koje smo organizovali. Ovde ima foka, jeguqa i atlantskog lososa“, nagla{ava Velter. „Ono {to ~esto zaboravqamo je da postoji najve}a kolonija delfina u Evropi, tako da je to i {ansa da na jedan nov na~in otkrijemo Mon Sen Mi{el.“

Turizam ovom malom ostrvu donosi oko 63 miliona dolara. Ima oko 50 prodavnica za 3 miliona turista Ostrvo

DISIDENT I BORAC ZA DEMOKRATIJU BORISLAV PEKI]

(PODGORICA, 4. FEBRUAR 1930. –LONDON, 2. JUL 1992.)

Borislav Peki} je bio srpski i jugoslovenski dramski pisac, romansijer, filmski scenarista i akademik. Smatra se jednim od najzna~ajnijih srpskih kwi`evnika 20. veka. Bio je politi~ki disident i demokrata. Iako je prvi roman objavio tek u 35. godini, Peki} je ostao zapam}en po romanu „Zlatno runo“ koji se ~esto poredi sa najzna~ajnijim delima svetske kwi`evnosti.

Dobitnik je brojnih nagrada i priznawa. Najpoznatija dela Borislava Peki}a su „Besnilo“, „Zlatno runo“, „Kako upokojiti vampira“, „Odbrana i posledwi dani“, „Vreme ~uda“ i „Atlantida“. Bio je dopisni ~lan Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Film „Dan ~etrnaesti“ je ra|en prema filmskom scenariju Borislava Peki}a, a predstavqen je na Kanskom filmskom festivalu, 1961. godine. Peki}eva dela prevedena su na osamnaest svetskih jezika. Primio je brojne nagrade i priznawa u toku svoje karijere, te stekao slavu i popularnost. Zajedno sa trinaest intelektualaca obnovio je rad Demokratske stranke.

DETIWSTVO I MLADOST

Borislav Peki} se rodio u Podgorici, ali je od ro|ewa do 1941. godine sa porodicom `iveo u Be~eju, Mrkowi} Gradu, Cetiwu i Kninu. ^esto su se selili zbog o~eve karijere. Wegov otac, Vojislav D. Peki} je bio dr`avni ~inovnik. Kada je po~eo Drugi svetski rat porodica je proterana u Srbiju od strane italijanskih okupatora. Jedno vreme su `iveli u ju`nom Banatu, a od 1945. godine u Beogradu. Budu}i da se sa porodicom mnogo puta selio, Borislav je u~estalo mewao i {kole. Po dolasku u Beograd poha|ao je Tre}u mu{ku gimnaziju. Maturirao je 1948. godine, a iste godine je bio i uhap{en. Uhap{en je 7. novembra 1948. godine jer je bio ~lan ilegalne studentsko-gimnazijske organizacije „Savez demokratske omladine Jugoslavije“.

Na prvostepenom Okru`nom sudu osu|en je u maju iste godine na kaznu zatvora u trajawu od 10 godina. Vrhovni sud mu je naredne godine pove}ao kaznu na ukupno 15 godina zatvora, zajedno sa prisilnim radom i odre|enim brojem godina gubitka gra|anskih prava, nakon {to bi odslu`io kaznu. Kaznu je izdr`avao u Kazneno-popravnom domu „Ni{“ i Kazneno-popravnom domu „Sremska Mitrovica“. Pomilovan je nakon pet godina, ta~nije 1953. godine. U periodu od 1954. do 1958. godine u Beogradu je studirao eksperimentalnu psihologiju na Filozofskom fakultetu. Wegova supruga zvala se Qiqana Gli{i} i bila je in`ewerka arhitekture. Qiqana je bila sestri~ina doktora Milana Stojadinovi}a. Ven~ali su se 1958. godine. Slede}e godine dobili su }erku Aleksandru.

U to vreme Peki} je po~eo sa pisawem filmskih scenarija. Dvadesetak filmskih scenarija napisao je za razne filmske ku}e u Jugoslaviji.

KARIJERA PISCA

Peki} je tokom boravka u zatvoru dobio razne ideje za pisawe svojih dela, koje je kasnije razvijao u svojim romanima. Peki}ev prvi roman „Vreme ~uda“ objavqen je

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu

uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

1965. godine. Dobio je pozitivne kritike brojnih kwi`evnih kriti~ara. Ovaj roman je privukao veliki broj ~itaoca i tako ozna~io po~etak uspe{ne karijere ovog pisca. Na engleskom, u Wujorku je objavqen 1976. godine kao „Time of Miracles“. Narednih godina preveden je i na druge jezike. Svojim literarnim radom predstavqao je antidogmatizam. Peki} je od 1968. do 1969. godine ure|ivao „Kwi`evne novine“.

Svoj drugi roman „Hodo~a{}e Arsenija Wegovana“ objavio je 1970. godine. U ovom romanu, kao jednu od tema, uzeo je studentski protest 1968. godine. U to je vreme, iz politi~kih razloga, godinu dana nije mogao da dobije paso{. Dobio je NIN-ovu nagradu, za najboqi roman godine. U Wujorku je iza{ao engleski prevod pod naslovom „Houses of Belgrade“.

KARIJERA U EMIGRACIJI

Borislav Peki} u London je emigrirao 1971. godine. Svoj roman „Uspewe i sunovrat Ikara Gubelkijana“ objavio je 1975. godine. U narednim godinama preveden je na vi{e stranih jezika. Peki} je pozitivno ocewen na kwi`evnom konkursu Udru`enih izdava~a Jugoslavije i tako omogu}io {tampawe svog romana „Kako upokojiti vampira“, 1977. godine. Roman se zasniva na li~nim zatvorskim iskustvima. On je ujedno i svojevrstan psiholo{ki, metodolo{ki i logi~ki prikaz modernog totalitarnog re`ima. Godine 1977. objavqeno je Peki}evo delo „Odbrana i posledwi dani“. Vreme i mesto radwe je Jugoslavija tokom Drugog svetskog rata. Peki} je vrlo studiozno prou~avao gra|u svojih kwi`evni dela. Temeqnim radom i predanim pisawem objavqen je prvi tom dela „Zlatno runo“, 1978. godine. U idu}ih osam godina objavio je i preostalih {est tomova. Tada se ve} svrstavao u red najzna~ajnijih srpskih kwi`evnika. Wego{eva nagrada uru~ena mu je 1987. godine, a wom je potvrdio status vrsnog savremenog proznog pisca. Osamdesetih godina po~eo je da se zanima za neke nove tematike, te po~iwe da sakupqa materijale i gra|u za dela kojima }e predo~iti novo vi|ewe razvoja i propasti civilizacije.

Za ciq je uzimao i oslikavawe nove vizije budu}nosti. Tako je objavio tri kwige – roman „Besnilo“, epos „Atlantida“ i jo{ jedan antropolo{ki roman. Za ova dela dobio je brojne nagrade, a prevedena su na vi{e jezika. Nagradu Udru`ewa kwi`evnika Srbije za svoja „Odabrana dela“ u 12 to-

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

mova, Peki} je dobio 1984. godine. U periodu od 1987. do 1990. godine u tri toma je objavio delo „Godine koje su pojeli skakavci“. Delo je autobiografsko-memoarskog karaktera. Tako|e je prevo|eno na druge jezike, a donelo je Peki}u Nagrada Milo{ Crwanski, 1989. godine. Peki} je 1989. godine izdao „Novi Jerusalim“ i osvojio nagradu u Crnoj Gori.

Peki} je ostvario status popularnog pozori{nog pisca, a wegov najpoznatiji pozori{ni komad je „Cincari“ iz 1979. godine. Zasnovan je na ~etvrtom tomu dela „Zlatno runo“, a izvo|en je veliki broj puta. Uspe{nu karijeru propra}enu nagradama nastavio je komadima „Stepenik“ i „Kako zaboraviti gospodina Martina“. Mnoge svoje romane Peki} je adaptirao za film. Isto tako, uradio je preko dvadeset scenarija za filmove.

„Vreme ~uda“ je film predstavqen na filmskom festivalu u Kanu 1991. godine. Na ovom Kanskom festivalu uru~ena je nagrada na poqu re`ije. Potvrda od strane kritike stigla je u vidu Nagrade kriti~ara 1990. godine u San Sebastijanu. Borislav Peki} je honorarno bio zaposlen na Jugoslovenskom odelewu Svetske sekcije Bi-Bi-Sija (BBC) u Londonu kao komentator, kada je svake nedeqe ~itao „Pisma iz Londona“. Kroz jedinstvena i duhovita zapa`awa, Peki} je u vidu pedeset pisama pisao o Engleskoj i wenom narodu. Isto tako, na Bi-Bi-Si-ju, Peki} je

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE

117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

radio na seriji o istoriji Velike Britanije. Objavqena je nakon wegove smrti kao „Sentimentalna povest Britanskog carstva“. Dodeqena mu je Po~asna nagrada BIGZ-a. KRAJ @IVOTA I SMRT

Peki} je sa drugih dvanaest intelektualaca obnovio rad Demokratske stranke, 1989. godine. Naredne godine je postao ~lan Glavnog odbora te partije. Iste 1990. godine radio je u uredni{tvu lista „Demokratija“. U to vreme radio je na raznim politi~kim aktivnostima ispred Demokratske stranke. Bio je ~lan engleskog PEN centra, a u periodu od 1900. do 1992. godine radio je na funkciji potpredsednika Srpskog PEN centra. Od 1985. godine u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti bio je potpredsednik. Dok je u ~lanstvu Krunskog saveta princa Aleksandra Kara|or|evi}a bio od 1992. godine. Borislav Peki} je umro nakon borbe sa te{kom bole{}u raka plu}a u Londonu, u 63. godini. Nakon smrti je kremiran, a wegova urna se ~uva u Aleji zaslu`nih gra|ana na Novom grobqu u Beogradu. Godine 1992. posthumno je odlikovan Kraqevskim ordenom dvoglavog belog orla prvog stepena od strane prestolonaslednika Aleksandra. Veliki broj Peki}evih dela objavqen je posthumno. Delo „Stope u pesku“, wegovi govori i predavawa koje je dr`ao po svetu, objavile su 2012. godine wegova supruga i }erka.

Pi{e: Marko Lopu{ina

Sjediwene Ameri~ke Dr`ave su, kako weni dr`avnici govore, vladar sveta. Tre}e su na svetu po broju stanovnika, ali prve po vojnom buxetu od oko 800 milijardi dolara. SAD su bile britanska kolonija u Severnoj Americi, koje su 1778. godine izborile nezavisnost. Priznate su kao dr`ava 1783. godine.

Ruska Federacija je po povr{ini teritorije koje zauzima najve}a na svetu. Ima oko 150 miliona stanovnika, duplo mawe od SAD. Iako joj vojni buxet iznosi jedva sto milijardi dolara, ipak, je Rusija kao i Amerika, nuklerna sila. Nastala je iz Ruske kne`evine u 12. veku. Postala je Rusko carstvo 1478. godine, a Ruska federacija 1991.godine. Tokom Prvog i Drugog svetskog rata SAD i tada ruski SSSR su bili saveznici. Va{ington je pomagao Moskvu tako {to je brodovima slao na hiqade xipova, kamiona, topova i tenkova. ^im se Drugi svetski rat zavr{io po~ela je bitka za interesne sfere u Evropi, pa su SAD povele Hladni rat protiv Rusa i SSSR-a. On je predvi|ao indirektne vojne sukobe, ali i teritorijalnu, politi~ku, ekonomsku, kulturnu i sportsku izolaciju Rusa od strane Amerikanaca i wihovih NATO saveznika. Mo`e se re}i da su Amerikanci i Rusi vodili preko posrednika deset velikih ratova, preko Koreje, Kube i Vijetnama, do Avganistana, Sirije i danas Ukrajine.

Hladni rat je bio vreme kada su svi u SAD znali ko im je neprijateq – Rusi. O tome je i glamurozni Holivud vodio ra~una, jer je snimao filmove u kojima su samo Sovjeti i Rusi bili negativci. ^ak se i slavni Rambo obra~unavao sa Rusima i pobe|ivao ih u bitkama u zemqama Bliskog istoka. Kada su od 1999. godine Srbi postali “lo{i momci”, Holivud je protiv nas Srba snimio nekoliko filmova, ali nije zaradio puno para na wima.

Hladni rat su okon~ali predsednici Xorx Bu{ i Boris Jeqcin. Taj period krajwe zao{trenih odnosa izme|u Sovjetskog Saveza, kasnije Rusije, i Amerike, zapo~et posle okon~awa Drugog svetskog rata zvani~no je zavr{en 1. februara 1992. u Bu{ovoj vikendici u ameri~koj dr`avi Merilend.

Javna retorika Sovjeta i Rusa tokom Hladnog rata je bila:„Amerika `eli rat, a Sovjetski Savez je garant mira”. Jer, kako se u Moskvi tvrdilo, kada nije do{lo do rata velikih ratnih sukoba Sjediwenih Dr`ava i Sovjetskog Saveza, zna~i “SSSR je obezbedio mir”.

