Ренесанса (основне одлике)
Р
uk a
po
rta
l
енесанса (од француске речи renaissance, што значи обнова, препород) уметничко је раздобље XV и XVI века у коме до пуног процвата долазе одлике заступљене у хуманизму и код претеча – писање на народном језику; угледање на античке узоре; вели чање човека, његових потреба, чула, овоземаљског живота. Ренесанса се јавила најпре у Италији, а затим и у другим дело вима Европе. У њој се развија ренесансни стил који (по узору на антику) карактеришу одмереност, јасноћа и прегледна композиција. Доба ренесансе је и доба великих научних открића (откриће компаса, барута, штампарске машине, откриће Америке, успо стављање тезе о хелиоцентричном систему), доба развоја друштва и економије (развија се робно-новчана привреда, јача трговина, развијају се градови и у њима грађански сталеж), доба процвата различитих уметности (сликарства, вајарства, архитектуре, књижевности).
Ed
У оквирима историје, која у ствари чини ренесансу у књижевности, смишљена су и остварена горостасна књижевна дела која су била све досад, и биће сигурно докле се буде уживало у уметности, предмет захвалног дивљења. Колико их се само може набројати, и то набројати остајући само код највећих, почевши од Дантеа, који је на граници две епохе, оне средњовековне што треба да оде, и оне друге хуманистичке, која се тек наслућује, или, боље почевши од Петрарке и Бокача, који се с више права могу узети као родоначелници новога доба, па идући све до Шекспира и Сервантеса, који јој стоје на зачељу, али у којима се већ осећају елементи доба које је ренесансу сменило! Јер, ту су, поред њих, још и Ариосто са својим Махнитим Орландом и Тасо са својим Ослобођеним Јерусалимом, ту је и Макијавели са својим Владаоцем и са својом Мандраголом, ту је, затим, страсни Микеланђело са својим стиховима које је вадио из срца за Виторију Колона, и ту су, исто тако, нежни префињени Ронсар, подругљиви и убиствено сатирични Рабле, замишљени и мудри Монтењ. Мирослав Пантић, Хуманизам и ренесанса
294 / Књижевност хуманизма и ренесансе
