a j i b o f o r b m O
“Ne odlazi tiho u tu blagu noć. Žesti se, besni, dok svetlost se gasi!” – Dilan Tomas (Dylan Thomas)
Pre mnogo vekova, mračno je stvorenje prvi put nastanilo naše gradove – i više ništa nije bilo isto. Svake jeseni, ono inficira javne prostore i napreduje u sveprisutnoj tmini i sumornosti otuđenog urbaniteta. Zbog svog izgleda čini se gotovo dizajniranim da deprimiše – dvanaest oštrih zuba ocrtavaju njegova kolosalna usta, dok rog nalik koplju viri iz njegovog rebrastog ogrtača. Njegovo mršavo telo drhti i uvija se na vetru dok klizi kroz vazduh. Jedan pogrešan potez i mogao bi vas ostaviti ranjenima i slepima za ceo život. U urbanom folkloru čak se smatra mračnim predznakom ako svoju čeljust rastvori u zatvorenom prostoru. Ovo neobično stvorenje dobilo je ime kišobran. Dugo je to bio simbol siromaštva – sramotan pokazatelj da ne posedujete kočiju. Kasnije je bio povezivan sa domaćicama, dok su ga njihovi muževi, odani kaputima i šeširima, smatrali opasnošću za svoju (krhku) muškost. Tako je odgovor na naš iskonski strah od kiše izazvao još više iracionalnih strahova – strah od siromaštva, ženstvenosti, novina i – iznad svega – strah od tehnologije.
24