Hladni rat je kao politi~ki termin opet o`iveo u propagandnim kampawama Moskve i Va{ingtona. Prvo je Xo Bajden u svom govoru u UN izjavio da “Sjediwene Ameri~ke Dr`ave ne tra`e jo{ jedan Hladni rat koji deli svet”. Vladimir Putin je potom u decembru 2022. godine okrivio SAD i Zapad za eskalaciju napetosti u Evropi, rekav{i da je ovaj deo sveta pogre{no procenio ishod Hladnog rata.

Danas ima politi~kih analiti~ara i diplomatskih stru~waka, i u Americi, i u Rusiji, koji su tvrdili da su prvih decenija 21. veka odnosi izme|u Amerike i Rusije “uroweni u novi Hladni rat”. Kao primer pomiwani su destruktivni rato-

LI^NI STAV

Novi hladni rat

vi u isto~noj Aziji, Africi, Ju`noj Aziji, Bliskom istoku i Centralnoj Americi, ali i ruska aneksija Krima i ruska specijalna vojna operacija u Ukrajini.

Veliki delovi sveta, pre svega Evropa i ve}i deo Azije, bili su podeqeni u dva suparni~ka tabora predvo|ena supersilama Amerikom i Rusijom. Novi Hladni rat pokazao je staro lice, politi~ku iskqu~ivost

Jako je duha istorija tajnih operacija SAD u stranim dr`avama. Statistika kazuje da u SAD kao imeprijalisti~ka i agresivna dr`ava u~estvovale u preko 37 ratova i jo{ toliko pu~eva, progona i ubistava. Prisetimo se ameri~ke okupacije Dominikanske republike sredinom {ezdesetih godina pro{log veka, Ameri~ko-meksi~kog rata, invazija Amerike na Granadu, na Panamu, u Za-

Prikrivene aktivnosti ameri~ke vlade nisu bile ograni~ene na strane teritorije, ameri~ki obave{tajci pokazali su spremnost da po~ine prili~no sumwiva dela i protiv gra|ana SAD. Pod okriqem takozvanog projekta “MKUltra”, CIA je sprovela ilegalne eksperimente na qudima sa ciqem da se razviju nove metode ispirawa mozga i mu~ewa koje }e se koristiti u ispitivawu,

Va{ingtona i Moskve, pretwe intervencijama vojnog tipa “preko posrednika”, pa i atentat na predsednika Ruske Federacije.

Iako je Bela ku}a 2023. godine zvani~no negirala da su SAD ume{ane u eksplozije na gasovodima „Severni tok“, ameri~ka vlada i tajne slu`be imaju dugu istoriju sprovo|ewa interesa Va{ingtona kroz {pijuna`u i sabota`e, uvek tvrde}i da to nisu u~inili. Tako su sedamdesetih godina 20. veka, ameri~ki specijalci instalirali {pijunski ure|aj na podvodnu komunikaciju sovjetske mornarice u Ohotskom moru.

Kao politi~ki termin

Hladni rat je opet

o`iveo u propagandnim kampawama Moskve

i Va{ingtona. Prvo je

Xo Bajden u svom govoru

u UN izjavio da

“Sjediwene Ameri~ke

Dr`ave ne tra`e jo{

jedan Hladni rat koji

deli svet”. Onda mu je

Vladimir Putin hladno

odgovorio

livu sviwa, intervencija u Somaliji, Siriji, u zemqama Ju`ne Amerike i u Jugoslaviji.

Akademik Matija Be}kovi} ovo ameri~ko zlo je definisao re~ima da su SAD “najvi{e ubile tu|e dece {irom sveta, ukqu~uju}i i srpsku”.

Tokom pedesetih godina 20. veka, ameri~ka Centralna obave{tajna agencija (CIA) orkestrirala je svrgavawe iranskog premijera Mohameda Mosadeka, uz akcije koje su ukqu~ivale teroristi~ke napade pod la`nom zastavom, za koje su okrivqeni lokalni komunisti koji su podr`avali Mosadekovu vladu.

Tokom osamdesetih godina, SAD su tajno prodavale oru`je Iranu, omra`enom neprijatequ Va{ingtona od Iranske revolucije 1979. godine, kako bi iskoristile novac od ove prodaje za tajno finansirawe pobuweni~kih grupa Kontra{a u Nikaragvi koji su se borili protiv tamo{we marksisti~ke sandinisti~ke vlade.

Napori ameri~ke vlade da svrgne komunisti~kog kubanskog lidera Fidela Kastra koji se usudio da upravqa svojom zemqom bez klawawa ujaku Semu, ukqu~ivali su desetine poku{aja atentata, pa ~ak i potpunu invaziju grupe kubanskih prognanika koju su finansirale i re`irale SAD.

Ameri~ka vlada je ~ak razmi{qala o sprovo|ewu teroristi~kih napada protiv ciqeva u SAD, civilnih i vojnih, kako bi za wih okrivila Kubu i tako dobila izgovor za objavu rata. Ovi predlozi, poznati kao „Operacija Nortvuds“, nikada nisu sprovedeni zahvaquju}i tada{wem ameri~kom predsedniku Xonu F. Kenediju koji ih je spre~io.

u su{tini koriste}i ameri~ke gra|ane kao pokusne kuni}e. Projekat je, izme|u ostalog, ukqu~ivao i prou~avawe uticaja psihoaktivnih droga, kao {to je LSD, na qude. Tokom {ezdesetih i sedamdesetih godina, CIA je tako|e vodila program unutra{we {pijuna`e pod nazivom „Operacija HAOS“, ciqaju}i politi~ke disidente i antiratne grupe koje su se pojavile usred veoma nepopularnog rata u Vijetnamu. „Operaciju HAOS“ razotkrio niko drugi do novinar Simor Her{, ~ovek koji je rasvetlio i poznati masakr vijetnamskih civila u selu Mi Lai od strane ameri~kih trupa, i koji sada tvrdi da je identifikovao krivca za uni{tewe gasovoda „Severni tok“.

A 2013. godine biv{i saradnik ameri~ke Agencije za nacionalnu bezbednost Edvard Snouden pomogao je da se otkrije ogroman globalni program nadzora koji je agencija sprovodila u zemqi i inostranstvu, u saradwi sa odre|enim zapadnim obave{tajnim slu`bama (kao {to su britanski „GCHQ“ i nema~ki „BND“) i istaknutim tehnolo{kim kompanijama kao {to su kao

“Majkrosoft” i “Gugl”.

SAD su nemilosrdan vladar. Da su Amerikanci navikli da u ime demokratije ru{e poretke {irom sveta videlo se na primeru razbijawa Jugoslavije, ali i Libije i Sirije. Analiti~ari Naom ^omski i Xon Perkins javno pokazuju ameri~ki {ablon pona{awa u spoqnoj politici kojim SAD uni{tavaju druge dr`ave, a Ameriku ~ine prvom i glavnom zemqom sveta. Za to SAD koriste i NATO, koji {titi kapital i investicije, i Evropsku Uniju.

Krepi du{u i telo

Kapaciteti u bawama ve} su po puweni, za ovu sezonu. Atomska Bawa, u Gorwoj Trep~i kod ^a~ka poznata je i po sastavu lekovite vode jedinstvene u svetu, jer jedino u Japanu postoji jo{ jedna takva bawa, i u svako doba godine veoma je pose}ena.

Na samo 130 km od Beograda, nalazi se jedinstvena Atomska bawa – Specijalna bolnica za rehabilitaciju. Okru`ena {umovitim brdima i planinama, na nadmorskoj visini od 460 m, predstavqa jedinstvenu oazu mira i ti{ine. Moglo bi se re}i da je sme{tena u trouglu izmeðu gradova ^a~ka, G.Milanovca i Kraqeva, na udaqenosti 18km od ^a~ka, 9km od G. Milanovca (preko Vujna), 140 km od Beograda ibarskom magistralom.

Uzev{i u obzir povoqne klimatske ~inioce i netaknutu prirodu u kojoj je Bawa sme{tena, mo`e se re}i da je idealno mesto za boravak svakog ~oveka svakodnevno izlo`enog stresu i {tetnim uticajima iz vazduha, vode, hrane. Povratak prirodi je iskonska te`wa sve ve}eg broja qudi, a ovaj ekolo{ki biser, pru`a mogu}nost wenog ostvarewa.

Klima je izuzetno blaga, umereno-kontinentalna. Temperatura vazduha je bez

ve}ih dnevnih i godi{wih kolebawa. Planinski obronci obrasli su gustom {umom bresta, bukve, hrasta, belog jasena, cera, graba, lipe, kao i sa 5 hektara ~etinarske {ume koja ~itavom predelu daje nezaboravan izgled.

Tokom letwih meseci u Atomskoj bawi

Gorwa Trep~a organizuje se Kulturno leto, koje je ve} tradicionalni kulturni doga|aj u ovom podru~ju, kao i jedno od najbitnijih segmenata turisti~kog proizvoda bawe. Posetioci u okviru kulturnog leta mogu u`ivati u nastupima brojnih kulturno-umetni~kih dru{tava, muzi~kih grupa, kwi`evnih ve~eri, pozori{nih predstava, u kojima se izvo|a~i trude da na najkreativniji na~in animiraju goste. Raznovrstan sadr`aj Kulturnog leta u Atomskoj bawi okupqa veliki broj posetilaca ne samo iz kraja, ve} i {ire i Gorwu Trep~u pretvara u izuzetno atraktivnu destinaciju.

Da odmore du{u i okrepe telo u podno`je planine Vujan qudi vekovima dolaze. Lekovita voda koristi se za pi}e, a u terapijama od 1890. kada je izgra|eno prvo bawsko kupatilo. Zbog le~ewa i rehabilitacije mnogi u Gorwu Trep~u redovno do-

MUDRE MISLI I CITATI

Ideja pokre}e promene. Bez we ne mo`e do}i do novih stvari. Qudi sa idejama su oni koji mewaju svet i koji ga ~ine boqim mestom za `ivot za sve nas. Svako nau~no dostignu}e bilo je samo ideja na po~etku, kao i svako umetni~ko delo, pronalazak… Me|utim, ni sama ideja po sebi nije dovoqna. Ukoliko ne postoje qudi koji su spremni da svoje ideje sprovedu u delo ili da je barem podele sa drugima, ideja ostaje samo misao koja nema vi{e nikakav zna~aj.

O idejama su govorili mnogi zna~ajni mislioci, nau~nici, umetnici, a iz wihovih citata saznajte {ta su za wih bile ideje, kako su ih do`ivqavali i {ta su o wima mislili.

Citati i izreke – O idejama

uuu Ako budem imao sre}e da ostvarim barem neke od svojih ideja, to }e biti dobro~instvo za celo ~ove~anstvo. Ako se te moje nade ispune, najsla|a misao bi}e mi ta da je to delo jednog Srbina. – Nikola Tesla

uuu Svaka smela ideja u po~etku izgleda kao ludost. – Gete

uuu Rad ra|a ideje. – Xim Ron

laze, ponekad i vi{e puta godi{we.

„Posle 35 godina od procenta 100 posto o{te}ewa cerebrale - uspeli smo, zahvaquju}i ovoj bawi i drugim bawama, da ga dignemo na noge da ga zaposlimo.

Sad radi u Kolubari za stalno, zavr{io sredwu {kolu. Da nije bilo ove bawe i ovakvih bawa, ostao bi u kolicima”, pri~a za RTS Radi{a Obradovi} iz Lazarevca.

U Specijalnu bolnici za rehabilitaciju obolelih od reumatskih i neurolo{kih bolesti, na terapije iz Nema~ke godinama dolazi i Maja Hidi}. „Meni poma`e super. ^ak prvih godina sam ono i napredovala, a posle `ivotni problemi tamo-vamo, ali ovde mi se uvek ono oporavim se u svaki slu~aj, imam mawe bolova, spazam, funkcije se poboq{avaju”, ka`e Maja.

Po termomineralnim izvorima Atomska Bawa jedinstvena je u Evropi, pa ne ~udi zainteresovanost stranaca.

Zbog turisti~kih vau~era i ovog leta bi }e vi{e doma}ih gostiju, pa su u Gorwoj Trep~i uobi~ajeno ve} puni kapaciteti. „Fakti~ki, za tih pet hiqada koliko dr`ava subvencioni{e mo`e i do pet, sedam dana provesti u privatnom sme{taju, a terapiju pod istim uslovima koristiti u na{im hidroterapijskim blokovima. Naravno i po istoj ceni i pod istim uslovima i isti nivo usluge. Tako da veliki je broj kategorizovanih posteqa u privatnom sme{taju, preko 1.800 kategorizovanih le`ajeva, za svakog ima mesta”, izjavio je Nenad Mladenovi}, direktor marketinga „Atomske Bawe“.

Po vodu sa bawskih izvora dolaze i

`iteqi susednih gradova, a mnogi posetioci Gorwe Trep~e pro{etaju stazama {umovitog Vujna, po kojima je nakada prolazio i patrijarh Pavle.

