Srpski glas 10.avgust

BONIRIG, U SIDNEJU

Do|ite i pridru`ite nam se da zajedno budemo spoj na{e bogate pro{losti i ponosne sada{wosti. Neka zvukovi, boje i pri~e na{ih predaka o`ive na svakom koraku ovog vikenda u Srpskom sportskom centru Bonirig!

SKANDAL SVETSKIH RAZMERA

I DAQE POTRESA AUSTRALIJU

Biv{i vaspita~

iz Gold Kousta

optu`en za 1.623

krivi~na dela

zlostavqawa dece

AUSTRALIJSKI

KO[ARKA[ O @IVOTU

I RADU U SRBIJI

Egzum: Zauvek }u

pamtiti pro{lu sezonu

PUTOPIS:

SOLUN GRAD SA DU[OM

Pri~a o gradu

gde se Srbi

ose}aju kao

kod ku}e

RIZNICA:

STRA[NA PRI^A

MALEROZNOG

JAPANCA

Pre`iveo dve atomske bombe

2565

- NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

Strana 12

Strana 13

Strana 20

Strana 25

Pavlu, bebi-rekorderu

iz Gorweg Milanovca ne smeta medijska pa`wa

Jedna od najve}ih beba u Srbiji ro|ena je tokom vikenda u porodili{tu u Gorwem Milanovcu. Majka Suzana na svet je, carskim rezom, donela zdravog de~aka te{kog vi{e od {est kilograma i duga~kog 68 centimetara.

Beba-rekorder na svet je do{la pre nedequ dana. Medijska pa`wa mu ne smeta a zva}e se Pavle. Sve je iznenadio veli~inom, ka`e majka Suzana kojoj je ovo tre}e dete.

„O~ekivali smo da }e da ima preko ~etiri, do ~etiri i po kilograma po merama, ali ba{ me iznenadilo kad su rekli da ima 6.420 grama. Ba{ sam bila u {oku. Nisam ni ja o~ekivala da }e da bude ba{ toliko krupan“, pri~a Suzana Ku~ina.

Pavle se rodio u subotu uve~e carskim rezom. Najve}a je do sada beba ro|ena u gorwomilanova~kom porodili{tu.

Majka i beba su dobro i postoperativni tok proti~e uredno ka`u lekari.

„Procenili smo, iako je tre}erotka, da boqe da se uradi carski rez zbog veli~ine bebe. Kad smo u 10 i 20 porodili `enu i kad smo videli dimenzije, stvarno smo se iznenadili, to je za ovu bolnicu, ja mislim, rekordna te`ina“, ka`e primarijus dr Dragan Peri{i}, na~elnik porodili{ta Op{te bolnice u Gorwem Milanovcu.

U toj bolnici prose~no se obavqa jedan poro|aj dnevno.

Krupne bebe nisu retke, ali Pavle ih je sve prema{io. Zbog toga }e prethodni radni vikend dugo pamtiti svi zaposleni u porodili{tu u Gorwem Milanovcu.

GODI[WICA ”OLUJE” – SE]AWE NA PROGON SRBA IZ HRVATSKE:

Polo`eni venci na spomenobele`ju na Petrova~koj cesti

Oko 2.000 Srba ubijeno je ili nestalo, a vi{e od 220.000 je proterano u akciji „Oluja”, koju je hrvatska vojska po~ela 4. avgusta 1995. godine. Srbija i Republika Srpska su obele`ili Dan se}awa na sve stradale i prognane Srbe. Centralna ceremonija prvi put u RS, u Prijedoru. Obele`avawu je prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}.

SRBI SE U TI[INI SE]AJU „OLUJE”

Ti{ina je jedina re~ kojom mo`e da se opi{e na~in na koji se Srbi se}aju „Oluje”, naspram proslave kako Hrvati dan posle obele`avaju pad Knina.

[irom Krajine slu`eni su parastosi, tako je bilo i u manastiru Kupa, gde se svake godine okupi veliki broj Srba.

Nerado evociraju uspomene na te dane, ali ka`u da se uvek vra} aju jer vole svoj rodni kraj.

VU^I]: NA OVOM MESTU JE DESETORO QUDI UBIJENO ZATO [TO SU SRBI

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} rekao je da je bezbroj puta u 28 godina pomislio na Petrova~ku cestu slu{aju}i kako su stradali

qudi.

„Znao sam da godinama i nismo hteli i nismo smeli da obele`avamo ono {to je nesporna tragedija na{eg naroda, tragedija qudi. Na ovom mestu je desetoro qudi ubijeno samo zato {to su Srbi. Od tih desetoro ~etvoro je dece – Jovica Dr~a, Nevenka i @arko Raji}, Darko Vukovi}”, rekao je Vu~i}.

DODIK: NE]EMO

ZABORAVITI NA[E @RTVE

Predsednik Republike Srpske

Milorad Dodik je rekao da se Petrova~ka cesta, znana jo{ iz Drugog svetskog rata po stradawu Srba, „na bolan na~in ponovila i 1995.

godine kada je stradao na{ narod, na{a deca, na{i roditeqi”.

„Danas smo na Petrova~koj cesti da ka`emo da ne}emo zaboraviti na{e `rtve. Ovde smo se pre 10-tak godina Aleksandar Vu~i} i ja dogovorili da }emo zajedno obele`iti mesta stradawa srpskog naroda”, rekao je Dodik.

Dodik je naglasio da je gubitak Krajine bio bolan trenutak za srpski narod.

Danas je Srbija ekonomski jaka i poma`e Republiku Srspku, rekao je Dodik, nagla{avaju}i da je emocija koju predsednik Srbije ima motivisana pre svega potrebom da se qudima ovde pomogne.

Vu~i} i Brnabi}eva predstavili veliki plan razvoja Srbije

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539

(Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877

Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas

Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

BEOGRAD NA UDARU OLUJE:

Leteli krovovi, padalo drve}e, grad zasuo srpsku prestonicu

Beograd se na{ao na udaru apokalipti~nog nevremena, u delovima prestonice i okolini padao grad veli~ine loptice za stoni tenis. U Beogradu je za pola sata u subotu palo od 30 do 50 litara ki{e po metru kvadratnom, {to je koli~ina koja se prose~no iz oblaka izru~i za mesec dana.

Zbog nevremena, kao i zbog zabrane to~ewa goriva i privremenog nestanka struje na beogradskom aerodromu „Nikola Tesla”, mogu}a su ka{wewa i otkazivawa nekih letova planiranih tokom dana, ali i u ve~erwim i no}nim ~asovima, saop{tila je kompanija „Er Srbija”. Nevreme je u Zemunu napravilo toliku poplavu da je jedan voza~ bio primoran da iza|e iz svog automobila i popne se na wega kako bi se za{titio od buji~ne vode. Sna`no nevreme pra}eno olujnim vetrom i gradom pogodilo je gorwomilanova~ku op{tinu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} i predsednica vlade Ana Brnabi} obratili su se srpskoj javnosti na zajedni~koj konferenciji za medije.

Vu~i} i Brnabi}eva su govorili o pomo}i gra|anima i sanaciji {tete od poplava kao i o daqem razvoju i izgradwi Srbije uo~i predstoje}e izlo`be Ekspo 2027.

Brnabi}eva je izjavila da je do sada ispla}eno 24,2 miliona dinara dr`avne pomo}i za obnovu o{te}enih objekata u svojini gra|ana usled dejstva poplava i olujnog vremena u maju i junu. Premijerka Brnabi} je najavila da }e fokus daqeg razvoja Srbije biti razvoj informacionih tehnologija i da je plan da zemqa bude lider u razvoju ve{ta~ke inteligencije. Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} izjavio je da }e plan razvoja Srbije potpuno izmewen i da se od sada sve meri do 2027. godine.

Vu~i} je naveo da su to ambiciozni planovi koje }e predstaviti i u koje „gotovo sutra“ mora da se krene.

- Treba}e nam qudi da nam pomognu, bi}e nam potrebno mnogo dobrovoqaca i cela Srbija da radi. Jedan od povoda za to je „Ekspo 2027.“ koji }e celu zemqu da promeni - ne samo Beograd koji ne}ete prepoznati za ~etiri godine. To }emo da iskoristimo za daqi razvoj Srbije. Neverovatno je da do sada nismo zaustavili nijedan projekat - rekao je Vu~i}.

Si-En-En: Malo verovatno da }e Ukrajinci promeniti tok rata

Ukrajinske snage su na ju`nim delovima fronta pretrpele zapawuju}e gubitke, zbog ~ega su ukrajinski komandanti povukli neke jedinice kako bi se pregrupisali i smawili gubitke

Nekoliko nedeqa nakon dugo o~ekivane ukrajinske kontraofanzive, zapadni zvani~nici sve „otre`wuju}e” navode procene o sposobnosti ukrajinskih snaga da ponovo zauzmu zna~ajnu teritoriju, potvrdila su SiEn-En-u ~etiri visoka ameri~ka i zapadna zvani~nika, koji su upoznati sa najnovijim obave{tajnim podacima.

„Vide}emo jo{ u narednih nekoliko nedeqa, da li postoji {ansa za napredak. Ali da Ukrajinci zaista postignu napredak koji bi promenio ravnote`u na frontu, mislim da je to krajwe, vrlo malo verovatno“, rekao je visoki zapadni diplomata za Si-En-En.

„Na{i brifinzi su otre`wuju}i. Podse-

}amo se na izazove sa kojima se suo~avaju“, rekao je Majk Kvigli, demokrata iz Ilinoisa koji se nedavno vratio iz Evrope gde se sastao sa ameri~kim komandantima koji obu~avaju ukrajinske oklopne snage.

„Ovo je najte`e vreme rata.

NAJVE]I

Hakeri mesecima neprime}eno

pristupali podacima britanske

Izborne komisije

LONDON – Hakeri su 15 meseci, tokom 2021 i pro{le godine neprime} eno pristupali bira~kim spiskovima u Velikoj Britaniji, saop{tila je Izborna komisija, dodav{i da je re~ o „kompleksnom sajber napadu”. „Neprijateqski raspolo`eni akteri” mogli su da pristupe podacima o imenu i adresi bilo koga u Velikoj Britaniji ko se registrovao za glasawe izme|u 2014. i 2022. godine, kao i imenima onih koji su registrovani kao glasa~i u inostranstvu, navodi se u saop{tewu, prenosi Blumberg. Dodaje se da su hakeri prvi put pristupili sistemima Izborne komisije u avgustu 2021. godine, ali da je sajber napad otkriven tek u oktobru 2022. godine. Iz Komisije su naglasili da ne postoji „veliki rizik” za pojedince ~ijim podacima su hakeri pristupili.

„Napad nije imao uticaja na izborni proces”, navodi se u saop{tewu i dodaje da zasad nije poznato ko je odgovoran za napad. Istovremeno, britanska Izborna komisija je potvrdila da je wen sistem elektronske po{te tako|e hakovan. Izvr{ni direktor Izborne komisije [on Mekneli naveo je u saop{tewu da Komisija jo{ nije u stawu da zna kojim podacima su hakeri pristupili. Dodao je da svako ko je bio u kontaktu sa Komisijom ili se registrovao za glasawe izme|u 2014. i 2022. godine „treba da bude na oprezu zbog neovla{}enog kori{}ewa ili objavqivawa li~nih podataka”.

Osnovni izazov za ukrajinske snage su stalni problemi u probijawu vi{eslojnih odbrambenih linija Rusije u isto~nim i ju`nim delovima zemqe. Ti delovi fronta su obele`eni desetinama hiqada mina i ogromnim mre`ama rovova.

Ukrajinske snage su tamo pretrpele zapawuju}e gubitke, {to je dovelo do toga da ukrajinski komandanti obuzdaju neke jedinice kako bi se pregrupisali i smawili gubitke.

„Rusi imaju brojne odbrambene linije i ukrajinske snage nisu zaista pro{le prvu liniju“, rekao je visoki zapadni diplomata.

„^ak i ako bi nastavili da se bore narednih nekoliko nedeqa, ako nisu bili u stawu da naprave jo{ proboja tokom ovih posledwih sedam, osam nedeqa, kolika je verovatno}a da }e ih iznenada, sa jo{ iscrpqenijim snagama, napraviti? Zato {to su uslovi tako te{ki.”

Visoki ameri~ki zvani~nik rekao je da SAD priznaju pote{ko}e sa kojima se ukrajinske snage suo~avaju, iako zadr`avaju nadu u ponovni napredak.

„Svi shvatamo da ovo ide te`e i sporije nego {to bi bilo ko `eleo – ukqu~uju}i Ukrajince, ali i daqe verujemo da ima vremena i prostora da oni mogu da napreduju“, rekao je ovaj ameri~ki zvani~nik, navodi Si-En-En.

Proizvo|a~ oru`ja BAE Sistems o~ekuje dobru godinu

Najve}a britanska kompanija za odbranu, bezbednost i vazduhoplovstvo BAE Sistems (BAE SYSTEMS), saop{tila je danas da je u prvoj polovini godine prodaja wenih proizvoda sko~ila za 11 odsto me|ugodi{we, na 13,92 milijarde evra. Ova kompanija je jedan od najve}ih snabdeva~a oru`jem Australijske vojske, koja u Australiji ima bilionske ugovore. Profit po akciji (EPS) ove kompanije je u istom periodu porastao za 17 odsto me|ugodi{we, prenosi Rojters.

Na osnovu dobrih rezultata, BAE Sistems saop{tio je da u ovoj godini o~ekuje da }e EPS porasti za deset do 12 odsto me|ugodi{we, {to je znatno vi{e od prethodne procene rasta izme|u pet i sedam odsto.

„Na{ globalni uticaj, prisni odnosi sa kupcima i najmodernije tehnologije nam omogu}avaju da efikasno na zahteve na{ih dr`ava-klijenata vezanih za nacionalnu bezbednost”. rekao je izvr{ni direktor BAE ^arls Vudburn.

Najve}i klijenti BAE Sistems su SAD, Velika Britanija, Saudijska Arabija i Australija, a ova kompanija proizvodi podmornice, borbene avione, brodove, borbena vozila, kao i druge vrste oru`ja.

Pre svega zahvaquju}i ratu u Ukrajini, u prvih {est meseci je BAE dobio novu poruxbinu od ^e{ke za 246 pe{adijskih borbenih vozila, a wena podru`nica MBDA je sa Poqskom ugovorila nabavku lansera i projektila.

SMO DA SVET VI[E NE]E BITI ISTI”

Istaknuti rediteq Kristofer Nolan snimio je film o ameri~kom fizi~aru Robertu Openhajmeru.

Glavnu ulogu u ratnoj drami „Openhajmer” tuma~i Kilijan Marfi. Mnogi predvi|aju da }e glumcu ova uloga doneti Oskar.

Robert Openhajmer rodio se 1904. u Wujorku. Umro je 1967. u Prinstonu. Bio je direktor Instituta za napredne studije u Prinstonu. Ostao je upam}en po radovima iz nuklearne fizike. Otac atomske bombe kako ga nazivaju, otkrio je 1936. tip nuklearnih reakcija - stripping reakcije, koje igraju bitnu ulogu u odre|ivawu nuklearne strukture.

Za vreme Drugog svetskog rata nalazio se na ~elu istra`iva~kog rada za proizvodwu atomske bobe u Los Alamosu u Novom Meksiku.

Nuklearna istra`ivawa su tokom Drugog svetskog rata vr{ena u SAD, Japanu, Nema~koj, Francuskoj, Velikoj Britaniji i Sovjetskom Savezu. Istorija ka`e da je 16. jula 1945. eksplodirala prva nuklearna bomba u pustiwi Novog Meksika. Tajna nuklearna proba „Triniti” srovedena je u vazdu{noj bazi Alamogordo, koja se nalazi 120 kilometara od grada Albukerkija. Detonirana je tada bomba

Gaxet odosno „naprava”. Nedaleko od nulte ta~ke tog eksperimenta 20 fizi~ara bili su specijalnom bunkeru kako bi posmatrali eksploziju. Me|u wima je bio i Robert Openhajmer, rukovodilac nau~nog projekta „Menhetn”, tokom ~ega je bomba i napravqena.

- Ako bi svetlost hiqadu sunaca izbila odjednom na nebu, istovremeno – bili bi oni jednaki sjaju tog veli~anstva - citirao je on hinduisti~ku svetu pesmu iz epa „Bhagavad gita”.

- Postao sam smrt, uni{titeq svetova - izjavio je on.

Pojedini izvori navode da je nakon eksplozije prokomentarisao:

- Znali smo da svet ne}e biti isti. Nekoliko qudi se nasmejalo, nekoliko je plakalo, a drugi su }utali.

Samo mesec dana posle testirawa {etog avgusta 1945. Amerikanci su bacili atomske bombe na Hiro{imu i Nagasaki. Veliki broj nau~nika koji su bili ukqu~eni u projekat „Menhetn“ saznali su za to preko radija i iznenadili su se time.

Mada su postojala mi{qewa da je atomska bomba i spasla milione qudi jer je uticala na kraj rata, Robert Openhajmer je situaciju druga~ije posmatrao, navode

pojedini izvori. Rekao je da vidi krv na svojim rukama, kako je to jednom prilikom ispri~ao ameri~kom predsedniku Trumanu u Beloj ku}i. To ga je mu~ilo, do smrti. Iako je slavio zbog uspeha istra`ivawa, bilo mu je `ao qudskih `rtava. Obratio se Ameri~kom filozofskom dru{tvu: - Stvorili smo naju`asnije oru`je na svetu koje je iznenada i iskonski izmenilo prirodu sveta, stvorili smo stvar koja bi po svim standardima sveta u kome smo odrasli mogla da se nazove zlom. A u~iniv{i to ponovo smo postavili pitawe da li je nauka dobra za ~oveka.

Openhajmer je nakon rata imao negativan stav prema projektu Hbombe zbog ~ega je 1954. optu`en za privr`enost komunizmu. Dokazana je wegova lojalnost ameri~koj politici, ali mu je bio zabrawen pristup poverqivim dokumentima o nuklearnom istra`ivawi-

Zgodna lokacija u severnom predgra|u Melburna

Na{e usluge ukqu~uju:

l Briga o osobama sa posebnim

potrebama gubitkom pam}ewa

l Produ`eni boravak (odmorite se od brige, dok o osobi o kojoj brinete brine neko drugi)

l Trajno i palijativno zbriwavawe

l Kvalitetnu post-akutnu

i dugotrajnu negu

l Izuzetne klini~ke usluge qudi kojima je zaista stalo, u okru`ewu koje promovi{e dobrobit

ma. Okrenuo se predavawima i istra`ivawima iz oblasti fizike. Predsednik Xon F. Kenedi dodelio mu je nagradu Enriko Fermi.

Xulijus Robert Openhajmer ro|en je 22. aprila 1904. u Wujorku, u bogatoj nema~koj jevrejskoj porodici. Wegov otac bavio se proizvodwom ode}e. Ameri~ki fizi~ar odrastao je u stanu na Aper Vest Sajdu na Menhetnu. [kolu eti~ke kulture zavr{io je kao najboqi u razredu. Na Harvardu je najpre studirao hemiju, a zatim fiziku. Studije koje su trajale ~etiri godine zavr{io je za tri godine. Poha|ao je zatim studije atomike kod fizi~ara lorda Raderforda na Kembrixu, a onda i nema~ki Univerzitet u Gotingemu gde mu je mentor bio nau~nik Maks Born.

Doktor Born je izjavio da je Openhajmer bio izuzetno inteligentan, ali i sklon tome da druge studente prekida na predavawima kako bi im pokazao koliko je intelektualno nadmo}niji od wih. Borio se sa depresijom i zbog toga tra`io psiholo{ku pomo}, a rekao mu je da mu je u borbi sa psihi~kim smetawama pomogla kwiga Marsela Prusta „U potrazi za izgubqenim vremenom”, ali i to {to je vozio bicikl po Korzici.

Znali su ga i po {e{iru koji je stalno nosio, a bio je sklon i porocima poput alkohola i cigareta. Znao je brojne jezike: latinski, francuski, nema~ki i gr~ki jezik. Voleo je da izu~ava sanskrit kako bi mogao da ~ita omiqene hinduisti~ke tekstove. Kolege profesori nisu ga naro~ito hvalili, ali studenti kojima je predavao jesu jer im je pri~ao o potencijalnim posledicama razli~ith teorija.

Imao je aferu sa komunistkiwom Xin Tatlok tridesetih godina pro{log veka, ona ga je upoznala sa levi~arskom politikom. Bio je u braku sa Ketrin Kiti Puening, biologom i nekada{wom komunistkiwom sa kojom je dobio dvoje dece, Pitera i Ketrin.

Godinu dana nakon {to je oti{ao u penziju, 18. februara 1967. preminuo je od raka plu}a, u 62. godini.

Film Roberta Nolana za sada dobija odli~ne ocene i kritike.

Openhajmer (Oppenheimer) ameri~ki pski biografski triler iz 2023. godine, re`isera i scenariste Kristofera Nolana. Zasnovan je na kwizi Ameri~ki Prometej, biografiji Roberta Openhajmera koju su napisali Kaj Berd i Martin Xej [ervin. Nolan je producirao film zajedno sa Emom Tomas i ^arlsom Rovenom. Kilijan Marfi tuma~i Openhajmera, teoretskog fizi~ara poznatog kao „otac atomske bombe” zbog svoje uloge u Projektu Menhetn – poduhvatu iz Drugog svetskog rata koji je razvio prvo nuklearno oru`je. U ostalim ulogama su Emili Blant, Met Dejmon, Robert Dauni Mla|i, Florens Pju, Xo{ Hartnet, Kejsi Aflek, Rami Malek i Kenet Brana.

Film je najavqen u septembru 2021, nakon {to je Universal Pictures pobedio u nadmetawu za Nolanov scenario. Marfi je dobio glavnu ulogu narednog meseca, dok se ostatak gluma~ke ekipe pridru`io projektu izme|u novembra 2021. i aprila 2022. godine. Predprodukcija je po~ela u januaru 2022, a film je sniman izme|u februara i maja iste godine.

Premijerno je prikazan 11. jula 2023. u Parizu, dok je 21. jula pu{ten u bioskope u SAD. Istovremeno prikazivawe sa filmom Barbi Grete Gervig dovelo je do fenomena „Barbenhajmer” na dru{tvenim mre`ama, {to je podstaklo publiku da pogledaju oba filma. Zaradio je preko 556 miliona dolara {irom sveta i dobio je pozitivne recenzije kriti~ara, uz posebne pohvale za gluma~ku postavu, vizuelne efekte, muziku, Nolanovu re`iju i scenario.

Kako je govorio „otac atomske bombe”

„ZNALI

NOVI IZVE[TAJ SVETSKE BANKE:

Rusija pretekla Nema~ku, najve}a ekonomija u Evropi

Privreda Rusije peta je na svetu i prva u Evropi kada je re~ o BDP-u uskla|enim sa paritetom kupovne mo}i.

Ruska ekonomija je pretekla Nema~ku i sada se nalazi na prvom mestu u Evropi kada je re~ o bruto dru{tvenom proizvodu (BDP) uskla|enim sa paritetom kupovne mo}i, pokazuju podaci Svetske banke.

Procewuje se da je BDP Rusije po tim pokazateqima sada 5,33 biliona dolara, ~ime se ona nalazi na petom mestu u svetu.

Nema~ka se nalazi na {estom mestu sa BDP-om od 5,31 bilion dolara.

Prvo mesto i ove godine zauzima Kina, sa ukupnim BDP-om koji je ne{to ve}i od 30 biliona dolara. Wu prate Sjediwene Ameri~ke Dr`ave (25,4 biliona),

Indija (11,8 biliona) i Japan (5,7 biliona).

Preostale zemqe koje ulaze u top 10 najve}ih ekonomija sveta su Indonezija, Brazil Francuska i Ujediweno Kraqevstvo.

Oporavak ruske privrede nakon recesije 2022. godine pokazao se br`im nego {to se o~ekivalo, a postoji mogu}nost da }e do kraja godine ruski BDP porasti iznad dva odsto na godi{wem nivou, smatraju ekonomisti.

Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je krajem jula da o~ekuje da }e BDP te zemqe do kraja godine porasti za vi{e od dva odsto.

„Ako je za celu 2022. godinu, BDP smawen za 2,1 odsto, onda je od januara do maja ove godine porastao za 0,6 odsto. A iz meseca u mesec se tempo ubrzavao, u maju ~ak do 5,4 odsto”, kazao je i do-

Samo tri kompanije u energentskom sektoru - BP, [el i „Totalener`is“

povla~ewe iz Rusije ko{talo je vi{e od 40 milijardi evra

Najve}e evropske kompanije izgubile su 100 milijardi evra od februara 2022. godine zbog prodaje, zatvarawa ili smawewa svog biznisa u Rusiji.

Iz godi{wih izve{taja 600 evropskih kompanija i wihovih finansijskih izve{taja za 2023. godinu proizilazi

dao da se o~ekuje da }e do kraja godine BDP porasti za vi{e od dva odsto.

Uprkos sankcijama koje je Zapad uveo Moskvi u poku{aju da uni{ti ekonomiju zemqe i zaustavi Specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, Me|unarodni monetarni fond saop{tio je da ruska privreda ne da nije na kolenima, ve} }e ove godine porasti 1,5 odsto. Kako navodi „Volstrit xor-

indirektni tro{kovi kao {to su poskupqewe energenata i robe.

Najve}i gubici su koncentrisani u nekoliko sektora kao {to je energetika, auto-industrija i finansijski sektor.

Tri kompanije u energentskom sektoru - BP, [el i Totalener`is, saop{tile su da ih povla~ewe iz Rusije ko{talo oko 40,6 milijardi evra, ali „Fajnen{l tajms” navodi da su ti gubici nadokna|eni rastom profita zbog rasta cena nafte i gasa.

Gubici evropske auto-industrije iznose 13,6 milijardi evra, dok je finansijski sektor - banke, osiguravaju}a dru{tva, investicione kompanije - izgubio 17,5 milijardi evra zbog odlaska iz Rusije.

Gledano po zemqama, najvi{e su izgubile kompanije iz Nema~ke, Francuske i Velike Britanije.

Vi{e od 50 odsto od ukupno

”Мекдоналдса” се морао повући из Русије

da je 176 firmi zabe`ilo obezvre|ewe svoje imovine i dodatne tro{kove zbog promene poslovawa u Rusiji, navodi se u izve{taju „Fajnen{l tajmsa” . U ove kalkulacije nisu ura~unati

1.871 evropske kompanije koje su pre rata poslovale u Rusiji je i daqe aktivno u toj zemqi, navela je Kijevska ekonomska {kola, preneo je Tawug.

U Rusiji i daqe posluju italijanski Unikredit, austrijski Rajfajzen, {vajcarski Nestle i britanski Unilever.

nal”, stabilnost ruske ekonomije je posledica zna~ajnih iwekcija vlade, razvoja vojnoindustrijskog kompleksa, kao i preorijentacije spoqne trgovine ka isto~nim partnerima, posebno Indiji i Kini.

Sankcije, koje je ameri~ki predsednik Xozef Bajden, bombasti~no predstavio kao „najzna~ajnije ikada”, u po~etku su li{ile Rusiju mikro~ipova i visokotehnolo{kih

komponenti, smawuju}i wenu sposobnost da proizvodi precizno navo|ene rakete, ali se Moskva brzo oporavila od tog udarca. Ruska sirova nafta nastavqa da te~e, a kontinuirana globalna potra`wa za ruskim proizvodima tako|e poma`e da se dr`avna kasa puni. „Sankcije nisu uni{tile rusku ekonomiju”, rekao je Sergej Gurijev, biv{i savetnik ruske vlade.

„Fajnen{l tajms ”: Evropa izgubila 100 milijadi evra zbog sankcija Rusiji

Niger zatvorio vazdu{ni prostor

NIJAMEJ – Lideri vojne hunte koji su svrgli predsednika u Nigeru zatvorili su vazdu{ni prostor zemqe do daqeg jer su susedne dr`ave zapretile vojnom intervencijom ako ne predaju vlast.

