64 MILAN DRAŠKOVIĆ SREDNJE SLOVO ZA VEČNOST
Abenede pogleda ekran svog kompjutera – stigla je poruka i glasila je: ,,Cenjeni, javljam da je slovo Š srednje slovo multimedijalnog umetnika Jovana Jovanovića.” ,,Lepa vest”, pomisli Abenede. ,,Dakle, Jovan Š. Jovanović. I bilo je vreme. Toliko je Jovana Jovanovića, ili onih koji se zovu Petar Petrović, ili pak Nikola Nikolić. Kako ih razlikovati? Kako uneti reda u taj bezlični haos? Tu stupa na scenu SREDNJE SLOVO, koje sam izvukao iz zapećka i udahnuo mu novi život. Ja, Abenede!” Naš junak utonu u prijatna razmišljanja. Eto, penzionerski dani teku, ispunjeni raznolikim aktivnostima. Njegov forum je ubedljivo prvi po broju poseta na uglednom sajtu o fantastici, a Projekat srednje slovo se kao nezaustavljivi virus širi po regionu. Tu je samom sebi čestitao na animiranju saradnika - da na njegovu diskretnu sugestiju vredno tragaju za nečijim srednjim slovom. Ako to potraje, a sve
govori da hoće, on, Abenede, kao
reformator i sakupljač
narodnog blaga, prevazići će i samog Vuka Karadžića! I tako, dok je u svom radnom kutku blaženo sanjario, za našeg junaka otpoče nesvakidašnji kontakt. “Veza je uspostavljena! Pozdrav, poštovani Abenede!” Te reči iznenada su preplavile njegov um - sveprožimajuće reči s čudnim akcentom, poruka nekakvog stranog entiteta!
