П Р Е В ОД И Томас Лиготи ЧАУРЕ (С енглеског превео Сава Кузмановић) Из збирке Писар таме (Орфелин, Нови Сад, 2017), преузето с допуштењем издавача
Једног раног јутра, сатима пре свитања, пробудио ме је доктор Диблан. Стајао је поред кревета, крај мојих ногу, лагано цимајући слојеве прекривача. У том сам полусну на трен био убеђен да ми нека животињица скакуће по постељини, њени су покрети представљали ноћни ритуал непознат вишим облицима живота. Затим сам угледао руку у рукавици како се трза под светлима уличних лампи испред мог прозора. Коначно, препознао сам силуету доктора Диблана, силуету коју су исцртавали шешир и мантил. Упалио сам светиљку на ноћном сточићу и придигао се у кревету како бих се суочио са добро ми познатим незваним гостом. „Шта није у реду?“, упитао сам, помало се бунећи. „Примите моје извињење“, рекао је гласом у ком није било нимало кајања. „Желим да упознате некога. Мислим да би вам користило.“ „Ако тако кажете. Али, не може ли то да причека? Ионако не спавам баш најбоље. Ви бисте то барем морали да знате.“ „Наравно да знам. Знам, такође, и неке друге ствари“, потврдио је, сада већ раздражљиво. „Господин с којим вас желим упознати ће врло ускоро 78
напустити земљу, тако да је ствар у времену.“ „Свеједно...“ „Да, знам – ваш проблем са живцима. Ево, узмите ово.“ Доктор Диблан ми је спустио две јајасте пилуле на длан. Ставио сам их у уста и прогутао заливши их с пола чаше воде што ми је стајала на сточићу. Спустио сам празну чашу крај будилника из ког је допирало тихо шкрипање услед неких незнаних мутација његовог механизма. Поглед ми је, опчињен спорим и равномерним кретањем, остао прикован за казаљку која је показивала минуте, све док ме ме доктор Диблан тихим али неумољивим гласом није тргао из транса. „Заиста би требало да кренемо. Такси нас чека испред.“ И тако сам пожурио, размишљајући како ћу на крају ја платити за ову екскурзију, за такси и све остало. Доктор Диблан је оставио таксисту да чека у уличици иза моје зграде. Фарови таксија су се прилично слабо пробијали кроз таму, с муком нас водећи док смо се приближавали возилу. Један поред другог, доктор и ја смо се кретали