Veb stranica za pra}ewe letova FlightRadar24 pokazuje da trenutno nema aviona na nebu Nigera, prenela je britanska televizijska mre`a Bi-Bi-Si.

Ekonomska zajednica zapadnoafri~kih dr`ava (ECOVAS) uvela je Nigeru sankcije zbog pu~a i saop{tila da }e upotrebiti silu ako vojna hunta ne vrati na funkciju demokratski izabranog predsednika dr`ave.

Blok je vojnoj hunti nalo`io da oslobodi predsednika Mohameda Bazuma do pro{log ponedeqka, me|utim pu~isti su se izjasnili da je vojska Nigera spremna da brani dr`avu.

Odba~ena Trampova tu`ba

za klevetu protiv E. Xin Kerol

Federalni sud odbacio je protivtu`bu Donalda Trampa za klevetu protiv kwi`evnice E. Xin Kerol. Sudija Luis Kaplan je u odluci naveo da biv{i predsednik SAD nije dokazao da su izjave Kerolova na Si-En-Enu bile la`ne, prenosi ta televizija.

Kako navodi taj ameri~ki TV kanal, Tramp je u junu tu`io Kerol nakon {to je, komentari{u}i presudu kojom je utvr|eno da ju je biv{i predsednik seksualno zlostavqao, ali da je nije silovao, rekla: „O, da, jeste”.

„Nema osnova za argument gospodina Trampa da je nalaz porote o pitawu ‚silovawa’ utvrdio da su izjave gospo|e Kerol bile la`ne, ~ak i ako bi se wene izjave mogle protuma~iti kao da se odnose na ‚silovawe’”, naveo je sudija u odluci.

Kerolova je optu`ila Trampa da ju je silovao u svla~ionici robne ku}e na Menhetnu sredinom 1990-ih godina, nakon ~ega je on, 2022. godine, na svojoj platformi ‚’Truth social’’ ocenio taj postupak kao prevaru.

Tramp je nakon presude poru~io da je dodeqivawe Kerol dva miliona dolara od{tete za seksualni napad „preterano” jer je porota utvrdila da je nije silovao, dok je, prema wegovim re~ima, od{teta za klevetu zasnovana na „~istoj spekulaciji”.

Povratak Gandija - Indirin unuk

iz zatvora u parlament

Predsednik stranke Indijskog nacionalnog kongresa i ~lan indijskog parlamenta Raul Gandi ponovo je stupio na du`nost poslanika, posle dve godine provedene u zatvoru zbog vre|awa premijera Narendre Modija i drugih poslanika.

Vrhovni sud Indije suspendovao je tu presudu i dozvolio Gandiju da se vrati na poslani~ku funkciju, da u~estvuje u glasawu o nepoverewu vladi i na izborima naredne godine, prenosi Rojters. Agencija navodi da glasawe o nepoverewu verovatno ne}e negativno uticati na popularnost vladaju}e Narodne partije Narendre Modija, ali da se o~ekuje da }e povratak Raula Gandija u parlament, kao potomka jedne od najpoznatijih indijskih politi~kih dinastija, oja~ati glas novoformiranog, 26-partijskog opozicionog saveza na ~elu sa Gandijevim Kongresom.

Gandi je u{ao u zgradu parlamenta po{to je ukazao po{tovawe statui Mahatme Gandija u kompleksu, ali se nije obratio novinarima. Predsednik Kongresa Malikarxun Karx rekao je da odluka da se Gandi vrati na funkciju „donosi olak{awe narodu Indije, a posebno Vajanadu”, izbornoj jedinici u ju`noj dr`avi Kerala, iz koje Gandi dolazi.

Sud je Gandija proglasio krivim za klevetu i osudio ga na dve godine zatvora zbog ismevawa prezimena premijera Nerende Modija u predizbornom govoru 2019.

Tada je Raul Gandi povezao premijera Narendru Modija sa dvojicom kriminalaca visokog profila, rekav{i: „Za{to se svi lopovi prezivaju Modi?”

Ko je Raul Gandi?

Raul Gandi je od 2017. na mestu lidera Indijskog nacionalnog kongresa. Stranku je nasledio od majke Sowe Gandi koja je vodila Kongresnu partiju 19 godina.

Kongresna partija nije na vlasti od 2014. kada je na izborima ve}inu osvojila nacionalisti~ka partija premijera Narendre Modija. Raul je unuk Indire Gandi, indijske premijerke i }erke Xavaharlala Nehrua. Sowin suprug i Raulov otac Raxiv Gandi, tako|e je bio premijer Indije. I Indira i Raxiv Gandi su ubijeni u atentatima. Raul Gandi (53) propagira nenasiqe, jednakost i pravdu.

Uprkos sankcijama ameri~ki ~ipovi u ruskim krstare}im raketama

Rusija je tokom pro{le godine sa Zapada uvezla poluprovodnike u vrednosti od 2,5 milijarde dolara koji su kqu~ni za rad najmodernijih vojnih sistema

Uprkos nekoliko paketa sankcija mikro~ipovi iz SAD i drugih zapadnih zemaqa i daqe nesmetano pristi`u u ruske vojne fabrike, otkriva analiza ameri~ke TV mre`e Si-En-Bi-Si.

Rusija je tokom pro{le godine u kojoj je po~eo rat u Ukrajini uvezla neophodne poluprovodnike u vrednosti od 2,5 milijarde dolara. Uvoz ove va`ne mikroelektronike koja kqu~na za pokretawe dronova, krstare}ih raketa, sistema radio-veza pa ~ak i oklopnih vozila je 2021. godine iznosila 1,8 milijardi dolara.

Institut KSE - analiti~ki centar pri Kijevskoj {koli ekonomije analizirao je 58 komada kriti~ne ruske vojne opreme koja je zaplewena na rati{tu i u wima otkrio vi{e od 1.000 stranih delova, pre svega poluprovodnika proizvedenih na Zapadu.

Veliki broj ovih visokotehnolo{kih komponenti podle`u kontroli izvoza. Ali, zamr{eni trgova~ki kanali preko Kine, Turske, Ujediwenih Arapskih Emirata i drugih zemaqa omogu}uju da ~ipovi i daqe uprkos sankcijama ulaze u Rusiju.

„Rusija je jo{ uvek u mogu}nosti da uveze sve neophodne kriti~ne komponente zapadne proizvodwe za svoju vojsku. Izbegavawe i izbegavawe sankcija je u ovom trenutku iznena|uju}e drsko”, ka`e Elina Ribakova, vi{i saradnik Petersonovog instituta za me|unarodnu ekonomiju iz Va{ingtona koja je jedan od autora izve{taja KSE instituta.

Kraqevskog instituta za odbranu i bezbednost otkrila je da ruska vojna industrija ugra|uje vi{e od 450 razli~itih tipova komponenti strane proizvodwe u svojih 27 najmodernijih vojnih sistema, me|u kojima su krstare}e rakete, sistemi za komunikaciju i kompleti za elektronsko ratovawe. Mnoge od ovih delova proizvode poznate ameri~ke kompanije koje izra|uju mikroelektroniku za ameri~ku vojsku.

„Tokom decenija zapadni visokotehnolo{ki sistemi su napredovali zbog ~ega su postali industrijski i globalni standardi. Tako da i ruska vojska kao i wena civilna ekonomija zavise od te tehnologije”, isti~e

Sem Bendet, savetnik Centra za pomorske analize iz Arlingtona u Virxiniji.

Nisu sve napredne tehnologije na meti zapadnih sankcija Rusiji. Pojedini visokotehnolo{ki poluproizvodi imaju takozvanu dvostruku namenu, {to zna~i da mogu da imaju civilnu i vojnu primenu i ne podle`u strogoj kontroli izvoza. Pojedini mikro~ipovi mogu se ugra|ivati u ma{ine za ve{, ali i bespilotne letelice.

Studija KSE-a je otkrila da vi{e od dve tre}ine stranih komponenti identifikovanih u ruskoj vojnoj opremi poti~e iz kompanija sa sedi{tem u SAD, dok ostatak dolazi uglavnom iz Japana i Nema~ke. A ruskoj vojsci je zabrawena nabavka svih artikala iz SAD osim hrane i lekova.

Sem Benedet ka`e da je te{ko striktno spre~iti civilnu mikroelektroniku da pre|e granice i u~estvuje u globalnoj trgovini. „I to je ono {to ruska industrija, kao i ruska vojska i wene obave{tajne slu`be koriste”.

Po{iqke ~ipova se legalno preprodaju po nekoliko puta dok ne stignu do neutralne zemqe koja }e ih na kraju isporu~iti Rusiji. Do sada dostupni podaci ukazuju da je Kina daleko najve}i izvoznik poluprovodnika i ostalih tehnologija u Rusiju koje se koriste u vojnoj industriji.

Od ukupnog izvoza ~ipova u Rusiju u posledwem kvartalu 2022. godine 87 odsto i{lo preko trgova~kih firmi iz Kine, ukqu~uju}i i Hongkong. A vi{e od polovine tih visokotehnolo{kih komponenti (55 procenata) nije proizvedeno u Kini.

Sуперсонична крстарећа

PROF. DR DRAGAN SIMEUNOVI], POLITIKOLOG I UNIVERZITETSKI PROFESOR IZ BEOGRADA

Kod politi~kih iluzionista isto je kao i kod ma|ioni~a ra – veoma izra`eno nastojawe da publika gleda u pogre{nom pravcu, a da vidi samo ono {to iluzionista `eli da bude vi|eno, ka`e u intervjuu za be ogradski „Pe~at“ prof. dr Dra gan Simeunovi}, povodom svoje najnovije kwige „Politika kao umetnost iluzije“.

n ^emu iluzija?

- Qudi ne samo da su skloni iluzijama nego su im one i neop hodne. Svakom qudskom bi}u je po trebna neka iluzija kako bi lak{e podnelo nesavr{enu stvarnost. Svi imamo iluzije da smo dobri, pametni ili pak da zaslu`ujemo da budemo voqeni i po{tovani. Tako|e, imamo mnoge iluzije o

ali u koju ne treba nikad do kraja poverovati. Jer lep san je kao lepa bolest – ostavqa tragove u du{i, a te`i da se obnovi u ime nestvarne i opasne lepote bunila koje je uvek malo realnost, a malo iluzija. Kakav je u~inak iluzije kolektivne krivice, pod ~ijom koprenom smo bezmalo ~etvrt

- Ako je za utehu nevoqnim i nevinim nosiocima kolektivne krivice, koji su se, bez obzira na svoj individualni politi~ki anga`man ili neanga`man, kolektivno, sve sa potomcima obreli na „listi neprijateqa“, ~iwenica je, mada su kazne razorne i prividno ve~ite, da one ipak nemaju apsolutno destruktivni u~inak. Ako su Jevreji postali nedodirqivi, ako bur`oazija opet vlada naxivev{i revoluciju, ako su Nemci ponovo najve}a sila Evrope, ni Srbima se u budu}nosti ne mora pisati tako lo{e, ukoliko budu uspeli da izvuku pouke iz svog i tu|ih primera, kao i da `ig krivice, s vremenom, pretvore u istorijski ~esto profitabilnu prednost `igosanih. Pri tome je neuputno po-

Politi~ari su kao ma|ioni~ari

drugim qudima ili pojavama. Pri tome iluzija mo`e biti privid, ali mo`e biti i obmana. Ako ne postoji namera da se iluzijom prevare drugi radi svoje koristi, re~ je o prividu, u suprotnom se radi o obmani.

Iako svi tokom `ivota imamo mno{tvo iluzija, one nigde nisu tako prisutne kao u politici i nigde nema toliko obmana kao u woj. Ve{tina gra|ewa i odr`awa politi~kih iluzija je tolika da mo`emo govoriti o politici kao svojevrsnoj umetnosti iluzije.

n Kako politika posti`e svojstvo umetnosti iluzije?

- Odr`ivost svake iluzije zavisi od stepena i odr`ivosti wene privla~nosti. Otuda privla~nost politi~kih ideja i politi~kih postupaka predstavqa jedan od najva`nijih konstruktivnih elemenata iluzije budu}i da svi `ele (ne samo po druge ve} i po sebe) slobodnije, naprednije, bogatije, sigurnije, u svemu boqe dru{tvo, i ne mogu odoleti da ne podr`e ili bar da ne spre~avaju one koji najubedqivije nude put do svega toga.

n U politici se, ka`ete, „kao i u svaki drugi vid iluzionizma mora verovati kao da je u pitawu realnost, ba{ kao da je re~ o

ma|ioni~arima i wihovim trikovima“. Kako to poja{wavate?

- Iluzija je ono {to do`ivqavamo i vidimo kao da JESTE, iako znamo da NIJE. Razlika izme|u ma|ioni~ara i politi~ara je i u tome {to ma|ioni~ari ne raspola`u silom koju ima politika, pa se ~esto moramo iz straha pretvarati da verujemo u neku iluziju koju nam politi~ari predstavqaju kao svoj uspeh iako nam je jasno da je re~ o obmani. Kad je re~ o iluzijama ma|ioni~ara, mi u krajwem imamo pravo i mogu}nost wihove provere, ali to ne ~inimo jer se oni trude da na~ine savr{enu iluziju, dok u politici to nije slu~aj. Ta~nije, kad je re~ o politi~koj iluziji imamo samo pravo, ali ne i stvarnu mogu}nost provere. Ve} i sama namera da se ne{to u politici proveri kao istinito ili ne, mo`e biti do`ivqena kao te`ak greh.

n U kojoj meri upravo ta nemogu}nost provere „dr`i“ politi~ku iluziju du`e u `ivotu, ohrabruje, sna`i?

- Bitno svojstvo iluzije je da nije namewena proveri i da je, ba{ kao i sve druge stvari koje su vezi s verom i verovawem, te{ko proverqiva. Iluzionisti, naime, prave svoje iluzije tako da su ili te{ko proverqive ili, jo{ ~e{}e,

da je uvredqivo ili bolno proveravati vaqanost iluzije. Kada bi ih pravili lako proverqivim, one bi, u sudaru sa iskustvom, brzo i trajno izgubile svoju metafizi~ku dimenziju, pa stoga iluzionisti pretenduju brzom dobijawu aplauza i stvarawu dugotrajne vere u svoju iluziju uglavnom na osnovu po~etnih impresija koje ra|a svaka iluzija, a ne na osnovu provere wene validnosti. Za wih je jedino va`no da ona slu`i ciqu.

n Ne mawe pogubna po ovaj narod bila je, a ~ini se opstajava jo{ – iluzija jugoslovenstva…

- Danas kad vi{e niko nije i ne}e, a ponegde i ne sme da bude Jugosloven, i kad je jugoslovenstvo apsolutno politi~ki neprofitabilno (izme|u ostalog i zato {to je vladaju}i neoliberalizam ultimativno favorizovao politi~ku teoriju i praksu va`nosti identiteta), mnogi ga ipak kroz selektivna pozitivna se}awa jo{ prizivaju, zapravo sawaju jer se nisu ni probudili, {to je izra`ena odlika qudskog roda onda kad sawa otvorenih o~iju, a pogotovo kad sawa politi~ke snove. To je samo jo{ jedna potvrda vi{e da je politika u znatnoj meri jedna velika iluzija, koja nam je potrebna radi na{ih snova o bonum comune,

odr`avalo to {to su ~esto neprijateqi Srba bili i neprijateqi Rusije, te ih je to geopoliti~ki racionalno upu}ivalo jedne na druge i neretko preplitalo wihove nacionalne i politi~ke sudbine.

Svako neispuwewe ~esto nerealnih `eqa Srba i Srbije dovodilo je pak do frustracije kod wih kao plodnog tla za usvajawe negativne slike o Rusiji, {to je kori{}eno u partijskim i ideolo{kim borbama u Srbiji.

Stare slovenske poslovice ukazuju da su sloga i qubav me|u bra}om uvek najve}i onda kada su im ra~uni ~isti. Poslovice pritom ni{ta ne ka`u o tome kako to posti}i kada je neko od bra}e mnogo slabiji.

n Mo}, sila i nasiqe su oslonci politi~ke iluzije. Usu|ujete li se da provirite u budu}nost i date prognozu o ovom pitawu?

- Kada u narodu, vera u one politi~ke iluzije koje propovedaju i {ire vladaju}i po~ne da slabi, oni pose`u za silom, ~ine}i nasiqe kako bi pokazali svoju mo} i tako zadr`ali vlast. Tada na delu imamo „privid privida“ jer se upla{ene mase pretvaraju da veruju u iluziju o vrednosti vladaju}ih, iako je ona ve} posve istro{ena. U takvoj situaciji, umesto snagom iluzije, vlast opstaje snagom materijalne sile. Kad je re~ o budu}nosti, te{ko je poverovati da }e se i{ta zna~ajnije promeniti na ovom planu jer je voqa za mo} najve}a od svih vrsta pohlepe. n U kojoj su vezi demokratija i sloboda?

ku{avati da se izvr{i transfer krivice na druge. To obja{wava i veliku koli~inu ekstremizma na Balkanu, jer kad se potiskuje krivica, odlazi se u radikalne ideologije da bi se lak{e uve}ala krivica neprijateqa.

n Kako u svetlu aktuelnih sukoba u Ukrajini obja{wavate iluziju rusofilstva koju ste tako|e analizirali u svojoj kwizi?

- Svaki mit, pa tako i mit o Rusiji u Srba, ima izvesnu dimenziju iluzije. Su{tina tog mita je da su Rusi, u zamenu za qubav, uvek u obavezi da pomognu Srbima. Mit je

- Generalno, smatra se da je danas ~ovek onoliko politi~ki slobodno bi}e koliko mu to wegov re`im dozvoqava, iako bi trebalo da mu to omogu}uje. U privatnom `ivotu, i daqe, pored formalnih granica slobode egzistiraju i realno-civilizacijske, a ukoliko bi se poku{ao realno odrediti stepen slobode kao generalno qudsko civilizacijsko postignu}e, do{lo bi se do toga da se kao granica sva~ije slobode, i u re~ima i na delu, {irom sveta, naj~e{}e uzima granica tu|e slobode. Razum i tolerancija su nas, kao vrstu, podu~ili da bi na{a sloboda trebalo da se`e samo do granice nenaru{avawa slobode drugog. Sve drugo je samo iluzija slobode.

PRI^A O VREDNOM DE^AKU ILIJI IZ ISTO^NOG SARAJEVA

Prodajom limunade do laptopa

Gra|ani Isto~nog Sarajeva ve} nekoliko dana pose}uju maleni {tand gde mogu da popiju sve`u limunadu i podr`e jednog mali{ana, Iliju, koji bi, u dana{we vreme, trebao da bude primer svima nama.

Prema re~ima onih koji su posetili Ilijin {tand, to je jedna od najukusnijih limunada u Isto~nom Sarajevu, jer je, kako isti~u, pravqena sa mnogo qubavi i truda.

Ovaj simpati~ni de~a~i} odlu~io je da iskoristi lepo vreme i prodajom limunade sakupi novac za kupovinu laptopa.

Ilija je na Ilindan proslavio ro|endan, a humanitarno Udru`ewe „Oplemeni srce” iz

Isto~nog Sarajeva odlu~ilo je da mu pokloni laptop i ovaj ro|endan mu u~ini nezaboravnim.

- Ilija je u prvi mah bio vidno iznena|en ovim ~inom, a onda mu je osmeh ozario lice. Te{ko je re~ima opisati toplinu u iskrenim de~ijim o~ima i wegovu zahvalnost za poklone. Uz laptop je, naravno, dobio i ro|endansku tortu, a ovaj ro|endan }e sigurno pamtiti celog `ivota - rekao je jedan

QUBAVNA PRI^A U^ITEQICE I PROFESORA IZ BIJEQINE

Radojka i Mom~ilo

slave 70 godina braka

Bra~ni par prosvetnih radnika, u~iteqica Radojka (95) i profesor Mom~ilo Krasavac (94) iz Bijeqine, obele`avaju izuzetan jubilej

- 70 godina braka, i najstariji su bra~ni par u Semberiji i okolini.

I ako gaze desetu deceniju `ivota, Krasavci su jo{ uvek na nogama, a Mom~ilo ~esto pro{eta do grada, obi|e vo}ke, zalije cve}e, pripremi i ba{ticu za povr}e.

- Upoznali smo se u vozu izme|u Tuzle i Doboja, davne 1953. godine, i od tada smo zajedno. @ivimo skromno, ali sre}no i zadovoqnopri~aju Radojka i Mom~ilo.

Supru`nici Krasavac su ~itav svoj radni vek posvetili {kolstvu i prosve}ivawu stanovni{tva u Bosni nakon Drugog svetskog rata.

- Prve ~asove u okolini Doboja, dr`ala sam po verskim objektima, hladnim {upama i zadru`nim domovima bez prozora. U zaba~enim planinskim selima u Bosni, vladala je beda i siroma{tvo, i ti qudi su nam bili zahvalni za svaki savet koji bi im olak{ao te`ak `ivot - prise}a se Radojka.

\aci su tada imali identi~ne uniforme, bluze i mantile, ~ime se prikrivala razlika izme|u bogatijih i siroma{nih u~enika.

- Qudi su, iako siroma{ni, bili po{teniji, |aci su po{tovali u~iteqe, a nakon {kole pomagali roditeqima da se {to pre izvuku iz siroma{tva. Sa 18 godina ve} su bili spremni da samostalno zapo~nu `ivot - pri~aju Krasavci.

Mom~ilova `ivotna filozofija je da „ne treba nikome zavideti, onaj ko ima vi{e, neka ide napred, a mi }emo se boriti da ga sledimo”.

- Va`no je da se ~ovek nikada ne predaje, ni u poslu, ni u bolestika`e Mom~ilo. - To je recept za dug `ivot, blagost, skromnost i zadovoqstvo sa onim {to ima{, a da ti pritom o~i nisu gladne za tu|im.

Slu`bovao u BiH

Mom~ilo Krasavac je ro|en u Ruwanima, u Srbiji, a po direktivi je od 1947. slu`bovao u BiH, prvo u Gra~anici, [ekovi}ima, a kasnije u U~iteqskoj {koli u Bijeqini. Udarni~ki je radio na obnovi poru{ene zemqe, na pruzi [amac-Sarajevo,tunelu Vranduk, izgradwi Auto-puta Bratstva i jedinstva, Novog Beograda... Dobitnik je vi{e priznawa, plaketa i zahvalnica, me|u wima i Ordena rada.

od humanitaraca koji su odlu~ili da ulep{aju de~aku ro|endan i nagrade ga za ulo`eni trud.

Ilija nije krio sre}u dok je u rukama dr`ao novi laptop, a prisutni su ozareno gledali u ru~ice koje su, posledwih dana, na veoma visokim temperaturama, pravile najukusniju limunadu u gradu.

- Jedan de~ak nas je nau~io da se za snove treba boriti - isti~u na{i sagovornici.

Milica Ija~i} iz Trebiwa

Prepreke za ostvarewe ciqeva i `eqa postoje samo u na{oj glavi. Mi mladi mo`emo i moramo graditi na{u Srpsku svojim pozitivnim primerima, trudom, radom i svojim idejama.

Sa ovom krilaticom nosi se Milica Ija~i} (32), reprezententivka BiH u parakajaku, jedna od 14 u svetu koja se bavi ovom disciplinom. Milica je ro|ena u ^apqini, ali je odrasla u Trebiwu, i za svojih 32 godine mo`e se pohvaliti pozama{nom biografijom.

@ivot u kolicima ne spre~ava je da `ivi punim plu}ima. Po zanimawu je tehni~ar elektronike, a tako|e je i student Fakulteta za proizvodwu i menaxment Trebiwe. Vesla u kajaku ve} pet godina, wen nastup na me|unarodnoj sceni zapa`en je 2021, kada je veslala u finalu Svetskog kupa i osvojila deveto mesto.

- Iste godine na Me|unarodnom takmi~ewu u kajaku u Trebiwu sam osvojila tre}e mesto i tada sam se okitila se svojom prvom, bronzanom medaqom. Na dr`avnom prvenstvu lani sam u trci na 500 metara osvojila ~etvrto mesto, dok sam u trci na 200 zavr{ila kao peta. Po~etkom ove godine osvojila sam zlatnu medaqu na 500 i srebrnu na 200 metara na Me|unarodnoj rega-

ti u Zvorniku - rekla je za „Novosti” Milica.

Pored sporta, ova devojka je godinama aktivna u politici, u koju je u{la s ciqem da poboq{a polo`aj mladih u RS, a naro~ito onih sa invaliditetom. Nekoliko godina bila je odbornik u Skup{tini grada Trebiwa, a danas je poslanik SNSD u Narodnoj skup{tini RS. Milica je prvi poslanik sa invaliditetom u NSRS.

Slikarstvo i fotografija

Ova svestrana devojka pored sporta i politike ima i druga zanimawa, i nastoji da svaki trenutak `ivi punim plu}ima.

- Kako sam hiperaktivna i kreativna, ~esto svoje slobodno vreme upotpunim raznim zanimawima. Pa se tako

pojavi povremeno slikarstvo, fotografija, {ivewe, a moram napomenuti i da sam zaposlena u Elektroprivredi RS - rekla je Milica.

- Politika je u moj `ivot u{la iz `eqe da mewam ovaj na{ svet naboqe. Kada sam 2015. ostala bez posla, konkurisala sam na oko 30 oglasa i na svakom sam bila odbijena jer sam lice sa invaliditetom. Tada sam zapo~ela svoju `ivotnu politi~ku borbu - rekla je Milica.

Isti~e da se osobe sa invaliditetom u Srpskoj i BiH susre}u sa mnogim pote{ko}ama.

- Moj invaliditet je takav da funkcioni{em u potpunosti samostalno, {to mnogi ne mogu. Zbog toga je potrebno razvijati usluge poput personalne asistencije koje }e osobama sa invaliditetom pru`iti `ivot dostojan svakog ~oveka - isti~e ona.

Da bi osoba bila uspe{na iza we moraju stojati podr{ka i qubav porodice, ka`e Milica. Ro|ena kao tre}e dete u jednoj hercegova~koj porodici, ponosna je na svoje korene.

- Prva i osnovna stvar je da sami sebe zavolimo takvim kakvi smo, posle toga je najva`nija podr{ka porodice i okoline - ka`e Milica.

Gondola od 14. avgusta i zvani~no nad Bokokotorskim zalivom DO

LOV]ENA

ZA DESETAK MINUTA

Vo`wa gondolama sa pogledom na Bokokotor ski zaliv, sa vrha Lov}ena, sve do Kotora, u trajawu od svega desetak minuta bi}e mogu}a od 14. avgusta. Za tada je najavqeno pu{tawe u rad `i~are, koju u Vladi zovu i najve}im projektom u istoriji Crne Gore.

Prva probna vo`wa `i~arom Kotor - Lov}en bila je 13. jula, na Dan dr`avnosti Crne Gore, kada su se wome spustili ~lanovi Vlade, predstavnici op{tina Cetiwe i Kotor i predstavnici kompanije zadu`ene za izgradwu.

Trenutno je u toku testirawe konstrukcije `i~are, a sve, kako nagla{avaju iz preduze}a „@i~ara KotorLov}en”, te~e po planu.

- Jedan od najzna~ajnijih crnogorskih, turisti~kih infrastrukturnih projekata, na koji se ~ekalo gotovo ~itav vek priveden je kraju. Najve}u zahvalnost iskazujemo premijeru Dritanu Abazovi}u, bez ~ijeg anga`mana i pomo}i wegovog tima ovaj projekat ne bi bio zavr{en - poru~ili su iz tog preduze}a.

Kako su kazali, sa ponosom mogu da istaknu da }e Crna Gora uskoro imati `i~aru sa pogledom na jedan od najlep{ih zaliva na svetu, ~ija konstrukcija, kao i sigurnosna provera i protokoli odgovaraju najvi{im svetskim standardima.