Od rimskog perioda do privatizacije

Lekovita svojstva Atomske bawe Gorwa Trep~a poznata su od davnina, pretpostavqa se od rimskog perioda. 1890. godine izgra|eno je prvo bawsko kupatilo, tako da se ova godina smatra zvani~nim po~etkom bawskog turizma. Po~etkom 1970. godine Balneolo{ki institut iz Beograda posle fizi~ko-hemijskih analiza termomineralne vode uvrstio je Gorwu Trep~u u red prirodnih le~ili{ta. Atomska Bawa je 2008. godine privatizovana. Novi vlasnik je u potpunosti rekonstruisao kapacitete i doveo uslove rehabilitacije i boravka u bawi na evropski nivo. Po~etkom 2012. zavr{en je novi hotel, Vujan, koji je dao potpuno novu dimenziju u rehabilitaciji i sme{taju posetilaca. U Atomskoj bawi je 2010. godine osnovana i Specijalna bolnica za rehabilitaciju obolelih od reumatskih i neurolo{kih bolesti.

Ideje i strategije su, naravno, va`ne, ali je pravi izazov izvr{ewe. – Persi Barnevik

uuu Da bi imao veliku ideju mora{ imati puno ideja. –Tomas Edison

uuu Ne `alim {to su drugi pokrali moje ideje, ali `alim {to nemaju svoje. –Nikola Tesla

uuu Ono {to vodi i vu~e svet, nisu lokomotive, nego ideje. – Viktor Igo

uuu ^ovek mo`e da umre, nacije da se uzdi`u i padaju, ali ideja i daqe `ivi. – Xon F. Kenedi

uuu Probajte ne{to. Ako ne funkcioni{e, probajte ne{to drugo. Nema te ideje koja je previ{e luda. – Xim Hajtauer

uuu Uz novi dan dolazi nova snaga i nove ideje. –Elenor Ruzvelt

uuu Skoro svaki ~ovek koji razvije neku ideju razra|uje je do ta~ke kada ona izgleda nemogu}a i onda se obeshrabri. To nije mesto na kome se treba postati obeshrabren. – Tomas Edison

uuu Nema ni~eg mo}nijeg na svetu od ideje do koje je do{lo samo vreme. – Viktor Igo

uuu Qudi `ive po delima a ne po idejama. – Anatol Frans

uuu Veliki umovi raspravqaju o idejama. Sredwi umovi raspravqaju o doga|ajima. Sitni umovi raspravqaju o qudima. – Elenor Ruzvelt

uuu ^ovek sa novom idejom je ludak sve dok ta ideja ne uspe. – Mark Tven

uuu Misao je ideja u prolazu. – Pitagora

uuu Najboqe ideje dolaze u najgorim vremenima. –Robin Vilijams

uuu [ta obi~no nedostaje, nisu nove ideje, ve} voqa da se one realizuju. – Set Goldin

Bawski potok

Bawa se nalazi na podru~ju Ov~arsko-kablarske klisure

JUGOSLAVIJA OD IDEJE DO ZABLUDE (8) 29.

Pi{e: Andrija ^olak

u Nova dr`ava svoj `ivot zapo~ela u haosu koji je ostavio Veliki rat i nemirewe gubitnika sa novom podelom Evrope u Vratolomije Stjepana Radi}a – od Internacionale do kraqevog podanika u Kakva je bila uloga Antuna Koro{ca u atentatu Puni{e Ra~i}a u Skup{tini u [ta su Hrvati dopisali u Deklaraciju o progla{ewu Federativne Narodne Republike Jugoslavije 1945. godine

ZAJEDNI^KOJ DR@AVI BILA POTREBNA TEMEQNA REFORMA

Stvarawe Kraqevine Jugoslavije i novi problemi

Kraq je 3. oktobra 1929, umesto dotada{weg imena Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, odredio da novi slu`beni naziv dr`ave bude Kraqevina Jugoslavija, obrazlo`iv{i to `eqom da se oja~a jugoslovenska ideja i narodno jedinstvo na kojima je trebalo da bude zasnovana zajedni~ka dr`ava. Izmewene su i granice starih istorijskih oblasti i umesto wih je uvedeno devet banovina. U propagandi jugoslovenstva tra`eno je da se ne isti~e ono {to razdvaja Srbe, Hrvate i Slovence, ve} ono {to ih spaja. Najbli`i jugoslovenski saveznici, u prvom redu Francuska i ^ehoslova~ka, imali su razumevawa za kraqevu odluku da zavede diktaturu, ali su insistirali da takvo stawe {to kra}e traje. Na kraju je prona|eno re{ewe: u Jugoslaviju se formalno vra}a parlamentarizam, ali li~ni kraqev re`im ostaje. Tako je diktatura zvani~no ukinuta 3 septembra 1931. dono{ewem tzv. Oktroisanog ustava, odnosno ustava kojeg je doneo li~no kraq da bi wime okon~ao li~nu diktaturu. Sedmog decembra 1931. u Mawe`u, nekada{woj kowi~koj {koli, prvi put posle zlokobnih hitaca u Skup{tini 1928, okupili su se narodni poslanici.

Poslanici oba doma su se okupili mesec dana kasnije, 18 januara 1932, da bi zajedno sa ~lanovima Senata saslu{ali kraqevu besedu u kojoj je monarh izlo`io osnovne linije svog re`ima. Kraq Aleksandar, koji gotovo nikad nije obla~io civilno odelo, i ovog puta je do{ao u sve~anoj uniformi oki}enoj brojnim ordewem. U svojoj besedi rekao je da Vidovdanskim ustavom 1921. nacionalna misao dr`ave nije dobila „svoj pravi izraz i snagu jedne organizavane nacionalne celine“ i da se te{ko izlazilo „iz uskih plemenskih okvira“, zbog ~ega je 6. januara 1929, kako ka`e, „presekao ono zlo stawe“, naglasiv{i da je to bila wegova „du`nost pred nacijom i istorijom“ i da je tada kraqevina „raskinula sa vidnim tragovima pro{losti, onim ve{ta~kim granicama upravne podele, koje su postale istorijske u tragi~nom delewu i razdvajawu na{ih plemena“.

U Zagrebu 7. novembra 1932. se sastaju hrvatski opozicioni politi~ari, me|u wima i umereni Ante Trumbi} i ekstremni Mile Budak, a tu su i ugledni Srbi iz Hrvatske i Vojvodine prota Du{an Kecmanovi}, Sava Kosanovi} i Du{an Bo{kovi}.

Sastanak je vodio Vladko Ma~ek, po{to je Svetozar Pribi}evi} bio „opravdano odsutan“ jer je uo~i sastanka uhap{en.

U~esnici sastanka donose Rezoluciju koja je kasnije postala poznata kao Punktacije SDK, kojom je, izme|u ostalog, osu|ena „srbijanska hegemonija” i zakqu~eno da je potrebno pristupiti preure|ewu dr`avne zajednice kako bi se „iskqu~ila prevlast jednih nad drugima i osigurala slobodna voqa svih wenih ~lanova“.

Zagreba~ki primer su sledili i drugi: ubrzo su donete Qubqanske i Sarajevske punktacije i Novosadska rezolucija sa sli~nim stavovima. Vlast je na to reagovala hap{ewima i internacijom. Vo|a Hrvatske seqa~ke stranke Vladko Ma~ek osu|en je od suda za za{titu dr`ave i u zatvoru je proveo naredne tri godine. Svetozar Pribi}evi} je interniran u Brus, da bi mu kasnije, na intervenciju ~ehoslova~kih i francuskih dr`avnika, bilo dopu{teno da emigrira u ^ehoslova~ku iz koje je pre{ao u Francusku zbog le~ewa i tu na francuskom jeziku objavio kwigu „Diktatura kraqa Aleksandra“ koja predstavqa obra~un sa vladarom. Po povratku u Prag umro je 1936. godine.

Sli~nu sudbinu su do`iveli i opozicioni prvaci iz Srbije i Slovenije: Dragoqub Jovanovi} vo|a zemqoradni~ke levice u Srbiji je tako|e osu|en na zatvorsku kaznu, a Anton Koro{ec, dugogodi{wi verni sledbenik kraqa i wegovog re`ima, zbog qubqanskih punktacija konfiniran je sa jo{ nekoliko prvaka Slovenske qudske stranke na Hvar. Neki su na vreme pobegli iz Jugoslavije, me|u wima i vo|a usta{ke organizacije Ante Paveli} sa najbli`im saradnicima, kome }e fa{isti~ka vlast u Italiji odobriti, politi~ki azil ali i finansijsku i svaku drugu pomo} u pripremawu stvarawa jedne nove dr`ave na hrvatskom tlu. Tako je mit o jedinstvenoj jugoslovenskoj naciji i jedinstvenom tipu Jugoslovena, izazvao suprotne posledice -- jo{ `e{}i otpor jugoslovenskoj ideologiji i nacionalnom izjedna~avawu kao napadu na sopstveni nacionalni identitet.

PODSE]AWE NA PO^ETAK Zavr{ni ~in ukidawa diktature mnoge je podsetio na sve~ano progla{ewe Kraqevine SHS koja se odigrala 12 godina ranije, kada je regent Aleksandar saslu{ao adresu izaslanstva Narodnog vje}a Slovenaca, Hrvata i Srba koju je pro~itao upravo Ante Paveli} Zubar. I ovog puta je Paveli} stao pred kraqa sa papirom u rukama iz koga je pro~itao odgovor narodnog predstavni{tva na kraqevu besedu. Moglo je to da deluje kao poruka da zajedni~ka dr`ava zna kuda ide i da je u dobrim rukama.

Od ujediwewa do zavo|ewa diktature, u prvom planu su odnosi izme|u Hrvata i Srba. Ostali kao da ne postoje. ]orovi} za Slovence ka`e: „Prihvatali su postepeno, bez glasnih izjava, sve {to se moglo; dobili su svoje {kole, svoj univerzitet, svoju upravu; otstranili su iz Slovenije skoro sve neslovena~ko ~inovni{tvo, a celu su zemqu poplavili svojim qudima; razvili su saobra}aj do idealne mere; svakom mestu dali su po neku ustanovu. Dok su se Srbi i Hrvati trgli oni su radili: za svaku vladu i za svaki re`im oni su imali po jednog svog predstavnika.”

l U slede}em broju: Pucwi u Marseju raspr{ili san o balkanskoj saradwi

1855. - U Londonu je iza{ao prvi broj lista „Dejli telegraf”.

1873. - U Stri~i}ima u Bosanskoj krajini ro|en je pisac Petar Ko~i}, autor satira „Jazavac pred sudom” i „Sudanija”.

1882. - U Beogradu je pu{ten u rad prvi savremeni vodovod koji je napravqen prema projektu nema~kog in`ewera Oskara Smrekara. Iz pet dubokih bunara grad je dobijao oko 65 litara vode u sekundi.

1886. - Ro|en je francuski dr`avnik Rober [uman, premijer (1947-48). Na wegov predlog („[umanov plan”) osnovana je 1952. Evropska zajednica za ugaq i ~elik iz koje je kasnije nastala Evropska unija.

1900. - Ro|en je francuski pisac Antoan Mari Ro`e de Sent Egziperi, autor bestselera „Mali princ”, jednog od najlep{ih de~jih romana u svetskoj kwi`evnosti. Nestao je u julu 1944. nad Mediteranom kao pilot savezni~kog aviona u Drugom svetskom ratu.

1939. - Sletawem aviona „Diksi kliper” na aerodrom u Lisabonu obavqen je prvi komercijalni let iz SAD u Evropu.

1980. - Vigdis Finbogadotir izabrana je za predsednika Islanda. To je bilo prvi put da je za {efa dr`ave u Evropi izabrana `ena na neposrednim izborima.

1992. - Snage bosanskih Srba napustile su sarajevski aerodrom „Butmir” nakon dvomese~ne opsade i predale ga pod kontrolu mirovnih trupa UN. Time je omogu}eno dostavqawe humanitarne pomo}i stanovni{tvu Sarajeva.

1995. - Vi{e od 500 qudi poginulo je u Seulu (Ju`na Koreja) kada se sru{ila petospratna robna ku}a.

1998. - Biv{i gradona~elnik Vukovara Slavko Dokmanovi}, osumwi~en za ratne zlo~ine u Hrvatskoj 1992. izvr{io je samoubistvo u zatvoru u [eveningenu, blizu Haga.

2002. - Leka I, sin kraqa Zoga, koji je vladao Albanijom od 1928. do 1939. vratio se u zemqu posle 63 godine progonstva.

2004. - Ha{ki tribunal osudio je biv{eg lidera Srba u Hrvatskoj Milana Babi}a na 13 godina zatvora, za zlo~ine protiv ~ove~nosti nad hrvatskim civilima u biv{oj Republici Srpskoj Krajini (RSK) 1991-92. godine. Babi} je 5. marta 2006. izvr{io samoubistvo u pritvorskoj }eliji u Sheveningenu.

2009. - Ameri~ki finansijski spekulant Bernard Medof, mozak pronevere vredne 65 milijardi dolara, osu|en na 150 godina zatvora.

