57
BORISLAV BATIN MARKO POLO
Gledam, tamo, daleko u Kini, tamo, gde zalaze tri Sunca u imenu reke: Jangcekjang, od izvora Đinhaj s Tibeta, s kog izviru sve zlatne reke Azije i Hoangho i Mekong, sliva se Čangđang, pa sve do Šangaja i Kineskog mora utiče troimena reka Jangce u imenu Jangcekjang, teče klancima moj pogled, rastače se u svetlosti tri Sunca, a misli još pipaju po mraku i u snovima paganina razabiraju reči i češljaju moju divlju kosu, a sutra ću zajamčeno stati pred kineskim carem, pred Kublaj-kanom u zlatnim senkama Zabranjenog grada.
Ah, da... priča: Kaskade pirnčanih polja i reka Jangce, brod, malena džunka, razapeo zmajsko jedro i tiho plovi gonjen dahom zmaja uzvodno uz zlatnu reku. Na malenom pristanu starac s licem pirinčanog zrna i dugom belom kosom i bradom svezanom u perčin i opasanom oko mlade devojke, koja zateže luk i pušta vatrenu strelu, nebo, se zlati u zalasku tri Sunca i svetlost se prelama kaskadama pirinčanih polja; vatrena strela para nebo, malena džunka, okreće se ka obali i pristanu. Devojka tiho jeca, i kleči sklopljenih dlanova, starac raspliće svoj perčin oslobađa je i diže ruke ka nebu. Oslobođena devojka ustaje, skače i nestaje u tihoj reci Jangce. Zacrnilo se nebo, natkriveno krilima ogromnog zmaja, koji zasipa vatrom mesto u vodi, gde nestade devojka, voda se povlači i na dnu reke, ustaje