Povratna karta 23 evra

Vo`wa }e za odrasle ko{tati 13 evra u jednom smeru, odnosno 23 evra za oba. Ne{to jeftinije }e biti za decu, koji }e povratnu kartu pla}ati 12 evra ili sadam za jedan pravac. Gratis vo`wa sleduje samo deci mla|oj od dve godine. Na dru{tvenim mre`ama se uveliko komentari{u cene, a stav ve}ine je da je vo`wa preskupa za crnogorske prilike, uz ra~unicu da bi roditeqi sa dvoje dece morali da odvoje ~ak 70 evra ako `ele da se provozaju.

Trasa `i~are polazi od Duba, koji se nalazi na teritoriji Op{tine Kotor i vodi do lokaliteta Kuk na planini Lov}en, na 1.350 metara nadmorske visine. Projektovani kapacitet je 48 gondola na nivou od 1.200 putnika po satu, dok je vreme putovawa od stanice Dub do stanice Kuk nepunih 11 minuta.

Herceg Novi me|u deset najboqih primorskih gradova na svetu

Na osnovu broja kulturnih institucija i doga|aja, popularnosti na Guglu i dru{tvenim mre`ama, u konkurenciji 117 primorskih gradova {irom sveta, Herceg Novi se na{ao me|u deset najboqih.

Kompanija za krstarewe „Fred. Olsen Cruise Lines” je sprovela istra`ivawe koje je obuhvatilo 117 primorskih gradova {irom sveta i rangirala ih prema parametrima kao {to su kvalitet kulturnih institucija, broj znamenitosti upisanih na Uneskovu listu svetske ba{tine, popularnosti na Guglu i koli~ini he{tegova na dru{tvenim mre`ama, prenosi portal Tajm aut.

Svrha istra`ivawa bila je da se prona|u gradovi koji nisu potpuno izolovani, koji imaju dovoqno sadr`aja, a u kojima turisti ipak mogu da se opuste i budu blizu mora.

Na vrhu liste sa skorom 9.0 na{ao se Rejkjavik na Islandu pre svega zbog velikog broja kulturnih de{avawa, kao i broja kulturnih institucija – galerija i muzeja.

Slede}i je bio Bri`, sa skorom 8,4 koji je progla{en za primorski zahvaquju}i kanalu - ali je, u stvari, 11 kilometara udaqen od obale.

Tre}i je Napuq (8.1), {to verovatno ne ~udi kada se uzme u obzir {ta sve nudi – od Vezuva i Kraqevske palate do pozori{ta San Karlo.

Sledi Monako (8.0), Split (7.9), Herceg Novi (7.8), Amsterdam (7.7) koji ima i titulu „najinstagrami~nijeg“ grada. Osmi je Kejp taun (7.6), deveti Dablin (7.2) i na 10. mestu je Gibraltar (7.0).

Mexik Xonson u Crnoj Gori: OVDE JE SPEKTAKULARNO I LUKSUZNO

Legendarni ko{arka{ Mexik Xonson odu{evqen je Crnom Gorom koju je odlu~io da poseti ovog leta. Jedan od najboqih ko{arka{a NBA lige sa suprugom je u poseti crnogorskom primorju, a svoje utiske podelio je na dru{tvenoj mre`i Iks.

„Jako je uzbudqivo kada Kuki i ja istra`ujemo novu zemqu, a Crna Gora je spektakularna. Prvi put smo je posetili, prelepa je i luskuzna“, napisao je Xonson.

UVOZNI EVROPSKI PROIZVODI I ALKOHOLNA PI]A, RAZNE VRSTE DOMA]IH KOLA^A, LEPIWA I BUREKA SVE@E I NAJBOQE VRSTE KAFA IZ CELOG SVETA

OGROMAN ASORTIMAN PROIZVODA IZ BIV[E JUGOSLAVIJE

Gra|ani Andrijevice, zauzeli skup{tinsku halu, nisu dozvolili smenu gradona~elnika

Sednica Skup{tine op{tine Andrijevica na kojoj je trebalo da se raspravqa o inicijativi za smenu predsednika op{tine @eqka ]ulafi}a (SNP) nije ni danas odr`ana, jer je grupa gra|ana zauzela salu.

Policija koja je bila ispred zgrade na poziv predsednika SO, nije mogla intervenisati unutra.

Gra|ani su kazali da su do{li na predstavu „[ante Pante“, koja je zakazana za 11 ~asova. Oni su aplauzom pozdravili ulazak predsednika op{tine, ali su ostali na mjestima kada su u{li odbornici.

Nakon izvjesnog vremena predsednik Skup{tine Mladen \uki} (Demokrate) saop{tio je da nema uslova za odr`avawe sednice i da }e obavestiti odbornike kada }e biti odr`an kolegijum.

Grupa nezadovoqnih gra|ana Andrijevice je i 15. jula prekinula sednicu, jer, kako su kazali, ne}e dozvoliti prekrajawe izborne voqe gra|ana od 30. avgusta 2020. godine.

Inicijativu za smenu ]ulafi}a polovinom jula podnijeli su jedan odbornik DF i 15 odbornika DPS.

Ve}inska koalicija SNP, DF i Demokrate ima samo jednog odbornika vi{e, a u me|uvremenu su se iz redova aktuelne vlasti, osim odbornika DF odmetnuli i po jedan odbornik SNP i Demokrata.

Predsednik Op{tine @eqko ]ulafi} je kazao da bi bio spreman da podnese ostavku pod uslovom da se izabere novi predsednik iz redova SNP, ali da odbegli odbornici to ne `ele, ve} im je namera da vrate DPS na vlast.

Ministar spoqnih poslova Ivica Da~i} rekao je da }e Srbija u~initi sve za mir na Kosovu i Metohiji, ali da ne prihvata trikove pri{tinske vlasti kao {to je povla~ewe 25 odsto policije iz op{tinskih zgrada na severu.

Da~i} je naveo da je premijer privremenih pri{tinskih institucija Aqbin Kurti poslao policiju na sever KiM iako nije imao dozvolu Kfora niti saglasnost srpskih op{tina, a da se o~ekuje da Srbija bude zadovoqna {to }e povu}i 25 odsto policije iz op{tinskih zgrada na severu,

MINISTAR SPOQNIH POSLOVA IVICA DA^I]:

Srbija }e sve u~initi za mir, ne prihvatamo trikove pri{tinske vlasti

iako nije imao pravo da ih po{aqe tamo.

“Kurti nema pravo na to {to je uradio. To je suprotno me|unarodnim dogovorima, on je poslao policiju na sever Kosova iako nije imao dozvolu Kfora niti saglasnost srpskih op{tina. Sada mi treba da budemo zadovoqni {to }e on povu}i 25 odsto i sada su svi u me|unarodnoj zajednici sre}ni {to je eto po~ela deeskalacija. I oni koji pritom ka`u da to nema veze sa deeskalacijom, sada pozdravqaju taj akt. Mislim da je to ismevawe cele me|unarodne zajednice i pokazateq koliko oni uop{te nemaju ozbiqnu nameru da uti~u na Kurtija”, rekao je Da~i}.

Dodao je da treba da se oda priznawe Srbima koji `ive na KiM

Pri{tina nastavqa sa neosnovanim

hap{ewima Srba na KiM

HAP[EWE PANTI]A I ZARI]A NASTAVAK

ZASTRA[IVAWA IZ PRI[TINE

Kancelarija za Kosovo i Metohiju saop{tila je da su pripadnici kosovske policije. 5. avgusta, na prelazu Merdare uhapsili interno raseqenog Srbina Momira Panti}a.

“Pri{tina hapsi Srbe pod izgovorom za navodni ratni zlo~in i unapred im presu|uje i na taj na~in im {aqe nedvosmislenu poruku da na svojim vekovnim ogwi{tima nisu ni dobrodo{li ni po`eqni”, isti~u iz Kancelarije.

“Pripadnici Kurtijeve Kosovske policije uhapsili su ju~e na prelazu Merdare Srbina Momira Panti}a, interno raseqenog sa Kosova i Metohije. Momir je `iveo u Metohiji, Istoku, ali je nakon sukoba interno raseqen u Mladenovac. On je 5. avgusta trebalo da na Merdaru preuzme dokumentaciju u vezi sa pitawem svoje imovine u Istoku, ali je umesto toga uhap{en i odveden u Pri{tinu”, navodi se u saop{tewu.

Osnovni sud u Pri{tini odredio je po mesec dana pritvora Momiru Panti}u i @arku Zari}u, koji se sumwi~e da su navodno po~inili ratni zlo~in na Kosovu i Metohiji.

Zari}, povratnik u selu Qubo`da kod Istoka, uhap{en je 4. avgusta u svom selu. Tu`ila{tvo ga sumwi~i da je po~inio ratni zlo~in protiv civilnog stanovni{tva od 1998. do 1999. godine. Bio je komandir podstanice policije u selu Rako{.

koji stoi~ki podnose teror koji se nad wima vr{i, navode}i da pri{tinske vlasti najvi{e boli miran otpor srpskog naroda i wihovo jedinstvo. Da~i} je rekao i da pri{tinske vlasti boli to {to je samo 13 Srba iza{lo na izbore na severu KiM i da je zato va`no da se nastavi bor-

“Mi nastavqamo na{u politiku. Ne priznajemo jednostrano progla{enu nezavisnost Kosova, jesmo za mir, sve }emo da u~inimo za mir, ali

PREDSEDNIK CRNE GORE JAKOV MILATOVI]:

ve i zamazivawe o~iju kao {to je delimi~no povla~ewe od 25 odsto, oni svi treba da se povuku odmah”, rekao je Da~i}.

Priznawe nezavisnosti Kosova i ~lanstvo u NATO zavr{ene stvari

Predsednik Crne Gore Jakov Milatovi} je, u intervjuu za RTV Slovenija, rekao da su priznawe nezavisnosti Kosova, ~lanstvo zemqe u NATO-u i sankcije Rusiji kao deo zajedni~ke spoqne i bezbednosne politike Evropske Unije - zavr{ene stvari.

„Znate da je upravo gospodin \ukanovi} doneo pitawe crkve u svakodnevnu politiku. Ono je stavqeno ad akta. Mislim da sada i politi~ari u Crnoj Gori imaju negde fokus na temama koje su od su{tinske va`nosti za gra|ane, a to su ekonomski i `ivotni standard, vladavina prava i evropske integracije. Dok su nas delili i stavqali fokus na te podele, ono {to se de{avalo je da se jedan mali

AMBASADOR SRBIJE U GR^KOJ DU[AN SPASOJEVI]:

krug qudi povezan sa prethodnom vladaju}om strukturom sna`no obogatio, stalno pla{e}i narod i promovi{u}i razli~ite neistine o ovakvom ili onakvom uticaju u Crnoj Gori upravo toliko dugo opstajao na vlasti“, objasnio je on.

Milatovi} je kazao da }e svoj mandat posvetiti ciqu da zemqa u|e u Evropsku Uniju i da se nada da }e svi politi~ki subjekti pokazati odgovornost u tom smislu.

„I to me najvi{e brine, da li }emo zajedno kao dru{tvo uspeti da se ujedinimo oko nekih zajedni~kih stvari ili }emo se i daqe vrteti u krug i biti dio, u najgorem mogu}em smislu re~i Balkana, i ne zakora~iti iz wega prema ne~emu {to zna~i jedna ure|enija Evropska pri~a“, naglasio je on.

Ukazao je da je do 2020. godine Crna Gora bila skoro pa zarobqenu dr`avu, zarobqena od strane organizovanog kriminala i korupcije.

Skrnavqewe svetiwa na Kosovu i Metohiji napad na ~itav pravoslavni svet

Ambasador Srbije u Gr~koj Du{an Spasojevi} izjavio je da pravoslavqe predstavqa neraskidivu sponu izme|u Srbije i Gr~ke, a da skrnavqewe pravoslavnih svetiwa na Kosovu predstavqa napad na ~itav pravoslavni svet.

Spasojevi} je rekao da ne sme da se izgubi iz vida da je ~ak 1.300 srpskih pravoslavnih manastira i crkava ve} decenijama meta napada „pseudo-dr`ave Kosovo“.

On je u intervjuu za gr~ku agenciju OPE na pitawe da li veruje da se mo`e prona}i re{ewe za kosovsko pitawe, ocenio da su{tina normalizacije odnosa izme|u Beograda i Pri{tine podrazumeva stvarawe uslova za bezbedan i normalan `ivot srpskog stanovni{tva na Kosovu, kao i za{titu

pravoslavnih svetiwa koje su, kako je naveo, svojom hiqadu godina dugom istorijom utkane u su{tinu bi}a srpskog naroda gde god on `iveo.

„Tako|e, potreba za{tite srpskog naroda i pravoslavnih svetiwa na KiM od svakodnevnih i sve intenzivnijih napada ne bi trebalo da bude imperativ samo za Srbiju, ve} za ~itavu me|unarodnu zajednicu i demokratska dru{tva koja po~ivaju na vladavini prava, po{tovawu verske i kulturne razli~itosti, neguju}i i ~uvaju}i versku i kulturnu ba{tinu“, rekao je Spasojevi}.

Kako je dodao, re{ewe za svaki problem i neslagawe postoji, samo se postavqa pitawe da li postoji dobra voqa da se re{ewe dostigne.

„Kako kompromis podrazumeva postizawe dogovora izme|u dve strane sa suprotstavqenim stavovima i po~etnim pozicijama, to zna~i da je za kompromis potreban voqni momenat obe strane, a ne samo jedne, u trenutnoj situaciji Beograda“, dodao je Spasojevi}.

On je dodao da pravoslavqe sigurno predstavqa neraskidivu sponu izme|u Gr~ke i Srbije i doprinosi ose}aju me|usobne bliskosti, bratstva i prijateqstva.

„Pored toga, zajedni~ka istorija na{ih naroda svakako ~ini va`nu okosnicu dana{wih kvalitetnih odnosa. Srbi i Grci su uvek bili ‚na istoj strani istorije’ i me|usobno se pomagali u kqu~nim istorijskim momentima“, istakao je ambasador.

Pi{e: Zoran Vla{kovi}

Pi{e: Marko Lopu{ina

PRI^E IZ SRPSKOG RASEJAWA

Srbi osvajaju Kanadu (1)

Srbi su jedna od mawih, ali jedna od najstarijih etni~kih komponenti koje sa~iwavaju kanadski multietni~ki mozaik. Kanadu su otkrili jo{ pedesetih godina devetnastog veka - ~ak i pre nego {to su se kanadski Oci konfederacije prvi put sastali 1864. godine u ^arltaunu, Princ Edvard ostrvu, da zapo~nu pregovore o ujediwewu britanskih kolinija u jednu dr`avu, koja se danas zove Kanada.

Od tada do danas Kanada se puni srpskim narodom i srpskim stru~wacima ubrzanim tempom. Ko god zavr{i studije IT u srpskim zemqama seli se na rad u Toronto ili Vankuver. Kanada je privla~na i za na{e pilote, in`ewere, matemati~are i sve druge stru~wake sa profila Nikole Tesle – rekao mi je dr Radoje Rajko Radojevi}, nacionalni radnik i pisac iz Toronta.

Radojevi} pi{e novu istoriju Srba u Kanadi, jer je ka`e, posledwih godina migracija na{ih qudi toliko brojna da nije prebrojana, definisana, niti identifikovana.

- Mi smo stari narod Kanade i treba da to poka`emo Kana|anima.

Postoji popularno verovawe da smo se doselili u ovaj kraj Severne Amerike u 15. veku. Naime, neki Srbi iz Dalmacije bili su u sastavu Kolumbovih brodskih posada kad je on otkrio Novi svet 1492. godine ali o tome ne postoje pouzdani pisani podaci. U spisku posade “Cartier-Roberval”- ekspedi-

Ko god zavr{i studije IT u srpskim zemqama seli se na rad u Toronto ili Vankuver. Kanada je privla~na i za na{e pilote, in`ewere, matemati~are i sve druge stru~wake sa profila Nikole Tesle

{kolu u Crnoj Gori. Emigrirao sa porodicom u Kanadu 1957. Diplomirao je istoriju i englesku literaturu na Tehnolo{kom institutu u Detroitu. Magistrirao je na ruskoj istoriji na Univerzitetu Vaterlo. Doktorske studije iz balkanske istorije zavr{io na Londonskom univerzitetu 1974. Predavao je na Institutu za tehnologiju u Detroitu, St. Clair kolexu u Vindzoru i Hamver kolexu u Torontu. Radio od 1977. u vladinim institucijama za zapo{qavawe i za imigraciju u Kanadi. Penzioni san je kao menaxer Dr`avne ko misije za imigraciju. Bio je aktivista Kongresa srp

im je omogu}ilo da steknu zavidno bogatstvo – tvrdi dr Radojevi}.

Prvi Srbin koji se nastanio u Torontu bio je Matija Herceg koji je do{ao iz Iriga 1903. U znak obele`avawa tog istorijskog datuma, Srbi u Torontu su 2022. sagradili spomenik posve}en svim generacijama Srba koji su sa~uvali srpsko nasle|e i tradiciju u Kanadi.

je po~eo Veliki rat na{i qudi su se dobrovoqno prijavili u kanadsku vojsku i pridru`ili Srpskoj vojsci na Solunskom frontu.

cije u Kanadi 1542-43, pomiwe se izvesni Giovanni Malogrudici iz Sewa. Problem je {to nema potvrde da li je ovaj Malogrudi} bio Srbin ili Hrvat, a po prezimenu bi mogao biti ili jedno ili drugo. Ako je bio Srbin, to bi ga u~inilo prvim registrovanim Srbinom koji je kro~io na tlo Kanade –obja{wava mi Radojevi} i pokazuje rukopis svoje kwige “Srbi u Kanadi”.

Kanadski list “Le Courrier du Canada” izvestio je 18. jula 1870. o dolasku barke “Sansego” u luku Kvebeka koji je isplovio iz Marseqa i kojim je kapetan bio izvesni Mircovich. I ovde prezime Mirkovi} bi moglo biti ili Srbina ili Hrvata. U svakom slu~aju, budu}i da je bio mornar, grad Kvebek je za wega bio samo luka pristajawa bez ikakvih dokaza o wegovoj nameri da se tamo nastani.

I sam moj sagovornik je emigrant, iseqenik i kanadski doseqenik. Ro|en je u Jugoslaviji 1945. godine. Zavr{io je osnovnu

skog ujediwewa i predsednik Srpske nacionalne akademije. @ivi u Torontu i Aran|elovcu.

U svojim istra`ivawima kanadskih Srba otkrio je da je prvi doseqenik 1850. godine bio izvesni [piro Obradovi} iz Boke Kotorske, koji je do{ao u Reku Kutenej, u Britanskoj Kolumbiji. Drugi Srbi su se pre 1860. godine doseqavali u Vankuveru, a ve}i srpski talas migracija stigao je krajem 19. veka kada su otkrivena nalazi{ta zlata u Britanksoj Kolumbiji oko reke Frejzer.

- To je doba kada se zlatna groznica seli iz Kalifornije, gde su poqa zlata ve} bila presu{ila, na sever. Me|u privim Srbima, ali i prvim srpskim biznismenima, su Savo Mileti}, poreklom iz Dalmacije, i Ilija ]elovi}, rodom iz Boke Kotorske. Oni su i u San Francisku bili razvili poslove trgovinom alkoholnih pi}a. U Vankuveru su otvorili luksuzno opremqene salune, {to

- Jedan od prvih Srba koji je posetio Nijagarine vodopade bio je niko drugi do Nikola Tesla. Do{ao je 19. jula 1896. kako bi pregledao novoizgra|eni projekat, prvu hidroelektranu na naizmeni~nu struju. Elektrana je bila wegova zamisao, jer ju je Tesla dizajnirao za kompaniju “Vestinghaus Elektri”. Kanadski Srbi su 2006. podigli Tesli spomenik u Viktorija parku pored vodopada. Ve} 1898. kanadski grad Hamilton je imao Teslinu elektri~nu energiju.

Prema zapisima Bo`e Markovi}a ukupan broj Srba u Kanadi pred izbijawe Prvog srpskog rata bio je negde oko 2.000. U gradu Toronto, kao najve}oj srpskoj naseobini `ivelo je nekih 200 Srba. Kada

- Dana 22. avgusta 1914. godine, kanadski parlament je doneo Zakon o ratnim merama, kojim je sve pojedince ro|ene u Austrougarskoj ozna~io kao „neprijateqske strance“, ~ime je suspendovao wihove gra|anske slobode. To je dovelo do masovnih hap{ewa, zatvarawa i internirawa. Srbi koji su ro|eni u Habzbur{kom carstvu, {to je bio slu~aj ve}ine Srba, na{li su se u apsurdnoj situaciji: bili su Srbi i, iako se Srbija borila na strani saveznika, smatrani su „neprijateqskim strancima“ i bili su internirani u nekim od logora za “neprijateqske strance”. Oslobo|eni su tek posle intervencije prof. Mihaila Pupina, srpskog po~asnog konzula. Kada je Veliki rat zavr{en 1918. veliki broj Srba napustio je Kanadu i vratio se u novoformiranu dr`avu, Kraqevinu Srba, Hrvata i Slovenaca –opisuje ovu mu~nu situaciju dr Rajko Radojevi}. Novi talas srpskih useqenika dogodio se izme|u 1924. i 1929., kada su po~ele da dolaze cele porodice. Tridesetih godina Kominterna {aqe dr Mirka Markovi}a sa zadatkom da se jugoslovenska levica u Kanadi, koja je narasla za vreme Velike ekonomske depresije, razbije po etni~kim linijama na Srbe, Hrvate i Slovence. Genocid sproveden od strane Hrvata protiv Srba za vreme Drugog svetstkog rata }e prouzrokovati nepremostivi jaz izme|u kanadskih Srba i Hrvata za sva vremena. Tako da su kanadski Srbi ra{~istili sa pojmom “jugoslovenstvo” ili “bratstvo i jedinstvo” mnogo pre nego {to se to dogodilo u matici.

- Posle Drugog svetstkog rata srpsko iseqeni{tvo u Kanadu }e se manifestvovati kroz tri talasa: posleratna politi~ka emigracija, onda ekonomska emigracija tokom 70-ih, i posledwi talas, 90-ih, Srbi prognani sa svojih vekovnih ogwi{ta tokom ratova vezanih za raspad Jugoslavije, wima se pridru`uju i visoko-obrazovana tenolo{ka elita iz Srbije, koja nije videla perspektivu za budu}nost u matici – tvrdi dr Radoje Rajko Radojevi} iz Toronta.

(nastavak u slede}em broju)

Srpski dan u Kanadi

Park i spomenik Nikoli Tesli na Nijagarinim vodopadima

Dr Rajko Radojevi} i dr Marko Lopu{ina

SKANDAL SVETSKIH RAZMERA POTRESA AUSTRALIJU

Biv{i vaspita~ iz

Gold Kousta optu`en za 1.623 krivi~na

dela zlostavqawa dece

Jedan biv{i vaspita~ iz Gold Kolusta optu`en je za 1.623 krivi~na dela zlostavqawa dece, ukqu~uju}i silovawe, koja su izme|u 2007. i 2022. godine izvr{ena nad 91 detetom, saop{tila je Australijska federalna policija.

Policija je istakla da je mu{karac optu`en po 136 ta~aka optu`en za silovawa i po 110 ta~aka za polni odnos sa detetom mla|im od 10 godina.

Sva zlostavqana deca bila su devoj~ice, od kojih neke sada imaju preko 18 godina.

Policija je navela da je 45-godi{wi mu{karac u pritvoru u dr`avi Kvinslend od avgusta 2022. godine kada ga je policija uhapsila.

Policija je istakla da je bilo vi{e materijala o zlostavqawu

`enske dece koji su prona|eni u elektronskim ure|ajima u vlasni{tvu osumwi~enog mu{karca tokom istrage.

„Ovo je jedan od najstra{nijih slu~ajeva zlostavqawa dece koji sam video za gotovo 40 godina rada u policiji”, rekao je pomo}nik komesara policije Novog

Australija vra}a Kamboxi ukradena umetni~ka dela

KANBERA – Nacionalna galerija Australije (NGA) vrati}e tri bronzane skulpture iz 9. i 10. veka u Kamboxu, nakon {to je utvr|eno da su ukradene.

Poreklo skulptura je utvr|eno nakon 10-godi{we istrage koju su dve zemqe zajedno sprovele.

Vlada Kamboxe je pozdravila ovaj istorijski potez kao „va`an korak ka ispravqawu nepravdi iz pro{losti”.

Skulpture }e naredne tri godine ostati u Kanberi gde }e biti izlo`ene u NGA, dok vlasti Kamboxe pripremaju novi dom za wih u Pnom Penu.

Tri umetni~ka dela poti~u iz vremena kraqevine ^ampa, koja se prostirala na teritoriji dana{weg Vijetnama i Kamboxe.

Iz australijske galerije rekli su da su skulpture kupili 2011. godine za 1,5 miliona dolara od Britanca Daglasa La~forda koji je preminuo 2020. godine.

La~fard je bio ume{an u ilegalnu trgovinu antikvitetima od 2016. godine, a protiv wega je tri godine kasnije podignuta optu`nica zbog krijum~arewa ukradenih kamboxanskih artefakata.

Ju`nog Velsa, Majkl Ficxerald, na konferenciji za novinare. Policija je saop{tila da je mu{karac snimao decu telefonima i kamerama dok je radio u 10 centara za brigu o deci u Brizbejnu i jednom centru u Sidneju. Su|ewe je zakazano za 21. avgust.

Australijski atleti~ar Bol oslobo|en optu`bi

za doping

Australijski atleti~ar Piter Bol oslobo|en je optu`bi za doping, {est meseci po{to je pao na doping testu.

Bol, koji se probio na veliku scenu osvajawem ~etvrtog mesta u trci na 800 metara na Olimpijskim igrama u Tokiju, bio je pozitivan na zabrawenu supstancu EPO, na testirawu obavqenom u januaru. Posle duge istrage, australijske sportske vlasti saop{tile su da je na novom testirawu uzorak bio negativan.

Slu~aj 29-godi{weg atleti~ara naveo je Svetsku antidoping agenciju da preispita svoju prasku testirawa na doping krvi EPO.

„Oslobo|en sam krivice. Bio je la`no pozitivan, kao {to sam uvek govorio”, rekao je Bol i dodao da mu se san ostvario kada je ceo slu~aj zavr{en.

Mu{karac i wegovih pet sinova stradali u po`aru u Kvinslendu

Jedan mu{karac i wegovih pet sinova stradali su u po`aru koji je rano jutros zahvatio i wihovu ku}u u australijskoj dr`avi Kvinslend, saop{tila je lokalna policija.

Majka petorice poginulih de~aka je uspela nepovre|ena da pobegne sa porodi~nog imawa na ostrvu Rasel, u maloj zajednici udaqenoj oko 60 kilometara jugoisto~no od Brizbejna, rekao je policijski nadzornik Met Keli.

„Ona je u`asnuta i emotivno uznemirena u ovom trenutku”, rekao je Keli novinarima u obli`wem gradu Redland Bej i potvrdio da je `ena „izgubila celu porodicu”.

Vatrogasna i spasila~ka slu`ba Kvinslenda saop{tila je da se ku}a sru{ila od po`ara, kao i da je vatra zahvatila i neka obli`wa naseqa.

Na licu mesta je ukazana pomo} devetorici qudi, a troje je preba~eno u bolnicu, saop{tila je slu`ba hitne pomo}i Kvinslenda Najmawe 20 vatrogasaca je gasilo po`ar, prenela je medijska mre`a „ABC”.

AUSTRALIJSKI KO[ARKA[ O @IVOTU I RADU U SRBIJI

Egzum: Zauvek }u pamtiti pro{lu sezonu

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

BRIQANTNA KARIJERA

Dante Egzum je ro|en u Melburnu 13. jula 1995. godine. Wegovi roditeqi su poreklom Amerikanci. Sa reprezentacijom Australije osvojio je zlatnu medaqu na Okeanijskom prvenstvu 2013. godine. Boje nacionalnog tima branio je i na Svetskom prvenstvu 2014. godine. Na Olimpijskim igrama 2021. u Tokiju osvojio je bronzanu medaqu sa Australijom. Nakon uspe{nog igrawa u NBA ligi i Barseloni, u julu 2022. je potpisao ugovor sa Partizanom. Sa Partizanom je u sezoni 2022/23. osvojio Jadransku ligu i izborio plasman u ~etvrtfinale Evrolige.