Kraq Aleksandar, koji je ukinuo Ustav i zaveo svoj li~ni re`im u zemqi, u vi{e navrata je govorio posle tog ~ina da na kraju nije imao drugog izbora

ISTINA O FATALNOJ VERI, NAJPOZNATIJOJ @ENI [PIJUNU JUGOSLAVIJE

Vera Pe{i} – Srpska Mata Hari

Za Veru Pe{i} su mnogi prvi put ~uli kada se krajem pro{le godine pojavio film Nedeqka Kova~i}a “Vera”. Pred publikom je sada i istoimena serija, ali{ta je u pri~i o fatalnoj {pijunki, ~etvorostrukom tajnom agentu i “srpskoj Mata Hari” istina? Na to pitawe nije lako odgovoriti, pi{e Istorijski zabavnik.

O Veri se jo{ za wenog `ivota sva{ta govorilo. Nakon smrti, te pri~e prerasle su u legende, pa je danas nemogu}e odvojiti mit od fikcije, ono {to se zaista dogodilo od onog {to nikako nije, i ono {to je Vera zaista ~inila od onoga {to joj je kasnije pripisano.

Ka`u da je bila ~etvorostruki agent. Da tokom Drugog svetskog rata nije bilo podatka koji ne bi saznala daleko pre drugih. Da je samo jednim pozivom mogla da osloba|a qude iz zatvora ili ih {aqe na robiju. Da je govorila {est jezika. Da je bila toliko zavodqiva da nije bilo mu{karca koji je mogao da joj odoli i da se broj wenih qubavnika ni ne zna. Da je svakog od wih koristila i imala tako razgranatu mre`u kontakata i veza da je bila jedna od najuticajnijih, ali i najboqe obave{tenih osoba u Jugoslaviji. Da je ~ak upoznala i Hitlera…

Upravo sva ta istorijska konfuzija koja postoji oko wenog `ivota od Vere je i stvorila savr{eni lik za pri~u o fatalnoj `eni, smrtonosnom {pijunu i “srpskoj Mata Hari”. Sa druge strane, pojedini istra`iva~i nagla{avali su da je istorijska zbiqa bila dosta prozai~nija, a wena pri~a realnija. Istina je, verovatno, negde izme|u…

[TA JE OSTALO IZA VERE?

Ve}ina onoga {to danas znamo o Veri Pe{i} poti~e iz dve romansirane biografije “Vera Pe{i} u vrtlogu {pijuna`e” i “Lepotica Vera Pe{i} {pijun” koje je objavio Nikola Ili}, istori~ar, ali i u~esnik NOB-a, pravnik i jedno vreme obav{etajac zaposlen u Upravi dr`avne bezbednosti (UDB-i).

Osim ovih kwiga, koje po svojoj prirodi sadr`e i veliku dozu umetni~ke slobode, sa~uvan je i Verin dosije koji se danas nalazi u Istorijskom arhivu u Beogradu, a u kome se nalaze i wene izjave prilikom saslu{avawa od strane ~etnika.

Istori~ar Venceslav Gli{i} je u svom radu “Dosije o Veri Pe{i} ili kako ne treba pisati istoriju obave{tajaca”, objavqenom u Vojnoistorijskom glasniku, naveo i da je postojao Verin dnevnik ~ija kopija je u nekom momentu zavr{ila i u arhivu UDB-e.

Ovi zapisi me|usobno su se dosta razlikovali i o wenom `ivotu iznosili skoro pa dijametralno suprotne podatke.

[TA SE SA SIGURNO[]U O VERI ZNA?

Vera Pe{i} ro|ena je 5. januara 1919. u Sijarinskoj bawi, u blizini Leskovca u porodici An|elije i Milana Pe{i}a, poreznika u penziji. U rodnom gradu zavr{ila je osnovnu {kolu i gimnaziju i va`ila za jednu od najlep{ih devojaka u kraju zbog ~ega su je jo{ u mladosti prozvali “Leskova~ka lepotica”.

Kada joj je bilo nepunih 16 godina udala se za dosta starijeg pravnika Mila Kr~avin-

ca. Jedni ka`u da se zaqubila. Drugi da je brak bio znak siroma{ewa wene porodice. Kako bilo, potrajao je samo dve godine i nakon toga, 1938. Vera se preselila u Beograd. Sa nepunih 19 godina i bez sredstava za `ivot, prvo je radila u jednoj radwi, ali uskoro upoznaje oficira Obave{tajnog odeqewa Glavnog General{taba Jugoslovenske vojske, majora Slavka Radovi}a koji ju je i uveo u svet {pijuna`e.

(NE)VEROVATNE PRI^E

O VERINOM @IVOTU

Prema pisawu Nikole Ili}a, Vera je zavr{ila kurs za obave{tajce i bila primqena u kontraobave{tajno odeqewe jugoslovenskog General{taba. Wen zadatak je bio da se uvu~e me|u francuske, britan ske i nema~ke {pijune koji su tih dana svi imali va`na upori{ta upravo u Beogradu i od wih izvla~i podatke.

Vera je u ovome bila i te kako uspe{na, pa je za mawe od godinu dana, po stala ~etvorostruki agent, izve{tavaju}i o svemu jugoslo venski General{tab, a svim ostalima dostavqaju}i po datke selektivno.

Ovo je Ili}eva verzi ja. Sa druge strane, prema Gli{i}u, nema dokaza da je Vera ikada radila u Gene ral{tabu, a kamoli za Bri tance ili Francuze. Jedino {to se sa sigurno{}u mo`e tvrditi je da je radila za Gestapo i da ju je “za nema~ku stvar” vrbovao wen tada{wi qubavnik major Karl Kraus koji ju je obasipao pokloni ma i bogato darivao i za hvaquju}i kom je i po~ela da se pojavquje u visokim beogradskim krugovima.

Zbog rada za nema~ku obave{taju slu`bu Vera je i hap{ena u osvit Drugog svetskog rata, ali je posle nekog vre mena pu{tena i prote rana iz Beograda.

I dok se do ovog mo menta linija wenog `ivota i mo`e nekako pratiti, nakon ovoga pri~e o Veri postaju potpu no neverovatne i uglavnom kon tradiktorne. Jedni je sme{taju

Ka`u da je bila ~etvorostruki agent. Da tokom Drugog svetskog rata nije bilo podatka koji ne bi saznala daleko pre drugih. Da je samo jednim pozivom mogla da osloba|a qude iz zatvora ili ih {aqe na robiju. Da je govorila {est jezika...

u Be~. Drugi pi{u da je upoznala ~ak i Hitlera. Tre}i da je ponovo uhap{ena… Izvesno je da je Vera i posle okupacije Jugoslavije nastavila da radi za Nemce i to u propagandnom odeqewu pri nema~koj ambasadi. Ovo joj je obezbedilo i novinarsku akreditaciju koja se pokazala veoma korisnom za {irewe kontakata. Pisala je za list “Obnova”, radila na sastavqawu kalendara, ali i jedne srpske ~itanke.

Ali `ivot je postajao sve nesigurniji… ^etnici su je optu`ivali da je sara|ivala sa partizanima. Partizani su verovali da poma`e ~etnicima. Nemci su sumwali da i jednima i drugima dostavqa informacije. Verovatno bi najispravnije bilo re}i da je Vera Pe{i} radila za sebe i svoj interes, ve} u zavisnosti od situacije, ne obaziru}i se mnogo na ideologiju i ispravnost strane na kojoj se nalazi.

Sli~no, vezivali su je i progla{avali qubavnicom mnogih mu{karaca - ~etnika, partizana, nacista… Sasvim je sigurno da jeste imala odre|enog uticaja ili makar poznavala qude koji su ga imali. Postoje podaci da je zahvaquju}i svojim vezama uspevala, naro~ito u prvim danima rata, da odre|ene qude izvu~e iz zatvora i spasi ih robije ili logora. Sama je isticala da ne radi ni za koga osim za “obi~ne qude” i da wima `eli da pomogne.

Istori~ar Venceslav Gli{i} mi{qewa je da Verin uticaj, iako jeste postojao, nije bio toliki koliki joj se kasnije pripisivao.

Videv{i da }e Nemci izgubiti rat, Vera je poku{ala da se prikloni Narodno oslobdila~koj borbi. Verovala je da }e partizani iz sukoba iza}i kao pobednici, ali je odr`avala veze i sa ~etni~kim pokretom. Na kraju, ni jedni, ni drugi, ni tre}i, nisu joj verovali dovoqno da bi joj sa~uvali `ivot.

STREQAWE - ZA KRAJ

U posledwim danima wenog kratkog `ivota Veru vezuju za Radoslava \uri}a, majora Jugoslovenske vojske u otaxbini. Ka`u, upravo on ju je u prvi mah spasao streqawa jer su ~etnici bili jako nepoverqivi prema lepoj {pijunki. Vera i Radoslav postali su qubavnici krajem 1943. {to je izazvalo veliko nezadovoqstvo me|u wegovim qudima koji su smatrali da ona ima veliki uticaj na wega i wegove odluke. Ovo je kulminiralo pu~em u kom su uhva}eni Radoslav, Vera i wena majka An|a.

Prema dostupnim podacima, `ene su odmah streqane. Bio je 18. maja 1944. Radoslav je imao vi{e sre}e - ~ekaju}i su|ewe uspeo da pobegne i kasnije se prikqu~io partizanskim odredima. Posle rata nastavio je karijeru u vojsci i po`iveo sve do 1980. godine.

[to se Vere Pe{i} ti~e, wena pri~a - i ona fiktivna i stvarna, zavr{ila se tog majskog dana, u {umi, nedaleko od wene rodne Sijarinske Bawe. Bilo joj je samo 25 godina.

Ili} je u svojoj kwizi zapisao da su joj posledwe re~i bile: “Nemojte lice da mi nagrdite - ga|ajte me u grudi”.

JEDAN NEPROMI[QENI RAT KOJI JE SRBIJA IZGUBILA

Kraq Milan za poraz krivio samo sebe

Iako se o pobedama mnogo vi{e pri~a, ipak su porazi ti iz kojih se najvi{e u~i. Posle bitke svi smo generali, ali ko iz poraza ne nau~i primoran je da gre{ke ponavqa. Poraz Srbije u ratu sa Bugarima 1885. godine nije bio katastrofalan {to se posledica ti~e, ali je bio za nauk kraqu Milanu Obrenovi}u. Ovo je kratka pri~a o uzrocima ali i krivici za neuspeh u bici kod Slivnice.

Svaki doga|aj treba sagledati iz vi{e uglova kako bi se stekla slika o wemu. Kraq Milan je u ujediwewu Bugarske i Isto~ne Rumelije (18. septembra 1885. godine) video reme}ewe ravnote`e na Balkanu i porast wihovih apetita. Uskoro }e baciti oko i na Makedoniju, jer }e ujediwewem postati ja~i od Srbije, mislio je kraq.

Strah od sanstefanske Velike Bugarske bio je jo{ uvek prisutan i jak. Tako|e, odluke Berlinskog kongresa su ovim bile prekr{ene.

toku bila reorganizacija i najvi{e oslawawe na prvi poziv u operacijama. Kraq Milan pla{io se drugopozivaca me|u kojima je bilo dosta qudi naklowenih Kara|or|evi}ima i radikalima kojima je trebalo dati oru`je u ruke.

