Читанка за 1. разред гимназија и средњих школа

Page 214

Време догађања Радња Илијаде догађа се последње, тј. десете године Тројанског рата. Догађаји који су били повод томе рату, скупљање војске и све остало што се десило пре онога што се опева у Илијади – све то спомиње се узгред. Оно што се дешава у самој Илијади не заузима више од 51 или, по другима, 49 дана. Композиција Илијаде је сасвим јединствена и пу­на епске драма­ ти­чности, јер је радња цела и завр­шена. Догађаји се крећу око Ахи­ лејевог гнева и развијају се у узрочно-последичној вези. Главни сукоб је између Агамемнона и Ахилеја, а споредни, који је настао из првога, између Ахилеја и Хектора. До првог преокрета у радњи до­ лази Патрокловом смрћу, а до другог по­сле Хекторове смрти.

rta

l

(Према Историји хеленске књижевности Милоша Ђурића)

po

Илијада започиње инвокацијом – античком стилском фигу­ ром у којој песник призива Музу да му помогне у опевању жељене теме. У случају Илијаде, та тема се, пре свега, везује за Ахилејев гнев и његов сукоб са Агамемноном. Тако је основна тема епа садржана на самом почетку, већ у инвокацији. Отуда се у литератури често наилази на став да Илијада, строго узев, не говори о Тројанском рату већ, пре свега – о Ахилејевом гневу.

uk a

Ахилеј (Ахил) – полубог, син краља Пелеја и мо­р­ске нимфе Тетиде. Био је највећи гр­ч­ки јунак, који се посебно истакао у Тро­јанском рату. Позната је прича како је славног јунака мајка купала у реци Стикс, која тече кроз подземни свет, да би га учинила бесмртним. Пошто га је др­жала за пету, ту је једино остао рањив. По­ги­нуо је у Тројанском рату када га је ју­ нак Па­рис ранио у пету. (Често се ко­ристи фра­за Ахи­лова пета за рањиво, слабо место.) Ахил је научио ратничко уме­ће од Хирона, во­ђе кентаура, који га је хранио изнутрицама дивљих животиња да би га учинио сна­ жним. Ахил је био вео­ма осетљив, често је плакао, али и склон гневу, што је један од главних моти­ва Хомеровог епа Илијада. Био је инспирација Александру Великом, ко­ји је на по­четку ратова против Перси­ јанаца уче­ство­вао у ратничким играма у Ахилову част. Хектор – син Пријама и Хекабе, муж Андромахе, отац Астијанакта, најугле­днији ју­ нак тројански Ахејци – главно хеленско племе у Тесалији, Месени, Аргу и Итаки, а Хомер га употребљава као назив за све Хелене Аид (Хад, Ад) – син Крона и Реје, а брат Дивов и Посејдонов, бог подземног света куда одлази душа када тело умре Див – (Зевс или, боље, Зеј) првобитно бог неба; управља облацима, кишом и ветровима, громом и муњом, и влада на висинама; он је отац богова, али и људи, у исти мах, краљ и владар над владарима; Зевс се стара да се врши судбина, да се ништа не догоди изван ње

Прво певање

Позивање Мусе. Агамемнон вређа свештеника Хриса

Ed

Гњев ми, богињо, певај, Ахилеја, Пелеју сина,

злосрећни, штоно Ахејце у хиљаде ували јада, душе пак многих јунака јаких посла Аиду, а њих учини саме да буду пљачка зa псине и још гозба за птице – и тако се Дивова воља вршила – откад се оно у свађи разишли били Атрејев син, јунацима вођа, и дивни Ахилеј. Ко ли од богова раздор и борбу међу њима створи? Дивов и Летин син. Он гњевом плану на краља, страшну болест баци у војску, те гињаху пуци, зато што је Хриса увредио, његова жреца, Атрејев син. Он стиже до брзих ахејских лађа, ћерку да откупи своју, а голем је носио откуп, држећ’ у рукама ловоров венац Феба стрељача на златном жезлу, и сву је ахејску молио војску,

214 / Књижевност старог века


Turn static files into dynamic content formats.

Create a flipbook

Articles inside

Marin Dr`i}, Dundo Maroje (odlomci

11min
pages 321-325

Humanizam i renesansa u Dubrovniku – nau~ili smo

0
page 326

Marin Dr`i}, Novela od Stanca (odlomak

6min
pages 316-320

Xore Dr`i}, Gor~ije `alosti jesu li gdi komu?