Doskora{wi ko{arka{ Partizana Dante Egzum zahvalio je danas navija~ima crno-belih za sve trenutke i istakao da }e zauvek pamtiti pro{lu sezonu provedenu u tom klubu.

„Ne znam ni gde bih po~eo. Toliko emocija i uspomena. Neverovatnim navija~ima Partizana – hvala vam {to ste me prihvatili, podr`avali i verovali u mene tokom cele sezone. Kroz uspone i padove, pobede i poraze, zahvalan sam {to je ovo bio deo mog puta”, napisao je Egzum na svom Instagram profilu.

„^ast mi je {to sam imao ulogu u vra} awu titule ovom neverovatnom gradu i organizaciji. Energija i qubav ovde su ne{to sasvim druga~ije, zauvek }u se se}ati ove sezone”, istakao je Egzum u svojoj prvoj objavi otkako je napustio crno-bele.

Dante Egzum je pro{le sezone sa Par-

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

tizanom osvojio titulu u ABA ligi i pomogao je crno-belima da stignu do ~etvrtfinala Evrolige.

[ta novi potez Kine u ratu mikro~ipovima zna~i za svet?

Zabrana izvoza galijuma i germanijuma intenzivirala sukob Pekinga i Va{ingtona. Australija do~ekala svoju {ansu.

Kako se zahuktava sukob sa Sjediwenim Dr`avama, Kina je po~ela da ograni~ava izvoz dva materijala kqu~na za industriju poluprovodnika.

Kako navodi Bi-Bi-Si, sada su potrebne posebne dozvole za izvoz galijuma i germanijuma koji se koriste za proizvodwu ~ipova, a imaju i vojnu primenu.

Kontrola izvoza usledila je nakon {to je Va{ington ulo`io napore da Pekingu ograni~i pristup naprednoj mikroprocesorskoj tehnologiji.

Kina je daleko najve}i igra~ u globalnom lancu snabdevawa galijumom i germanijumom. Ona proizvodi 80 odsto svetskog galijuma i 60 odsto germanijuma, prema podacima industrijskog tela Alijan-

sa za kriti~ne sirove materijale (CRMA).

Materijali su „mali metali”, {to zna~i da se obi~no ne nalaze sami u prirodi i ~esto su nusproizvod drugih procesa.

Pored SAD, i Japan i Holandija – koja je dom kqu~nog proizvo|a~a opreme za ~ipove ASML – nametnule su ograni~ewa izvoza tehnologije ~ipova Kini.

„Tajming ove objave iz Kine nije slu~ajan, s obzirom na ograni~ewa izvoza ~ipova koje je objavila, izme|u ostalog, Holandija”, rekao je

za Bi-Bi-Si Kolin Hamilton iz investicione firme BMO. „Sasvim jednostavno, ako nam ne date ~ip, mi vam ne}emo dati materijale da napravite te ~ipove.” Zategnuti odnosi dve najve}e svetske ekonomije doveli su do porasta takozvanog „nacionalizma resursa”, kada vlade gomilaju kriti~ne materijale kako bi imale uticaja u drugim zemqama. Galijum arsenid - jediwewe galijuma i arsena - koristi se u visokofrekventnim kompjuterskim ~ipovima, kao i u proizvodwi

svetle}ih dioda (LED) i solarnih panela. Prema podacima CRMA, ograni~en broj kompanija {irom sveta proizvodi galijum-arsenid ~isto}e potrebne za upotrebu u elektronici.

Germanijum se tako|e koristi za proizvodwu mikroprocesora i solarnih }elija, kao i za{titnih nao~ara koje su „kqu~ne za vojsku”, rekao je Hamilton.

Ipak, navodi Bi-Bi-Si, o~ekuje se da }e uticaj kineskih izvoznih restrikcija na du`i rok biti ograni~en. Iako je Kina vode}i izvoznik galijuma i germanijuma, postoje zamene za te materijale u proizvodwi komponenti poput kompjuterskih ~ipova, saop{tila je konsultantska ku}a za politi~ki rizik „Jurej`a grup”. Tako|e postoje aktivni rudarski i prera|iva~ki objekti koji se nalaze van Kine. U oktobru je Va{ington najavio

da }e zahtevati licence za kompanije koje izvoze ~ipove u Kinu koriste}i ameri~ke alate ili softver, bez obzira gde se proizvode u svetu.

Kina je optu`ila SAD za „tehnolo{ku hegemoniju“ i, kao odgovor, uvela ograni~ewa za ameri~ke firme povezane sa ameri~kom vojskom.

U me|uvremenu, zapadne vlade su govorile o potrebi da se „smawi rizik” od Kine, {to zna~i da se mawe oslawaju na wu i za sirovine i za gotove proizvode. Me|utim, diverzifikacija lanaca snabdevawa i izgradwa sposobnosti za rudarewe, a zatim, {to je kqu~no, za obradu metala kao {to su galijum i germanijum }e trajati godinama. Dugoro~no, zemqe bogate mineralima, kao {to su Australija i Kanada, krizu materijala vide kao priliku.

Australijski ko{arka{ }e, posle sezone provedene u Partizanu, karijeru nastaviti u Dalasu.

da po`rtvovadom slogom, ovom dan wima i majkama davati drTeodosije.

VukoTeodora{ko-prizrenskoj Kancelariji direktoru predsedniku op{tine na

mora da se pitala sirota Ana, dok je smi{qala kakav-takav odgovor krpeqima. Da je ovo konferencija za {tampu pa da se na-

Bio je to pad iz matriksa napredwa~ke idealizovane slike stvarnosti u ponor surove realnosti bez dirigovanih pitawa i

VIDE]E GA POLA SRBIJE:

Ona je na gotovo dobila i vladu i funkciju. Me|utim, sa funkcijom nije dobila i vlast, jer je ona ostala kod onog koji je seli

Festival folklora u Bonirigu

Planinski masiv Stolovi koji se sa ju`ne strane izdi`e povi{e Kraqeva, manastira @i~e, Mataru{ke Bawe, sredwovekovnog grada Magli~a i Ibarske klisure, od minulog vikenda prepoznatqiv je po jo{ jednoj nesvakida{woj atrakciji - pravoslavnom krstu visokom ~ak 33 metara!

Ovo monumentalno znamewe kao simbol Hristovih zemaq-

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

skih godina i svojevrsni znak prepoznavawa „pravoslavne teritorije“ postavqen je na Usovici, najvi{em vrhu ove planine, na nadmorskoj visini od 1.375 metara. Inicijator i nosilac ovog projekta ~ija je ideja nastala jo{ 2007. godine je Planinarsko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ iz Kraqeva, a finasiran je iskqu~ivo donacijama i dobro-

demo spoj na{e bogate pro{losti i ponosne sada{wosti. Neka zvukovi, boje i pri~e na{ih predaka o`ive na svakom koraku ovog vikenda u Srpskom sportskom centru Bonirig!“

U Vukovaru:

Pri~a o ovom festivalu je jo{ jedan u nizu uspe{nih projekata koje su australijski Srbi osmislili, i uspeli da odr`e ve} vi{e decenija. Zami{qen prvenstveno kao smotra folklornih grupa iz Sidneja i okoline, brzo je prerastao u skup svih Srba iz ~itave Australije. Folklorne grupe od Vulongonga, do Brizbejna i Perta, tokom jednog vikenda poka`u tada ono {to je najboqe u srpskoj zajednici, a to je mladost. Iako je onaj finansijski momenat jako bitan za odr`avawe samog festivala, ~itava smotra ima naravno va`an kulturno-umetni~ki zna~aj. Iako je zna~aj folklora u celoj dijaspori mo`da i

akumulira politi~ki kapital za predstoje}e izbore - da ima takvu ulogu, vaqda bi bila na napredwa~koj izbornoj listi da

sa, uzeo bih lepe pare na kladionici, a \ilas i kompanija bi odavno odustali od bojkota. Ranko Pivqanin

ispitrovawem Analiiz prie{eribudu}nost ~etvrpreneo sumwivih stavodom,

bi na{im ~itaocima pribli`ili `ivot prose~nog Srbina u Vuko varu danas.

ni Srbi, nije bilo ve}ih proble ma do pre nekoliko godina kada se hrvatska javnost pobunila zbog }irili}nih tabli u Vukovaru. Koliko je Srba u Vukovaru?

}irili~nih tabli u Vukovaru na koje Srbi kao mawina koja ~ini vi{e od tre}ine stanovni{tva imaju pravo po~eli su 2013. godine.

nadile kada se na popisu iz 2011. godine ispostavilo da u Vukova ru 34,87 odsto populacije ~ine Srbi. Bio je to veliki {ok za wih, s obzirom na to da, prema Za konu o pravu mawina, svaka naci onalna mawina koja ~ini vi{e od tre}ine stanovni{tva ima pravo na ostvarivawe brojnih prava, izme|u ostalog i pravo da imena gradskih ustanova budu ispisana i na wihovom jeziku – ka`e na{ sagovornik.

Danas, posle mnogobrojnih nasilnih protesta, u Vukovaru je ostala jo{ samo jedna tabla sa }irili~nim natpisom.

voqnim prilozima pojedinaca, institucija, javnih preduze}a i qudi iz dijaspore.

- Predstoji nam da uradimo osvetqewe i neke mawe poslove na ure|ewu. O~ekujem da i to bude zavr{eno u kratkom roku. Nakon toga usledi}e i osve}ewe krsta. Tada }emo mo}i da ka`emo da smo uspe{no okon~ali ovaj zna~ajan, ali i ni malo lak projekat - ka`e Milutin Vukosavqevi}, ~lan Odbora za postavqawe krsta na Stolovima.

Otkrivena misteriozna zvezda u svemiru

Asimilacija Srba i hrvatska propaganda ne ulivaju nadu da }e ikada biti boqe

Dok su table vi{e simboli~an

vu~e vi{e od 6.000 posetilaca, za samo nekoliko dana. Ovo je vi{e nego zna~ajna poseta, s obzirom da se radi o festivalu zatvorenog tipa, koji se odr`ava iskqu~ivo u prostorijama i na velikom imawu SSC Bonirig. Organizatori popularnog festivala u zvani~nom pozivu isti~u: „^ast nam je pozvati vas na nezaboravno iskustvo, koje }e nas sve

spektive tamo gde ne mo`ete da zaradite za `ivot – ispri~ali su nam Vukovarci. Odvojene {kole

Ono po ~emu je Vukovar ranije bio najpoznatiji u medijima jesu odvojene {kole za srpsku i hrvatsku decu. Mediji su, pomalo pateti~no, govorili otoj temi, ne navode}i prave razloge za to. Kao glavni krivci su, po pra-

malo prenagla{en, on jeste jedna izuzetno va`na generacijska spona. Jer to je onaj momenat kada jedna zrela generacija Srba u dijaspori prenosi tradiciju na one najmla|e nara{taje. Zato je folklor va`na karika opstanka identiteta jedne zajednice na prostorima van matice. On ima posebnu va`nost na dalekim i ogromnim prostorima kao {to je Australija, gde su razdaqine izme|u gradova gde `ive Srbi i po vi{e od 4.500 kilometara. Festivali kao {to su Srpski folklorni festival u Bonirigu spajaju Srbe iz svih krajeva Au stralije, i slave wihovu zajed ni~ku pro{lost i identitet. Festival u Bonirigu jedan je

Najvi{i vrh Usovica planski je izabran kako bi se ovaj krst, u zavisnosti od vremenskih prilika, video i sa okolnih planina Jastrepca, Kopaonika i Rudnika, pa ~ak i sa Prokletija. On }e podse}ati naredne generacije da su u okolini Kraqeva nastale srpske svetiwe, sredwovekovni manastiri @i~a i Studenica, ali }e i svedo~iti o stradawu vojnika srpske vojske poginulih upravo na Stolovima prilikom povla~ewa u Prvom svetskom ratu. R.

NEBESKI SVETIONIK

SRBI IZ HRVATSKE

itd. Za{to bih ja prihvatio da moje dete u vrti}u slu{a takve

Upravo ta propaganda, koja po~iwe od vrti}a, nastavqa se kasnije kroz osnovno, sredwe i visoko obrazovawe, a u medijima

– Ne pro|e nijedan dan da na nekoj od televizija, ukqu~uju}i i HRT, ne ~ujete ne{to o “srpskim-

od najdugove~nijih i najuspe{nijih projekata srpske zajednice u Australiji. Ipak pri~a o Sportskom klubu Bonirig (ranije Avala sportski klub) po~ela je jo{ u maju daleke 1966. godine, kada je grupa promu}urnih Srba sa prostora Sidneja kupila imawe u tada pustom predgra|u Bonirig na 7 ekri (28.000 m2). Namera je bila da to iskqu~ivo bude prostor za budu}i fudbalski klub i za sportske terene. @eqe su bile skromne i niko od wih nije imao ideju da }e taj korak jednog dana biti po~etak jedne od najuspe{nijih zamisli svih australijskih Srba ikada. Dve decenije kasnije ovaj prostor je postao doma}i teren fudbalskog kluba „Bonirig Beli orlovi“ (Bonnirigg White Eagles), najpopularnijeg srpskog fudbalskog kluba na Petom kontinentu. Godine 2001. uprava Sportskog centra Bonirig je kupila jo{ 3 ekri (12.000 m2) zemqe, i zapo~ela izgradwu modernog sportskog centra, koji je kompletiran ~etiri godine kasnije. Danas je to jedan moderan kompleks kakav imaju samo najve}e migrantske zajednice u Australiji. Mo`e se slobodno re}i da je SC Bonirig jedan od ponosa australijskih Srba, i dobar primer kako treba upravqati imovinom zajednice. Osim {to je SC Bonirig mesto okupqawa mladih Srba tokom vikenda, ovaj centar je i doma}in mnogih kulturnih de{avawa u zajednici. Od koncerata estradnih umetnika i muzi~kih zvezda iz Srbije, do kultnog mesta odr`avawa pozori{nih predstava najpopularnijih glumaca i

ma godina? Pogledajte samo koje-

Astronauti su otkrili neobi~no telo koje ve} decenijama osloba|a talase u svemiru. Mogu}e je da je re~ o zvezdi koja bi mogla da promeni shvatawe funkcionisawa nebeskih tela.Sve je otkrio Tajron O’Doerti, doktorand na univerzitetu Krtin (Curtin) u Australiji jo{ 2018., posle ~ega su krenula detaqna istra`ivawa, a rezultati su nedavno objavqeni u reviji „Nej~er”. Nau~nici su otkrili telo na 15.000 svetlosnih godina od Zemqe u sazve`|u Skutum i nazvali ga GPM J1839-10. Osloba|a radio talase na svaka 22 minuta. Naleti energije traju i do pet minuta. Istra`iva~i su zbuweni, jer ni{ta sli~no do sada nisu videli. Jedna od pretpostavki je da se radi o gustoj neutronskoj zvezdi ili mrtvoj beloj patuqastoj zvezdi sa jakim magnetnim poqem. Ono {to je otkriveno, me|utim, suprotstavqa se svim dosada{wim saznawima, jer svi poznati primeri do sada osloba|aju energiju tek nekoliko sekundi, najvi{e nekoliko minuta. Sve bi moglo da bude povezano sa drugim misterioznim kosmi~kim fenomenima. Nau~nici isti~u da se ovaj „nebeski svetionik” previ{e sporo okre}e da bi proizvodio radio talase, a on to radi u ogromnim koli~inama, i to posledwih 35 godina. Ispostavilo se da su prvi podaci zabele`eni jo{ 1988., ali su promakli nau~nicima jer, kako se isti~e, nisu o~ekivali da }e prona}i ne{to sli~no.

ma `ivi ve}insko srpsko stanov-

i napornim radom poku{avaju da

ka, skriveno iza `ive ograde, nalazi se srpsko vojni~ko grobqe

men-parku, uspostavqenom 1994. godine, po~iva 26 poginulih srpskih vojnika. “Aleja” je jo{ od 1995. godine na meti ekstremista. Vi{e desetina puta spomenici su devastirani, a grobqe oskrnavqeno. Po~inioci ni u jednom slu~aju nisu prona|eni.

Zbog negodovawa lokalnog hrvatskog stanovni{tva, grobqe je donekle promenilo prvobitni

Zato i ovog vikenda nemojte propustiti priliku da posetite ovaj jedinstveni kulturni doga|aj. Jer naravno svi znamo da to nije samo obi~na smotra folklora, ili jo{ jedan festival srpske hrane i pi}a, ve} i mnogo vi{e od toga. I verujte mi, bi}e dovoqan samo jedan krug Sportskim centrom da se oseti duh i snaga na{eg naroda, koji je i u najte`im istorijskim trenucima znao da bez tradicije nema ni na{eg opstanka. Zato lepo i mudro ka`e stara srpska izreka:

ni{tvo – Borovo, Daq i Bijelo Brdo. Za razliku od Vukovara, tamo je atmosfera druga~ija. Sa obra}ajni znaci, kao i nazivi malobrojnih firmi koje posluju ovde, neretko su ispisani }iri licom, dok se u kafanama pu{ta muzika i slu`e pi}a iz Srbije.

– Posla u gradskim i dr`avnim institucijama za nas nema, tako da se svi snalazimo: neko vodi mali privatan biznis, neko se bavi poqoprivredom… Su{tinski, mladih je sve mawe, ali pre`ivqava-

Posle posete selima u okoli-

Katastrofalne razmere poplava u Sloveniji

CRNI PETAK

Radomir Stefanovi}

Strepwe meteorologa su se obistinile. Crni zlosutni oblaci nadvili su se nad Slovenijom. Nebo se otvorilo. Olujni vetar je {ibao, krupne kapi ki{e satima su lile. Potoci i brze planinske reke su podivqali.

Dvadeset {estog jula ove godine Kopernik, satelit koji slu`i za posmatrawe na{e planete i radi pod okriqem Evropske unije, dostavio je podatak da je prose~na izmerena temperatura Sredozemnog mora dostigla rekordnu vrednost. Na mernim stanicama su utvrdili da je prose~na temperatura povr{ine 28,4 stepena Celzijusa. Kada su meteorolozi dobili ove informacije, to je bio znak za uzbunu. Jer, {to je temperatura mora vi{a, to je ve}e isparavawe. [to je ve}e isparavawe, to je vi{e vlage u pokretnim vazdu{nim masama. Kada se vazdu{ne mase zasi}ene vlagom iz toplog Sredozemqa kre}u ka hladnijim Alpima, vlaga se kondenzuje i pretvara u kapqice vode.

Deset dana kasnije, u petak 4. avgusta, epilog. Strepwe meteorologa su se obistinile. Crni zlo-

ci nadvili su se nad Slovenijom. Nebo se otvorilo. Olujni vetar je {ibao, krupne kapi ki{e satima su lile. Potoci i brze planinske reke su podivqali. Voda se slivala sa svih strana, }udqive reke iza{le su iz svojih plitkih korita. Nastale su scene apokalipse. Qudi su nemo}no gledali kako im voda nosi sve. Ru{ile su se ku}e, fabrike, putevi, pruge, nestalo je struje, utihnuli su telefonski signali. Spa{avali su se `ivoti i ono {to se moglo spasti. Oko hiqadu qudi je evakuisano i sme{teno je na sigurno, uglavnom u {kolskim fiskulturnim salama. Aktivirale su se dr`avne institucije. Vojska Slovenije poslala je na ugro`ena podru~ja 600 vojnika, ukqu~io se Crveni krst, Gorska slu`ba spa{avawa. Tokom vikenda pristigao je ih Hrvatske helikopter i 8 vojnika koji su radili na oja~avawu re~nih bedema. Hitna pomo} u vidu hrane, vode, po-

trep{tina za decu stigla je na adresu Crvenog krsta Slovenije iz Austrije, Poqske, Ma|arske, Hrvatske. Uz to, aktiviran je sektor za vanredne situacije pri Evropskoj Uniji. Trenutno, dve tre}ine teritorije Slovenije je pod vodom. Najgora situacija je u Saviwskoj dolini, Koru{koj, Poqanskoj dolini i u nekim drugim selima i gradovima. O dramati~nosti situacije za Srpski Glas posvedo~io je Dra{ko Stojimirovi}, koji je ro|en u Sloveniji i `ivi sa porodicom u mestu Latkova vas kroz koje proti~e reka Saviwa. On ukratko ka`e: „Oko 100 metara od na{eg stana, sve pliva. Mi smo u prizemqu, ali samo pola metra iznad nivoa mosta koji je tu blizu nas. Reka se sada povukla u svoje korito. Porodice ~ije su ku}e poplavqene izbacuju vodu i ~iste muq.“

Za sanirawe posledica poplave neophodni su qudski, nov~ani i materijalni resursi. Sa kojima Slovenija kuburi. Kako pi{u slovena~ki mediji, predsednik op{tine Dravograd uputio je otvoreno pismo premijeru i predsedniku dr`ave sa zahtevom da zaposleni pod hitno dobiju privremeno odsustvo kako bi mogli da u~estvuju u otklawawu posledica. Prekidaju se svi zapo~eti projekti a planirani se odla`u kako bi se sav novac i mehanizacija usmerili u obnovu puteva, `eleznice, telefonskog saobra}aja. Kada je re~ o

novcu, Vlada je po kratkom postupku dodelila 10 miliona evra Crvenom krstu i Karitasu za osnovne neophodne potrebe. Slovena~ki Karitas je uspeo u toku vikenda da sakupi 143.000 evra dobrovoqnih priloga. Drugih, unutra{wih izvora nema, jer su nastradali privredni pogoni, tako da se od sponzorstva privatnika ne mo`e mnogo o~ekivati. Zbog toga su sve

o~i uprte u Evropsku uniju koja }e izdvojiti novac za infrastrukturu. Dok }e gra|ani ostati kratkih rukava. Moraju da se snalaze kako znaju i umeju.

Slovena~ki hroni~ari ka`u da je ovo u zadwih 35 godina najve}a prirodna katastrofa koja ih je zadesila. I stvarno, posle tropskih vrelina, velikih poplava, {ta jo{ o~ekuje Evropu ove godine?

Glasan udar nakon neobi~ne svetlosti vi|ene na nebu iznad Melburna

Desetine qudi {irom Melburna svedo~e da su osetili kako se tlo trese, nekoliko trenutaka nakon {to je ne{to {to je izgledalo kao kometa vi|eno kako gori na nebu.

Stanovnici Melburna su na Tviteru objavili da su osetili kako se Zemqa pomera - dok su drugi objavili slike ne~ega {to svetli na no}nom nebu.

„KAO DA SE ZEMQA POMERA“

Komemoracije u Pertu SE]AWE NA SRPSKU KRAJINU

U Pertu su pro{le nedeqe u sedi{tu misionarske parohije svetog Vasilija Ostro{kog u Rokinghemu i hramu Svete Trojice u Ist Pertu odr`ane komemorativne akademije i slu`be posve}ene padu Krajine i `rtvama napada i proterivawa civilnog stanovni{tva Krajine, koji se desio uvojnoj operaciji pod nazivom „Oluja“ pre 28 godina. Slu`ba i pomen stradalnicima u ratovima devedesetih godina odr`ana je i u parohiji Svetog Vasilija Ostro{kog u Meningu.

U parohiji u Rokinghemu na svetoj liturgiji su osim oca Aleksandra Trnini}a, stare{ine ove parohije, prisustvovali predstavnici svih pravoslavnih srpskih parohija

Perta: protojerej otac Sa{a Stojanovi}, koji je predvodio komemorativnu slu`bu, zatim otac Vasilije Stojanovi} i Boban Vojinovi} iz parohije Svetog Save, otac Goran Jov~i} iz Parohije Svete Trojice i otac Stanko Srbqanin, koji je predstavqao parohiju Svetog Vasilija Ostro{kog sa sedi{tem u Meningu.

Komemorativne akademije organizovao je Srpski savet za Zapadnu Australiju. Pored celokupnog sve{tenstva srpskih parohija iz Perta, koji su prisustvovali akademiji u Rokinhemu, prisustvovao je veliki broj parohijana. Nakon besede

prote Sa{e, odr`an je sve~ani program: ~lanovi Saveta Nata{a Mla|enovi} i Stanka Jovanovi} recitovale su prigodnu poeziju, odnosno pesme

„Idu Kraji{nici“ pesnika Dragana Studena i pesmu „Kolona“ mladog pesnika i istori~ara Nikole Jovi}a. Drago Graovac je pro~itao saop{tewe Save [trpca iz Dokumentaciono-informativnog centra Veritas povodom 28. godi{wice stradawa Srba u „Oluji“. U domu hrama Svete Trojice besedu je odr`ao otac Goran, stare{ina ovog hrama. U nastavku programa je svoju potresnu pri~u prisutnima veoma emotivno ispri~ala svedok i u~esnik progona Srba iz Krajine i Slavonije – Mirjana Adamovi} iz

Slavonskog Broda, koja trenutno boravi u Pertu u poseti porodici. Voditeqka programa je bila Marica Roksandi} Kosi}, autor autobiografske kwige „Crveni makovi“, koja tako|e govori o progonu Srba iz Hrvatske. U sali doma Savet je izlo`io nekoliko izdawa o stradawu Srba tokom istorije. O~igledno je da i nakon skoro tri decenije mnoge rane iz vremena ratova devedestih a posebno „Oluje“ne zacequju, i da je ~ovek proteran iz svoga doma, sa svoga ogwi{ta osu|en da bez spokoja tumara svetom i da i pored oprosta ne mo`e da se jednostavno presadi na drugo, pogotovu ne na tu|insko tlo.

Mira Dragovi}

Donatorsko ve~e za Kosovo i Metohiju u Pertu

Uz anga`ovawe i inicijativu aktivnog ~lana i donatora na{e zajednice Mileta Gati}a kao predsednika Odbora za Kosovo i Metohiju pri Srpskom savetu za Zapadnu Australiju, protekle subote u Sportsko-kulturnom klubu Srbija Dajaneli odr`ano je ve~e zabavne i narodne muzike. Ovo je u stvari bilo donatorsko ve~e, s ciqem prikupqawa sredstava za pomo} Pokretu za odbranu Kosova i Metohije iz Beograda.

Pokret za odbranu Kosova i Metohije je osnovawuna 2020. godine u manastiru Svetog Stefana u Slancima kod Beograda od strane najistaknutijih i naj~asnijih intelektulaca Srbije, kao nestrana~ka organizacija. Ovom prilikom samo }emo pomenuti imena ~lanova predsedni{tva: dr Mitra Reqi}, dr Slobodan Samarxi}, dr Milo{ Kovi}, dr ^aslav Koprivica, dr Du{an Prorokovi},a i ostali ~lanovi i osniva~i su poznati profesori, istori~ari, pisci, publiciste, vojna lica itd. Iskqu~ivi ciq Pokreta „jeste spre~avawe i trajno onemogu}avawe pravnog otu|ewa od Srbije bilo kojeg dela ju`ne srpske pokrajine“. O delovawu i podacima pokreta i interesantne ~lanke i priloge vezane za aktivnost Pokreta, te istoriju Srbije i na{e ju`ne pokrajine,zainteresovani mogu da saznaju na istoimenom sajtu ove organizacije (pokretzaodbranukosovaimetohije.rs).

POSETA KOLEXU

Na po~etku ove donatorske ve~eri sekretar Srpskog saveta Nenad Mla|enovi} je pozdravio prisutne a Mile Gati} je odr`ao uvodni govor, uz zahvalnost Klubu Srbija za ustupawe prostorija za odr`avawe ve~eri, podse}aju}i tako|e na zna~aj svake inicijative i akcije koja mo`e pomo}i o~uvawu na{e kolevke – Kosova i Metohije. Prisutne su svojim {arolikim repertoarom zabavqali poznati muzi~ari na{e zajednice Katica Sai~i} i Sa{a Bo`i}.