Jo{ jedan pogre{an potez bila je lo{a pretpostavka da vojska iz Isto~ne Rumelije ne}e biti

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Brojne informacije koje }e pasti na predstavnike ovog vatrenog znaka, bi}e izuzetno te{ke za Ovna da ih sam obradi. Preporu~qivo je potra`iti pomo}, ~ak i ako vas primorava da `rtvujete sopstveni ponos. Finansijska sfera }e vas naterati da razmislite o novim mogu}nostima za zaradu. Zdravqe Ovna ne}e biti stabilno, pa je najboqa preporuka pravovremena prevencija hroni~nih bolesti.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Bik koji planira promenu posla ili mesto boravka ima}e odli~nu priliku da ove planove sprovede u delo u najkra}em mogu}em roku. U sferi romanti~nih veza, Bik }e biti sklon da preuzme inicijativu i napravi planove. Finansijska sfera ne}e izazvati nervozu kod Bika, ali se zdravstveno stawe mora pa`qivo pratiti. Bik treba da smawi fizi~ku aktivnost, preferiraju}i {etwe na sve`em vazduhu.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Za Blizance }e prethodna aktivna nedeqa biti zamewena zati{jem. U oblasti finansija preporu~uje se razumna {tedwa, izbegavawe ulagawa novca, kao i tro{ewe na zabavu. Romanti~na sfera inspirisa}e Blizance, koji su skloni da tra`e nove emocije, me|utim, bez mnogo uspeha. Zdravqa }e biti dobro i malo je verovatno da }e biti problema, ali i daqe preporuka da vodite zdrav na~in `ivota.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

U profesionalnoj sferi najuspe{niji }e biti oni Rakovi koji su nakloweni timskom radu. Kada je re~ o finansijama, prednosti }e biti na strani preduzetnika koji radije ostvaruju svoje ciqeve iskrenim i napornim radom. Na poqu romantike, oni koji su fokusirani na ozbiqne veze i tradicionalne vrednosti ima}e dobru priliku. Rakovi ro|eni krajem juna ima}e priliku da upoznaju svoju srodnu du{u.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Srce vam govori jednu stvar, a um }e re}i ne{to potpuno druga~ije. Ne}e svi predstavnici ovog vatrenog znaka uspeti da pomire takve protivre~nosti. U profesionalnoj sferi, biznismeni }e mo}i prili~no uspe{no da re{avaju poslovna pitawa, ali na poqu romantike, Lavovi imaju kontradiktornosti pa ~ak i sukobe sa svojim partnerima. Obratite pa`wu na probleme sa varewem.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Mora}ete da budete uglavnom u poziciji ~ekawa, a prethodno zapo~ete stvari }e se malo odugovla~iti. Posebno pogo|eni mogu biti Vage-biznismeni, koji }e biti prinu|eni da se prilagode drasti~no promewenim pravilima igre. Finansijska sfera Vage osta}e stabilna. Romanti~nog dela `ivota ne}e biti za Vagu, one radije ne}e preduzimati inicijativu i ne}e pokazati prave emocije.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Profesionalna situacija }e vas naterati da bukvalno “uzmete sve u svoje ruke”, a manifestacija unutra{we harizme pomo}i }e mnogim predstavnicima ovog vatrenog znaka da postignu uspeh. Finansijska sfera }e se poboq{ati preduzimqivim [korpijama. Budite oprezni jer vas mo`da o~ekuje prehlada. Romanti~na sfera odu{evi}e [korpije pojavom novih udvara~a, znakoma pa`we i poklona.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Situacije u profesionalnoj sferi bi}e povoqne, problemi }e biti uspe{no re{eni, a projekti }e se realizovati bez mnogo napora. Finansijska situacija omogu}i}e Strelcu da napravi dugo planirane velike akvizicije. Romanti~na sfera i veze bi}e va`ne za gotovo sve Strel~eve u trenutnom periodu. Slobodni predstavnici ovog znaka imaju sve prilike da zapo~nu novu i veoma obe}avaju}u vezu.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Za Jar~eve }e sedmica biti povezana sa nostalgi~nim ose}awima. Osobe iz pro{losti, koje su bile povezane sa Jar~evima bilo zajedni~kim uspomenama, prijateqstvom ili uspe{nim partnerstvom, podseti}e vas na sebe. U profesionalnoj sferi, Jar~evi }e biti uspe{ni. Finansijska sfera osta}e stabilna, ali zdravqe }e podsetiti Jar~eve na hroni~ne endokrine poreme}aje.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Profesionalne situacije }e biti prili~no povoqne i ne}e zahtevati mnogo energije. Finansijsko pitawe osta}e stabilno i predvidivo. Zdravqe }e nastaviti da podse}a one Vodolije koje imaju istoriju kardiovaskularnih bolesti, kao i predstavnike ovog znaka koji zavise od vremenskih prilika. Romanti~na strana `ivota Vodolije u ovom trenutku bi}e stabilna, “fiksirana” na dobrom nivou.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Objava rata Bugarskoj 14. novembra 1885. godine izazvala je razli~ite reakcije u samoj Srbiji. Mnogima nije bilo jasno za{to ratujemo sa Bugarima. Dok su jedni govorili da ne treba da ulazimo u rat “s’ na{om ro|enom bra}om, s’ Bugarima”, na primer, zagovornik rata pukovnik Svetozar Magdaleni} govorio je: “Mi i Bugari bra}a? Ima li ve}e ironije od toga? Od kako smo mi smo se uvek gledali samo preko pu{ke”.

Deo naroda nije u bugarskom ujediwewu video opasnost po Srbiju, a po beogradskoj ~ar{iji se govorilo o ovom sukobu sa neodobravawem jer “to (ujediwewe) `elimo i mi sutra”.

I BI RAT…

Kao uzrok poraza pored, mnogima nejasnog ciqa, navode se i nespremnost vojske u kojoj je u

upotrebqena za odbranu, kao i stalno odlagawe napada na Bugarsku. Od mobilizacije do napada pro{lo je skoro dva meseca jer je kraq ~ekao da od velikih sila dobije kompenzaciju zbog ujediwewa Bugara. U rat se u{lo i sa nedovoqno municije {to je obelodaweno tek kod Slivnice.

Kod Slivnice je pretrpqen poraz. U trenutku borbi na Ne{kovom visu kada Bugari nameravaju da krenu na Pirot, Vrhovna komanda javqa komandantu Ni{avske vojske “da se municija {tedi jer je nema”.

“ZA SVE SAM JA KRIV!”

Nakon poziva velikih sila na primirje Srbija je izgubila ~ak i Pirot, ali je intervencija Austrougarske spasla Milana daqih neprilika i naterala Bugare na mir.

Devica }e biti urowena u radne procese. Ali planete obe}avaju da }e rezultati biti zaista veli~anstveni. Finansijska sfera }e zahtevati te{ke prora~unate odluke od Device, od kojih nije preporu~qivo odstupati. Devica u vezi mo`da ima ozbiqnog rivala u qubavi, ~ega je najboqe da se oslobodite uz pomo} unutra{weg mira, samopouzdawa i dobro prora~unatih postupaka.

Za Ribe }e pitawa unutra{wih promena biti veoma va`na, kao i promene u wihovom odnosu prema situacijama, qudima i sebi. Ribe bi mogle da se suo~e sa kreativnim krizama, ozbiqnim preprekama i ka{wewima u sprovo|ewu svojih ideja ili projekata. Zdravqe }e biti dobro za one koji vode uravnote`en na~in `ivota, kombinuju}i umereno ve`bawe sa pravilnim odmorom i spavawem.

Tih dana kraq Milan bio je rastrojen. Napustio je boji{te i ostavio vojsku bez komande. Donosio je mnogo nelogi~nih i nejasnih odluka, izdavao je nare|ewa bez znawa Vrhovne komande {to je izazivalo dodatnu konfuziju u vojsci. Operacije su vo|ene „naslepo“ jer ta~ne karte Bugarske nije bilo, a i obave{tajne slu`be su zakazale.

“Uzrok je na{oj nevoqi onaj mo`da, za kog niko danas ne ka`e, da je on kriv”, govorilo se.

Me|utim, kraq Milan priznavao je da je kriv. Dodu{e, ne uvek i svuda, ali u pismu kraqici Nataliji 19. novembra 1885. go-

dine pi{e: “Sve posledice moje nesre}e, moga poraza ja primam li~no na sebe”.

Dopisniku “Winer Allgemeine Zeitung-a” srpski vladar je rekao: “Mi smo po~inili vi{e pogre{aka, ali ja sam kriv za sve te gre{ke, i ja ih na sebe primam pred istorijom“.

A POSLE?

Mir Srbije i Bugarske je potpisan 3. marta 1886. godine u Bukure{tu. Austrougarska nije dopustila da Srbija ispa{ta zbog ovog neuspeha i uspostavqeno je predratno stawe. Ipak, na osnovu ovog poraza

ne treba ocewivati celokupnu vladavinu kraqa Milana Obrenovi}a. On je nakon abdikacije, 1897. godine postao komandant aktivne vojske gde se pokazao kao dobar organizator.

Na kraju 19. veka borbena gotovost, red u srpskoj vojsci i opremqenost bili su na boqem nivou. Uvedeni su vojni manevri, izra|eni ratni planovi za eventualne ratove sa Turcima i Bugarima, a izvr{ena je i modernizacija vojske.

Iz kasnijih ratova vidimo da su izvu~ene pouke i da je ukloweno dosta nedostataka koji su uticali na poraz kod Slivnice.

Kraq Milan Obrenovi}

Kijate, ka{qete, curi vam nos, boli vas svaki deo tela i sve ukupno se lo{e ose}ate? Ovo vam se sigurno de{ava bar nekoliko puta godi{we. A koliko vam se puta desilo da u takvom stawu odete kod svog lekara o~ekuju}i magi~ne pilulice koje }e sve to da re{e, a on vam ih ipak ne da? U ~emu je problem sa tim antibioticima i za{to ne mo`ete da ih dobijete kada mislite da su Vam potrebni?

Za po~etak, treba re}i da nije svaka infekcija prouzrokovana bakterijama. Vrlo su ~este i virusne infekcije na koje antibiotik uop{te ne}e delovati. Ako tada uzmete antibiotik, une}ete lek koji vam ni malo ne poma`e a pritom, kao i svaki lek, mo`e da ima neke ne`eqene efekte kao {to su na primer alergije, koje antibiotici u odnosu na druge grupe lekova ~esto izazivaju. Ovde treba napomenuti da infekcija koju je prvobitno izazvao virus i koja je iscrpila odbrambene snage organizma mo`e zatim da se nastavi bakterijskom infekcijom, {to se naziva superinfekcija. Ovde ve} antibiotik mo`e da pomogne ali ga nikako ne treba uzeti istog momenta kada osetite prvi simptom.

Najva`niji razlog za{to ne treba uvek kada ste prehla|eni na svoju ruku da uzimate anti-

RECEPT

Antibiotici, kada i kako deluju?

Ishrana za vreme le~ewa antibioticima

Uzimawe antibiotika mo`e dovesti do promena u crevnoj flori i pojave dijareje, naro~ito kod dece. Istra`ivawa su pokazala da uzimawe probiotika tokom terapije mo`e da smawi {anse za ovu pojavu za 50%. Probiotike bi trebalo uzimati nekoliko sati pre ili posle antibiotika. Tako|e se, u ciqu obnavqawa zdrave crevne flore, preporu~uje uzimawe probiotika po zavr{etku terapije antibioticima.

Fermentisana hrana kao {to su jogurt, kefir, sir i prirodno fermentisana tur{ija isto tako smawuju nepovoqne promene u crevnoj flori tokom le~ewa lekovima i isto tako podsti~u wen oporavak.

Hrana bogata vlaknima, kao {to su vo}e i povr}e, mahunarke i integralne `itarice, od kqu~ne je va`nosti za zdrav digestivni trakt, izme|u ostalog zato {to podsti~e rast i razvoj prijateqskih bakterija u crevima.

biotike je pojava koja se naziva bakterijska rezistencija. Da je ovo globalni problem pokazuju i procene Svetske zdravstvene organizacije da, ako se ovakav trend u upotrebi antibiotika nastavi, mogu}e je da nam ve} za par desetina godina ponestanu antibiotici za borbu protiv te{kih infekcija, naro~ito onih nastalih u bolni~kim uslovima. [ta je zapravo

ta bakterijska rezistencija? Bakterije, ma koliko si}u{ne bile, kao i sva druga `iva bi}a poseduju sposobnost da se mewaju kako bi pre`ivele u razli~itim uslovima. Tako one razvijaju i raznovrsne mehanizme da izbegnu, kako imunske mehanizme ~oveka, tako i mehanizme kojima antibiotici zaustavqaju wihov rast ili ih ubijaju. One to rade tom brzinom i

^UDESNI BIQNI SVET

SLATKO OD SMOKVI

POTREBNO JE:

n 1 kg smokava (mo`e i iz zamrziva~a)

n 100 ml vode

n 800 g {e}era

n 1 limun

PRIPREMA:

[e}er i vodu staviti u {erpu, pa na ringlu da se rastopi i prokuva. Potom smokve dodati.

Dodati sok od pola limuna, a ostatak limuna iseckati i staviti da se kuva sa smokvama. Kuvati sat vremena.

[erpu „drmati “ povremeno da se smokve izme{aju.

Gotove smokve tj {erpu pokriti mokrom krpom i ostaviti da se ohlade sve do jutra, pa preru~ite u ~iste i suve tegle.

efikasno{}u da je to zaista zadivquju}e. Na`alost, za stvarawe novih antibiotika koji }e mo}i da se uspe{no hvataju u ko{tac sa ovako „inteligentnim” bakterijama potreban je poprili~no dug period. Pritom su ti lekovi uvek skupqi od prethodnih, a gotovo od momenta kada se sinteti{u i zapo~ne wihova upotreba ve} se pojavquju i bakterijske vrste koje uspevaju da izbegnu wihovo dejstvo. Nastanku bakterijske rezistencije doprinosi nekontrolisana i

[umska jagoda riznica zdravqa

Od davnina je kori{}ena za sni`avawe krvnog pritiska, smawewe holesterola, reumatske i bubre`ne bolesti, malokrvnost. Seme za sadwu se mo`e lako prona}i na primer u lokalnom „Baningsu“a mo`e se bez problema zasaditi u ba{ti iza ku}e.

U svetu se zna za oko 500 sorti ili hibrida jagoda. U narodnoj medicini naj~e{}e se koriste {umske jagode (Fragaria vesca L.), jer po kvalitetu, broju vitamina i hranqivih materija znatno prema{uju gajene. U {umskim jagodama ima vi{e gvo`|a nego u doma}im, pa se posebno preporu~uju malokrvnim osobama.

