rta
Јефимија
l
Креативни задатак Пажљиво прочитај песму Милана Ракића Јефимија. Запази како је у песми изграђен лик Јефимије, а како слика времена у ком је живела. Како је у песми повезана лична судбина српске деспотице са судбином њеног народа кроз векове? Шта по твом мишљењу симболизују Јефимија и њена судбина? Присети се других примера у нашој књижевности у којима су књижевни ствараоци били инспирисани нашом средњовеков ном културом. Шта тебе посебно инспирише у историји и кул тури нашег средњег века? Спреми се да усмено образложиш своја запажања.
Јефимија, ћерка господара Драме
po
И жена деспота Угљеше, у миру, Далеко од света, пуна верске таме, Везе свилен покров за дар манастиру.
uk a
Покрај ње се крве народи и гуше, Пропадају царства, свет васколик цвили. Она, вечно сама, на злату и свили Везе страшне боле отмене јој душе.
Ed
Векови су прошли и заборав пада, А још овај народ као некад грца, И мени се чини да су наша срца У грудима твојим куцала још тада, И у мучне часе народнога слома, Кад светлости нема на видику целом, Ја се сећам тебе и твојега дома, Деспотице српска с калуђерским велом!
И осећам тада да, ко некад, сама, Над несрећном коби што стеже све јаче, Над племеном које обухвата тама, Стара Црна Госпа запева и плаче...
Милан Ракић
254 / Средњовековна књижевност