Ovo donatorsko ve~e proteklo je u toploj atmosferi, iako odr`ano subotwe hladne ve~eri, zbog ~ega poseta verovatno nije bila velika, ali je najva`nije da je sakupqen pristojan prilog, uz zna~ajnu donaciju Kluba Srbija, doma}ina ve~eri. Ovaj skroman doprinos, ali s druge strane zna~ajan prilog, bi}e transparentno predat predsedni{tvu Pokreta za odbranu Kosova i Metohije, uz obra}awe profesora Kovi}a. Svi inicijatori, prisutni i zainteresovani izra`avaju nadu da je ovo inicijativa i po~etak budu}ih akcija za pomo} ovom Pokretu, odnosno Kosovu i Metohiji u wihovom aktuelnom kosovskom boju, jednako va`nom ako ne va`nijem za opstanak Srpstva, od onog pre pet i po vekova.

M. Dragovi}

pa Kolex gost (Jagodi}), goslovije. ovom ~ast pa hvalnosti, do{licu ni svojim realizovali. podeliv{i povodom uspeha Kolexu viji kontinentu. je meni’

KOLO SRPSKIH SESTARA

U nedequ Kolo srpskih pri Crkvenoj Sv. Kraq ski u nasequ Melburnu svoju slavu Prepodobnu linu. Liturgiju jerej Bojan slu`ivao stavrofor dekani}.Ovogodi{wa }ica slave Savi} sa je kola~ nu predala Besedu praznika

KOLEXU „SVETI SAVA“ U VAROVILU

U ponedeqak 31. jula, na poziv Episkoaustralijsko-novozelandskog Siluana, Kolex Svetoga Save je posetio uva`eni gost Mitropolije ANZ, jeromonah Isidor (Jagodi}), zamenik rektora Prizrenske Bogoslovije.

Nakon srda~ne dobrodo{lice, |aci su ovom prilikom izveli prelepu pesmu u ~ast dragog gosta, na odu{evqewe EpiskoSiluana i okupqenog sve{tenstva.

Episkop se najpre obratio re~ima zahvalnosti, po`elev{i jo{ jednom dobrodo{licu o. Isidoru i pohvaliv{i izuzetnastup |aka, kao i trud koji su oni sa svojim u~iteqima ulo`ili da bi se isti realizovali. O. Isidor se zatim obratio podeliv{i svoje utiske i odu{evqewe povodom posete Kolexu, po`elev{i puno uspeha |acima, istaknuv{i da }e poseta Kolexu zasigurno ostati kao najupe~atqiviji trenutak wegovog boravka na Petom kontinentu.

Uo~i povratka u Srbiju, ocu Isidoru poklowena ikona Kolexa ‚Pustite decu meni’ na molitveno se}awe.

SESTARA IZ KIZBARA PROSLAVILO SVOJU SLAVU

nedequ 6. avgusta srpskih sestara

Crkvenoj op{tini

Kraq Stefan De~annasequ Kizbara u Melburnu proslavile su slavu i za{titnicu

Prepodobnu mati AngeLiturgiju je slu`io

Bojan Vlaji} a saslu`ivao je protojerej stavrofor ^edomir ViOvogodi{wadomaslave bila je Mara porodicom koja za slede}u godipredala Zorici Ili}. Besedu o zna~aju ovog odr`ao je o.

Bojan Vlaji} a popadija Marija je podelila zahvalnice sestrama KSS.

Pre bogate trpeze prisutni su videli „Igre iz Semberije“ koje je odi-

grao folklorni ansambl iz CO Sv. Stefan De~anski.

U NEDEQU 3. SEPTEMBRA U VULUNGABI, U BRIZBEJNU ]E BITI ODR@AN TRADICIONALNI „VA[AR“

Dobra muzika je srce na{eg festivala

Tradicionalni „Va{ar“ ove godine ponosno predstavqa umetnika iz Melburna, Stefana No~evskog koji }e nastupati prvi put na ovom festivalu 2023. godine u Vulungabi, u Brizbejnu. U nedequ 3. septembra od 10:30 do 5 sati popodne u Daton park osnovnoj {koli No~evski }e svirati tradicionalnu i savremenu balkansku muziku uz pratwu

Sini{e Xavi}a i Dragana Milovanovi}a, koji i ove godine ponovo dolaze na festival u Daton parku. „Jako se radujem {to }u nastupati na festivalu Va{ar u Brizbejnu po prvi put” - ka`e muzi~ar iz Melburna Stefan No~evski.

Od malih nogu, No~evski je svirao trubu sa svojim ocem Qup~om i wegovim bendom

Persidi iz Resena, Makedonije. Zapo~eo je svoje studije u muzi~koj {koli To{eta Proeskog u Bitoqu kada je imao samo devet godina. Godine 2011., kada je imao sedamnaest godina, preselio se sa svojom porodicom u Melburn. Ubrzo posle toga, No~evski se pridru`io balkanskom bendu iz Melburna Opa Bato sa kojim je imao priliku da nastupi i na ~uvenom festivalu Gu~a 2019. godine u Srbiji. Publika u Gu~i je tako|e gledala

ovog mladog svira~a iz Australije kako nastupa sa drugim poznatim lokalnim muzi~arima. No~evski je bio posebno po~astvovan i prilikom nastupa u restoranu „Mediteraneo“ u Albert Parku kada je Novak \okovi} 2018. godine proslavqao pobedu na Australijan openu.

Iako je No~evski odrastao okru`en tradicionalnom makedonskom muzikom, wegov repertoar je uvek obuhvatao i klasi~ne mizi~ke `anrove. Zavr{io je studije na Mel-

burn{koj politehnici 2014. godine. Dve godine ranije, No~evski je predavao u vi{e sredwih {kola u Melburnu. Sa izuzetnom stra{}u prema svom poslu ~esto je koristio elemente balkanske muzike u svojim predavawima.

Pored wegovog redovnog posla, vikendima bi putovao po ~itavoj Australiji, gde je nastupao sviraju}i tradicionalnu balkansku muziku na ven~awima, kr{tewima i drugim porodi~nim okupqawima, kao solista ili sa drugim balkanskim muzi~arima i bendovima.

Specijalno za ovogodi{wi Va{ar, No~evski se udru`io sa mladom perkusionistkiwom i kompozitorkom Majom Majstorovi} Iter za nastup tokom zvani~nog dela programa. Oni }e zajedno izvoditi Balkanske melodije za trubu i tapan.

Majstorovi} Iter, iz Melburna za SG ka`e: „Prou~avala sam posebno muzi~ke kulture – kao {to su srpska i engleska, tokom mog dosada{weg rada i ve`bala muzi~ke performanse i kompozicije”. Wena skora{wa kompozicija, za solisti~ki tapan i perkuzije je imala premijeru na Melburn{kom konzveratorijumu muzike. Naslov kompozicije „Trbuh od oraha“ zna~i da je tapan napravqen od drveta oraha. Majstorovi} Iter je tako|e izvodila klasi~ne zapadwa~ke muzi~ke repertoare sa orkestrom Melburn{kog simfonijskog univerziteta ukqu~uju}i Malerovu Simfoniju Vaskrsewe 2022. godine, zajedno sa Melburnskim simfonijskim orkestarskim horom.

U Srbiji, Majstorovi} Iter je imala sre}e da upozna slavnog kompozitora Slavka [kulara. Ona je nagra|ena od strane Melburn{kog univerziteta 2022. godine na Kon}erto Arija takmi~ewu kada je izvodila [uklarovu Marimba Kon}erto Koridori. Majstorovi} Iter se prise}a: „Tako|e na ovom putu, povezala sam se sa Borisom

Buwcem, glavnim timpanistom orkestra Beogradske filharmonije. Provela sam jedan ceo dan na Fakultetu umetnosti, Univerziteta u Ni{u prisustvuju}i muzi~kim ~asovima, tako|e imala sam i ~as sa Borisom. Drugi dan smo se na{li u Novom Sadu i sreli Neboj{u Jovana @ivkovi}a, svetski poznatog perkusionistu, imala sam priliku da prisustvujem jednom od wegovih tehni~kih ~asova na Univerzitetu u Novom Sadu konkretno na Akademiji umetnosti.

Va{ar }e se vratiti po jedanaesti put kao deo Kvinslendske multikurtularne nedeqe. Ovo }e bez sumwe biti slede}i magi~an prole}ni dan u Daton parku. Tokom ovogodi{weg Va{ara vide}emo i nastupe brojnih folklornih grupa, razna takmi~ewa a bi}e i sadr`aja za decu . Festival organizuje tim volontera u ime Srpske pravoslavne zajednice Sveti Nikola u Vulangabi.

Danica Majstorovi} Iter

Stefan No~evski i Maja Majstorovi} Iter, Ijan Poter Sautbenk centar, Melburn 2023.

Stefan No~evski, napu{teni Hotel Europa, jezero Prespa, Makedonije 2019 (foto: Altaj Sulejmanz)

Sini{a Xavi} (desno) i Dragan Milovanovi} na Va{aru, Daton Park Stejt {kola, Brizbejn 2017. (foto: Din Rax foto studio)

Sleva na desno: Boris Buwac, Slavko [uklar, Neboj{a Jovan @ivkovi}, Maja Majstorovi} Iter, Novi Sad 2022.

Maja Majstorovi} Iter izvodi Trbuh od Oraha na Melburn{kom konzervatorijumu- muzi~ke perkuzije ansambl Mirijad, Melburn 2023. (foto: iz filma Davida Kolinsa)

ГЛАВНИ СПОНЗОР

11. - 13. Август 2023

група, музика уживо, храна и пиће, дечији карневал и разноврсни штандови

Наступ фолклорних

ГАЛА ВЕЧЕРА

СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ 35ог ФЕСТИВАЛA СРПСКОГ ФОЛКЛОРА

19ч ПЕТАК 11. АВГУСТ 2023

МУЗИКА УЖИВО

НАСТУП

SOLUN – GRAD SA DU[OM

Solun je i danas grad u koji rado svra}amo pri povratku sa letovawa na gr~kom primorju. Solun je grad u kojem nas jo{ od 70-ih godina sre}no do~ekuju na te~nom srpskom sa: „Dobar dan”. Sa 790.000 stanovnika, glavni je grad severne Gr~ke i cele regije - egejske Makedonije, kao i kulturni, prosvetni, industrijski, finansijski i administrativni centar ovog dela zemqe.

Solun je pun mawih trgova sa na~i~kanim tavernicama oko wih, uskih uli~ica i {irokih bulevara sa drvoredima, crkvi, tvr|ava na vrhu grada, parkova, muzeja, spomenika, kafi}a, restorana, butika, cve}ara, pekara, poslasti~arnica... Qudi u wemu deluju rastere}eno i vrlo vedro iako ih u ovoj sada{woj ekonomskoj situaciji mu~i 100 muka. Soluwani su kao i ve}ina Grka temperamentni i uvek qubazni.

U fizionomiji grada jasno mogu da se uo~e dve velike oblasti. To su Ano Poli, vi{i deo grada na strmom podru~ju, i Kato Poli, ni`i deo grada koji se pru`a ka istoku, do luke. Kroz Solun prolazi nekada najva`niji put Via Egnatia, koji je vekovima povezivao istok i zapad i to je, ujedno, i glavna ulica grada.

U turisti~ki vrlo va`noj oblasti grada - Epano Poli, nalaze se ostaci nekada{wih rimskih zidina, iza kojih uske uli~ice vode do kule, to jest, tvr|ave Kastro. Ovaj deo grada ima veliki broj ku}a sa lepo ure|enim vrtovima u isto~wa~kom stilu.

TAVERNE I KAFI]I U SOLUNU

Pravi na~in da do`ivite Solun je poseta nekoj od brojnih taverni, uzerija ili kafi}a obojenih mediteranskim suncem i mirisom mora koji dolazi iz luke. Od jela se u tavernama (gr~kim nacionalnim restoranima) slu`e jela jedinstvene lokalne kuhiwe, ribqi specijaliteti, ali i jela tradicionalne isto~wa~ke kuhiwe.

Najvi{e taverni se nalazi u centru grada, ali i du` Solunskog zaliva. U Solunu ima dosta luksuznih restorana koji uprkos luksuzu ipak odr`avaju tradiciju lokalnog ukusa. U tavernama se slu`e dobra vina koja vekovima ~ine neodvojivi element gr~ke civilizacije.

Najlep{e taverne se nalaze u vi{em, starijem delu grada, ali i u modernim delovima istorijskog centra grada - Ladadika i Nea Krini, kao i na Aristotelovom trgu i trgu Elefterias. Posebni ugostiteqski objekti u Solunu su na daleko ~uvene uzerije - ne{to sli~no na{im kafanama, gde se slu`i jako alkoholno gr~ko pi}e ouzo. Pored toga, grad je prepun malih pe~ewara ili „fast-fud“ restorana gde mogu da se kupe piletina i krompiri}i, kao i ~uveni gr~ki giros po povoqnim cenama.

Za one koji to `ele postoje mnoga mesta no}ne zabave sa tradicionalnom muzikom i igrom. Zahvaquju}i ovako bogatoj ponudi ishrane, pi}a, muzike i zabave dolazi se do zakqu~ka da je i Solun jedan od onih gradova koji nikada ne spavaju.

GOSTOQUBIVI SOLUWANI [to zbog tradicije, {to zbog turisti~ke konkurencije okolnih zemaqa, nemojte se iznenaditi prijatnom gostoqubivo{}u, besplatnim pi}em u restoranu, ni`om ce-

Aristotelov trg

Ono {to sigurno ne}ete zaobi}i jeste glavni gradski trg koji mnogi nazivaju srcem Soluna - Aristotelov trg. Aristotelov trg se nalazi u samom centru grada, i izlazi na more. Prepun je kafi}a i restorana i predstavqa glavno mesto okupqawa Soluwana, ali i jednu od omiqenih kulturnih atrakcija turista. Dobio je ime po ~uvenom gr~kom filozofu Aristotelu. Istorija izgradwe Aristotelovog trga po~iwe 1917. godine odmah nakon katastrofalnog po`ara u Solunu kada je izgorelo dve tre}ine grada. Pre toga, vladalo je mi{qewe da Solunu nedostaje ono {to se smatralo esencijalnim u evropskoj kulturi, a to su bili veliki trgovi i monumentalne zgrade. Do 1912. godine, Solun je bio pod Otomanskom vla{}u i za to vreme se razvijao bez vo|ewa bilo kakvog plana za pro{irewe, a tako|e je imao i uske ulice, {to je dovodilo do velikih gu`vi i prenatrpanosti grada.

reklo i Aleksandra Makedonskog koga Grci nazivaju Aleksandros Megalos to jest Aleksandri Veliki, Soluwani svakog do~ekuju otvorenog srca. Bez sumwe se mo`e re}i da je ovde svako dobrodo{ao, a kako i ne bi, kada svi putevi za jug i Malu Aziju vode ve} nekoliko hiqada godina, ba{ preko teritorije Soluna. Tako je ovaj grad ni~iji, a sva~iji, i makedonski i gr~ki i turski i srpski... I svih naroda koji ga posete.

ZEJTINLIK – SRPSKO

SPOMEN GROBQE

Zejtinlik je staro srpsko vojni~ko grobqe u Solunu i jedan od najzna~ajnijih srpskih spomenika van Srbije. Nekada{wa pijaca uqa danas je idili~an prizor visokih ~empresa koji ~uvaju fascinantne pri~e o najhrabrijim srpskim borcima i uspomene vredne ve~nog naklona. Na prostoru od preko 7 hektara, oivi~en veli~anstvenim ~empresima, nalazi se Zejtinlik. Na ovom spomen grobqu sahraweno je oko 22.000 vojnika od kojih je oko 8.000 srpskih. Tako|e, na Zejtinliku po~ivaju i kosti oko 8.000 francuskih boraca, dok preostali grobovi pripadaju vojnicima iz Italija, Rusije i Velike Britanije. ^itav prostor je lepo ure|en, a ina~e je poklon gr~ke Vlade. Na ovom mestu sahraweni su posmrtni ostaci vojnika stradalih tokom Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu, a koji su bili sahraweni u oko 250 rasutih malih grobaqa du` cele linije tada{weg fronta.

nom nego {to je u cenovniku, jer za svakog Grka ugostiteqa gost je svetiwa i izvor prihoda. Primeti}ete da su i gr~ki kafi-

}i tokom ~itavog dana prepuni {to mladim, {to starijima koji vreme prekra}uju ispijaju}i gr~ku kafu (isto {to i na{a

turska) i igraju}i partiju tavlija, igre koja pomalo li~i na na{u micu. Prilikom posete Solunu uo~ava se da stanovnici neuobi~ajeno vole svoj grad, nazivaju}i ga najopu{tenijim gradom na svetu. Ponosni na svoje makedonsko po-

Idejnu skicu za kapelu i kriptu priredio je arhitekta Aleksandar Vasi}, i na woj je ra|eno od 1926. do 1928. godine pod stru~nim nadzorom tada uglednog arhitekte Budimira Hristodula, ponatom kao jednim od ~uvenih 1300 kaplara. Veli~anstveni mauzolej izgra|en je u vizantijskom stilu, sa kapelom i kriptom u kojoj se nalaze posmrtni ostaci ~ak 5.880 ratnika. Na svodu i zidovima kapele upisana su imena svih srpskih vojnih jedinica koje su u~estvovale u prboju Solunskog fronta. Mozaike na kapeli uradila je ugledna gr~ka umetnica Voila, a po motivima srpskih sredwovekovnih fresaka. Prostorom dominira i luster izliven od topovskih ~aura sa legendarnog Kajmak~alana napravqen od u obliku srpske krune.

Aristotelov trg

Na stotine taverni ulep{ava doga|aj posetiocima

Srpsko vojni~ko grobqe Zejtinlik

PETNAEST GODINA OD ODLASKA

VELIKOG RUSKOG PISCA

ALEKSANDAR SOL@EWICIN

(KISLOVODSK, RUSIJA, 11. DECEMBAR

1918. – MOSKVA, 3. AVGUST 2008.)

Pre petnaest godina ovaj svet napustio je znameniti ruski pisac, politi~ki mislilac, nobelovac, Aleksandar Sol`ewicin. Ro|en je 11. decembra 1918. godine u Kislovodsku, u Stavropoqskom kraju, na jugu Rusije. Bio je ruski pisac, dramaturg, istori~ar i akademik. Dobitnik je Nobelove nagrade za kwi`evnost 1970. godine. Bio je ~lan Ruske akademije nauka (od 1997. godine) i Srpske akademije nauka i umetnosti (od 1994. godine).

Porodica u kojoj je ro|en nije spadala me|u odu{evqene pristalice novog re`ima u Rusiji. Roditeqi su bili ube|eni hri{}ani, otac je bio oficir, koza~kog porekla, majka izdanak veleposednika. Godine 1924. sa majkom se seli u Rostov na Donu. Fakultet za fiziku i matematiku zavr{io je 1941. godine na Rostovskom univerzitetu. Poha|ao je i studije filozofije, kwi`evnosti.

Na front je upu}en 1942. godine, u jeku Drugog svetskog rata, protiv nema~kih napada~a. U uniformi i borbama provodi tri godine. Odlikovan je i unapre|en za vojne zasluge. Ubrzo potom, uhap{en je, februara 1945. godine. Razlog je le`ao u uglavnom naivnim komentarima Staqina u privatnoj prepisci sa prijateqem Nikolajem Vitkevi~em Osu|en je na osam godina prinudnog rada. Posle boravka u Podmoskovqu, u logoru u Kazahstanu nalazi se od 1950. do 1953.

^udesno isceqewe od kancera, koje je do`iveo, tuma~io je kao plod snage vere. Od tada pa do kraja `ivota bio je vrlo odlu~an hri{}anin, u ~emu su ga pokolebala prethodno iskustva na frontu.

Vrhovni sud proglasio ga je nevinim februara 1956. godine. Bilo je to vreme Hru{~ovqevog otopqavawa. Tada se pojavquju i prvi wegovi kwi`evni radovi –„Jedan dan Ivana Denisovi~a”.

Kako su se prilike unutar sovjetske dr`ave ubrzo promenile dolaskom tvr|e linije u vreme Bre`weva, nanovo je pod budnim oko politi~ke policije, a objavqivawe wegovih radova je onemogu}eno.

Godine 1970. dodeqena mu je Nobelova nagrada za kwi`evni rad.

Uobli~io je u to vreme „Arhipelag Gulag”, zama{no delo, wegov opis, tuma~ewe i predstavqawe, ~itavog sistema sovjetskih logora za stvarne ili umi{qene protivnike.

Delo „Arhipelag Gulag” bilo je svojevrsna bomba sa sposobno{}u dugoro~nog podrivawa temeqa „sovjetskog raja”.

Uhap{en je 1974. godine i proteran u Zapadnu Nema~ku, koja je pokazala voqu da ga prihvati.

Godine 1976, preselio se u SAD, gde }e

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu

uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo}

stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

se kona~no nastaniti kod grad Kevendi{a u dr`avi Vermont. U Rusiju se vratio tek 1994.

Na Zapadu gde je do~ekan kao velika nada antisovjetske propaganda, relativno brzo je, za mnoge, posebno akademski establi{ment, zapravo postao sumwiv.

U javnim nastupima nije pokazivao odu{evqewe za vrednosni model savremenog Zapada. Smatrao ga je dekadentnim, konzumeristi~kim, duboko antihri{}anskim. Gotovo sve velike vrednosti takozvanog liberalnog modela dru{tva smatrao je pogre{nim, i to nije krio.

Otuda su ga ponekad opisivali kao ekstremnog desni~ara, ako ne i gore. Kada je posle posete [paniji medijima na{iroko tvrdio da je re`im generala Franka bio takore}i pojam tolerancija u pore|ewu sa prilikama unutar Sovjetskog Saveza, pojedini intelektualci Zapada su ga okarakterisali kao fa{istu. Bila je to, razume se, besmislica.

Kada se vratio u Rusiju devedesetih bio je zgro`en posledicama vlasti Jeqcina i wegove dru{tvene elite. Odbio je tada ponu|ena priznawa.

Taj stav je sasvim promenio kada je po~ela stabilizacija prilika u Rusiji pod Putinom.

Kada je do{lo do napada na Srbiju, odnosno SRJ, 1999, sa ciqem otimawa Kosova i Metohije, aktivirao se dodatno javnim istupima i tuma~ewima.

Tvrdio je da je upravo agresija na Srbiju 1999. razbudila i promenila Rusiju. Preminuo je 2008. godine.

DELA

Sol`ewicin je najistaknutije ime kwi`evnog otpora sovjetskom totalitarizmu. Poznatim ga je u~inila pripovetka „Jedan dan Ivana Denisovi~a“, 1962, koja se temeqi na opisu „obi~nog“ dana „obi~nog“ Rusa u logorskom zato~eni{tvu. Tema je do tada bila tabuizirana, ali je pri~a poka-

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

zala i stilsko ume}e pisca koji se oslonio na tradiciju ruske klasi~ne proze (Lav Tolstoj, Fjodor Dostojevski). Ume}e fabulacije ogledalo se zatim u „Doga|aju na stanici Kre~etovka“ (1963), a orijentacija na „seosku prozu“ u stilu i ideologiji u noveli „Matrjonini dani“ (1963), crtici o napa}enoj seoskoj `eni koja i u pozama{noj bedi zna o~uvati visoke moralne kvalitete.

Vrhunac prvoga razdobqa su romani „Odeqewe za rak“ (1968), i „Prvi krug“ (1968), koji su kru`ili u prepisima, a objavqeni su prvi put u inostranstvu. „Odeqewe za rak“ je poluautobiografski (biv{i zatvorenik, iskustvo u odeqewu za tumore u ta{kentskoj bolnici) roman koji uz sredi{wi lik Kostogutova daje niz portreta sovjetskih birokrata, lekara i medicinskog osobqa i raznih pacijenata. Istovremeno dirqiv qubavni roman (ili – roman o nerealizovanoj qubavi), satira na poststaqinisti~ku epohu i studija o qudskom pona{awu u ekstremnoj situaciji smrtonosne bolesti, taj veliki roman je u najboqim tradicijama ruske klasike koja qudsko{}u i `ivotno{}u prevazilazi savremena joj ostvarewa zapadnoevropske i ameri~ke pripovedne umetnosti.

Nakon romanesknih ostvarewa, usledila je dokumentarna, ali i duboko li~na optu`ba sovjetskog sistema koncentracionih logora, „Arhipelag Gulag“, (1973-75), veliko

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE

117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

trotomno delo temeqeno na preplitawu li~nih iskustava i mno{tva pisama, bele{ki i ostalih dokumenata koje je pisac dobijao od biv{ih sapatnika, a koja su skupqena i obra|ena u okolnostima krajwe konspirativnosti. Ta je uni{tavaju}a optu`ba sovjetskoga sistema za propast i smrt miliona qudi slomila i posledwe komunisti~ke apologete na Zapadu.

Po sveukupnom delu Sol`ewicin je jedan od najzna~ajnijih prozaista 20. veka, pisac koji je istovremeno nastavio tradicije klasi~ne ruske pripovedne proze, najpre Tolstoja, no inovirav{i je nizom postupaka karakteristi~nih za evropski modernizam. Ironija koja prati wegovo delo je i posledica razli~itog `ivotnoga iskustva i pogleda na svet u odnosu na ve}inu savremenika koji su `iveli ili `ive u normalnijim i lagodnijim `ivotnim uslovima: u doba kada je stvarao svoj najopse`niji i najambiciozniji prozni ciklus, „Crveni to~ak“, svetskom kwi`evno{}u je dominirao (i jo{ dominira) pone{to trivijalniji pristup umetni~kom delu, uozbiqen u postmodernisti~kim fikcijama Umberta Eka, Tomasa Pan~ona ili Salmana Ru`dija. Pisac kao prorok je anahronizam, i ve}ina nesporazuma izme|u Sol`ewicina i wegovih kriti~ara proisti~e iz sukoba nepomirqivih pogleda na svet o ~ovekovom `ivotu i sudbini.

TRADICIJA VA[ARA U SRBIJI

Va{ar je bio sve - i du}an i zanatska radwa i supermarket...

Kao deo letweg fe stivala „Te{war ske ve~eri” u Vaqevu je otvorena zanimqiva izlo`ba „Tradicija va{ara u Srbiji”.

Tema va{ara povezala je etnologe iz cele zemqe koji su u produkciji Etnolo{ke sekcije Muzejskog dru{tva Srbije u ga leriji Narodnog muzeja Vaqevo priredili izlo`bu „Tradicija va{ara u Srbiji”, kao deo upravo otvorenog letweg festivala „Te{warske ve~eri”. Autori izlo`be, realizovane pod okriqem projekta koji finansira Ministarstvo kulture, ina~e su 24 etnologa iz dvadesetak muzeja iz Beograda, Novog Sada, Kragujevca, Zrewanina, Vaqeva, Zaje~ara, Negotina, ^a~ka, [apca, Sirogojna, Sente, Rume, Aleksandrovca.

U postavci su kori{}ene fotografije, pisana i audio-vizuelna

gra|a iz fonda mnogih institucija kulture pomenutih gradova i jo{ iz Kru{evca, Para}ina, Pirota, Novog Pazara, Kraqeva, Pan~eva, Aleksinca...