Od li{}a jagoda prave se ~ajevi izuzetne lekovitosti. Sve` plod jagode s mlekom, vinom ili limunovim sokom poma`e bubre`nim bolesnicima, le~i od `utice, ja~a srce.

[umska jagoda veoma je cewena vrsta vo}a, izuzetnih hranqivih i lekovitih osobina, kako ploda tako i lista i korena. Proizvodi od {umske jagode su deficitarni, kako na doma}em tako i na inostranom tr`i{tu.

Lekovita svojstva {umske jagode bila su po-

znata i u staroj Gr~koj i Rimu. U sredwem veku su je smatrali magi~nom, a od 16. veka lekari su po~eli da je preporu~uju za le~ewe raznih bolesti.

Raste pored puteva, uz `buwe, u {ikarama, `ivicama, po livadama i u {umama bukve, cera, kitwaka i graba. [umska jagoda je stanovnik i livadskih, pa{wa~kih i stepskih zajednica. U narodu je poznata pod razli~itim nazivima: crvena jagoda, divqa jagoda, rumena malina, fragula, jagodwak, jagodwa~a, pozemqu{a, rude~a jagoda, vodoqe{ka, jagodica itd.

Prema botani~koj klasifikaciji pripada familiji ru`a (Rosaceae). To je vi{egodi{wa zeqasta biqka. So~ni plodovi su izuzetno hranqivi, bogati pektinima, taninima, organskim kiselinama, flavonidima, vitaminima E, Be kompleksa i posebno vitamina Ce. Jedna porcija {umskih jagoda sadr`i 140 odsto dnevne potrebe za vitaminom Ce. Od {e}era preovla|uju glukoza i levuloza, dok je saharoza vrlo malo zastupqena.

Imaju dosta mineralnih materija: kalijuma,

LE^EWE BIQEM

Zdravstvene prednosti cvekle

Spre~ava probleme sa srcem

Cvekla je bogata kalijumom, pa oko 100 grama sadr`i 909 mg kalijuma, {to zadovoqava 19,34% dnevne potrebe.

Ovo mo`e smawiti krvni pritisak uklawawem vi{ka natrijuma iz tela. U stvari, visoki nivoi natrijuma mogu podi}i krvni pritisak, a visok krvni pritisak je

poznati faktor rizika za sr~ana oboqewa. Spre~ava stvarawe kamena u bubregu

Kamen u bubregu se formira u urinu kao rezultat visokog nivoa kalcijuma.

Istra`ivawa su pokazala da kalijum sni`ava nivo kalcijuma u urinu i spre~ava stvarawe kamena u bubregu.

~esta upotreba antibiotika, ~ak i kada oni zapravo nemaju efekta, ponavqana upotreba istih lekova kao i prerano prekidawe antibiotske terapije. To zna~i da, iako ste dobili magi~ne leki}e i oni su delovali pa se Vi ve} posle dva dana ose}ate „kao novi” ne prekidajte terapiju ve} nastavite onoliko koliko vam je Va{ lekar savetovao. Iako se Vi ose}ate boqe, {to zna~i da je zaustavqen rast bakterija i smawen wihov broj i efekti, to ipak pogoduje nastanku rezistencije.

kalcijuma, gvo`|a i fosfora. Plod je ~est sastojak vitaminskih i drugih osve`avaju}ih ~ajeva i bezalkoholnih napitaka.

Svi ovi sastojci ~ine plod {umske jagode izvorom za{titnih materija, koje omogu}avaju normalan i pravilan razvoj dece i odraslih, ~uvaju wihovo zdravqe i ubrzavaju uspe{no oporavqawe od bolesti. Zato i nije ~udno {to je, iako joj nisu znali sastav, u narodnoj medicini od davnina kori{}ena za sni`avawe krvnog pritiska, smawewe holesterola u krvi, reumatske i bubre`ne bolesti, za poja~ano mokrewe i u terapiji {e}ernih bolesnika.

Poma`e u prevenciji makularne degeneracije povezane sa starewem Izme|u ostalog, 100 grama kuvane cvekle sadr`i 383 mcg vitamina A, 1,81 mg vitamina E i 24,9 mg vitamina C.

Neke studije su otkrile da svi ovi hranqivi sastojci zajedno nude za{titu od makularne degeneracije povezane sa starewem

kod qudi koji su bili pod visokim rizikom od razvoja bolesti.

Bori se protiv anemije uzrokovane nedostatkom gvo`|a

Cvekla nudi 1,90 mg gvo`|a na 100 grama, {to je 13,8% preporu~enog dnevnog unosa. Ukqu~ite cveklu u ishranu ako ste anemi~ni i verovatno }ete osetiti smawewe simptoma.

ENIGMATIKA

SKANDINAVKA UKR[TENE RE^I

I JEDNA I DRUGA

PRIPADNIK ROMANSKE ETNI^KE GRUPE

GU[TER ZELENE BOJE

JAPANSKI GRAD NA OSTRVU NON[UU REKAU RUSIJI ITEM (SKR.) BIV[I ENGLESKI FUDBALER BRAJAN MESTO U SLOVENIJI

SrpskiGlas

MESTO UGODNOG @IVOTA (IZRAZ)

AMERI^KA PEVA^ICA, TONI

NAJSTARIJAEPOHA KAMENOG DOBA

GR^KO ALKOHOLNO PI]E KATARINAODMILA

KUMOVA @ENA

AGENCIJA ZANACIONALNU BEZBEDNOST

SPORTSKI ^AMAC VULKAN U MEKSIKU VRLO BOGAT ^OVEK MAJ^IN BRAT, UJAK JUG NATRIJUM GRAD U MJANMARU (BURMA)

MAWA OBLAST MUSL. VERSKAKWIGA PTICA PEVA^ICA

MELODIJA KARAT JEDAN BORILA^KI SPORT

@ENSKO IME, NIKOLINA

IZRAELSKI

AUTOMATSKI PI[TOQ

SJAJNE, IZVRSNE LANTAN

KOVIN TURSKO POLUOSTRVO U EVROPI

BOKSERSKI KLUB MESTO U SRBIJI

AORIST MASTKOJA SE DOBIJA OD KITA

KOM[INICA ODMILA KO[ARKA[ NASLICI

NEPER IZDUBQEN SAOBE STRANE (LAT.)

NI[TA(TUR.) STAN I HRANAU NEKOM ZAVODU

UPUTITI NEKOME ^ESTITKU

RE[EWE SKANDINAVKE

VODORAVNO: OAZAMIRA, BREKSTON, EOLIT, BK, METAKSA, KUMA, AOR, ANB, KONA,J, ANIN, N, KOMUNA, ]ITAB, ARIJA, K, KO, I^, NILA, BOGOVSKE, UZI, LOS ALAMOS, AJZAK, LAMENT, IBAE, SKIJA[KI, VARKE, APOSTAT, K, DATI, OKTAVA, OCENITEQI, JAT, VAR, NALE]I, NI.

RE[EWE UKR[TENIH RE^I

VODORAVNO: KOPAONIK, OTAXBINA, KOPILOTI, UKU]ANIN, A^, KAM, S, IT, CUG, TACIT, SA, ATAKAMIT, NI, ELA, A, ACETISAL, RIC, RITI, IZET, VAN, NAREDNIK, AMINTORE.

SUDOKU

VODORAVNO: 1. Planina u Srbiji, 2. Domovina, 3. ^lan posade aviona (mn.), 4. ^lan porodice koji `ivi u istoj ku}i, 5. Na{ pesnik, Karoq - Kamen (pesn.), 6. Simbol sumporaItem (skr.) - Promaja (nem.), 7. Starorimski istori~ar, Kornelije - Auto-oznaka za Sentu, 8. Mineral prona|en u Atakami, 9. Auto-oznaka za Ni{ - Ameri~ka peva~ica FicxeraldOznaka za alt, 10. Acetilsalicilna kiselina, 11. ^est naziv hotela - Kopati zemqu wu{kom, rovati, 12. Bosanski pesnik Sarajli} - Slano jezero u Turskoj, 13. Podoficirski ~in u srpskoj vojsci od 1860. godine, 14. Biv{i italijanski premijer Fanfani.

USPRAVNO: 1. Biv{i holandski fudbaler, Filip - Novac koji se pla}a za stan, kirija, 2. Voda koja se odvaja od glavne reke - Ati~ki na~in govora (gr~.), 3. Pedala - Grafi~ki radnici, jetka~i, 4. Srpski fudbaler, Luka - Listi} sportske prognoze - Boja ko`e na licu, 5. Zgusnuta vodena para u atmosferi - Stari srebrni novac - Dugi talasi (skr.), 6. Stanovnik Niona u [vajcarskoj - Te{ko, glomazno, 7. Bliski prijateqi (lat.) - Zvezda u sazve`|u Orla, 8. Aveqev brat po BiblijiVrsta `abe (mn.).

Ilon Mask i Mark Zakerberg ugovaraju fizi~ki obra~un u Las Vegasu

Dva najistaknutija svetska tehnolo{ka milijardera – Ilon Mask i Mark Zakerberg – pristali su da se bore jedan protiv drugog na borili{tu ultimat fajta u Vegas „Oktagonu“.

Mask je na svojoj platformi za dru{tvene mre`e Tviter objavio poruku da je „spreman za borbu u kavezu” sa Zakerbergom.

Zakerberg, {ef mati~ne kompanije

TEHNOLO[KO RIVALSTVO

Po~etkom meseca, „Meta“ je objavila planove za novu tekstualnu dru{tvenu mre`u koja bi bila konkurent Tviteru, naveli su izvori Bi-Bi-Sija.

Korisnicima }e biti omogu}eno da prate naloge koje ve} prate na Instagramu.

To bi potencijalno moglo omogu}iti kompaniji da dovede pratioce sa decentralizovanih platformi kao {to je Mastodon.

Portparol „Mete“ potvrdio je BiBi-Siju da je platforma u razvoju.

Mre`a zasnovana na tekstualnim porukama – koja ima radni naziv P92 –mogla bi da se poka`e kao ve}i rival Tviteru Ilona Maska nego BlueSky ili Mastodon.

„Meta“ na Fejsbuku i Instagramu, potom je objavio snimak ekrana tvita gospodina Maska sa natpisom „po{aqi mi lokaciju“.

„Pri~a govori sama za sebe“, rekao je portparol „Mete“ za Bi-Bi-Si.

Mask je na svojoj platformi za dru{tve ne mre`e Tviter objavio poruku da je „spre man za borbu u kavezu” sa Zakerbergom.

Zakerberg, {ef mati~ne kompanije

„Meta“ na Fejsbuku i Instagramu, potom je objavio snimak ekrana tvita gospodina Maska sa natpisom „po{aqi mi lokaciju“.

„Pri~a govori sama za sebe“, rekao je portparol „Mete“ za Bi-Bi-Si.

Mask je zatim uzvratio porukom na Zakerbergov odgovor sa: „Vegas Oktagon“.

Oktagon je struwa~a za takmi~ewe i ogra|eno podru~je koje se koristi za me~eve Ultimat fajt {ampionat (UFC) ~ije je sedi{te u Las Vegasu, Nevada.

Mask, koji krajem juna puni 52 godine, tako|e je tvitovao: „Imam sjajan zahvat koji zovem ‚mor`’, gde samo le`im na svom protivniku i ne radim ni{ta.“

Zatim je objavio kratke video-snimke mor`eva, mo`da poku{avaju}i da stavi do znawe da je wegov izazov Zakerbergu samo {ala. Tako|e je objavio: „Skoro nikada ne ve`bam, osim {to decu bacakam u vazduh.“

U me|uvremenu, 39-godi{wi Zakerberg ve} trenira me{ovite borila~ke ve{tine (MMA) i nedavno je osvojio turnire u

AFERA „KRA\A BEBA“ U BIV[OJ JUGOSLAVIJI

Potresna ispovest na{e operske dive

UKRALI SU MI BEBU

Me|u nekoliko hiqada roditeqa koji sumwaju da su im bebe otete iz porodili{ta spada i ~uvena operska primadona, nekada{wa prvakiwa opere Narodnog pozori{ta u Beogradu, danas ~lan Senata Republike Srpske, Radmila Smiqani}.

Ona se prvi put pora|ala na katoli~ki Bo`i}, 1970. godine, u GAK „Narodni front”, u Beogradu.

- Mnogih nastupa na svetskim operskim scenama, svojih partnera i dirigenata danas se ne se}am, ali taj dan, 26. decembar 1970, pamti}u dok sam `iva. Imala sam samo 30 godina, oti{la sam da se porodim u „Narodnom frontu”. Nisam imala problema u trudno}i, a imala sam i lak poro|aj. Rodila sam zdravu devoj~icu, planirali smo da joj damo ime Nata{a...

