268
TANJA MILUTINOVIĆ IZDAJNICI
Vesna i Mladen su se upoznali na izletu. Mladen je rekao da je došao iz Švajcarske, gde se i rodio, i da je zbog nekog nasleđa prvi put u postojbini. Kraj mu se dopao, i rešio je da produži boravak. Stajali su u manastiru podno Sokolca, ruševina citadele, čije su se kule skoro stopile sa stenom. Izgledalo je tajnovito. „Da li ima duhova gore?“ upitala je Vesna. „Kladim se da ima bar jedan vampir“, nasmejala se. „Da li znaš da je vampir naša reč?“ „Zaista? Nisam znao. Ne znam da li gore ima vampira, ili slepih miševa, ali za beloglave supove sam čuo. Ako želiš možemo da obilazimo zajedno kraj. Mogla bi da me upoznaš sa svim zanimljivim legendama i pričicama koje znaš.“ Pristala je. Bilo joj je drago što ju je pozvao, a verovatno bi svakoj devojci bilo drago. Mladen je bio lep momak, zelenih očiju, tamoplave, duže kose, visok i atletski građen. Za vikend je isplanirala izlet i pozvala je Mladena da joj se pridruži. Uživali su na obali Plive. Zastajali su na svakom koraku da slikaju neki novi prizor, pejzaž, iz ugla u kome se drveće oslikava u vodi, malo zamućeno kao akvarel, sa svim zamislivim nijansama zelene. Odmarali su oči na planinama i okolnim brdima, na čudesnoj paleti netaknute prirode, gde je Vesna primetila da su oči njenog pratioca iste boje kao voda koja juri preko kamenja prekrivenog mahovinom. Opčinjavalo je grimizno zelenilo izvorske vode koja se probija kroz šumu,