Va{ari su oduvek bili mesta susretawa, specifi~nog gostoprimstva, ali i uspostavqawa novih veza. Na va{arima se trgovalo stokom, `itaricama i drugim poqoprivrednim proizvodima, oni su bili glavna mesta na

Va{ar (ma|. vásár – „sajam“) ili sajam, oblik je narodnog okupqawa. Stariji naziv je pana|ur. Osnovna svrha va{ara bila je da seqaci kupe neophodne stvari u vreme dok nisu postojale prodavnice u dana{wem smislu. Obi~no se de{ava u doba nekog crkvenog praznika (Crveno slovo) kada nije dozvoqeno raditi i naj~e{}e se de{ava na nekom ravnom terenu – ~esto u porti obli`we crkve ili manastira, ~ime se celom doga|awu daje odre|ena doza ozbiqnosti i dru{tvene prihva}enosti. Va{ar je toliko va`an doga|aj da su svi ve}i va{ari u Srbiji evidentirani ~ak i u crkvenom kalendaru. U~esnici zajednice – sela – varo{ice gde se de{ava va{ar se tog dana sve~ano obla~e. I raspolo`ewe je sve~ano.

kojima su svoje proizvode plasirale zanatlije, a prodavali su se i proizvodi doma}e radinosti, istakla je u najavi izlo`be Ivana Jovanovi} Guduri}, vi{i kustos Muzeja grada Novog Sada, koordinator projekta.

Vremenom, zabavna funkcija va{ara postajala je sve izra`enija pod va{arskim {atrama, uz prepoznatqivu gastronomsku ponudu i muziku, a tu su i nezaobilazni zabavni parkovi, dodala je kustos.

U razgovoru sa novinarima pred otvarawe izlo`be pre dva dana, Gordana Paji}, etnolog, muzejski savetnik u Narodnom muzeju Vaqevo i predsednica Muzejskog dru{tva Srbije, podsetila je da su va{ari kao va`no mesto okupqawa qudi i razmene svih dobara zbog toga u 19. veku bili i zakonski regulisani.

Milo{ Veliki je to jasno uvideo, ~ak je donosio i propise da

MUDRE MISLI I CITATI

“Sto qudi – sto }udi” ka`e jedna narodna poslovica. Upravo tako se mogu i opisati svi qudi na ovoj planeti –svi su razli~iti i svako je osoba za sebe. Od qudi mo`e se o~ekivati sve – od dobrote, blagonaklonosti, pomo}i i qubavi koju mogu da pru`e, sve do najve}ih zlo~ina – kojima je istorija bila svedok.

Qudi koji nas okru`uju su na{a porodica, prijateqi, saradnici, kolege, one koje smo mi odabrali, ali i slu~ajni prolaznici, a svi oni na svoj na~in uti~u na na{ `ivot. “Ko misli da mo`e da `ivi sam i nema potrebu za drugima ili je Bog ili je zver” rekao je Aristotel.

Pro~itajte {ta su o qudima rekli neki od najve}ih mislilaca svih vremena, poznati dr`avnici, filozofi, nau~nici i drugi.

Citati i izreke – O qudima

uuu Kao {to je qubav prema `ivotu zapravo samo strah od smrti, tako i dru{tvenost qudi zapravo nije direktna; ona se, naime, ne zasniva na qubavi prema dru{tvu, nego na strahu od samo}e. – Artur [openhauer

uuu Malo ima stvari koje }e qude vi{e odobrovoqiti nego kad im ispri~amo veliku nesre}u koja nas nedavno sna{la. – Artur [openhauer

uuu [to mawe qudi znaju o lo{im de lima drugih qudi, tim stro`iji su prema samim sebi. – Lav Tolstoj

se na va{arima zabrawuje prodaja strane robe, ba{ da bi se ja~ala doma}a privreda, naglasila je Gordana Paji}.

Prema re~ima Sne`ane [apowi} A{anin, muzejskog savetnika u Narodnom muzeju ^a~ak, uz va{are se, kao starija kategorija, vezuju i sabori, okupqawa naroda na crkvene praznike radi zabave i upoznavawa mladih...

– Kasnije po~iwu va{ari na kojima se trgovalo... To je bio jedini na~in da do|ete do robe za koju nije bilo uslova ni mogu}nosti da je sami proizvedete. Va{ari su svojevremeno bili i du}ani i zanatske radwe i supermarketi i dana{wi tr`ni centri. Sve {to je trebalo kupovalo se na va{arima – navela je Sne`ana [apowi} A{anin.

Va{ar kao mesto interakcije proizvo|a~a, prodavaca i kupaca prisutan je vekovima, iako su u nekim mestima zaostajali, va{ari su se tokom 20. i 21. veka odr`ali, istakla je Qiqana Trifunovi}, kustos u Muzeju Vojvodine. ^iwenica da su va{ari pro`iveli tolike godine doprinela je i tome da se na wima u 21. veku pojavi i puno nove robe, od frotirskih pe{kira, preko majica i kapa sa razli~itim porukama, do proizvoda od plastike i liciderskih proizvoda sa modernim reklamnim porukama, dodala je Trifunovi}eva, i zakqu~ila da je va{ar i danas mesto gde qudi do|u da se vide, zabave, kupe ne{to, ~esto i ono {to im nije potrebno – i da je va{ar kao manifestacija jo{ uvek `iv.

Kada sto qudi stane zajedno, svaki od wih }e izgubiti svoj um i dobiti drugi. – Fridrih Ni~e

uuu Naj~e{}e svoje mi{qewe o qudima formiram nakon deset sekundi nakon {to ih sretnem – i jako ga retko mewam. – Margaret Ta~er

uuu Qudi su nerazumni, nelogi~ni i orijentisani sami na sebe, voli ih uprkos tome. – Majka Tereza

uuu Nikad se ne ~udim {to vidim qude zle, ali se ~esto ~udim {to ih ne vidim da se stide. – @arko Lau{evi}

uuu Za ve}inu qudi `ivot je kao ru`no vreme: stanu i ~ekaju da pro|e. – Xek London

uuu Qudi nisu zato~enici sudbine, nego zato~enici vlastitog uma. – Frenklin Ruzvelt

uuu Ja druge qude posmatram kroz wihove dobre osobine. S obzirom da ni ja nisam bezgre{an, ne bih smeo ispitivati tu|e gre{ke. – Mahatma Gandi

uuu Kad bi svi qudi znali {to jedni o drugima govore, na svetu ne bi bilo ni ~etvorice prijateqa. – Blez Paskal

uuu Mo`da Bog `eli da upozna{ mnogo pogre{nih qudi pre nego {to upozna{ pravog i na tome }e{ mu, kada se to bude desilo, biti zahvalna. – Gabrijel Garsija Markes

JEDNA OD NAJSTARIJIH VIZANTIJSKIH CRKAVA U SRBIJI

Hram na putu karavana iz Dubrovnika

Na uzvi{ewu zvanom Metoh, sa kojeg se pru`a pogled na u{u{kano, brdovito selo Gorwi Matejevac kod Ni{a, kao nemi svedok pro{losti ovog grada, nalazi se jedna od najstarijih vizantijskih i uop{te crkava u Srbiji - Latinska crkva.

Gra|ena je u vreme vizantijskog cara Vasilija Drugog, po nalogu lokalnog dostojanstvenika, u vreme obnove vizantijske vlasti na ovim prostorima, podse}aju beogradske „Novosti“.

Naziv „latinska” dobila je od dubrova~kih trgovaca, Latina, koji su tuda prolazili i koristili je vi{e od dva veka. Me|u stanovni{tvom je poznata jo{ i kao „Golema crkva”, dok je stariji me{tani znaju kao crkvu Svete Trojice Rusalijske, ili, kako bele`e prvi istra`iva~i, Sveta Bogorodica Rusalijska. Atribut „Rusalija” u oba naziva upu}uje na izuzetnu starost crkve.

NAIZMENI^NO KAMEN I OPEKA

Crkva je zidana naizmeni~nom upotrebom kamena i opeke, ~ije su polihromne fasadne povr{ine o`ivqene keramoplasti~nim ukrasima i slepim arkadama koje oslikavaju unutra{wi sklop gra|evine. Ra{~lawivawe apside vencem „na zub” pore|anih opeka, „}elijast” sistem zidawa, kao i uzidana rimska nadgrobna stela, daju posebne ~ari ovoj skladnoj gra|evini - nagla{ava Rakocija.

Selomir Markovi} Sele, koji ve}

36 godina ~uva spomenik ”^egar” sa porodicom potpuno dobrovoqno

- Ovde je put kojim su prolazili dubrova~ki karavani. Ova crkva je vi{e od dva veka davana na kori{}ewe katolicima koji su tuda prolazili, kada budu wihovi praznici. I dan-danas katolici to znaju i dolaze ovde i mole se. Jako su korektni i prema na{oj veri i samoj crkvi - pri~a nam Selomir Markovi} Sele, koji ve} 36 godina ~uva spomenik „^egar” sa porodicom potpuno dobrovoqno i, kako ka`e, „volonterski”, a povremeno poka`e posetiocima put i do ove crkve koja nema ~uvara.

Matejev~ani i danas pri~aju sa ponosom da se jedna od prvih {kola na Balkanu upravo nalazila nekoliko metara od Latinske crkve.

- Vi{e vekova bila je tu {kola i internat gde su bogata deca sa ~itavog Balkana dolazila da se obrazuju. Ovde je bilo frekventno mesto, trgovina je bila razvijena, a u blizini je deo sela koji se zove Bawi-

Boemski Beograd, tura nakon koje boemija nije vi{e tajna

Boemski Beograd nova je turisti~ka tura u na{oj prestonici. Po~iwe u „Znaku pitawa“ uz kafu, a zavr{ava se doru~kom u

kafana i re~ qubav biti mo`da vrlo sli~ne zato {to su toliko sveobuhvatne da je to neverovatno. U tim re~ima ~ovek na|e za svakoga po

ca, jer ima toplu izvorsku vodu. Ta ~esma se koristi i zimi, tu su bili hanovi, u tursko vreme. Turci nisu dozvoqavali da karavani u|u u grad i tvr|avu, u Ni{u, dok ne odsede u Bawici barem od pet do sedam dana, da odmaraju dok se ne vidi da slu~ajno ne donose neku bolest sa Bliskog istoka. E, tek potom su mogli da u|u u grad i tek im je tada dozvoqena trgovina - obja{wava Markovi}.

Crkva je posle Latina ostala pusta mnogo vekova i donedavno je bila u vrlo lo{em stawu, u fazi ru{ewa, dok nije konzervirana na inicijativu istori~ara umetnosti Mi{e Rakocije.

- Crkva u Gorwem Matejevcu je jednobrodna gra|evina u obliku sa`etog izdu`enog upisanog krsta sa kupolom. Na wenu zapadnu stranu prislawa se kasnije dozidana priprata, i zauzima ne{to mawu povr{inu od naosa. Od priprate su otkriveni, i danas jedino vidqivi, ostaci temeqa. Na istoku je polukru`na oltarska apsida, zasvedena polukalotom. Zahvata celu {irinu naosa i ni`a je od isto~nog traveja. Unutra{wost

deqena je pilastrima na tri pravougaona traveja nejednake veli~ine. Spoqna obrada crkvenih fasada sastoji se u primeni vizantijskih motiva u keramoplasti~noj dekoraciji - obja{wava istori~ar umetnosti Mi{a Rakocija.

Arhitektonski oblici i znala~ki graditeqski postupak, obezbedili su matejeva~koj crkvi zapa`eno mesto u istoriji vizantijske arhitekture. Svojim prisustvom na ovim prostorima bila je u vidokrugu graditeqa, ~ija }e delatnost proslaviti potowe srpsko graditeqstvo. Me{tane raduje da je napokon sre|en i prilaz i sam ulaz u crkvu, a u toku su radovi na poplo~avawu prilaza samoj gra|evini, kao i parking.

-

kafani „Tri {e{ira“. Tokom dva i po sata nostalgi~ne {etwe, prise}amo se nekih velikih qudi, pri~a i anegdota koje Beogradu daju poseban {arm.

Kako objasniti kafanu i boemiju? Turisti~ki vodi~ i pisac Zoran Nikoli} za RTS ka`e da je dugo o tome razmi{qao: „Na{ao sam jednu sponu, tako {to }e re~

ne{to, a, {to bi rekli na{i stari, za nekog sve“. \ura Jak{i}, Branislav Nu{i}, Zoran Radmilovi}, Bogdan Tirnani}, Momo Kapor, Zuko Xumhur, Pavle Vuisi}, Petar Kraq, Dragan Nikoli}, Bora \or|evi}. Svi su oni, svako u svom vremenu, pleli mre`u beogradske boemije. I nau~ili nas {ta je pravi boem.

^ovek koji voli `ivot, qude, zanimqive razgovore kakvi samo mogu da se vode za kafanskim stolom.

U ~uvenoj kafani „Dardaneli, koja se nalazila na Trgu republike, Vojislav Ili} je napisao ~uvenu pesmu Ko udara tako pozno. Kada je zatvorena 1901. godine, Nu{i} je to nazvao op{tenarodnom tugom.

Mnogi stihovi \ure Jak{i}a nastali su nakon no}i provedene u nekoj od skadarlijskih kafana.

Kako se {alio na svoj i tu| ra~un Gaga Nikoli}, kako su duge kafanske sate provodili Momo Kapor i Zuko Xumhur i za{to je ba{ u kafani „Pod lipom“ Bora ^orba napisao pesme Ostani |ubre do kraja i Dva dinara, dru`e? Sve to i mnogo vi{e od toga pru`a turisti~ka tura Boemski Beograd.

I za kraj jedan stari crno-beli dokaz da su stereo ure|aji nastali u Beogradu – po jedna violina na svako uvce.

Uskoro počinje!

St. Sergius starački dom počinje

Društvena grupa za ljude preko 65 godina u Blacktown.

Da li tražite druženje sa aktivnostima u slobodno vreme, roštiljanje , koncerte, vježbanje onda je ovo za vas. Ako ste zainteresovani ili bi neko od vaših voljenih želio da prisustvuje ovim aktivnostima slobodno nas kontaktirajte. Prevoz je dostupan za stanovnike Blacktown area.

Lucy Naumov: 0402 055 661 email: LNaoumov@stsergius.org.au

Primamo sve koji se prijave.

JUGOSLAVIJA OD IDEJE DO ZABLUDE (14) 10.

u Nova dr`ava svoj `ivot zapo~ela u haosu koji je ostavio Veliki rat i nemirewe gubitnika sa novom podelom Evrope u Vratolomije Stjepana Radi}a – od

Pi{e: Andrija ^olak

NOVI BEOGRADSKI SAJAM PROZOR U SVET KRAQEVINE

Internacionale do kraqevog podanika u Kakva je bila uloga Antuna Koro{ca u atentatu Puni{e Ra~i}a u Skup{tini u [ta su Hrvati dopisali u Deklaraciju o progla{ewu Federativne Narodne Republike Jugoslavije 1945. godine

Sporazum kneza Pavla sa Hrvatima srpski narod je lo{e primio

U kolikoj `urbi je bila

Cvetkovi}eva vlada, pokazuje i to da su pregovori oko ovako krupnih stvari zavr{eni u rekordnom roku -- ve} 26. avgusta 1939. Samo nekoliko dana pre napada Nema~ke na Poqsku (1. septembar 1939), ~ime je ozna~en po~etak Drugog svetskog rata, u Jugoslaviji je zakqu~en sporazum o formirawu nove banovine -- Hrvatske, sa novim oblastima: Dubrovnik, [id, Ilok, Br~ko, Derventa, Grada~ac, Travnik i Fojnica.

Ali to nije sve. Ostavqeno je da se kona~an obim i granice

Hrvatske banovine naknadno odrede, {to je trebalo da zna~i nove ustupke.

Vladimir ]orovi} u svom kapitalnom delu „Istorija

Srba” nagla{ava da je „u srpskom delu naroda” sporazum sa Hrvatima primqen vrlo negativno, ne zbog napu{tawa ideje o integralnom jugoslovenstu, jer je ta ideja po~ela da bledi mnogo ranije, ve} zbog ose}awa da su uzalud izgubili 20 godina u dr`avi za koju su oni, kako smatraju, „`rtvovali mnogo vi{e nego iko drugi u woj”.

Ni u Srbiji ne sede skr{tenih ruku. Srpski kulturni klub, na ~ijem ~elu je Slobodan Jovanovi}, inicira akciju za stvarawe Srpske banovine koja ima veliki broj pristalica i u Cvetkovi}evoj vladi. Samo mesec dana posle sporazuma sa Hrvatskom u Beogradu je obrazovana komisija na ~elu sa Mihailom Konstantinovi}em koja je trebalo da predlo`i Uredbu o Srpskoj zemqi, kao i nacrt Uredbe o Banovini Sloveniji.

Srpska banovina, pod nazivom Srpske zemqe, trebalo je da obuhvati sve teritorije

izvan Hrvatske i Slovenije, a to su dotada{we banovine Vrbaska, Drinska, Dunavska, Moravska, Zetska i Vardarska koje bi u novoj srpskoj banovini postale oblasti sa sedi{tima u Bawaluci, Sarajevu, Novom Sadu, Ni{u i Cetiwu, a sedi{te banovine bilo bi u Skopqu.

Ovakav plan pokazuje da se odustalo od najavqivanih pretenzija na deo jadranske obale koji je ve} pripao hrvatskoj banovini, pa je srpska banovina morala da se zadovoqi Bokom Kotorskom i obalom ju`no od we. Pripremqen je nacrt uredbe po uzoru na uredbu kojom je osnovana Banovina Hrvatska. Nadle`nosti ove nove banovine bile bi, sli~no kao i u Hrvatskoj, u oblasti industrije, poqoprivrede, trgovine, rudarstva, socijalne politike, pravde, prosvete i unutra{we uprave, dok bi vojska, spoqni poslovi, me|unarodni pravni saobra}aj i spoqna trgovina

bile zajedni~ke na celoj teritoriji Kraqevine, na kojoj zakonodavnu vlast vr{e kraq i Skup{tina. Najmawe problema bi bilo sa stvarawem banovine Slovenije koja je i do tada pod nazivom Dravska banovina postojala u svojim istorijskim granicama.

Razgrani~ewe izme|u Hrvatske i Srbije, kako je zami{qeno sprazumom o hrvatskoj banovini, ostavqa otvoreno pitawe sudbine velikog broja i Srba i Hrvata koji }e ostati izvan granica svojih banovina. Naime, ve} na startu stvarawa federalnih jedinica bilo je jasno da razgrani~ewe nije re{ilo pitawe kompletnog „sabirawa“ Srba i Hrvata u svojim federalnim jedinicama. Neke prve procene su pokazale da }e i posle razgrani~ewa u Hrvatskoj ostati 800.000 Srba, a u projektovanoj srpskoj jedinici 600.000 Hrvata.

NEURE\ENA DR@AVA

Osnivawem banovine Hrvatske, 26. avgusta 1939. godine, zaustavila se federalizacija zemqe. Po~etak svetskog rata, iako jo{ uvek nije prisutan na jugoslovenskim prostorima, stavio je dr`avno preure|ewe u drugi plan. Tako je Kraqevina Jugoslavija do~ekala svoj raspad kao potpuno neure|ena dr`ava sa samo jednom federalnom jedinicom u za~etku, sa kojom nisu bili zadovoqni ni Srbi ni oni Hrvati koji su `eleli izdvajawe Hrvatske iz sastava Jugoslavije. Sa ratom koji je zapo~eo na jugoslovenskom prostoru ostvari}e se `eqa ovih drugih

1675. - Po nalogu kraqa ^arlsa II polo`en je kamen-temeqac Kraqevske opservatorije u ju`nom londonskom predgra|u Grini~. Zadatak opservatorije bio je da izu~avawem polo`aja zvezda poma`e navigaciji. Prvi kraqevski astronom bio je Xon Flemstid.

1878. - Srpski knez Milan Obrenovi} izdao je ukaz o „ustrojstvu Vojnog muzeja” radi prikupqawa i ~uvawa trofeja iz ratne istorije. Muzej je sme{ten u prepravqenu xamiju na platou Gorweg grada Beogradske tvr|ave na Kalemegdanu.

1904. - Ruska flota pretrpela je u rusko-japanskom ratu te{ke gubitke u borbi s japanskim ratnim brodovima, pri poku{aju da se probije iz blokirane luke Port Artur, u Kini.

-- dobi}e svoju “samostalnu i nezavisnu” dr`avu. Kraqevina SHS, odnosno Kraqevina Jugoslavija je bila i ostala agrarna zemqa sa usitwenom i nerazvijenom poqoprivredom, sa najve}im procentom seoskog stanovni{tva koje je mahom `ivelo u velikoj bedi i na nivou 19. veka.

I dok su veliki gradovi dobijali evropski izgled i u wihovim predgra|ima se formirala klasa industrijskih radnika, u provinciji se malo {ta mewalo, a u zabitim selima gotovo ni{ta u odnosu na vreme pre ujediwewa. Brojne elektri~ne centrale gra|ene posle ujediwewa uspele su da osvetle samo mali deo naseqa izvan gradova. Sredwi sloj kao da ne postoji. Wegovi zameci se tek naziru u retkim novim gradskim kvartovima u kojima se podi`u porodi~ne ku}e kreditima koje su od dr`ave dobijali dr`avni ~inovnici, profesori, lekari i drugi visokoobrazovani stru~waci. Ipak, napor da se ide u korak sa svetom vidqiv je i prisutan u mnogim oblastima. U septembru 1937. na levoj obali Save otvoren je kompleks beogradskog sajmi{ta ~ija je arhitektura na nivou najmodernijih dostignu}a. Beogra|ani, ali i mnogi gosti iz drugih delova Jugoslavije i iz Evrope mogli su da vide izlo`bene eksponate koji su do{li iz ~itavog sveta. Do 1941. godine sajam }e za kratko vreme postati simbol ne samo privredne aktivnosti, ve} i prodora glavnog grada na drugu obalu Save.

l U slede}em broju: Jugoslavija postaje turisti~ka destinacija Evrope

1913. - Drugi balkanski rat je okon~an mirovnim sporazumom kojeg su u Bukure{tu s pora`enom Bugarskom potpisale pobednice - balkanske saveznice Gr~ka, Rumunija, Srbija i Crna Gora. Bukure{tanskim mirom Makedonija je podeqena izme|u Bugarske, Gr~ke i Srbije, a Rumunija je dobila deo Dobruxe.

1920. - U Sevru, predgra|u Pariza, posle Prvog svetskog rata potpisan je mirovni ugovor Turske i ~lanica Antante kojim je Turska li{ena mnogih teritorija Otomanskog carstva. Ugovor je izazvao veliko ogor~ewe u Turskoj i parlament je odbio da ga ratifikuje.

1945. - Japan je u Drugom svetskom ratu ponudio saveznicima predaju, pod uslovom da car Hirohito zadr`i presto.

1964. - Papa Pavle VI doneo je svoju prvu encikliku o pomirewu sa ostalim hri{}anskim crkvama, nehri{}anskim verskim zajednicama i o spremnosti na dijalog sa svima koji to `ele.

1999. - Islamski gerilci su rusku pokrajinu Dagestan proglasili nezavisnom dr`avom i pozvali na „sveti rat” (xihad) za oslobo|ewe.

2003. - Uz pomo} specijalne veze izme|u baze i Me|unarodne svemirske stanice ven~ali su se ruski kosmonaut Jurij Maqen{enko koji je bio u orbiti, na oko 400 kilometara iznad Novog Zelanda, i Jekaterina Dmitrijeva koja je bila u svemirskom centru u Hjustonu. To je prvo „svemirsko ven~awe” u istoriji.

2011. - Uli~ne nemire u Londonu zbog vladinih mera {tedwe i siroma{tva uspelo je da suzbije 16.000 policajaca. Pqa~ka, paqewe i izgredi pro{irili su se i na druge gradove Velike Britanije: Man~ester, Liverpul, Birmingem, Notingem i Salford. Tokom ~etiri no}i uli~nog divqawa, uhap{eno vi{e od 1.100 qudi od ~ega 768 u Londonu. Glavnina izgrednika bile su raznolike grupe mladih qudi.

STRA[NA PRI^A MALEROZNOG JAPANCA

Pre`iveo dve atomske bombe

U Hiro{imi je obele`ena 78. godi{wica ameri~kog nuklearnog bombardovawa.

I ovog 6. avgusta u 08.15 ujutru odr`an je minut }utawa, ta~no u trenutku kada je ameri~ki bombarder „Enola Gej” bacio atomsku bombu i detonirao je iznad grada tog 6. avgusta 1945. godine, ubiv{i oko 140.000 qudi.

Prvi put u istoriji ~ove~anstva tog stra{nog dana upotrebqena je atomska bomba.

Se}awe na tragediju neverovatnih razmera zasigurno }e trajati dugi niz godina, kao i pri~a o maleroznom Japancu koji je pre`iveo napad na Hiro{imu, a nekoliko dana kasnije i na Nagasaki. Jedini poznati ~ovek na svetu koga je takva sudbina zadesila.

Na dan najstra{nijeg napada u modernom ratovawu, mladi preduzetnik Jamagu~i krenuo je iz rodnog Nagasakija u Hiro{imu, kako bi obavio poslovni sastanak.

Tog dana ameri~ki borbeni avion USB-29 „Enola gej” dobio je nara|ewe da na tada{we Jamagu~ijevo odredi{te baci „Mali{u”, atomsku bombu, prvi put upotrebqenu u istoriji ~ove~anstva na civilnom stanovni{tvu.

– Pojavio se ogroman bqesak na nebu i jednostavno sam odleteo – rekao je on u kasnijem obra}awu javnosti.

U tom ameri~kom napadu poginulo je izme|u 150.000 i 350.000 qudi. Jamagu~i se nalazio me|u 140.000 pre`ivelih.

S obzirom na razaruju}e posledice nuklearnog napada, {okirani mladi Japanac odlu~io je da se hitno zaputi ka svoojoj ku}i, Nagasaki, ni ne slute}i {ta }e mu se tamo desiti.

Tri dana kasnije, 9. avgusta, vojne snage SAD ponovo su bacile nuklearnu bombu, nazvanu „Debeli ~ovek”, na Japanski grad, odnose}i na taj na~in najmawe 74.000 qudskih `ivota u Nagasakiju.

Jamagu~i je ponovo pre`iveo „nemogu}e”, zajedno sa 70.000 osoba.

- Razlog za{to mrzim atomsku bombu je zbog onoga {to ona ~ini dostojanstvu qudi - rekao je ~ovek koji je pomenuto destruktivno oru`je pre`iveo u dva navrata.

Godine 1957, on je dobio zvawe „hibaku{a”, odnosno osobe koju je zahvatila razorna eksplozija u Nagasakiju. Me|tuim, japanske vlasti su mu tek 52 godina kasni-

je, 2009. godine, priznale i prisustvo u Hiro{imi, tri dana ranije.

Posledwi podatak o `ilavom Japancu deluje pomalo neverovatno. Cutomu Jamagu~i preminuo je 4. januara 2010. godine u mestu gde se rodio i svedo~io o jednom od najstra{nijih doga|aja u qudskoj istoriji, Nagasakiju, u svojoj 93. godini.

PRE 834 GODINE, VELIKI @UPAN STEFAN NEMAWA U NI[U UGOSTIO NEMA^KOG CARA FRIDRIHA BARBAROSU

Jedan susret, a jo{ mnogo nedoumica

Me|udr`avni ugovor, prvi izme|u Srbije i Nema~ke potpisali su pre ravno 834 godine, u Ni{u, veliki `upan Stefan Nemawa i nema~ki car Fridrih Prvi Barbarosa, najverovatnije u Latinskoj crkvi, iznad sela Matejevca. Dogovor je, ka`e istorija, parafiran 27. jula 1189, a nema~ki car je u Srbiji boravio nekoliko dana pre i posle tog datuma.

Stefan Nemawa je prethodno pismeno izvestio nema~kog cara da mu priprema sve~ani do~ek u najpoznatijem od svojih gradova, Ni{u, koji namerava da u~ini prestonicom dr`ave.

- Pripremam sve~ani do~ek u najpoznatijem od svojih gradova koji nameravam da u~inim prestonicom svoje dr`ave - pisalo je u pismu velikog `upana Barbarosi. To je bio odgovor na wegov zahtev da sa vojskom u Tre}em krsta{kom ratu pro|e preko teritorije Srbije. O susretu dva u to vreme velika vladara, u istorijskim raspravama postoje razli~ita mi{qewa, ali svi se sla`u da je bio planiran sa obe strane.