- Ona je iz sve snage oglasila svoj dolazak na svet, a doktor je mom suprugu Branislavu Mijailovi}u preko telefona rekao: „^estitam, sada imate dve lepotice i peva~ice u ku}i.” Me|utim, sutradan su mi saop{tili da je preminula. Prvo sam to prihvatila kao sudbinu, a onda, mnogo godina kasnije, nakon jednog ~lanka u novinama i meni su se otvorile o~i. Na{a beba je ukradena. Ja sam jedna od tih majki, jedna od onih kojoj su mafija{i oteli }erku - po~ela je svoju ispovest Radmila.

- Naslednik Nikola mi je ispunio srce... Me|utim, moram ne{to da vam priznam. Vi{e ne pla~em i mogu mirno da pri~am o toj temi, o kra|i beba u Jugoslaviji. Meni moja }erka sada jo{ vi{e treba, jer ja posustajem. Ona bi sada imala 50 godina. Nikola me pazi

poruka dvojice milijardera su postale viralne na dru{tvenim mre`ama, a korisnici su ve} po~eli da raspravqaju o tome ko bi mogao da pobedi u toj borbi, dok su drugi ve} napravili mimove, ukqu~uju}i i izmi{qene postere koji reklamiraju borbu.

Na primer, poslovni konsultant Seji Tejlor je objavio na Tviteru: „Izaberite svog borca“ sa fotografijama Maska i Zakerberga.

Novinar koji prati borila~ke sprortove, Nik Pit, rekao je za Bi-Bi-Si da Dejna Vajt, predsednik UFC-a, „ve} trqa ruke zbog mogu}nosti da priredi ovu borbu“.

Rekao je da misli da postoji pristojna {ansa da se to zaista i dogodi, „uglavnom zbog Ilona Maska i wegove li~nosti i wegovog ekscentri~nog karaktera. Wegova karijera na neki na~in pokazuje da on nije neko ko lako odustaje“.

Me|utim, upitan za koga misli da }e

bednik, Pit bez oklevawa tvrdi da je to Zakerberg. „On je 12 godina mla|i. Mnogo je ni`i. Mislim da ima metar i 70, Ilon verovatno oko metar 82. A Ilon verovatno ima par kilograma vi{ka na sebi.“

„Ali, na`alost, gospodin Mask nema nikakvu obuku. Iako je Zakerberg trenirao brazilski xiu-xicu samo 18 meseci, ne bi mu bilo te{ko da mu s le|a, obavije ruke oko vrata i pru`i mu dobro staro ‚mazi ga i ugu{i ga’!“

Ina~e Ilon Mask je poznat po davawu izjava koje su {aqive ili izmi{qene.

Na primer, on je za Bi-Bi-Si u aprilu rekao da je svog psa postavio za izvr{nog direktora „Tvitera“.

Godine 2017. je objavio na Tviteru kako ima „usmeno odobrewe vlade“ za takozvani hiperpetqu – neku vrstu sistema vozova –da pove`e Wujork sa Va{ingtonom, Filadefijom i Baltimorom. Ovo tek treba da se ostvari.

Igrao sa Ronaldom, danas zbog droge radi kao zidar

Biv{i italijanski fudbaler ima neverovatnu `ivotnu pri~u.

Fabio Ma~elari (48) bio je izuzetno talentovan, a igrao je za Le}e, Kaqari, Inter i Bolowu. Zaradio je veliki novac, a onda je sve izgubio, pa je morao da radi kao konobar, pekar, {umar, zidar da bi pre`iveo.

i ~uva me, ali `ensko je `ensko. Mu{karci nemaju tu vrstu ne`nosti. Ba{ danas gledam sliku Svjetlane Kne`evi}, supruge Mi{e Janketi}a, koja je bila u gostima kod zeta Aleksandra ]irica i }erke Ive.

Ona le`i na nekom le`aju u prirodi, a oni svi oko we, paze je. Znate, tako mo`e samo }erka da brine o majci. Svjetlana mi je rekla da joj Iva stalno donosi cve}a... Takve smo mi `ene, volimo pa`wu.

- O }erki nisam uspela mnogo stvari da saznam. Na jednoj svadbi sam upoznala medicinsku sestru iz „Narodnog fronta”, pa sam joj ispri~ala svoju pri~u. Ilegalno sam izvadila papire iz te kwige, iz te 1970. godine. U wima pi{u dva datuma smrti, na jednom pi{e da je izdahnula uve~e, na drugom ujutro. Kad se to desilo, poku{ala sam da ne mislim na to i mislila sam da je sve bila bo`ja voqa. Pre{la sam odmah kod doktora Vojina [ulovi}a u Vi{egradsku i on me je ubedio da odmah rodim drugo dete - ispri~ala je velika umetnica.

Daleke 2000. godine je za sedam miliona evra stigao u Inter, gde mu je saigra~ bio

~uveni Brazilac Ronaldo. Nije mogao ni da sawa da }e jednog dana raditi najte`e mogu}e poslove kako bi zaradio za `ivot.

Ma~elari danas ima 48 godina i radi kao zidar u mestu Amatri~e, u gra|evinskoj firmi koja radi na obnovi op{tine Lacio razorene u zemqotresu 2016. godine. Fabio tamo `ivi sa sinom Mateom, koga je wegova supruga Klaudija rodila 2006., a brak je im je razoren pre mnogo godina. Sve za {ta se borio kao de~ak i {to mu je donelo slavu u italijanskom fudbalu sada je samo se}awe.

- Moj de~a~ki san? Imam neke vrlo sna`ne slike koje jo{ imam ispred sebe - rekao je pre nekoliko godina u podkastu Luke Kasadija, pa nastavio:

- Ona utakmica na San Siru, gde su me vodili da gledam derbi me~ Milana i Intera. Se}am se kada sam video igra~e kako ulaze na teren pred punim stadionom San Siro, stvar koja mi je pala na pamet bila je ‚i ja }u igrati ovde’. Na kraju sam i zaigrao na San Siru, i to puno puta. No, trebalo je jo{ puno vi{e da nisam imao poroke.

Mesi: Nemam vi{e {ta da ostvarim, sve

sam postigao

Argentinski fudbaler Lionel Mesi izjavio je da nema vi{e {ta da ostvari vi{e u igra~koj karijeri i dodao da je ve} sve postigao, prenosi Bi-Bi-Si. Mesi je pre nekoliko nedeqa napustio Pari Sen @ermen za koji je igrao prethod ne dve sezone. Argentinski fudbaler je, izme|u ostalih, osvojio sedam Zlat nih lopti, ~etiri Lige {ampiona, 10 {ampionskih titula sa Barse lonom u La Ligi i dve {ampionske titule sa Pari Sen @ermenom u francuskom prvenstvu.

„Nemam vi{e {ta da ostva rim, sve sam postigao”, rekao je Mesi za Bein Sports.

Mesi je istakao da su mu individualna dostignu}a bila u drugom planu u odnosu na ono {to je osvojio sa svo jim klubovima.

„Ostvario sam najva`niji ciq - da osvojim Svetsko pr venstvo sa mojom reprezenta cijom i to je bilo ne{to izuzetno, zbog na~ina na koji se sve to desilo. Nikada nisam razmi{qao o individu alnim nagradama. Ostvariti ciqeve sa Argentinom i posti}i sve to na individualnom nivou, za mene je to blizu izvanredne karijere”, istakao je argentinski fudbaler.

Mesi }e karijeru da nastavi u Interu iz Majamija. On je u fini{u pro{le sezone imao problema sa navija~ima kluba iz Pariza.

„Na po~etku je to bilo ne{to divno. Ali onda su neki navija~i kluba iz Paruza po~eli da me treti-

Kristijano Ronaldo prvi fudbaler sa 200 nastupa u nacionalnom dresu

Portugalski fudbaler Kristijalno Ronaldo prvi je igra~ u istoriji koji je do{ao do brojke od 200 odigranih utakmica za nacionalnu selekciju.

Ronaldo se na{ao u startnoj postavi reprezentacije Portugala na gostovawu Islandu u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo koje je na programu 2024. godine.

Petostruki osvaja~ Zlatne lopte iza sebe je ostavio Serhija Ramosa sa 180 utakmica, \anlui|ija Bufona sa 176 utakmica, Ikera Kasiqasa sa 167 i Luku Modri}a sa 166 utakmica.

Ronaldo je za Portugal debitovao 2003. godine u duelu sa Kazahstanom kada je na terenu zamenio Lui{a Figa.

Prodato preko milion ulaznica za Svetsko prvenstvo dama

raju druga~ije. Mislim da me ve}ina i daqe vidi i tretira kao na po~etku, ali do{lo je do problema grupom navija~a, {to mi o~igledno nije bila namera”, rekao je Mesi i dodao da se sli~no desilo i sa drugim igra~ima Pari Sen @ermena - Kilijanom Mbapeom i Nejmarom.

RUSIJA DONELA ODLUKU:

Srbin ”brine” o wenom fudbalu

Rusija je u prili~no nezavidnoj situaciji kada se o fudbalu radi, pa su tamo{we vlasti re{ile da u pomo} pozovu Srbina.

Najve}i problem ruskog fudbala, pored ~iwenice da zbog sankcija ni klubovi ni reprezentacije ne mogu da nastupaju na me|unarodnoj sceni, je su|ewe.

U kratkim crtama oslika}emo veliki haos koji u tamo{woj Premijer ligi (RPL) vlada:

Recimo, nedavno je generalni direktor Krila Sovjetov, Vadim Andrejev, dao ostavku u znak protesta zbog toga kako se deli pravda na me~evima RPL.

- Na{ klub se susreo sa dosad nezabele`enim su|ewem i prinu|en je da re{ava te probleme van terena, a ne na wemu. Ruski fudbalski savez (RFS) ili ne vidi, ili ne `eli da vidi {ta se de{ava sa arbitrima. Drugim re~ima, postoji neaktivnost na ovom poqu.

Ili, desi se da u me~u na kome je Zenit obezbedio titulu pobedom nad Spartakom od 3:2, bude postignut gol koji je potom, odlukom nadzornih organa, progla{en „gre{kom priznatim” (jer je, kako je glasilo obrazlo`ewe, „Kuzajev pre pogotka faulirao Zobina”. Gre{ka je uo~ena, ali rezulat je ostao...

Qudi koji su na ~elu ruskog fudbala re{ili su da stvari

„preseku”:

Kako javqa novinska agencija „RIA Novosti”, ~uveni srpski

\ani Infantino istakao da bi ovaj {ampionat mogao da obori rekord po poseti

FIFA je saop{tila da je prodato vi{e od milion ulaznica za Svetsko prvenstvo za fudbalerke koje po~iwe slede}eg meseca u Australiji i na Novom Zelandu.

\ani Infantino, predsednik FIFA saop{tio je do sada prodato preko milion ulaznica, i da se taj trend jo{ uvek nastavqa. - Drago mi je da podelim sa svetom da je FIFA pre{la brojku od milion prodatih ulaznica. Ostalo je oko mesec dana do po~etka,

fudbalski sudija Milorad Ma`i} preuzeo je Sudijsku komisiju Ruskog fudbalskog saveza.

„Ugovor sa biv{im arbitrom potpisan je na dve godine, sa mogu}nost produ`etka za jo{ jednu. Ma`i} }e u Moskvu sti}i 29. juna i po~eti sa radom ve} na sudijskom kampu arbitara zadu`enih za rusku Premijer ligu”, navodi pomenuta agencija.

Podsetimo, Milorad Ma`i} (50) bio je sudija brojnih velikih me|unarodnih me~eva, pa i finala Lige {ampiona 2018, te utakmica svetskih prvenstava, a delio je pravdu i na drugim takmi~ewima, kako klupskim tako i reprezentativnim, ukqu~uju}i i finale FIFA Kupa konfederacija 2017.

Devet puta u nizu bio je progla{en za najboqeg sudiju Srbije, a 2019. je progla{en i za najboqeg sudiju kineskog prvenstva, u koji je pozvan upravo zbog stru~nosti i bogatog iskustva.

a to zna~i da je ovaj {ampiont na putu da postane najpose}enije Svetsko prvenstvo za fudbalerke u istoriji - rekao je Infantino. Na ovogodi{wem Svetskom prvenstvu za fudbalerke, koje zajedni~ki organizuju Australija i Novi Zeland, u~estvova}e 32 reprezentacije, u odnosu na 24 sa prethodnog {ampionata u Francuskoj. Bi}e odigrano ukupno 64 utakmice tokom turnira. Svetsko prvenstvo po~iwe 20. jula u Oklendu, a finale je na programu 20. avgusta u Sidneju. Titulu }e braniti dvostruki uzastopni {ampion, reprezentacija Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava.

UO^I TENISKOG GREND SLEM TURNIRA U VIMBLDONU

\okovi} grickao travu

Srpski teniser stigao u London, odradio trening uz prepoznatqiv gest s proslave trofeja. – Prilika da se izjedna~i sa Federerom

Davne 2011. godine Novak \okovi} je prvi put okusio travu na tre}em grend slemu u Vimbldonu. Najverovatnije je u tom trenutku to bilo ne{to najukusnije za wega, jer je osvajawem prvenca u Londonu, po prvi put postao lider ATP liste.

