po
rta
l
Има нешто у једном великом епу, великом и по значају и по оби му, што је потпуно неспојиво са филмским медијем. Поприличан број ликова, дигресија, епизода, комплексних вишеслојних мотива ција, све је то тешко упаковати у драмску форму подношљиве дужине. Само да би увео најбитније ликове и испричао најосновнију радњу Илијаде, овај филм долази на границу да буде предуг и сувише компликован. Због те количине гра ђе, аутори нису имали избора сем да покушају да верно и што једно ставније пренесу суштину заплета из оригинала. Ово звучи као мана, али је у ствари велики квалитет филма. Тиме је избегнута насилна модернизација у оној добро по знатој машини за млевење у којој Холивуд од сваке теме прави скупу акциону мелодраму. Значај овог остварења је у томе што његови аутори нису били ни превише оригинални ни много амбициозни.
uk a
Иван Јевић, Поштени дил – Илијада и Одисеја на филму, недељник Време, бр. 697 од 13. маја 2004.
Ed
Научили смо...
Античка књижевност / 223