Na vest o padu Jerusalima u ruke muslimana, 1187, u zapadnoj Evropi je objavqen Tre}i krsta{ki rat protiv nevernika na Bliskom istoku. Pozivu su se odazvali i francuski i engleski kraq Filip Drugi i Ri~ard Lavqe Srce.

- Kada je Saladin 1187. preuzeo Jerusalim, u Engleskoj i Francuskoj po~iwu pripreme za Tre}i krsta{ki rat. Pridru`io se i Barbarosa, u nameri da kopnom stigne do Male Azije. Budu}i da je Barbarosa kao mladi bavarski vojvoda ve} u~estvovao

u krsta{kom ratu, a put koji od Ni{a ide prema Carigradu bio mu je dobro poznat, on je verovatno namerno vojsku poveo tim pravcem - obja{wava za „Novosti” istori~ar Neboj{a Ozimi}. Pismo srpskog vladara stiglo je 1188. u Nirnberg, u kome srpski

`upan obe}ava najsrda~niji prijem u Ni{u. Sastanak se, najverovatnije, odr`ao u porti Crkve Svetog Pantelejmona.

- Stefan Nemawa je pred Barbarosu iza{ao sa bratom Stracimirom i velikom pratwom. Nema~kom caru su uru~eni vredni pokloni, a 27. jula po~eli su pregovori. Nemawa je obavestio Barbarosu o svojim pobedama i uspesima, posebno naglasiv{i da je sa bra}om osvojio Ni{ i okolinu, kao i podru~ja oko Serdike (Sofije). Nema~ki car nije bio spreman za rat na Balkanu, pa je prihvatio samo deo srpskih predloga koji su se odnosili na me|usobno uspostavqawe ro|a~kih veza. Ugovorili su `enidbu Toqena, sina Nemawinog brata Miroslava, }erkom istarskog grofa Berholda. Anzbert, nema~ki hroni~ar, bele`i da su prire|ivane velike gozbe, a car je dobio bogate darove: vino, je~am, volove, ovce, preko toga jo{ {est morskih krava, jelene i pripitomqenog vepra. Nemawa i wegova bra}a su ponudili i da budu vazali Barbarosi u borbi protiv Grka - ka`e Ozimi}.

Posle nekoliko dana, nema~ka ekspedicija je nastavila put ka dana{woj Sofiji. Dogovor kakav su tra`ili Srbi nije postignut u potpunosti.

- Stoga Nemawa kre}e na vizantijske gradove Skopqe i Prizren, gde ga zati~e vest o smrti

SPOMENIK PODIGNUT 1989.

Ni{lije i Srbija su u ~ast 800 godina od tog susreta u centru Ni{a, 1989. godine, podigli i spomenik. Na wemu je na srpskom i nema~kom ispisano: „Prvi srpsko-nema~ki me|unarodni sporazum sklopili su u Ni{u, 27. jula 1189. godine, veliki `upan Stefan Nemawa i car Fridrih Barbarosa”.

Fridriha Barbarose posle ~ega se Vizantija vra}a na prostore dana{we Srbije, naro~ito posle bitke na Moravi, a sam Stefan Nemawa po~iwe da razmi{qa o povla~ewu sa trona - dodaje Ozimi}.

Osim da su se sigurno sastali, posle vi{e od osam vekova mnogo {ta ostalo je nejasno oko susreta ova dva vladara. I danas se ~uje da je, na kraju sporazuma, nema~ki car stavio krst dok se Nemawa potpisao. A, da li su se sladili piletinom sa medom, vinom ili medova~om, da li je Barbarosa jeo prstima, a srpski `upan viqu{kom i to zlatnom, kao i da su razgovarali istim jezikom, pa je Barbarosa bez problema razumeo velikog `upana, predmet je polemika me|u istori~arima koje jo{ traju.

Prvi diplomatski susret Nema~ke i Srbije u porti Pantelejske crkve

Veliki `upan Stefan Nemawa i nema~ki car Fridrih Prvi Barbarosa

MOZAIK

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

QUBAV: Izazovan period na li~nom planu se nastavqa, morate da doka`ete svoja ose}awa delima. Imate voqe ali ne mo`ete da se organizujete i izbalansirate poslovne i privatne obaveze. POSAO: Ovnove o~ekuje intenzivan poslovni period, mnogi ulaze u komunikaciju sa novim poslovnim saradnicima. Ostanite smireni i fokusirana na poslovne zadatke. ZDRAVQE: Naspavajte se.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Britanac ipak ne}e platiti

Boravak u zatvoru ko{ta, pa ~ak i kada ste iza re{etaka zbog zlo~ina koji niste po~inili.

Ipak, Endru Malkinson izborio se da mu „zatvorsku kiriju“ ne odbiju od od{teta koju bi mogao da dobije zbog odslu`ewa kazne zbog zlo~ina koji nije izvr{io. ^ovek koji je proveo zatvoren punih 17 godina zbog silovawa koje nije po~inio, opisao je kao „odvratno“ pravilo koje od wega zahteva da pokrije tro{kove `ivota za vreme provedeno u zatvoru.

Endru Malkinson dobio je dobre vesti pro{log meseca – presuda u skladu sa kojom je izdr`avao kaznu poni{tena je nakon {to su se pojavili novi DNK dokazi koji sa zlo~inom povezuju jo{ jednog potencijalnog osumwi~enog.

Me|utim, 57-godi{wak je ubrzo potom prenera`en informacijom da treba da plati „preno}i{te i sme{taj“ od bilo koje nadoknade koju bude dobio u okviru vladinog programa za obe{te}ewe u ovakvim slu~ajevima, a koja je ograni~ena na milion funti.

Sekretar britanskog pravosu|a Aleks ^ok ukinuo je pravilo odmah u nedequ nakon {to se pro~ulo za slu~aj Endrua Malkinsona.

Malkinson je, u razgovoru sa Martinom Brantom, novinarom Skaj wuza specijalizovanom za teme kriminala i prava, rekao da misli da je pravilo odvratno, veoma glupo, osvetoqubivo o potpuno neophodno.

DUG PUT DO OD[TETE

U drugom intervjuu Malkinson je istakao da je to „prva od mnogih promena koje su nam potrebne u na{em pravosudnom sistemu da bismo za{titili nevine“. Kritikovao je i po~etnu policijsku istragu, kao i presudu koja nije doneta jednoglasno ve} samo ve}inom glasova porotnika.

„Trebalo mi je 20 godina da ostvarim pravdu, jer istra`ni organi ne istra`uju ovakve gre{ke i ne snose odgovornost. Mo`da }e mi sada biti potrebne godine da do-

bijem bilo kakvu od{tetu, jer, iako je moja presuda poni{tena, dr`ava sada tra`i od mene da iznova dokazujem svoju nevinost“, obja{wava Malkinson.

Prema wegovim re~ima, niko ne bi trebalo da istrpi ono kroz {ta je on pro{ao.

Sekretar britanskog pravosu|a Aleks ^ok a`urirao je smernice, koje datiraju iz 2006. godine, kako bi se ukinula mogu}nost potra`ivawa ovakvih tro{kova kod poni{tenih presuda.

„Pravi~nost je osnovni stub na{eg pravosudnog sistema i nije u redu da `rtve gre{aka u sprovo|ewu pravde mogu imati odbitke za u{te|ene `ivotne tro{kove. Ova sasvim logi~na izmena spre~i}e `rtve da pla}aju dva puta zbog zlo~ina koje nisu po~inile“, rekao je ^ok.

Maksimalna isplata u okviru programa obe{te}ewa zbog ovakvih gre{aka je milion funti za izdr`anu kaznu zatvora od vi{e od 10 godina.

KOJA SUMA MO@E

DA NADOKNADI GUBITAK

DELA @IVOTA

„Dr`ava je Endiju otela najboqe godine `ivota. Promena ovog jednog pravila nije adekvatan odgovor. Potrebna nam je potpuna revizija `albenog sistema, kome su bile potrebne dve decenije da se prizna ova o~igledna gre{ka u sprovo|ewu zakona“, rekla je Boltonova.

„Laiku to mo`da deluje kao mnogo novca. Ali to predstavqa skoro dve decenije pakla i izgubqenih prilika, izgubqene qubavi i svega ostalog {to `ivot ~ini dragocenim“, ka`e Malkinson.

Da bi stekao pravo na isplatu u okviru programa, o{te}eni mora da podnese zahtev za obe{te}ewe u roku od dve godine od pomilovawa ili poni{tewa presude usled otkrivawa novih ~iwenica, koje bez sumwe dokazuju da nije po~inio prekr{aj ili zlo~in.

QUBAV: Bikove o~ekuje produktivan period, imate priliku da u|ete u neobaveznu vezu sa osobom koja ~esto putuje. U`ivajte u pozitivnoj energiji. POSAO: O~ekuje vas poboq{awe materijalne situacije, pred vama je produktivan period. Mnogim Bikovima pru`a se prilika za kra}e putovawe, iskoristite je. Na poslovnom planu fokus je na komunikaciji. ZDRAVQE: Dobro se ose}ate.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

QUBAV: Blizanci u`ivaju u svojoj lepr{avoj nedeqi, mo`ete da izrazite sebe, svoje `eqe i sawarewa pred partnerom. Ose}ate se sigurno u odnosu u kojem se nalazite. POSAO: Poslovna situacija je stabilna, ne optere}uje vas i uglavnom ste posve}eni sebi. Nema velikih promena na poslovnom planu, mo`ete da se opustite. Posvetite se sebi na produktivan na~in. ZDRAVQE: Odr`ite zdrave navike.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

QUBAV: Racionalnije razmislite o svojoj budu}nosti i tome kakvog partnera pri`eqkujete u svom `ivotu. Ostanite fokusirani i odr`ite postavqene kriterijume. Pred zauzetim Rakovima je produktivna i pozitivna nedeqa. POSAO: Nema krucijalnih promena na poslovnom planu. Posvetite se sebi, istra`ujte na kojim `ivotnim poqima bi mogli da napredujete. ZDRAVQE: Dobro.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

QUBAV: Pred Lavovima je inspirativan period, u`ivajte u dobroj energiji. Trenutno nije vreme za ulazak u novu vezu jer je Venera retrogradna u va{em znaku. POSAO: Lavove o~ekuje produktivan poslovni period, ostvari}ete poslovne uspehe koje dugo pri`eqkujete. Ostanite stalo`eni u kriznim momentima, uvek pratite svoj put. O~ekuje vas finansijski dobitak. ZDRAVQE: Dobro se ose}ate.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

QUBAV: Bilo bi dobro da Device postave fokus na sebe, potrebe svog tela kako bi se regenerisali. Trenutno nije pravi trenutak za promene u qubavnom smislu, energiju ulo`iti u rad na sebi, kako bi napredovali. POSAO: Te`ite stabilnosti koju ste ostvarili. Sada nema opravdawa, pokrenite se, uradite ne{to dobro za svoje zdravqe. Nemojte ishitreno tro{iti novac. ZDRAVQE: Oja~ajte imunitet.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

QUBAV: Vage moraju da otpuste negativne emocije, to je lekcija koju trenutno u~ite. Poku{ajte da izbalansirate privatan i poslovni `ivot. Generalno gledano nema ve}ih promena na qubavnom planu. POSAO: Poslovna situacija je stabilna. Oni koji sumwaju u svoje sposobnosti prilago|avawa oseti}e frustraciju. Morate da radite na sebi, umesto da brinete! ZDRAVQE: Bol u le|ima.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

QUBAV: Direktna komunikacija bi}e od zna~aja u narednoj nedeqi, u suprotnom mo`ete do}i u neprijatnu situaciju. Pred slobodnima je avantura! Zauzete [korpije ne o~ekuje intenzivna nedeqa, u`ivajte u svakodnevnici. POSAO: [korpije o~ekuje izuzetno dobar poslovni predlog, proverite sve okolnosti pre nego {to prihvatite. Vi ste inspiracija svom kolektivu. ZDRAVQE: Dobro.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

QUBAV: Pred Strel~evima je romanti~na nedeqa, trenutna astrolo{ka de{avawa podsti~u vas da samoinicijativno poka`ete partneru koliko vam je stalo. Slobodni, u`ivajte u neobaveznom }askawu. POSAO: O~ekuje vas mirna nedeqa tokom koje mo`ete da se posvetite privatnom `ivotu. Razmislite pre nego {to prihvatite nove projekte. ZDRAVQE: Dan zapo~nite rastezawem.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

QUBAV: Slobodni Jar~evi `ele da u|u u vezu, ali imajte na umu da je Venera retrogradna i da se sve mo`e pretvoriti u neobaveznu avanturu. Pred zauzetim Jar~evima je mirna nedeqa. POSAO: Poslovna situacije je dobra, o~ekuje vas finansijski dobitak tako da mo`ete da realizujete planirane kupovine. Ne ulazite u konflikt sa poslovnim saradnicima. ZDRAVQE: Povedite ra~una o ishrani.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

QUBAV: Retrogradni hod planeta i Merkur u Devici podsti~u u va{oj glavi anksiozne misli, poku{ajte da ih se oslobodite kroz fizi~ku aktivnost. Razgovarajte sa osobama koje volite, dozvolite im da vam budu podr{ka. POSAO: Trenutno nije fokus na poslovnim obavezama, poku{ajte da re{ite probleme u porodici. Usmerite energiju na pozitivne misli. ZDRAVQE: Dobro.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

QUBAV: Niste sigurnu u vernost partnera, nemojte ulaziti u konflikt najpre proverite informacije koje su do{le do vas. Pred slobodnim pripadnicima znaka je zanimqiv vikend, u`ivajte u dru`ewu sa dragim qudima. POSAO: Poslovna situacija je mirna. Septembar je rezervisan za komunikaciju, avgust vam pru`a priliku da se posvetite privatnom `ivotu. ZDRAVQE: Dobro se ose}ate.

Radnik dobio otkaz pa mu umesto forinti isplatili 92.000 evra, odbija da vrati novac

Radniku u jednoj ma|arskoj firmi gre{kom je, prilikom obra~una plate, umesto 92.549 forinti (240 evra) upla}en isti iznos ali u evrima, {to je oko 367 puta vi{e. Navedenog radnika kompanija je otpustila pre isteka probnog roka, a upla}eni iznos je bio ostatak wegove zarade. Me|utim, umesto 92.549 forinti (240 evra), firma je gre{kom uplatila istu cifruali u evrima. Ubrzo nakon toga, kompanija je otkrila gre{ku i zatra`ila od ~oveka da vrati novac, ali je on to odbio, uz obrazlo`ewe da nema pristup ra~unu u Austriji. Me|utim, prime}eno je i da je istovremeno sa bankomata u gradu Kapo{varu na jugozapadu Ma|arske radnik podigao 15.000 evra.

U me|uvremenu, austrijske vlasti uspele su da „izvuku” veliki deo novca sa austrijskog bankovnog ra~una i vrate ga o{te}enoj kompaniji, a Tu`ila{tvo tra`i izricawe nov~ane kazne navedenom radniku, kao i povra}aj preostalih sredstava.

„tro{kove `ivota“ u zatvoru zbog zlo~ina koji nije po~inio

Bolovi u le|ima }e biti sve ve}i problem u narednim decenijama

Milioni qudi {irom sveta `ive sa bolovima u dowem delu le|a, ali re{avawe glavnih faktora rizika poput pu{ewa, gojaznosti i ergonomski prilago|enih radnih mesta moglo bi da obuzda ovaj trend, pokazuju istra`ivawa. Bol u dowem delu le|a je na prvom mestu me|u uzrocima invaliditeta u posledwe tri decenije.

Bol u dowem delu le|a je vode}i uzrok invaliditeta u svetu, sa preko 600 miliona qudi koji `ive sa ovim stawem. Ovo je jedan od kqu~nih zakqu~aka studije iz juna 2023. objavqene u ~asopisu The Lancet Rheumatology koju su vodile dr Xejmi [tajnmec, istra`iva~ javnog zdravqa sa Univerziteta u Va{ingtonu i dr Manuela Fereira, reumatolog, profesorka na Univerzitetu u Sidneju.

Sprovedena je sistematska analiza i obuhva}eni su podaci iz pribli`no 500 studija

RECEPT

objavqenih {irom sveta tokom 30 godina, kako bi se procenio globalni teret bola u dowem delu le|a, ra{~lawen po zemqama, godinama starosti, polu i ozbiqnosti. „Teret“ se odnosi na kombinaciju dva ~inioca – kolika je u~estalost bola u dowem delu le|a i do kakvih zdravstvenih problema dovodi.

Bol u dowem delu le|a je na prvom mestu me|u uzrocima invaliditeta u posledwe tri decenije. Bol u le|ima, me|utim, ma koliko se to ponekad ~inilo, nije ne{to {to nu`no mora da zadesi svakog od nas.

Rezultati ove studije su deo ve}eg projekta nazvanog Globalna studija o teretu bolesti, koji ima za ciq da kvantifikuje sve zdravstvene probleme na globalnom nivou.

Ukoliko bi se vi{e pozabavili sa tri glavna faktora rizika – gojaznost, pu{ewe i ergonomski prilago|ena pozicija na radnom mestu – teret bola u dowem delu le|a mogao bi da se smawi za 39 odsto, navode autori studije.

Pu{ewe je ranije bilo povezano sa o{te}ewem mikrocirkulacije ki~menih struktura, na primer, diskova i zglobova, kao i sa slabqewem kostiju. Ali istra`iva~i tako|e znaju da je pu{ewe ~esto povezano sa drugim faktorima `ivotnog stila,

FRANCUSKI KROMPIR

POTREBNO JE:

n 1 kg krompira

n 1 glavica crnog luka

n 1 {argarepa, 1 jaje

n 200 g slanine, bosiqak

n 1 ~a{a kisele pavlake

n so, mleveni crni biber

n malo per{unovog li{}a

PRIPREMA:

Krompir u qusci skuvajte pa ga oqu{tite i nasecite na kolutove. Luk isecite na re`weve, {argarepu na kolutove, a slaninu na tanku par~ad. Dno peka~a prema`ite uqem pa po wemu pore|ajte krugove krompira.

Re|ajte sa jednog kraja peka~a na drugi ukoso krompir, nekoliko re`weva luka, nekoliko kolutova {argarepe, slaninu pa ponovo krompir i tako dok ne utro{ite materijal.

Jaje umutite sa pavlakom pa time prelijte krompir. Od gore stavite malo per{unovog li{}a. Pecite u zagrejanoj rerni na 200 stepeni dok krompir ne dobije hrskavu koricu.

ukqu~uju}i fizi~ku neaktivnost, gojaznost i lo{ san, {to je sve povezano sa pove}anim rizikom od bolova u dowem delu le|a.

Sli~no tome, gojaznost je povezana sa drugim faktorima nezdravog na~ina `ivota, a svi oni mogu pove}ati rizik od bolova u dowem delu le|a. Gojaznost je tako|e povezana sa pove}anim optere}ewem ki~menih struktura, {to ih predisponira na povrede i sistemski inflamatorni odgovor.

ZA[TO JE OVAJ

PROBLEM VA@AN

Na bol u dowem delu le|a uti~u mnogi faktori, ukqu~uju}i biolo{ke, socijalne i psiholo{ke. Anatomska slo`enost qudske ki~me zna~i da se u ve}ini slu~ajeva ne mo`e identifikovati jednostavan strukturni

uzrok, kao {to je jedan zglob ili mi{i}, ~ak ni uz sofisticirano dijagnosti~ko snimawe.

To zna~i da se dijagnoze postavqaju uglavnom na osnovu prijavqenih simptoma. I dok je ve}ina slu~ajeva bolova u dowem delu le|a kratkotrajna, sa oporavkom u prvih {est nedeqa od po~etka bola, jedna tre}ina slu~ajeva }e postati uporna i mo`e trajati godinama. Ova upornost doprinosi zna~ajnom optere}ewu ovog stawa.

Kao deo pomenutog rada, izvr{ena je i procena koliko }e qudi u narednih 30 godna iskusiti bol u dowem delu le|a ukoliko se situacija ne promeni. Predvi|a seda }e skoro 843 miliona qudi {irom sveta `iveti sa ovim stawem. Problem bolova u dowem delu le|a ne}e nestati osim ako kreatori politike ne interveni{u.

Iako pol osobe ne odre|uje direktno rizik od bolova u dowem delu le|a, ovo stawe je mnogo ~e{}e kod `ena. Studija je otkrila da je ukupno 395 miliona `ena prijavilo bol u le|ima, u pore|ewu sa 225 miliona mu{karaca.

Ova neslagawa bi se mogla objasniti razlikama u navikama da se obrati za lekarsku pomo}, kao i dostupnosti zdravstvene za{tite mu{karcima i `enama.

LE^EWE BIQEM Origano, vi{e od za~ina

Origano je za~in bez kojeg bi pizza imala sasvim neprepoznatqiv ukus, ali ova biqka je i mnogo vi{e od toga. U narodu je poznata i kao vranilova trava, bakina trava, crnovrh i mravinac. Origano kao vi{egodi{wa biqka (divqa) raste u toplim brdskim predelima jugozapadne Evrope i Mediterana. Naravno, uzgaja se i u drugim, hlad-

nijim, predelima planete, ali kao jednogodi{wa biqka.

Od anti~kih vremena origano ima i medicinsku primenu. Otac medicine, Hipokrat, ga je koristio kao prirodni antiseptik, ali i kao lek protiv bolova u stomaku i respiratornih bolesti. Nije ~udo {to ga Grci koriste protiv upale grla i dan-danas. Origano je bogat antioksidan-

tima, u prvom redu polifenolima i flavonoidima. Pored blagotvornih polifenola, origano sadr`i i minerale: mangan, gvo`|e, kalcijum, ali i vitamin K. Dokazano je antibakterijsko delovawe, na mnoge vrste bakterija. Povoqno deluje na organe za varewe, disawe i na nervni sistem.

U prodaji se mo`e na}i kao su{eni za~in, kao sve` (mo`e se

Stope pojave bolova u dowem delu le|a tako|e se razlikuju u zavisnosti od toga koliko imate godina. Uobi~ajeni je mit da je bol u dowem delu le|a naj~e{}i kod odraslih radno sposobnih, ali u stvari stope su najve}e kod qudi u osamdesetim godinama. Starije odrasle osobe se ~esto zanemaruju kada je u pitawu zdravstvena nega.

Starije osobe sa bolom u dowem delu le|a imaju ograni~en pristup tretmanima koji podsti~u oporavak. Tako|e je mawa verovatno}a da }e se oporaviti od jakog bola i invaliditeta nego mla|i qudi sa istim problemom i skloniji su razvoju dugotrajnih, upornih simptoma i imaju pove}an rizik od padova.

[TA JO[ NIJE POZNATO

Za one sa bolom u dowem delu le|a, potrebni su boqi i efikasniji na~ini za sanirawe ovog stawa. Studije pokazuju da mnogi trenutni tretmani ili uop{te ne deluju ili deluju vrlo malo. Tretmani uglavnom ukqu~uju lekove protiv bolova i neke hirur{ke procedure.

S obzirom na to da stotine miliona qudi `ivi sa bolom u dowem delu le|a, jasno je da je potrebno vi{e istra`ivawa da bi se identifikovale efikasne preventivne strategije, zakqu~uju autori studije.

gajiti u saksiji) i u obliku esencijalnog uqa. Uqe od origana (najvi{e 4%) obi~no sadr`i dva polifenolna jediwewa: karvakrol i timol, koji su najja~i prirodni antiseptici. Uqe divqeg origana je jo{ blagotvornije od uqa obi~nog (uzgajanog) origana, a mo`ete ga na}i i u biqnim apotekama i prodavnicama zdrave hrane.

SrpskiGlas

ODSTUPAWE, UZMAK

NEOSTVARQIVA

ZAMISAO (GR^.)

UDARAC U METU

TRPAK, GORAK

SKANDINAVKA UKR[TENE RE^I

U PRIMENI ZNAK ZA ZAUSTAVQAWE STANOVNIK TOGOA PARALELA (GEOGR.) ENGLESKI PESNIK, TOMAS

NA[ BIV[I PIJANISTA, IVAN

ITALIJANSKI SLIKAR, TINTORETO

NOVAC U BANGLADE[U AMPER

TESLA KO[ARKA[KI TRENER SASLIKE

TEMPERATURA VAZDU[NI (GR^.) KOW ARAPSKE RASE

NOVAC U JU@NOJ AFRICI

BIV[I ITALIJANSKI FUDBALER, STEFANO

SRPSKA MLADA GLUMICA, OLIVERA

IZDAVA^KO

PREDUZE]E (SKR.)

VRSTA KO@NE BOLESTI, URTIKARIJA

JEDREWAK IZ 18. VEKA REOMIR

PREVI[E SITAN ILIJA ODMILA

DVAISTA SLOVA

DRUGI I PRVI VOKAL SASTOJAK BIQNIH MASTI

GRAD U SREDWOJ NORVE[KOJ RADIJUS

NEZASI]E NI UGQOVODONICI @ENAKOJA PERE VE[

NEPER PLATAPO SATU RADA

DRU[TVENI SEKTOR

^OVEK SA SMISLOM ZALEPO

PRARODITEQ POND

HOLANDSKA NOVINSKA AGENCIJA

14. SLOVO AZBUKE

BIV[I RUSKI FUDBALER, ANDREJ

MESTO U ISTO^NOJ BOSNI, KOD MILI]A NEMA^KI SLIKAR, GEORG

SLEDBENIK SEKTE BOGUMILA ENERGIJA SAVITI, POVITI

TAJNA BO@IJA SLU@BA (LAT.)

KOJI SE ODNOSI NAEP KOJI SE ODNOSI NARVAWE

VRSTA GOLUBA KULON DEO NEDEQE

20. I 28. SLOVO AZBUKE

KRU@NI POKRET, OBRTAJ

SITAN NOVAC, SITNI[

RE[EWE SKANDINAVKE

VODORAVNO: T, USTUK TASOVAC, UTOPIJA, VV, N, POGODAK, EA, DS, OPOR, KASTRERA, T, AERO, TINSET, RAND, PRESITAN, ERANIO, ALKENI, BACI], PRAOTAC, IP, KOPRIVWA^A, ANP, E, Q, EPSKI, AR[AVIN, VITI]I, GA]AN, C, R^, RUDI, OKRETAJ, SITNINA.

RE[EWE UKR[TENIH RE^I

VODORAVNO: PRODEKAN, RADIRAWE, ED, RENAN, ZOKI, GRA, AVATAR, D, PARANGAL, ONT, TALA, SKOTI, IL, LATITUDA, E, EMIRAT, NIK, PIVO, OVALI, AV, SERIJALI, TRIVALI].

PARTIZANSKI PILOT ^AJAVEC MORSKI GREBEN

VODORAVNO: 1. Zamenik dekana, 2. Slikawe iglom za gravirawe, 3. Eduard kra}e - Francuski filozof, @ozef Ernest, 4. Zoran odmila - Jezero u Kanadi, 5. Film Xejmsa Kamerona - Dama u {ahu (skr.), 6. Naprava za hvatawe ribe sa vi{estrukim udicama, 7. Ontario (skr.)Indone`anski ribarski brodi}, 8. Biv{i ameri~ki ko{arka{ Pipen - Auto-oznaka za Izrael, 9. Geografska {irina (lat.), 10. Oznaka za energiju - Oblast jednog emira, 11. Ameri~ki glumac Nolti -Alkoholno pi}e od je~ma i hmeqa, 12. Elipsasti tawiri - Apsolutna visina (skr.), 13. Televizijske emisije u nastavcima, 14. Srpska glumica, Vesna.

SUDOKU

USPRAVNO: 1. Preoptere}enost poslom, 2. Srpsko `ensko ime - Otpadak pri tesawu drveta, 3. Osiguravaju}e dru{tvo (skr.) - Radnici u kartoteci, 4. Tonska skala (ital.) - Ekipa - Ameri~ka glumica Tajler, 5. U`i~ani - Odbojnost (gr~.), 6. Srpska slikarka, Olivera - Udru`ewe ratnih invalida (skr.) - Ameri~ki glumac Pa}ino, 7. Grad u Indiji - Italijanska glumica („Tre}i ~ovek“), 8. Srpski fudbalski trener.