Od tada je jo{ {est puta grickao zeleni „tepih” na Centralnom terenu – to je postao wegov za{titni znak za slavqe po osvajawu trofeja.

Ove sezone, branilac trona premijerno je okusio travu ~im je u subotu kasno popodne stigao u London. U dobrom raspolo`ewu, sa osmehom \okovi} se uputio ka kompleksu Ol Ingland kluba.

Nosio je kompletnu opremu, {to je zna~ilo samo jedno – spreman je da odradi prvi

trening na Centralnom te renu. U prestonici Velike Britanije Novak vreba rekordnu osmu vimbldonsku krunu i izjedna~ewe dostignu}a legendarnog [vajcarca Roxera Federera po broju trofeja.

Za sre}u, odlu~io je da evocira uspomene i proba travu ve} prvog dana po dolasku u London.

– Prise}am se ukusa i jo{ sam gladan. Vizualizacija. Idemo!

– postavio je \okovi} video-snimak kako jede travu, {to je wegov ve} tradicio nalni na~in proslavqawa osvajawa trofe ja na Vimbldonu.

Rekorder po broju grend slem kruna i sedmica provedenih na vrhu ATP liste nije izgubio na Vimbldonu od 2017, a pro{le godine u finalu bio je boqi od Nika Kirjosa u ~etiri seta. Australijanac nije propustio priliku da ostavi komentar ispod Novakove

Alkaraz preuzeo prvo mesto na ATP listi od \okovi}a

Srpski teniser Novak \okovi} pao je na drugo mesto na najnovijoj ATP listi, na kojoj je prvo mesto preuzeo [panac Karlos Alkaraz. Alkaraz je pobedom na turniru u Kvinsu zaradio 500 bodova i sada ima 7.675 bodova, odnosno 80 bodova vi{e od drugoplasiranog \okovi}a.

Rus Danil Medvedev je i daqe tre}i, a iza wega slede Norve`anin Kasper Rud, Grk Stefanos Cicipas, Danac Holger Rune, Rus Andrej Rubqov, Italijan Janik Siner i Amerikanci Tejlor Fric i Frensis Tijafo.

objave na „Instagramu”.

„Molim te, nemoj opet preda mnom da jede{ travu. Ako opet pobedi{, ovoga puta te vodim na pi}e.

Vimbldon po~iwe 3. jula, a Novak kao aktuelni {ampion igra}e prvog dana.

Xeda doma}in ovogodi{weg Svetskog klupskog prvenstva

CIRIH – Svetska fudbalska federacija (FIFA) saop{tila je da }e Svetsko klupsko prven-

stvo ove godine biti odr`ano u Xedi.

Grad u Saudijskoj Arabiji i

lokalni klub Al Itihad, dr`avni {ampion, bi}e doma}in prvacima Evrope (Man~ester siti, Engleska), Severne Amerike (Leon, Meksiko), Ju`ne Amerike (pobednik }e biti poznat u novembru), Azije (Urava, Japan), Afrike (Al Ahli, Egipat) i Okeanije (Oklend Siti) od 12. do 22. decembra, objavqeno je na zvani~nom sajtu FIFA.

Man~ester siti i {ampion Ju`ne Amerike }e takmi~ewe po~eti od polufinala, dok }e Al Itihad i Oklend siti igrati me~ za plasman u ~etvrtfinale na otvarawu turnira.

Pehar je pro{le godine osvojio Real, a prvenstvo je odr`ano u Maroku.

Liverpul ponudio Pari Sen @ermenu 300 miliona evra za Kilijana Mbapea

Fudbalski klub Liverpul spreman je da ponudi Pari Sen @ermenu 250 miliona evra plus jo{ 50 miliona evra kroz bonuse za Kilijana Mbapea, tvrdi agent Me|unarodne fudbalske federacije (FIFA) Marko Kirdemir.

Mbape ima ugovor sa {ampionom Francuske do juna naredne godine, a nedavno je saop{tio da ne `eli da produ`i saradwu sa klubom iz Pariza.

„Liverpul `eli da plati 250 miliona evra i bonuse za Mbapea. U{ao je u borbu sa Realom za napada~a Pari Sen @ermena. Odluka i

izbor su na Mbapeu”, tvrdi Kirdemir, javqa Tanjug.

Mbape (24) je pre {est godina stigao u PS@ iz Monaka u transferu vrednom 180 miliona evra. Vlasnici {ampiona Francuske su pre nekoliko dana postavili ultimatum Mbapeu da do kraja jula produ`i ugovor sa PS@-om ili da u letwem prelaznom roku uz obe{te}ewe napusti klub iz Pariza.

Mbape ima godi{wu platu u {ampionu Francuske ~ak 72 miliona evra, a navodno je ve} godinama u kontaktu sa ~elnicima Rea-

la. Predsednik madridskog kluba Florentino Perez je navodno ponudio PS@-u obe{te}ewe od 250 miliona evra sa bonusima za Mbapea.

Ko{arka{i Srbije osmi favoriti za osvajawe titule na Mundobasketu, Australija ~etvrti favorit

Reprezentacija Srbije osmi je favorit za osvajawe predstoje}eg Svetskog prvenstva, objavila je Me|unarodna ko{arka{ka federacija (FIBA).

U saop{tewu FIBA se navodi da ova prognoza nije zvani~ni sistem rangirawa, ali predstavqa procenu uo~i predstoje}eg Mundobasketa.

SP }e biti odr`ano od 25. avgusta do 10. septembra u Japanu, Indoneziji i Filipinima. Srbija }e biti u grupi B sa Ju`nim Sudanom, Portorikom i Kinom.

Srbija je trenutno {esta na rang listi FIBA, a posledwi put je bila svetski {ampion 2002. kao selekcija Jugoslavije, javqa Tawug.

„Srbija u svom timu ima Nikolu Joki}a, koji je verovatno u ovom trenutku najboqi igra~ sveta. Srbija je pre ~etiri godine bila glavni predent za titulu na SP, ali je na kraju zavr{ila na petom mestu. Ova selekcija je trebalo da juri{a na titulu na OI u Tokiju, ali nije uspela da se kvalifikuje za ovo takmi~ewe. Srbija je pro{le godine eliminisana od Italije u ~etvrtfinalu EP, a u ovom trenutku je nemogu}e znati {ta se mo`e o~ekivati od ovih momaka”, navodi se na sajtu FIBA.

Prvi favorit za titulu je selekcija SAD, a potom slede [panija, Francuska, Australija, Slovenija, Kanada i Nema~ka.

Partizan pobedio Zvezdu u majstorici i osvojio titulu u ABA ligi

Australijanac Egzum: Titula mnogo zna~i i nama i navija~ima

Ko{arka{ Partizana Dante Egzum rekao je da je sre}an zbog ve~era{weg osvajawa {ampionske titule u ABA ligi i {to je ekipa navija~ima pru`ila razlog za slavqe i dodao da sada ne zna da li }e ostati u klubu.

Ko{arka{i Partizana osvojili su rekordnu sedmu titulu prvaka ABA lige, prvu posle 10 godina, po{to su u petom, odlu~uju}em me~u finalne serije pobedili Crvenu zvezdu 96:85 (30:18, 24:16, 21:34, 21:17).

Partizan je mnogo boqe otvorio me~, vodio je 16:9 na polovini prve deonice. Prvu zna~ajniju prednost u prvoj ~etvrtini Partizan je stekao u 10. minutu.

U prvoj ~etvrtini Partizan je dao ~ak {est trojki iz osam poku{aja, od ~ega po dve Kevin Panter i Xejms Naneli.

Posle dve vezane trojke Zeka Ledeja, Partizan je na startu druge deonice stekao prednost od 16 poena (36:20), a zatim i od 20 (46:26).

U 18. minutu bilo je plus 21 (52:31), a poluvreme je okon~ano rezultatom 54:34.

ovom serijom Zvezda je prvi put posle prve deonice do{la na jednocifreni minus (62:70, pa 64:71).

U posledwu ~etvrtinu u{lo se sa 75:68 za Partizan, posle trojke Fakunda Kampaca uz zvuk sirene.

Da }e biti velike drame u fini{u, bilo je jasno kad je u Zvezda pri{la na samo minus ~etiri (75:79), na {est minuta pre kraja.

Tri i po minuta pre kraja posle zakucavawa Dantea Eksuma Partizan je poveo 85:76, da bi na 2.44 pre kraja imao ogromnih plus 12 (89:77).

Ubedqivo najefikasniji u Partizanu bio je Panter sa 32 poena, Ledej je dao 15, Naneli 12, a Lesor i Eksum po 10.

Zvezdu je predvodio raspolo`eni Ogwen Dobri} sa 18 poena, Bentil je dao 15, Nemawa Nedovi} 12, a Kampaco 10.

Utakmica je odigrana u fantasti~noj atmosferi i protekla je bez incidenata, a u Areni je bilo za ABA ligu rekordnih 22.198 navija~a.

Panter: O~ajni~ki sam `eleo ovu titulu

Kapiten ko{arka{a Partizana

Kevin Panter rekao je da je o~ajni~ki

`eleo {ampionsku titulu u ABA ligi ove sezone i da je sre}an {to je uspeo, kao i da }e za nekoliko dana znati da li }e ostati u klubu.

„Niko nam ovo ne mo`e oduzeti.

Video sam {ta je wihov trener rekao kada smo vodili sa

2:0 (da mogu da pobede), ali nastavili smo da igramo i da rezultati poka`u. Pro{lo je 10 godina od posledwe titule. Na po~etku sezone sam rekao da }emo mnogo raditi, bilo je uspona i padova i na kraju rezultat”, rekao je Panter novinarima posle utakmice.

Obradovi}: Navija~i Partizana su {ampioni

Trener ko{arka{a Partizana @eqko Obradovi} rekao je da je ponosan na ekipu posle osvajawa titule {ampiona ABA lige, a posebno je istakao ogromnu zahvalnost navija~ima i dr`avi, koja je zna~ajno finansijski pomogla da imaju ozbiqan tim i dobar buxet.

„Krenuo bih od jedne stvari koja me najvi{e odu{evila, a to su navija~i Partizana koji su pokazali da su pravi {ampioni. Pokazali su da jedno finale kakvo zaslu`uju klubovi kakvi su Partizan i Crvena zvezda mo`e da bude ovakvo. Oni su pravi pobednici ove serije, jer su nas nosili i gurali, me samo ve~eras. Celu sezonu su bili uz nas, oborili su sve mogu}e rekorde, verovali su u nas i kad smo imali te`ak period u Evroligi i ABA ligi”, rekao je Obradovi} na po~etku veoma duge konferencije za medije.

„Neverovatno. Najva`nija stvar je {to vidim koliko ovim qudima to zna~i. Do{ao sam ovde jer sam ~uo o kulturi, navija~ima, to volim ovde, strast koju su pokazali i drago mi je {to smo im dali razloga za slavqe. Mo`emo u ovoj hali sa wima da slavimo 24 sata, to mnogo zna~i”, rekao je Egzum posle utakmice.

„Uvek je ciq, da ste rekli da }emo osvojiti ABA ligu i biti u Top 8 Evrolige, to bi bila sjajna sezona, ima mnogo do nas, do trenera, kako smo naporno radili cele sezone, odigrali smo 80 utakmica. Dobro je {to se zavr{ilo na pozitivan na~in i sada mo`emo da slavimo kao ekipa”, naveo je on, javqa Beta.

Posle utakmice wegova supruga pokazala mu je slike sa ultrazvuka i rekla mu da }e postati otac.

„Sjajno je, jedva ~ekam da se vratim ku}i i proslavim sa porodicom”, dodao je on.

Upitan da li }e slede}e sezone igrati za Partizan, Egzum je rekao da jo{ ne zna.

„Da}u vam tipi~an odgovor, mnogo toga se sada de{ava, `elimo da proslavimo i da napravimo analizu, pa }emo videti”, naveo je australijski ko{arka{.

Ivanovi}: Ponosan sam na igra~e

Trener ko{arka{a Crvene zvezde Du{ko Ivanovi} rekao je posle poraza u petom odlu~uju}em me~u finalne serije ABA lige od Partizana (96:85) da je ponosan na ekipu i sve prikazano u sezoni, ali da mu je `ao {to je u najva`nijoj utakmici bilo 20 lo{ih minuta.

„^estitke Partizanu pre svega, odigrao je mnogo boqe od nas, naro~ito prvih 20 minuta. Partizan je u prvom poluvremenu imao agresivnost, poga|ao otvorene {uteve i kaznio nas”, rekao je crnogorski stru~wak na konferenciji za medije.

Kevin Panter najkorisniji igra~

finalne serije ABA lige

Kapiten ko{arka{a Partizana Kevin Panter izabran je za najkorisnijeg (MVP) igra~a finalne serije ABA lige u kojoj su „crno -beli” pobedili Crvenu zvezdu 3:2 i osvojili regionalnu titulu posle 10 godina. Panter je u majstorici postigao 32 poena, uz indeks korisnosti 36, a u celoj seriji ukupno je dao 86 poena i na svakom me~u je bio dvocifren.