4min
pages 313-315

Humanizam i renesansa u Dubrovniku (osnovne odlike

1min
page 310

Humanizam i renesansa – nau~ili smo

2min
pages 308-309

Вилијам [ekspir, Romeo i Julija (odlomak

8min
pages 295-299

Humanizam – nau~ili smo

1min
page 293

Migel de Servantes, Don Kihot (odlomak

13min
pages 300-306

Renesansa (osnovne odlike

1min
page 294

ovani Boka~o, Dekameron (odlomak

17min
pages 285-292

Fran~esko Petrarka, Kanconijer (izbor

8min
pages 280-284

Dante Aligijeri, Pakao (iz Bo`anstvene komedije

12min
pages 272-279

Humanizam (osnovne odlike

2min
pages 270-271

Креативни задатак: Милан Ракић, Јефимија

1min
page 254

Добрило Ненадић, Доротеј

4min
pages 265-267

Despot Stefan Lazarevi}, Slovo qubve

9min
pages 255-259

Sredwovekovna kwi`evnost – nau~ili smo

0
pages 268-269

Konstantin Filozof, Opis Beograda (iz @itija despota Stefana Lazarevi}a

9min
pages 260-264

Monahiwa Jefimija, Pohvala knezu Lazaru

11min
pages 248-253

Теодосије, Житије Светог Саве (одломак Бег на Свету Гору

10min
pages 242-247

Борислав Пекић, Чудо у Јабнелу (одломак

6min
pages 224-226

Sveti Sava, @itije Svetog Simeona (odlomak

21min
pages 232-241

Sredwovekovna kwi`evnost (osnovne odlike

6min
pages 227-231

Kwi`evnost starog veka – nau~ili smo

0
page 223

Homer, Ilijada (одломци првог и шестог певања

16min
pages 214-222

Novi zavjet. Jevan|eqe po Mateju

11min
pages 197-203

Biblija

1min
pages 179-180

Anti~ka kwi`evnost

4min
pages 212-213

Stari zavjet. Mit o Potopu

17min
pages 181-190

Ep o Gilgame{u

20min
pages 166-178

Novi zavjet. Stradawe i vaskrsewe Hristovo

15min
pages 204-211

Stari zavjet. Пјесма над пјесмама

10min
pages 191-196

Kwi`evnost starog veka (osnovne odlike

2min
pages 164-165

O kwi`evnoj periodizaciji

1min
pages 162-163

kratki govorni oblici (poslovice, zagonetke, pitalice, brojalice, kletve

4min
pages 156-159

Narodna kwi`evnost – nau~ili smo

2min
pages 160-161

narodna proza (narodna bajka Zmija mlado`ewa

10min
pages 147-151

Ropstvo Jankovi} Stojana

8min
pages 142-146

Змија (одредница из књиге Словенска митологија – енциклопедијски речник

7min
pages 152-155

Креативни задатак: Васко Попа, Вечера на Косову пољу

1min
page 132

Dioba Jak{i}a

7min
pages 137-141

Kne`eva ve~era

5min
pages 129-131

Epsko-lirske vrste – narodna balada (Smrt Omera i Merime

12min
pages 122-128

Narodna kwi`evnost (osnovne odlike

1min
pages 118-119

Narodna lirika (Srpska djevojka

2min
pages 120-121

Drama, struktura dramskog dela (Sofokle, Antigona

13min
pages 106-113

novela (Anton Pavlovi~ ^ehov, Tuga

13min
pages 95-101

Uvod u prou~avawe kwi`evnosti – nau~ili smo

3min
pages 114-117

lirsko-epske vrste (narodna balada Hasanaginica

6min
pages 102-105

pripovetka – autorska kwi`evnost (Laza Lazarevi}, Prvi put s ocem na jutrewe

33min
pages 79-94

бајка (народна руска бајка Царева кћи жаба

12min
pages 69-74

pripovetka – narodna kwi`evnost (Djevojka br`a od kowa

6min
pages 75-78

Epika, struktura epskog dela: epska pesma (narodna epska pesma Banovi} Strahiwa

28min
pages 55-68

Nau~ili smo – prou~avawe kwi`evnog dela

1min
page 49

KWI@EVNI RODOVI I VRSTE Lirika, struktura lirskog dela narodna lirska pesma Sunce se djevojkom `eni; Jovan Du~i}, Moja qubav

7min
pages 50-54

Tehnika istra`ivawa kwi`evnoumetni~kog teksta – spoqa{wi i unutra{wi pristup prou~avawu dela (Danilo Ki{, Rani jadi

17min
pages 39-48

umetni~kih vrednosti u delu

6min
pages 35-38

Vodi~ kroz ^itanku

1min
pages 5-7

Kwi`evnost kao umetnost (Miroslav Anti}, Neimari

4min
pages 15-18

Uloga kwi`evne umetnosti u dru{tvu (Ivo Andri}, O pri~i i pri~awu

9min
pages 26-30

Nauka o kwi`evnosti, uloga i svrha nauke o kwi`evnosti Slojevita struktura kwi`evnog dela – razumevawe, saznavawe i do`ivqavawe

4min
pages 32-34

Kwi`evnost i druge umetnosti (Jovan Du~i}, Zvezde

5min
pages 19-22

Nau~ili smo – umetnost, kwi`evnost PROU^AVAWE KWI@EVNOG DELA

1min
page 31

UMETNOST, KWI@EVNOST O umetnosti (Servantes, Don Kihot – odlomak

5min
pages 8-11

Usmena i pisana kwi`evnost (narodna epska pesma Smrt Majke Jugovi}a; Dragoqub Filipovi}, Mrtvi Jugovi}i

5min
pages 23-25
Issuu converts static files into: digital portfolios, online yearbooks, online catalogs, digital photo albums and more. Sign up and create your flipbook.