KOW KOJI SE KORISTI ZANO[EWE TERETA VOLUMEN FOLK PEVA^ICA CENTAR

Za{to princ Vilijam izbegava da obu~e kilt

Stariji sin kraqa ^arlsa nosi nojevo perje, praziluk na glavi, trake, ma{ne i razne druge modne detaqe predvi|ene kraqevskim protokolima, ali nije nasledio o~ev entuzijazam za tradicionalnu {kotsku no{wu. Sve prilike da obu~e kilt, u odraslom dobu, princ Vilijam ve{to je izbegao.

Mimo kraqevskih i vojnih ceremonija, princ od Velsa ima tendenciju da nosi plave ko{uqe i le`erne pamu~ne pantalone. Me|utim, kada to prilika nala`e, ni nojevo perje, ma{ne, trake, pa ~ak ni kapa ukra{ena prazilukom do sada nisu bili neprihvatqivi za princa.

Zato nije jasno {ta princ od Velsa ima protiv kiltova.

Tradicionalnu mu{ku sukwu princ bi trebalo da nosi s obzirom na ~iwenicu da je nasledio {kotske titule vojvode od Rotseja, grofa od Kerika, barona od Renfrua, gospodara Ostrva. Uz sve to je i prestolonaslednik [kotske.

Uprkost svemu tome, princ Vilijam nije vi|en u javnosti, u [kotskoj, u tradicionalnoj ode}i jo{ od detiwstva, {to nije pro{lo nezapa`eno od strane kroja~a wegovog oca, [kotlan|anina Xona Sagdena i vlasnika modne kompanije „Campbell’s of Beauly”.

„Bilo bi nam drago da napravimo kilt i jaknu za princa od Velsa. Tako bi se odr`avala tradicija i, posebno kao gospodar Ostrva, bilo bi to savr{eno sredstvo za popularizaciju tradicionalne sukwe {kot-

skih visoravni, posebno kod mla|e generacije“, rekao je Sagden.

„Zanimqivo je da Vilijam nije nosio kilt kao odrasla osoba, iako je to mo`da u~inio privatno“, rekao je Xo Litl, glavni urednik magazina Majesty.

Vilijam se ne fotografi{e ~esto u vi{im delovima [kotske.

„Princa retko vi|amo u ruralnoj [kotskoj. Ali ~ak i jedno pojavqivawe u kiltu u urbanom okru`ewu u}utkalo bi wegove kriti~are. Drugi bi to, naravno, videli kao piar trik“, dodao je Litl.

Nijedan prin~ev razlog za zaobila`ewe ovog odevnog predmeta nije objavqen u javnosti. No{ewe kilta je opciono, za razliku

od ode}e i opreme u kojima je vi|an, a koji podrazumevaju kapu sa perjem od belog noja i crne ~apqe i podvezicu oko leve potkolenice.

Karirani kilt, torbica od krzna ili ko`e i specijalan sgian dubh bode` koji se nosi u ~arapi, veoma su dragoceni detaqi {kotskog nasle|a i sa ponosom se nose na mnogim ven~awima i sli~nim sve~anostima.

Za svoje ven~awe, princ Vilijam izabrao je sve~anu uniformu irske garde. Za krunisawe oca, kraqa ^arlsa, odabrao je uniformu vel{ke garde, koja je imala bele ma{ne i trake, metre te{kih zlatnih pletenica i ve} pomenuti {e{ir ukra{en prazilukom.

Mogu}nost da nosi kilt, princ Vilijam

propustio je i kada je diplomirao na Univerzitetu Sent Endruz.

Nasuprot tome, kraq ^arls je odavno odu{evqeno prigrlio kilt. I wegova baka, pokojna kraqica Elizabeta Druga, redovno je nosila kariranu ode}u ~im bi pre{la granicu [kotske.

Zamak Balmoral bio je hram kariranih {kotskih dezena, izme|u ostalog, zahvaquju}i tepisima. Balmoral tartan, koji su nosili ~lanovi kraqevske porodice, navodno je dizajnirao princ Albert za kraqicu Viktoriju 1853. godine.

Kraqica je nosila sukwu od Balmoral tartana tokom svog posledweg javnog pojavqivawa.

Kraq ^arls ima veliki broj kiltova, jakni, tradicionalnih ko`nih torbica i ~arapa i koristi svaku priliku da ih nosi dok je u [kotskoj.

Pre dve godine, kraq je naru~io ode}u od kompanije „Campbell’s of Beauly”, insistiraju}i da svaki centimetar upotrebqenog materijala bude iz [kotske, ukqu~uju}i dugmad od jelenskog roga.

Sagden je nedavno za Tajms rekao da je ^arls bio veoma izbirqiv i strastven u vezi sa izradom.

„Posebno je naglasio da dugmad moraju biti od {kotskog jelenskog roga. On brine o detaqima. Zaista mu je va`no da promovi{e britanske zanate, ~ak i pri najsitnijim detaqima“, istakao je kraqevski kroja~ Xon Sagden.

Mask najavio direktan prenos borbe sa Zakerbergom na Tviteru Za{to je {panski kraq Felipe najelegantiji kraq na svetu

Ilon Mask objavio da }e Tviter, odnosno odnedavno Iks, prenositi wegovu borbu u Las Vegasu protiv Marka Zakerberga, vlasnika „Mete“.

Magnati dru{tvenih mre`a se jo{ od juna me|usobno pozivaju na fizi~ki okr{aj u me{ovitim borila~kim ve{tinama u areni u Las Vegasu.

borbu“, dodav{i da po{to nema vremena za trening, tegove nosi na posao.

Na pitawe jednog korisnika Tvitera koja je svrha borbe, Mask je odgovorio da je to „civilizovani oblik rata. Mu{karci vole rat“.

Predstavnici kompanije „Meta“ nisu odgovorili na Rojtersov zahtev da komentari{u Maskovu objavu, ali je neko ve} iskoristio priliku da sa Zakerbergovog la`nog profila odgovori: „Svi znamo da }e{ ti da izgubi{„.

^itava senzacija je zapo~ela kada je Mask u objavi 20. juna napisao da je „spreman za borbu“ sa Zakerbergom, koji trenira xiuxicu.

Dok {panska kraqica Letisija blista u novoj crno-beloj cvetnog haqini na posledwem pojavqivawu u javnosti, skre}emo vam pa`wu na, po mi{qewu mnogih eksperata za mu{ku modu, najelegantijeg pripadnika evropskih kraqevskih porodica, koji je ~esto nepravedno u senci svoje supruge: kraqa Felipea.

„Prenos u`ivo borbe Zak vs.Mask }e biti na Iksu. Sav prihod }e i}i u humanitarne svrhe za vojne veterane“, napisao je Mask rano jutros u objavi na Tviteru, ali nije izneo vi{e pojedinosti.

Mask se nedavno na mre`i pohvalio kako „tokom dana di`e tegove i priprema se za

Dan kasnije je tridesetdevetogodi{wi Zakerberg, koji je na svojoj dru{tvenoj mre`i Instagram objavqivao fotografije me~eva u kojima je odneo pobedu, zatra`io od Maska da mu „samo javi lokaciju“ predlo`enog okr{aja, na {to je Mask odgovorio „Vegas Oktagon“, misle}i na dvoranu u kojoj se odr`avaju me~evi prvenstva u me{ovitim borila~kim ve{tinama (MMA).

Mask je obe}ao da }e po~eti da trenira ukoliko borba bude dogovorena.

Otvarawe Galerije kraqevskih kolekcija u Madridu bilo je jo{ jedna prilika da se {panska kraqica Letisija pojavi u reprezentativnom izdawu, u crno beloj haqini Karoline Herere, cvetnog dezena i kroja kao iz zlatnih godina Holivuda, {to kod pratilaca kraqevske mode nije pro{lo nezapa`eno.

Nama je, me|utim, zapao za oko i modni izbor wenog supruga, kraqa Felipea [estog, koji je ~esto u medijima nepravedno u senci svoje supruge. Savr{eno ukrojeno elegantno tamnosivo odelo sa prugama stajalo mu je kao saliveno i bilo besprekorno ukombinovano sa odgovaraju}om belom ko{uqom i srebrnastosivom kravatom.

Nijedan nabor se nije pravio prilikom pokreta, sve je izgledalo glatko, ali ni{ta napeto, kragna bele ko{uqe u idealnim proporcijama je uokvirivala diskretan ~vor ma{ne, man`etne wenih rukava nazirale su se ispod odela ta~no onoliko koliko treba.

Apsolutno bez mane.

Tek kada ga uporedite sa ostalim, vi{e ili mawe elegantnim mu{karcima na istom doga|aju, poput premijera San~esa na primer, shvatite koliko je wegov autfit superioran.

Posebno imaju}i u vidu

da je re~ o mu{karcu koji je izuzetno visok, 1,97m i prema Ginisovoj kwizi najvi{i je poznati kraq u istoriji! Prema tome, ne uklapa se u standardne konfekcijske brojeve i za wega se {iju iskqu~ivo odela po meri. Na nedavno odr`anom finalu teniskog turnira u Vimbldonu, {panski kraq je tako|e izazvao ogromnu pa`wu i pobrao brojne komplimente eksperata za mu{ku modu, koji su pohvalili wegov otmen, odmeren i savr{eno ukrojen stil „kao pod konac”, kakav i dolikuje kraqevskoj lo`i

Piksiju se poklonilo 60.000 navija~a u Japanu

Neizbrisiv trag ostavio je Dragan Stojkovi} Piksi u Japanu gde je branio boje Nagoje kao igra~ i kao trener. ^ak 60.000 navija~a

dom doma}ina rezultatom 2:0. Piksi je iz Marseja davne 1994. godine pre{ao u Nagoju za koju je igrao punih sedam golova upisao

prepri~avaju u Japanu gde je kao igra~ stekao status fudbalskog cara i postao je predmet obo`avawa i divqewa.

Zbog toga i ne ~udi {to je Piksi dobio ovacije stadiona nakon {to se po zavr{etku me~a Nagoje i Albireks Nigate spustio na travnati tepih.

Tojota stadion i 60.000 navija~a tada su se poklonili fudbalskom caru koji je s Nagojom osvojio dva trofeja u Kupu Japana.

„Uvek je lepo vratiti se svojoj porodici. Hvala“, napisao je Piksi na dru{tvenim mre`ama uz video-klip onoga {to se de{avalo oko wega.

Milanu Ninovi}u

Odr`a}e se u subotu 12. avgusta u 12 ~asova na grobqu u Ilajnu. (Horsehill Rd, Elaine, VIC)

pozdravilo je srpskog selektora, koji se vratio „ku}i” i ispratio je me~ svog Grampusa protiv Albireks Nigate koji je zavr{en pobe-

je preko 200 me~eva i postigao je preko 50 golova.

Wegovi potezi, driblinzi, golovi za TV {pice i dan danas se

Piksi je i kao trener po~eo da pe~e zanat upravo na klupi Nagoje, koju je vodio od 2008. do 2013. godine. Uspeo je da osvoji titulu 2010. godine, tada je progla{en za najboqeg trenera u pomenutoj sezoni.

Nemawa Vidi} se vra}a u Moskvu

Nemawa Vidi}, fudbalska legenda sa bogatom karijerom, dobio je poseban poziv od Fudbalskog saveza Rusije - da ponovo obu~e dres Spartaka iz Moskve.

Ovaj poziv dolazi uo~i planiranog susreta legendi ovog kluba i reprezentacije Rusije, zakazanog za 18. avgust na stadionu „Otkritije Arena” u Moskvi.

Kompletni sastavi za ovaj me~ jo{ uvek nisu otkriveni, ~ime se dodatno podsti~e uzbu|ewe i i{~ekivawe me|u navija~ima i qubiteqima fudbala u Rusiji.

U~e{}e na ovoj posebnoj utakmici potvrdilo je za sada nekoliko poznatih imena, ukqu~uju}i Romana Pavqu~enka, Aleksandra Mosovoja, Viktora Onopka, Salvatorea Boketija i mnoge druge.

Selekciju reprezentacije Rusije predvodi}e sa klupe Jurij Sjomin, Igor Korwejev i Aleksandar Boro|uk, dok }e na klupi Spartaka sedeti Oleg Romancev, Jurij Nikoforv i legendarni Rinat Dasajev.

Nemawa Vidi} je ostavio dubok trag u dresu Spartaka iz Moskve za koji je odigrao 39 me~eva i postigao ~etiri pogotka u periodu od 2004 - 2006. Iako visina obe{te}ewa tada nije objavqena pretpostavqa se da je Zvezda dobila oko pet miliona evra. Jedno je sigurno, Vidi} je u to vreme bio najskupqi odbrambeni igra~ u istoriji ruske Premijer lige.

\okovi} i daqe drugi teniser sveta, \ere 35. na ATP listi

Najboqi srpski teniser Novak \okovi} nalazi se i daqe na drugom mestu ATP liste.

Prvo mesto na ATP listi dr`i [panac Karlos Alkaraz, koji je sakupio 9.225 bodova, dok je \okovi} drugi sa 8.795. Rus Danil Medvedev je tre}i teniser sveta sa 6.360 poena.

Grk Stefanos Cicipas je napredovao za jednu poziciju i sada je ~etvrti igra~ na ATP listi, dok je Norve`anin Kasper Rud pao na peto mesto.

Potom slede Danac Holger Rune, Rus Andrej Rubqov, Italijan Janik Siner i Amerikanci Tejlor Fric i Frensis Tijafo.

[to se ti~e ostalih srpskih tenisera najve}i napredak napravio je Laslo \ere. Srpski teniser je napravio skok od tri mesta ATP listi i trenutno je 35. igra~ sveta sa 1.215 bodova.

Miomir Kecmanovi} je nazadovao za dva mesta i trenutno je 44. teniser sveta sa 1.020 poena. Du{an Lajovi} je pao za jednu poziciju i sada je 67. igra~ na ATP listi sa 839 bodova. Hamad Me|edovi} je 145. teniser sveta sa 436 poena, dok je Filip Krajinovi} na 257. mestu sa 236 bodova.

Za reprezentaciju Srbije odigrao je 56 me~eva i postigao 2 gola, ostavqaju}i neizbrisiv trag u srpskom fudbalu, prenosi Sputwik.

Wegov eventualni nastup na ovom posebnom me~u bi}e prilika da se jo{ jednom uverimo u wegov ugled svetu fudbala i da se prisetimo nezaboravnih trenutaka koje je doneo qubiteqima fudbala {irom sveta.

Partizan pobedio Vojvodinu u Novom Sadu

Fudbaleri Partizana savladali su Vojvodinu u Novom Sadu 2:0 (0:0) u derbiju drugog kola Superlige Srbije.

Crno-beli su do prvog trijumfa u sezoni stigli golovima Mateusa Saldawe u 47. i Kvinsija Meniga u 74. minutu.

Sa druge strane, Novosa|ani su upisali i ~etvrti poraz ove sezone, drugi u Superligi, nakon debakla protiv Zvezde na Marakani (5:0), plus dva poraza od APOEL-a u kvalifikacijama za Ligu konferencija.

Vlahovi} strelac u pobedi

Juventusa nad Realom

ORLANDO – Srpski

fudbaler Du{an Vlahovi} postigao je gol u prijateqskoj utakmici

Juventusa i Reala, u kojoj je klub iz Torina pobedio sa 3:1.

Utakmica je odigrana u ameri~kom gradu Orlandu.

Vlahovi} je u igru u{ao u drugom poluvremenu kod vo|stva Juventusa 2:1 i golom u petom minutu nadoknade me~a potvrdio pobedu nad Madri|anima, prenosi Tawug.

Golove su postigli Mojze Ken u 1. i Timoti Vea u 20. minutu, dok je jedini gol za Real postigao Vinisijus u 38. minutu.

PE[I] O @REBU KVALIFIKACIJA ZA EP:

Ne}e biti jednostavno, ali ciq je jasan

U ovom trenutku je pre svega pa`wa i koncentracija na ovo {to nas o~eku-

selektor ko{arka{ke reprezentacije Srbije Svetislav Pe{i} nakon `reba

koji su u~esnici Svetskog prvenstva, Gruzija i Finska, ekipe koje su od svih novih zemaqa, koje nisu progla{ene od javnosti za favorite, me|utim, ekipe kompletne, uvek igraju svi zajedno, tako da vrlo je rano govoriti o na{im {ansama. Ne zna se sa kojom ekipom }emo nastupiti, to je februar mesec. Treba biti pa`qiv, pripremati se za svakog protivnika. Jo{ ne znamo ko su na{i prvi protivnici. Razmi{qa}emo o tome kad do|e vreme”, istakao je Pe{i}, a preneo KSS.

je, Svetsko prvenstvo, ali ciqevi su jasni, kvalifikovati se za Evropsko prvenstvo. To ne}e biti jednostavno, kao {to se pokazalo i ranije, rekao je

kvalifikacija za Eurobasket 2025.

Srbija }e igrati u G grupi sa Finskom, Gruzijom i Danskom.

„Imamo dva protivnika

Kvalifikacije za EP 2025. bi}e odigrane u tri prozora – od 19. do 27. februara 2024, od 18. do 26. novembra 2024. i od 17. do 25. februara 2025. godine.

Po tri najboqe plasirana tima iz svake grupe plasira}e se na EP.

KAKVU SRBIJU ]EMO GLEDATI NA SVETSKOM PRVENSTVU?

Po re~ima „orlova” - brzu, atraktivnu i rastere}enu

[ta nacija mo`e da o~ekuje na Svetskom prvenstvu od prore|enog jata „orlova“, bez ~etvorice iz startne petorke - Nikole Joki}a, Vasilija Mici}a, Nikole Kalini}a i Vladimira Lu~i}a? Pitawe za milion dolara, na koje u ovoj fazi priprema verovatno ne mogu da odgovore ni sami reprezentativci Srbije.

Neke naznake kako }e izgledati igra na{eg nacionalnog tima dao je kapiten Bogdan Bogdanovi}, uz Stefana Jovi}a daleko najiskusniji u selekciji Svetislava Pe{i}a.

- Unapred mogu da ka`em da smo brzi, da igramo atraktivnu ko{arku i da se, kao i uvek, nadamo najboqem. Pripreme su pro{le dobro, bez nekih ve}ih povreda, {to je najva`nije. Radili smo na uigravawu, mewali postave i generalno mo`emo da budemo zadovoqni.

Ta~ka na pri~u o onima koji se nisu odazvali ovog leta stavqena je pre ulaska u sportski centar u Staroj Pazovi.

- Treniralo se jako, imali smo mnogo obaveza, tako da nismo imali vremena da o tome diskutujemo. Sve ide svojim tokom, ve}i fokus je na gra|ewu igre za Svetsko prvenstvo nego na tome ko je tu, a ko nijekapitenski poru~uje Bogdanovi}.

Mo`da su prognoze FIBA i kladionica

ITALIJANI OBJAVILI SENZACIONALNU VEST:

Zvezda zvala Jovi}a za Ligu {ampiona?!

Mada izuzetno ofanzivna i uz dosta pogodaka na po~etku sezone, prema pisawu italijanskih medija, Crvena zvezda jo{ uvek nije zavr{ila formirawe ofanzivne linije za Ligu {ampiona.

Italijanski novinar i „transfer insajder”

Nikolo Skira je objavio kako se srpski {ampion raspitivao za Luku Jovi}a koji bi uskoro mogao da napusti Firencu. Pomenuti novinar se pozvao na „Viola news” i poru~io kako bi naredni korak u karijeri srpskog napada~a mogao da bude povratak u Crvenu zvezdu.

{irom sveta snizile o~ekivawa od Srbije zbog toga {to u timu nema najboqeg ko{arka{a na svetu, ali veliki deo doma}e javnosti i daqe se nada medaqi na Mundobasketu na Filipinima.

- Ne optere}uju nas o~ekivawa, momci su dovoqno iskusni da znaju da proberu {ta }e ~uti, a {ta }e pre~uti. Ne idemo na Svetsko prvenstvo pod nekim velikim pritiskom, {to mo`e da bude na{a prednost. Nisu nas svrstavali ni me|u prvih deset reprezentacija - ne smeta Nemawi Nedovi}u mesto u debeloj hladovini pred odlazak na Filipine.

- Luka Jovi} bi mogao da napusti Fjorentinu, Crvena zvezda se raspitivala za wega, napisao je na Tviteru Skira.

Italijan je saznawe objavio na dan kada je Jovi} postigao pogodak u prijateqskoj utakmici protiv Nice, ali Srbin nije zadovoqan statusom u Firenci, kao ni „viola” wegovim u~inkom, te bi vrlo lako moglo da do|e do odlaska.

Jovi} je ponikao u Crvenoj zvezdi i za wu je igrao do 2016. i odlaska u Benfiku. Potom je igrao za Ajntraht i Real Madrid do pro{le godine kada ga je Fjorentina kupila od „kraqevskog kluba”.

SVETSKO PRVENSTVO U FUDBALU ZA @ENE

U AUSTRALIJI I NOVOM ZELANDU

Fudbalerke Australije u ~etvrtf inalu

Svetskog prvenstva

Australija }e u ~etvrtfinalu igrati protiv boqeg iz duela Francuske i Maroka

@enska fudbalska reprezentacija Australije plasirala se u ~etvrtfinale Svetskog prvenstva, po{to je u Sidneju pobedila Dansku sa 2:0. Na Olimpijskom stadionu u Sidneju, pred gotovo

76.000 gledalaca, golove su postigle Kejtlin Ford u 29. i Hejli Raso u 70. minutu.

U ekipu jednog od doma}ina takmi~ewa Australiju vratila se Sem Ker, posle povrede lista. Ona je u{la u igru u 80. minutu i zaigrala je prvi put na turniru.

Australija }e u ~etvrtfinalu igrati protiv boqeg iz duela Francuske i Maroka.

Fifa pokrenula istragu posle navoda o seksualnom zlostavqawu u timu Zambije

Me|unarodna fudbalska federacija

(Fifa) pokrenula je istragu nakon optu`be za „neprikladan gest” u reprezentaciji Zambije tokom Svetskog prvenstva za fudbalerke koje se trenutno odr`ava u Australiji i Novom Zelandu. Iz Fife su najavili stroge kazne ako se te optu`be doka`u.

Prema pisawu vi{e medija, istraga se ti~e selektora Zambije Brusa Mvapea koji je navodno dodirnuo grudi jedne od igra~ica uo~i me~a protiv Kostarike, ali Fifa nije iznela vi{e detaqa.

„Mo`emo da potvrdimo da je primqena `alba u vezi sa `enskom reprezentacijom Zambije i to se trenutno istra`uje. Fifa veoma ozbiqno shvata svaku optu`bu za neprimereno pona{awe i postoji jasna procedura za prijavu takvih slu~ajeva”, naveli su iz Fife.

S druge strane, Fudbalski savez Zambije (FAZ) je saop{tio da nije primio nikakvu prijavu, ni od bilo koje igra~ice ili zvani~nika u delegaciji koja je otputovala na Svetsko prvenstvo.

„Zato smo bili iznena|eni kada smo saznali za takvo navodno pona{awe trenera, o ~emu je pisao Gardijan u svom onlajn ~lanku”, rekao je sekretar FAZ-a i dodao da su svi treninzi snimani.

Selektor Brus Mvape je ve} pomiwan posledwih meseci u vezi sa navodnim seksualnim zlostavqawima. Fudbalski savez Zambije je tada otvorio istragu, saop{tiv{i da nije bilo zvani~ne `albe, ali da smatra da su „ove optu`be ozbiqne”.

Fudbalerke

Kolumbije u ~etvrtfinalu

Svetskog prvenstva

@enska fudbalska reprezentacija Kolumbije plasirala se u ~etvrtfinale Svetskog prvenstva, po{to je u Melburnu slavila protiv Jamajke 1:0.

Gol za prolaz u slede}u fazu takmi~ewa, a ujedno i jedini na utakmici, postigla je Katalina Usme u 51. minutu igre. Pas sa leve strane terena u kazneni preleteo je beka Jamajke, Usme je primila loptu i sa desetak metara iskosa pogodila daqi ugao.

Kolumbija }e u ~etvrtfinalu igrati protiv evropskih {ampionki Engleske, koja je pobedila Nigeriju posle jedanaesteraca

4:2, nakon 0:0 u regularnom delu utakmice.

HRVATSKI NAVIJA^I DIVQALI PO ATINI: Jedna osoba poginula, 96 uhap{eno

Navija~ gr~kog AEK-a ubijen je u Atini u `estokoj tu~i navija~a tog kluba i zagreba~kog Dinama.

Dvadesetdvogodi{wi mladi} je stradao po{to je zadobio vi{e uboda no`em, a povre|ena su ~etiri Grka i ~etiri Hrvata.

Uhap{ena su 82 hrvatska navija~a, po jedan Austrijanac, Albanac, Nemac, dvojica Grka i jedan dr`avqanin BiH.

Jo{ petorica gr~kih i tri hrvatska navija~a su uhap{eni i sme{teni u bolnicu.

Grupa od 150 do 200 navija~a Dinama stigla je organizovano drumskim putem u Gr~ku, uo~i utakmice tre}eg kola kvalifikacija za Ligu {ampiona izme|u AEK-a i Dinama, i uputila se ka Atini.

Policija ih je uo~ila i diskretno nadgledala, ali su se oni, prema policijskim izvorima, po dolasku u grad razi{li.

ERT navodi da su navija~i Dinama u ponedeqak kasno uve~e do{li do stadiona AEK-a i napali navija~e tog kluba.

Do{lo je do `estoke tu~e, u kojoj su kori{}eni molotovqevi kokteli, palice i drugi predmeti.

Jake snage policije koje su stigle na mesto sukoba, upotrebile su suzavac i uhapsile ukupno 96 osoba.

O{te}ene su mnoge radwe i automobili, jer su hrvatski navija~i zapalili kante i suvo grawe u blizini otvorenog parkinga i razbili {ofer{ajbne na automobilima, navodi ERT.

Zbog straha od nereda, UEFA je utakmice hrvatskog i gr~kog predstavnika ozna~ila kao visokorizi~ne i zabranila prisustvo gostuju}ih navija~a, ali su, uprkos tome, navija~i iz Zagreba do{li u Gr~ku.

Utakmica izme|u AEK-a i Dinama trebalo je da se odigra u Atini, ali je UEFA odlu~ila da otka`e duel nakon de{avawa na ulicama glavnog grada Gr~ke.

^elnici gr~kog kluba krive gostuju}i tim za tragediju.

Opkoqen hotel sa navija~ima Dinama, huligane ~eka do`ivotna robija

Pretpostavqa se da je ubica me|u uhap{enima, ali se ~ekaju rezultati DNK analize

Prema pisawima

gr~kih medija, hotel u kome se nalazi deo navija~a Dinama koji no}as nisu privedeni je opkoqen i ~eka se wihova predaja. Oni su navodno naoru`ani no`evima i policija

strpqivo sprema akciju hap{ewa kako ne bi bilo jo{ povre|enih.

Sve}e za zaklanog gr~kog navija~a

Ina~e, bode` kojim je ubijen mladi navija~ AEK-a (29) nije prona|en, me|utim na le{u Mihalisa Kacurisa je prona|en ubi~in DNK. Pretpostavqa se da je ubica me|u 98 uhap{enih osoba, a DNK analiza da}e odgovor o wegovom identitetu.

Wemu, mo`da i nekim sau~esnicima preti kazna do`ivotne robije. Grci su pro{le posle nereda koje su izazvali navija~i PAOK-a i Arisa u kojima je tako|e stradao jedan mladi} (19) drasti~no poo{trili maksimalne kazne. Tako je 12 navija~a solunskih crno-belih koja je izbola navija~a Arisa osu|ena na do`ivotni zatvor.